zoran59

Chris, hvala! I ja bih se ufatio toga, ali sam mator i totalno glup za te neke grafike i tabele - jebote, jedva umem da naspisem email.... Ald' otvori temu tamo gore na prognozi. Sjebacu se jer pisem emotivno a ne racionalno. Navijam za Rossija jer sam mu poznavao caleta, jos dok je Graziano vozio trke. Ej, vecina forumasa nisu ni bili rodjeni, a ja sam bio na Grobniku kad je G. Rossi pobedio u 250 klasi. A upoznao sam ga pre, u Opatiji. Dakle, daj temu. A ovde, ima zanimljivosti. Znam i trkacku i mehanicirsku stranu, samo donekle i od pre milion godina. Ovde, posto je razvoj masina zamrznut, zanima me ova Ducatijeva aerodinamika. Zna li neko vise (ili razume bolje) od objavljenog u mas-medijima?

Nikako! Nisam nikada pratio tzv. pop-kulturu. Nasledio sam nesto od predaka (best of selekciju ili neku djavoliju) ili upamtio par hitova sa radija. A posle, prestao sam da slusam radio i pratim modne gljuposti. Bratic, nekoliko godina stariji, me je uveo u "moderni" svet a dalje sam se razvijao sam. Preko njega sam (bez razumevanja) sudelovao na studentskim demonstracijama '68. a postao hippie sam po sebi. Muzicki, cenim svasta. Naravno, tu su '60-e i '70-e (za mene, poslednji bend vredan slusanja je Aerosmith, nakon njih me skoro nista ne interesuje). Izuzetno cenim Doors, procitao i preslusao sam sve raspolozivo, zato jer razumem Morrisona - i kao rokera i kao pesnika (boleciv sam na poeziju). Medju zenama, volim trio koji nema veze i apsolutno su razlicite. Mahalia Jackson, Aretha Franklin i Janis Joplin. Razliciti stilovi i zanrovi, ali glasovi da se useres i dize ti dlake na citavom telu. Na Balkanu, takve mogucnosti je imala i Lola Novakovic. Josipa Lisac ima glas, ali je van toga takva budala da ne mogu da je slusam. Ako Balkan prosirimo i dalje od ex-Yu, tu su i Nana Mouskouri i Vicki Leandros. Jesam nekako rocker i zajebant, slusam Creedence i Altman Brothers, ali prava muzika je ovo:

Jopet muzika. Kad sam se kao tinejdzer, ima tome vec skoro 50 godina, ufatio gitare - kao pocetnik, trazio sam pesme jednostavne za sviranje a ipak efektivne za druzenje i pijane veceri. Pa sam naucio da sviram i pevam ovo (a jos uvek mi ide ) edit: tenis sam poceo da pratim kasnije, a da igram (samo rekreativno) jos dosta godina nakon toga....

Padalo mi je na pamet da se javim ovde, ali izgleda da nema previse interesa. A ima dosta zanimljivih vesti, od najavljenog pa odgodjenog povratka Marqueza preko sulude Ducatijeve aerodinamike do relativno konkurentnog vremena koje je postizao Rossi u testiranjima... Hoce li biti forumske prognoze ove godine?

Jebiga. Kuca mi je na vrh brezuljka, al' ne mere da se meri sa Fruskom gorom. Ima hrane. Kad si ovde, pogledaj https://www.georgesbrandmeats.com/product/dry-pork-ribs/ a ima i drugih. Nego, kad navratis u jednu od svojih domovina, javi se. Mozda letis preko Atlante, a taj aerodrom je meni na manje od sata voznje. Pa da ti pokazem fruskogorski ekvivalent ovde, sa vec nekim mesom. Mozda i tvoj "polovnjak" odobri - moja zena se nece buniti, sve dok ne treba da kuva i dok je niko nece zaraziti. Jednostavno: pokazi negativni PCR, kovid-pasos ili vec neku djavoliju - i dobrodosli na veceru!

Valjda je ovo mesto da pitam... Imam poredjenja sa "starim" forumomom, nadam se da me nece @MetalHead banovati vodjen nekom sujetom... Prvo. Tamo je, kad sam klikn'o na neciji profil, bila opcija "nick history" ili tako nekako. Ovde nema. Eh, jbg, neki su promenili nickove i ja (priznajem, glup i spor)nikako da povezem postove sa onim sto su ranije pisali. Drugo, ovde "notifications" idu samo par meseci unazad. A neko je negde odgovorio na moj post, htedoh da nastavim - ali nikako da se setim ko je taj i na kojoj temi. A mrzi me da iscitavam milion stranica. Ako resenja ima, bilo bi lepo. Ako nema, nista strasno.

Imam 62 godine, a u USA sam iselio pre 40-ak. Prvi put sam se vratio/posetio 3 god. nakon iseljenja, a posle najmanje jednom godisnje. Navracao prvo u Yu, pa onda u drzavice kako su vec nastajale - imam famiiliju u 4 njih. Uvek sam srao kao je tamo sve zajebato i glupo, a mi u USA smo, kao, pametniji. Jebote, po prvi put u istoriji mi dodje da za nesto hvalim Srbiju! Tek od prekjuce mogu da se vakcinisem ovde (u Alabami), teoretski. Vise nema prioritetnih grupa, mogu svi - no, zvao sam da se najavim jer bockaju po rasporedu, bez guzve, i doci cu na red tek sledece nedelje. Kojom vakcinom, nisam pitao niti me ne zanima. Imao sam neke "impulse" i ranije, vise puta tokom godina, al' sad mi stvarno dodje da se pakujem za Srbiju...

Sama fotka mi nije poznata, ali jeste sa kraja '50-ih ili samog pocetka '60-ih. Masina je ocigledno BMW 500RS (konkretno, BMW RS54 Rennsport). Karburator je jasno vidljiv i ide ravno u glavu desnog cilindra, pa se ne radi o ranijoj verziji sa kompresorom (50-ih su kompresori vec bili zabranjeni u svim klasama). Vozi najverovatnije Helmut Muth, jedan od BMW-ovih sampiona medju prikolicarima. Razlog za ovo treba potraziti u ekonomiji i istoriji. Sve do ranih '60-ih (a u USA do WW2) motocikl nije bio hobi nego prevozno sredstvo, primetno jeftinije od automobila. A najjeftiniji nacin da covek vozi porodicu je bio da se doda prikolica. Normalno, ljudi vole da se jurcaju i takmice, pa i onim sta imaju ili sta lici na ono sta imaju, zato su i trke prikolicara bile popularne. Za trke, u pocetku su samo motorima stavljene prikolice. Onda su se pojavili i specijalizovani namenski okviri i takvi motori nisu bez prikolice ni imali smisla. Nakon toga, jos dok su se trke prikolicara vozile kao i ostale solo klase u svetskom sampionatu, pojavile su se i monocoque sasije - maltene formula3 auti na tri tocka koji su samo izgledom podsecali na motore s prikolicom. Delom zbog toga, a vecim delom zato sto su "narodne mase" presle na automobile i motociklizam je ostao uglavnom kao hobi, popularnost prikolicara je opala i sampionati su odvojeni od solo klasa. Jos uvek se voze pod okriljem FIM (Federation Internationale Motocycliste) i nacionalnih saveza. No, otkako su prava na svetski sampionat (MotoGP) ustupljena Dorni, za njih vise skoro niko ne zna sem nas nekoliko matoraca. Stavise, u nekim drzavama - prevashodno u Engleskoj - koje se drze tradicije i gde je spidvej jos uvek popularan, voze i spidvej trke sa prikolicama! Sto se tice ludaka, jedna trivija. Kad se '70-ih pojavila telemetrija, nekome je palo na pamet da prouci stanje vozaca u trkama. Secam se clanka koji je objavljen u Das Motorrad magazinu. Najvise adrenalina, najvece uzbudjenje je na startu. Puls skace i do 170. A najzajebanije je bilo savozacima u prikolicama - njihov puls je skakao i do 220! edit: slovca

Odlican video, ali prekratak! Zanimljivo je ovo na startu. Oba Ferrarija 312 saltuju jednom i u prvu levu krivinu ulaze u drugoj brzini. A Alfa 33 pre ulaska u tu istu krivinu vec saltuje u trecu. Oba auta (ove prikazana verzije) spadaju istu klasu, 3-litarski prototipovi. Ili ova Alfa ima raniju 2.5 litarsku masinu, ili je naprosto izbor prenosa drugaciji?

Samo se ti zajebavaj, tako i treba, u tome je svetlo na kraju tunela - ili buducnosti. Nego, zanimljiv je taj gif (ili kako se vec zove). Zato jer kulture nastaju i nestaju sa vremenima, a nama (kako sve vise matorimo) sve vise fali fali bas ona iz mladosti, kao valjda jedina ispravna. Dotle, deca ne mare i bas im je lepo - i treba da bude tako. A neke stvari prezive i traju vecno - ili, barem vise generacija. Recimo, neki anticki kipovi ili Mona Lisa. Ko zna zasto i kako. U konkretnom primeru, cak i moje dete zna sta su Tom i Jerry, a mozda je i videla bas ovaj crtic. Ali vise niko (sem nas nekoliko budala koji volimo jazz i istoriju) ne zna ko je Louis Jordan. Pa, da upratim tvoj vic, evo:

Andjo, ovo je zanimljivo pitanje. Toliko zanimljivo da verovatno zasluzuje posebnu temu, jer se ne radi samo o USA, rasama ili vec nekako odredjenoj grupi. Mislim da je u pitanju"pravno nasledje" koje nas nekako strefi. Nisam ni pravnik ni ekonomista, pa stvarno ne znam koje bi bilo tacno objasnjenje. Kad se SFRJ raspala, neko (valjda MMF ili vec neka medjunarodna institucija) je nekako rasporedio njen dug na novonastale drzavice, taj dug nije nestao. Procitao sam negde da je Hrvatska 2009. godine konacno otplatila svoj deo dugorocnog duga Kraljevine Jugoslavije - a dug nasledjen iz SFRJ jos otplacuje. Ako moja cerka, rodjena u USA, odluci da zivi u Srbiji ili Hrvatskoj, treba li da oseca ista u odnosu na Jasenovac '40-ih ili Sarajevo '90-ih? Ovo se jos nekako moze razumeti kad se radi o gradjanima (drzavljanima) neke drzave, koji kao porezni obveznici placaju ratnu stetu nekim drugim gradjanima druge drzave, mada ni jedni ni drugi nisu ni bili rodjeni u vreme tog rata. Ili, i ti i ja smo danas Amerikanci, ali kako da dokazemo da nemamo veze sa ratom u Vijetnamu? Mnogo je zajebanije kad nas strefi nasledjena (dakle, ne sopstvenim izborom) pripadnost nekoj grupi koja je labavije odredjena nego drzavljanstvom. Crnci, belci... Krivicu sigurno nisam nasledio ni za sta. A da li sam nasledio odgovornost, je li uopste moguce to naslediti, ne znam. To je eticko i filozofsko pitanje koje nadilazi moj intelektualni kapacitet. Kod ljudi, verujem da je zbog morala emocionalno lakse i podnosljivije osecati se zrtvom nepravde nego biti zlocinac - mada je i nepravdu doziveo i zlocin pocinio samo neki delic grupe kojoj pripadamo po nekim drugim osnovima. Zato danas i kod Hrvata i kod Srba imas ono vecito "a sta su oni nama radili..." koje nikako da nestane. Najgore je kad to ponavljaju i klinci na obe strane, koji nisu radili nista! Moze li se ovde povuci neka paralela sa odnosima belih i crnih u USA, ne znam. Moja glava nije dovoljno velika, a i ovo sta imam je suplje...

Ma glas je tu, samo sve ostalo fali. Mozda se jednom cujemo ako uspostavimo kontakt via Zoom, Skype ili vec nekom djavolijom. Bilo bi smesno: ja bih da impresioniram vas mlade i lepe zene, a tolika sam budala da se tome cak vec i moja zena smeje...

Hvala, Milice! Mada, vise se ni ne secam kad sam poslednji put ufatio gitaru (eno je negde u spavacoj, mislim da joj fali zica ili dve). A glas mi je istruleo ('oce to nakon skoro 50 god. pusenja, poceo pri kraju osnovne) i 'rapav. Zvucim kao Lee Marvin u Paint Your Wagon. Ako nemas strpljenja za citav video, ovde preskoci prvi min. ili tako nekako - mada, najlepse je drugde videti citav film. Uvek me strefi kad kaze snow can burn your eyes, but only people can make you cry (sta cu, sentimentalna dusa).

Postoji prica o tome, a ide ovako: Elem, imaju spermatozoidi trku. Jedinu i najvazniju trku u zivotu: onaj koji pobedi, bice otac a ostali ce da izginu bzvz. I tako, jure, a jedan medju njima, atletski tip i Y hromozom, ima dva μ (mikrona) prednosti. Ej, njima je dva mikrona k'o nama par sto metara... A za njim ide grupa od nekoliko njih, ostalih par sto hiljada su zaostali. U jednom trenutku, ovaj vodeci pocne da unezvereno gleda oko sebe pa malo uspori. Gleda sve vise i intenzivnije, prvo uspori pa onda skroz stane. Stigna ga ta grupa isto brzih spermica, pa ga jedan upita zasto je stao, kad je moglo da bude njegovo dete? Ovaj odgovori: "Veleizdaja! U guzici smo!"

Odlican post, Radoje! Ta trka je stvarno legendarna, a njen opis je deo koji sam najcesce iznova citao u Fangiovoj autobiografiji Moj zivot sa 300 km/h. Cesto se u literaturi sama trka pominje pod nazivom Fangio's Greatest Drive. Ovde je skracen snimak originalnog prenosa, dodatno zanimljiv zbog uzbudjenog glasa komentatora koji je tek kad je i Behra u drugom Maseratiju stao po gorivo i gume shvatio da je to bio plan i taktika a ne nepredvidjeni pit-stop:

Nego, niko ne komentarise to da Zimonjic igra? U paru sa Pospisilom, za kojega nisam ni znao da ne igra samo singl...

Ni jedno ni drugo - nego omatoreo i ulenjio se...

Nekako me Milica potrefila u srce svojim muzickim ukusom. A ni ne znam ko je prvi ovde pomenuo muziku. Svejedno, da podelim lepu pesmu. Za one koji ne znaju engleski, ima google prevod. A meni je tekst bitan koliko i melodija i aranzman, Ovo sam nekad cesto u kuci pevao svojoj zeni, posto odgovara mojem senzibilitetu (ima snimaka sa boljim zvukom, ali je ovo jedini koji sam nasao sa videom):

Uf,ne znam gde da pocnem. John Terry, prva recenica je pogesna. Virus ne izaziva koagulaciju, barem ne direktno. Mada povecani rizik od stvaranja tromba moze da bude (i) posledica upalnog procesa u telu koji je sam posledica zaraze. Koagulacija je najcesce normalna i potrebna reakcija tela (kad je na odgovarajucem mestu - recimo, kod posekotine). Ponekad je nezeljena - npr. kod tromboze u venama. A indikatori spremnosti tela da je uradi su PT i PTT - time se vidi koliko brzo se tromb stvara. D-dimer je indikator koji ukazuje na proces trombolize - dakle, raspada vec postojeceg ugruska - bilo gde u telu. Ne pokazuje gde i koliko brzo je ugrusak nastao, niti gde se nalazi. Zato povisena vrednost nije dovoljna (kao jedini znak) za sumnju na plucnu emboliju - pojavice se i kod tromboze, kod zaceljivanja bilo kakve ozlede, pogotovu nakon operacije itd. Ako se opalis cekicem po prstu i imas crn nokat, imaces i poviseni D-dimer. Dalje, ljudi nisu svi isti, pa se normalne vrednosti i granice "sumnjivog" razlikuju medju pojedincima, kao i reakcije njihovih tela na bilo sta. Medijski poznat slucaj je teniserka Serena Williams, koja je vise puta imala plucnu emboliju - poslednji put nakon porodjaja, i bez vakcine... Teoretski, poviseni d-dimer ne mora da predstavlja reakciju na vakcinu - nego naprosto na ubod iglom! Tj. moze, ali ne mora. Ne znam dovoljno o vakcini da bilo sta kazem, a ocigledno ne znaju ni drugi, pa zato treba provesti dodatna ispitivanja, opreza nikada previse. U svakom slucaju, na osnovu javno raspolozive statistike, ne bih odbio AZ vakcinu - kod mene vakcinacija ide tako sporo da se vise plasim virusa nego embolije (nisam u "prioritetnoj" grupi). A ko moze da bira - samo napred, izvol'te.

Ne znam spada li ovo na Zajebanciju ili 'vamo... Ipak, ako je i iz Srbije, previse je. link: https://www.alo.rs/zenske-price/moj-recept/napravite-domacu-infuziju-unistava-celije-virusa-i-stiti-pluca-a-dovoljna-je-jedna-doza-recept/393553/vest?ref=aklamator&utm_source=aklamator_com&utm_medium=blic_rs_vesti_feed&utm_campaign=Napravite_DOMACU_INFUZIJU__Unistava

Gledao sam taj mec na americkoj TV. Stvarno je mlatio Nadala k'o vola u kupusu. I u jednom trenutku americki komentator kaze: "Da su ovo bokseri a ne teniseri, sudija bi vec davno prekinuo mec..."

Vi neki stalno ovde pominjete tu neku Nutelu. Ja nikada probao, a i ne zanima me - nisam ljubitelj slatkog. Ipak, mislim da sam naisao na verziju toga koju bih bas hteo da probam:

Ko ce ga znati - ja se jedva secam kako se zovem... Mozda je povratak u nekoj drugoj pesmi.

Nihil novi sub sole... (na 'SrBsko-rvackom: nista novo pod suncem) Ja sam pre okruglo 45 godina pevao i svirao u bendu koji se zvao Cmarni Ubruscici... Napisao sam i "generalni hit" od jednog stiha koji se ponavlja na vise "jezika" - onako, pseudo-prevod, al' je bila dobra zajebancija. Evo ti snimak mog glasa sa jednog od najpijanijih nastupa (jos nije bilo kamera, al' smo imali kazetofone...) :

Eh, jesam blesav... Otkako je Milica okacila onaj video, vec danima hodam po kuci i onako usput pevusim tu pesmu - a pre toga se je nisam setio godinama (pesme, ne Milice ). Pa odoh da googlam i nasao sam jos jednu lepu verziju - lepu i za usi i za oci: