zoran59

Naj me zagulivati - ne znam taj jezik, to samo ti i Konstantin znate. OK, mozda i Pletilja. Onda, u Nisu pre milion godina, trebao mi je prevodioc. Ali samo dok smo bili trezni. Kad smo dovoljno popili, razumeli smo se savrseno. Verovatno bi mogli i da citamo glagoljicu ili etruscansko pismo,ali se nismo setili. Zato, trezan sam, pitaj me to nesto na engleskom ili francuskom, pa cu odgovoriti. Ili, alternativno, pricekaj da nesto grozno popijem, pa cu razumeti.

troll mode on... Jebem ti sve po spisku!!! Valjda imas neku tursku ili kinesku tastaturu. Ja citam, pa me zasmeta ovo dole na slovu "C." Pomislim da se muva posrala na moj ekran. Brisem, pljujem i trljam prstom bez uspeha. I onda slucajno skrolujem pa vidim da se i to slovo pomerilo - dakle, nije ekran nego stvarno tako pise. Popizdeo sam bez veze, a u stvari si ti nesto zajebao! troll mode off...

Pokusacu opet, jebala me matematika i statistika i verovatnoca. Nista nije 100% bezbedno, a nije ni 100% srmtonosno. Aj'mo sa vakcine na pusenje (duvana). Svi smo culi za nekoga koje doziveo duboku starost, a pusio. Americki komicar George Burns je doziveo 100, sa sve debelom cigarom u ustima, na kojoj bi mu i Tito zavideo. A znamo i za ljude koji su mladi umrli od raka, bez da su ikada zapalili. Ni jedan jedini takav primer ne znaci nista i nije primenjiv na jednog odredjenog pojedinca medju nama. Ali, majku mu, kod vecih brojeva - ako 78% (lupam napamet, radi primera) pusaca obole, a samo 14% obolelih nisu pusili, pa valjda je jasno da je bolje ne pusiti. Sramota je da to pisem ja, koji pusim vec skoro 50 godina, a moj cale (nepusac, lekar, amaterski sportista), je umro od raka premlad. Procenti umrlih na respiratorima ne vrede nista bez poznavanja drugih faktora. U nekom selu u Etiopiji niko nije umro na respiratoru, jer respiratora nema na 1000 kilometara unaokolo! Kad respiratora ima, na njih se prikljucuju pacijenti koji su vec na intenzivnoj nezi i zivot im je ugrozen. To nije zajebancija. Eh, jebiga, kad su vec ugrozeni, veca je verovatnoca da ce umreti nego kod onih koji nisu ugrozeni. To nije krivica lekara ili respiratora, nego je obicna matematicka verovatnoca. @Eddard, zahvaljujem ti na trudu i zavidim ti na strpljivosti. Kako lepo odgovaras Slavisi i nekima, uporno, strucno i strpljivo. Ja sam neko vreme mislio da je Slavisin doprinos temi beskorisan. A sada vidim da nije: on uvek moze posluziti kao los primer!

Hvala vam, drugari, ali je to sa MZ-om komplikovanije nego izgleda. Nije problem cena i prevoz, nego zakonska regulativa. Zakon je strasno glup. Ako hoces da uvezes i registrujes vozilo, za upotrebu na javnim putevima, mora zadovoljavati propisane standarde. Izmedju ostaloga, koliko smrdi iz izduva. To stari dvotaktni MZ ne moze. A zasto kazem da je zakon glup? Zato jer ako kupim stari motor, uvezen i registrovan pre 30 godina, mogu ga i dalje voziti, koliko god smrdeo. Ali ako danas uvezem polovni motor iste starosti, mogucnost za registraciju ne postoji! Postoje neke iznimke i zaobilaznice, samo je to do zla boga komplikovano. I Amerika je razjebana, svaka savezna drzava ima svoje propise. U Oregonu, mozes registrovati i takmicarski motokroser koji nema svetla pa ga voziti ulicom. A nekoliko stotina milja juznije, u nekim mestima u Californiji, platices veliku kaznu i ako menjas ulje na svojim novim kolima, u svom dvoristu - jer nemas odgovarajucu licencu i ugovor o odlaganju starog ulja i delova. Hertzog, ne cekaj nego vozi cim pre. Nauci iz loseg primera - mene. Postoji milion puteva za koje sam u bilo kojem trenutku mislio da ima vremena da ih odvezem sledece godine, a sad su dosle te sledece godine kad me jebu noge i vise ne stignem.

Ah, ne. Pomesao si. Pisao sam ovde o Dubravki i Dijani, (sestrama i komsinicama). A sada sam, nedavno, nakon milion godina nasao ovu Brankicu. I setio se da sam cak i neko vreme, tamo valjda u drugom razredu osnovne, bio zaljubljen u nju. Dubravkin/Dijanin tata je bio arhitekta, bogat (za Yu uslove onda) i vozio BMW 1600. A Brankin tata je imao ficu. Moj stari, bog da mu dusu prosti, je bio skroz lud. Nije znao da li vise voli aute ili motore, pa je tracio vreme i pare na oboje. Uvek je nekako nalazio izgovore zasto mu treba bas to nesto. Napravio je mene, neplanirano, pa se mlad ozenio. Vozio motore, a onda kao novopeceni otac zakljucio da treba auto - i kupio predratni (pre WW2, iz 1939.) Fiat 500C (popularno zvan Topolino). Onda je zakljucio da srednja skola (gimnazija) nije dosta, prodao aute i motore i nekako nagovorio dedu da nas uzdrzava dok on ne nastavi i zavrsi fakultet (medicinu). Kao student, medicinar, vukao se po trkama i volontirao kao medicinski kadar. Uh, kad je zavrsio, bio je "faca" i "rukovodeci kadar" tokom trkaceg vikenda. Inace, bilo je smesno vreme i situacije. Cale je nastavio studije kad sam ja krenuo u osnovnu. U skoli, vodi uciteljica nekakvu statistiku. I svi drugi na pitanje "zanimanje oca?" navedu nesto, a samo ja ispalim "student!" Smejala se deca, a ja bio crven i stideo se. Samo su me te Dubravka i Branka volele, i (mozda?) neki/neke druge. Malo njih. Vukli smo se (tj. putovali vozom i autobusom) po svetu, jer se cale nekako upucao u "medicinske krugove" na trkama. Drzavni, pa evropski i cak svetski sampionati. On je negde dezurao, a ja sam imao propusnicu i zajebavao koga sam stigao. Kao svaka budala, umeo sam da postavim pitanja na koja 100 mudraca ne bi znalo da odgovori. Davna su to vremena. Vreme nas gazi. I to je u redu, ne bi valjalo da bude isto, mada nama matorcima tesko pada kad ne razumemo novo. Ja sam ponosan, moglo bi se reci i prepotentan, sto znam svasta. Ali sve to znanje je zastarelo i nevazno. Umem da stelujem (podesavam) ventile, karburatore i paljenje kao malo drugih. Ali, sta to vredi mojoj cerki? Svaka njena sledeca kola ce biti elektricna, bez ventila, bregastih osovina itd. Sta da joj prenesem, osim ljubavi koja je bezgranicna? Bice ovde kod mene od sledeceg leta raspasoj. Kupio sam staru kucu. Jeftino, staru, zapustenu i poluraspadnutu. Preuredjujem uglavnom sam. Imam znanja i vremena (u penziji sam) i tako je jeftinije (nisam bogat). Privodim kraju. Bice 4 spavace sobe i dva kupatila, a u basti sam posadio nekoliko desetaka vocki. Mozda necu doziveti da sve donesu plodove, ali nek' se nadje. I pravim novu garazu. Bas sam juce pricao sa majstorima koji ce mi postaviti novu betonsku plocu. A drugi nadgradnju. Ja nemam ni vremena ni zdravlja da sve uradim sam. Jedino, nikome ne dam da mi takne struju. To je moje. Ja sam najbolji elektricar na svetu. Ma, naravno da nisam. Ali jesam kad radim za sebe a ne za musteriju nakon kojeg zurim na drugi posao. I onda se vracam na motore i aute. Jebe me zivot. Verovatno smo svi doziveli onaj osecaj kad dugo sedis na WC-u, pa ustanes a noge ne slusaju. To je zato sto je pritisnut nervus ichiadicus (preseravam se strucnim znanjem). No, nakon par minuta, sve je u redu. A kod mene nije. Ne osecam noge. Necu se sjebati u voznji, ma ja sam kao Agostini ili Rossi - ali, kad stanem, pascu jer ne osecam tlo pod nogama. Jos uvek, lazov, nisam prodao svoj BMW R100RS iz '78. Ne mogu, puca mi srce. Imam nesto mladji R1150RS. Prelep i dobar, ali, majku mu, ima oko 260 kila. Zato, citam oglase, kupicu jos Royal Enfield 500. Jedan cilindar, vazduhom hladjen, ispod 180 kila. Valjda cu time moci stati bez da se ubijem. A i inace sam odrasao na tim engleskim motorima, Japanci su se tek pojavljivali, pa ce mi i srce biti na mestu. Nakon R100RS, najbolji motor koji sam imao je istocnonemacki (takva je onda bila politika) MZ 250 TS/1. Oko 130 kilograma. Ali, jebiga, ni svecom da ga nadjes. Ovde na "trulom Zapadu." Par komada koji se pojave, kostaju kao kuca. A meni Balkancu, to je istocno smece i trebalo bi da bude jeftino. Kao Trabant ili Wartburg (dvotaktni). Obrij me, majko, motornom testerom. Eh, aj'mo opet na 4 tocka. Za nabavku i u ducan, imam stari i pouzdani Ford F150. Ej, 6 mesta! (extended cab) Za uzivanje, hocu "trkaci" dvosed. Cerka je odrasla, ima decka i ko zna gde ce oni zavrsiti. Roditelji su umrli. Ne trebam 4 sedista. Ako me posetis, iznajmicemo limuzinu sa gomilom vrata i mesta. Necete valjda dugo ostati ( ). Izvinjavam se sto sam se razlajao i raspisao.

Dragi Radoje, saosecam a nemoguce je to izraziti pismeno i forumski. Ovaj oblik komunikacije je ogranicen. Nista sto napisemo nije kao kad te drugar zagrli. Zato cu ovde napisati nesto sto bi verovatno i tvoj strika Vuja ( ❤️ ) cenio, da moze procitati. Pre par dana sam se cuo (i video, zahvaljujuci modernoj tehnologiji i WhatsAppu) sa drugaricom iz osnovne. Prvi put nakon 50 godina!!! Nasli se na internetu. Ona jos uvek (bilo je to neobicno za devojcice) voli aute i prati sport. A zivi na Novom Zelandu. Lepo smo se ispricali, bilo je tu i suza i smeha, prica ona meni o unucadi a ja ljubomoran, moje jedino dete jos nema dece. Dotaknemo se, naravno, i automobila. I secanja, pa mi ona isprica pricu. Moracu ovde opet u digresiju jer bez uvoda mladji forumasi nece razumati. Pre pola i vise veka, kad si kupio auto, uz njega je isao i neki mali komplet alata. Auti su se kvarili i trebalo je znati barem osnovne stvari. Putevi su bili losi, a i gume. Na putu, nije bilo neobicno videti nekoga da menja tocak. Gume su postojale vanjske i unutrasnje, a standardni komplet alata je sadrzavao i zakrpe i lepak za unutrasnje. Vracaju se tako oni sa letovanja. Ona na pocetku osnovne, 8 ili 9 godina stara. Zajebato vreme, kisa, a uz to pukne guma. Otac popizdi, izadje i pocne da popravlja. Rezervna ne valja, pa ce okrpiti ovu. A u pi. mat, lepak se skroz osusio. Kaze ona, "tata, ja..." a stari je opsuje i kaze da ne zajebava jer on ima pametnija posla. Onako mokar, usred nicega. I tako par puta. U besu, nazove je dosadnom balavicom i vec nekim ruznim recima. Traje to dugo, stari se muci i ne uspeva a devojcica ne sme da pridje, da ga ne raspizdi dodatno. Tek nakon nekog vremena, stari vec umoran, ona onako malena uspe da zavrsi recenicu. "Tata, ja imam gumu za plivanje!" Ispostavilo se da joj je cale za plazu kupio unutrasnju gumu od kola. Stari se rasplace i kaze: "nisi ti balavica, ti si sunce tatino i najveca sreca!" Zavrsi posao i dovezu se kuci, onoliko brzo koliko je stari fica mogao. Eto. Nisam nesto religiozan, no ako ima boga - nadam se da tvoj strika Vuja, Robert (otac moje drugarice) i moj cale Drago negde ispijaju nebesko pivo i smeju se promeni guma na ficama u Yu '60-ih. I nadam se da ces me, za zivota, posetiti ovde u Alabami. Da odemo u komsiluk, u Barber Motorsport Park, i odvezemo par krugova na stazi. Kasniju zderacinu da ne pominjem.

Opet cu nastaviti sopstvenu pricu, mozda ce nekoga nasmejati. Deo je pre mojeg rodjenja, deo kasnije. Vratim se u Jugoslaviju, obnovim kontakte, idem nekim redom. I, naravno, volim devojku (buducu zenu) i bas se dobro "skompam" sa njenim roditejima. Tu ulece onaj deo ranijeg pisanijanja, gde sam pomenuo da su se nasi (vec davno umrli) dede poznavali iz ratnih partizanskih pizdarija. Dakle, uspostavim kontakt sa ocem koji sam ranije prekinuo, zbog zle macehe (majku mu, nije trebalo da se zeni dva puta - a on se zajeb'o i usput zajeb'o i mene. Prica o deci iz prvog braka, koja kasnije najebu, je posebna tema). Odem kod caleta na posao, pred kraj radnog vremena. Kaze on, imam auto, da te odvezem kamo si namerio. Odveze me do moje devojke, stane ispred zgrade. I meni pukne neki qrtz, pa kazem da dodje na kafu. Kaze on, niko me nije zvao. A ja cu, pa zovem te ja, ja sam tu kao kod kuce. Ajde, moze. Dodjemo i pozvonimo, otvara moja (buduca) tasta, i (jebote) oni se zagrle i izljube. A ja najzbunjeniji. Ispostavilo se, znali su se u detinjstvu, njihovi ocevi su zajedno ratovali i bili partizani, samo su kasnije izgubili kontakt tokom zivotnih prica. Sedimo i pijemo kafu, a dodje kuci i (buduci) tast. Iznenadi se da ima drustvo, no sedne da i on da popije kafu. Pocnu oni nesto, prestanu da se persiraju i predju na "ti." Politika, deca, svasta, nadju neke teme. I, jebote, u jednom trenutku moj cale (zajebant je bio) izvali: "tvoja zena je moje prvo seksualno iskustvo!" Jebote, avgust, a sve se smrzlo, poledica, svi ukoceni, mrtve ptice padaju iz vazduha. Ja se samo brinem ko ce izvuci nozeve ili pistolje, ko ziv a ko mrtav. A moj stari, mrtav-ladan, pocne besedu. Moji su bili partizani, a i "njihovi" ("njeni"). Dobili tako neke "funkcije" nakon rata, mada ih intelektualno nisu zasluzili. I tako je strika bio direktor prvog jugoslovenskog zatvora "otvorenog tipa" (dakle, za nenasilne kriminalce), u Puli. Pula, bogtenejeb'o, more. A nasi kontinentalci iz pripizdine. Niko more nije video. Gospodin, a niko nije smeo da bude "gospodin" nego su svi bili "drugovi." Elem, ide se na more. Deda moje zene nije mogao, zbog nekih obaveza, pa posalje cerku sa porodicom svog ratnog druga, prijateljem, da odsednu kod njegovog brata. I, kaze stari moj. Putovalo se vozom. On je, star 11 godina, sedeo pored devojcice (moje buduce taste) stare 12. I dodirivali su se laktovima. I, ispali stari: "u toj dobi, meni je to bilo seksualno iskustvo!" Jebote, 30 godina kasnije, cujes mog tasta": "AAAAhhhh..." Odma' mu bilo lakse. Moji roditelji su vec davno mrtvi. Moja tasta, najlepsa i najbolja i najvoljenija zena na svetu, je umrla pre nekoliko meseci. A ja se, umesto da placem i tugujem, rado se prisecam te nebitne epizode, kad je moj tata na par minurta raspizdio mog tasta.

Ucim, citam, razmisljam i pratim vesti (na ovo poslednje, ne znam koji me djav'o tera...). Iz kombinacije ove prepiske koju smo zapoceli (o "pristupu zivotu" velikog broja ljudi) i naslova vesti iz zute stampe koje sam (naslove) uglavnom video ovde na forumu, zamislio sam situaciju koju ne znam da li bih mogao da smestim bolje nego u Srbiju. U literaturi, inace, dragi su mi Nusic i Moliere. Islo bi ovako: Muz, mlad i potentan, hoce da se mazi. A zena ga gura od sebe. On se iznenadi i ne razume, posto je zena uvek uzivala u seksu i cesto je inicijativa potekla od nje. On: Sta ti je? Ona: Necu da umrem! On: ? Ona: A trudnoca? On: ??? Ona: Pa zar ne citas vesti!? Lepo pise, na naslovnim stranicama, da su u Srbiji cetiri zene umrle od korone u trudnoci! Dakle, necu da se seksam, pa da zatrudnim, pa da umrem od korone!!! Logika...

Jebem li vas mlade i mladje, vi bi sve hteli geometrijski i crno-belo, gde treba i ne treba. Ljudsko telo je varijabilno, nije isto kod svakoga. Uzmi primer da neki mladi luduju i kafani, pa jedan napola mrtav povraca pod stolom a drugi, iste visine i tezine, zove jos jednu rundu jer se setio neke pesme. Tako i kod vakcine - ili bolesti kod nevakcinisanih. Neko ce podneti lakse, neko teze, a treci ce umreti. U modernom svetu, imamo suludu i nikada ranije vidjenu mogucnost (i dostupnost!!!) informacija. Isto tako, mogucnost matematickog obradjivanja istih. Ali to je bezvredno na licnom primeru i u kratkom roku! Jedina upotrebljiva i pozeljna stvar je verovatnoca. Dakle, izaberes povoljniji i verovatniji ishod i smeris prema tome - ali garantnog lista nema! Uzecu ovde primer mog oca, vec 25+ godina pokojnog. Bio je lekar, intelektualac i opstenito majstor i velikan. Umirao je od raka i savrseno znao sta se desava. Nasao je neku tada novu metodu lecenja i odlucio da proba. Ja ga pitao zna li se uspesnost, a stari se nasmeje i kaze: "ako prezivim, onda je 100%, a ako umrem onda je 0". Nije preziveo, umro je ubrzo. Ovde, kod korone, manje se zna cak i u %. Niko ne garantuje nista POJEDINCU! Ali statisticki (verovatnoca), bolje je (tj. verovatniji bolji rezulat i duzi zivot) za vakcinisane nego za one koji nisu. Obrati paznju drugde. Ako se bavis gradjevinom, najverovatnije ti nece pasti betonski blok na glavu (meni, u kujni, nece nikada -meni je jebada da se ne opecem). Ali ako ipak (minimalno verevatno) padne, bolje da imas slem nego da nemas. Ni slem nije 100% zastita, mozda pukne kicma i ubije te. Svejedno, statisticki, bolje je da imas slem nego da nemas. Kod korone, ajme, ne pitaj. Svaka vakcina je bolja nego nista i svaka mera ili (ajd' za primer) u stilu "necu u guzvu, svadbu ili crkvu itd." isto tako. Da se vratim na kvotovani post - zajebi godine, specificne granice i detalje. Mere, kakve-takve, postuj iz sopstvene glave a ne zato sto je neko "gore" propisao. I. kad citas vesti, nemoj da pomislis da si van opasnosti jer mediji pisu da su najugrozeniji oni od X do Y, a ti si prevalio taj raspon pre dve nedelje.

1. Quartararo 2. Bagnaia 3. M. Marquez Majku mu, necu ovde zajebati sa pogresnim Marquezom kao sto sam ranije zajebao sa krivim Espargarom. Koja majka ih rodi, pizde, da se braca istog prezimena takmice u istoj trci...

Vidim da je u medjuvremenu i Eddard odgovorio, ja cu se nadovezati. Jebiga, radioloske sam struke a specijalnost su mi CT i MRI... Za MRI nema poznate opasnosti, mozes na scan koliko hoces. Moji kolege i ja smo se iz radoznalosti skenirali bez posledica (OK, ovo je anegdotalno i nije naucno), a ni u naucnoj literaturi nema nista negativno. Izlozenost magnetskom polju ne ostavlja trajne posledice. Razlog sto se to ne radi cesto je cena: masinerija je grozno skupa i ljudi koji se time bave su dobro placeni. CT je druga prica. (hahaha, pre 20-ak godina sam predavao i napisao skripta pod naslovom "Radiobiologija i zastita od zracenja", za buduce med. sestre i radioloske tehnicare) Jonizirajuca radijacija je nezgodna i opasna kod celija koje su aktivna i razmnozavaju se (necu ovde o fazama, bilo bi previse). Moze da dovede do mutacija, pa i da izazove rak. No, kod ljudi, celije nervnog sistema se NE razmnozavaju. Koliko si imao mozga (bioloski, ne filozofski) sa 16, imas i danas. Zato, ako imas povredu mozga ili kicmene mozdine, neces se oporaviti - a ako se poseces, koza ce zarasti i bice kao nova. Nemoj da se uvredis , no ti i ja smo "u godinama." Sporije se razmnozavamo. Ovde ne pricam o seksu nego o telesnim celijama. Uvek se radi "cost/benefit" analiza. Kod tebe, u tvojim godinama, benefit u pracenju razvoja bolesti koriscenjem CT je ogroman. Rizik radijacije je minimalan. Da si devojka u 3.mesecu trudnoce, mozda bi se trebalo zamisliti. No u tvojim godinama ne treba da se brines. Posledice jonirajuce radijacije su kumulativne, a ti najverovatije nemas vremena da ih vidis. Dakle, samo napred, navijam za tebe, i veruj lekarima. Bez obzira na politiku, ima ih dobrih i u Srbiji. Drz se, dragi prijatrelju i forumski kolega, navijam za tebe!

Bravo!!! Zavidim... Vrti mi se svasta po glavi. Sjecanja na pretke, dobra i losa vremena, nade, uspjesi i neuspjesi tokom zivota, bas sve. Ipak, mozda je osnovni bioloski nagon nastavak vrste i/ili plemena, zato je potomstvo bitnije od diplome ili bogatstva. Jos jednom, zelim srecu tebi, potomstvu i unucetu!

Slavisa, virus postaje opasan kad udje u sistem (telo) - tj. u celije i krv/limfu. Nije opasan na povrsini gde samo sedi i ne zna sta ce sa sobom. Dakle, na (sluzo)kozi ne radi nista, u sluzokozi vec ne valja i bice napadnut. Tu je opasnost zato jer je sluzokoza permeabilna - tj. propusna. Vredi i za nos i za pluca. To je vidljivo po tome sto, kad si prehladjen, curi ti iz nosa a ne iz prsta. No, ova permeabilnost je dvosmerna (kod nekih materijala postoji i jednosmerna). Dokaz za ovu dvosmernost je to sto je neke lekove moguce uzimati sprejem, kroz nos. Tako i virus moze da udje u sistem. Kroz kozu na tabanu ne moze (ako nemas posekotinu). Evo, sad sam ti objasnio da (ako hoces da izbegnes zarazu) - kad vec ne peres ruke, ne moras ni noge. Samo nemoj da kopas nos ni jednima ni drugima, ili da cuclas palac - bilo nozni, bilo rucni.

Nije F1, ali odlican i edukativan tekst o motorima (F1 motori se nesto malo pominju na nekoliko mesta) mojeg omiljenog autora. Enciklopedija problema sa visokim obrtajima, u kratkom clanku. (ako niko drugi, @DASUBO ce mozda komentarisati) Kevin Cameron iz Cycle World magazina:

Lako za prase, neko kako je dupe/noga?

1. Bagnaia 2 Quartararo 3. Miller

Imas citavu temu sa streamovima na prvoj strani pdf-a...

1. Bagnaia 2. Quartararo 3. M. Marquez

Zanimljiva prica o obaveznoj vakcinaciji vs. individualne slobode. O tome se narocito glasno raspravlja u USA. Ipak, izgleda da je Vrhovni sud to resio pre vise od 100 godina, kada se radilo o velikim boginjama: The Surprisingly Strong Supreme Court Precedent Supporting Vaccine Mandates In 1905, the high court made a fateful ruling with eerie parallels to today: One person’s liberty can’t trump everyone else’s. izvor: https://www.politico.com/news/magazine/2021/09/08/vaccine-mandate-strong-supreme-court-precedent-510280?utm_source=pocket-newtab citat iz clanka:

Mislio sam na Pola...

1. Quartararo 2. Bagnaia 3. Espargaro

Da se prikljucim raspravi... Ona ga nije tuzila ni za sta jer je, kad je sve doslo u javnost, rekla da nece nista od njega jer hoce da dete podigne sama, bez kontakta s njim. Ako bi nesto placao, onda bi Zverev mogao da zahteva i neka roditeljska prava.

Nema veze sa Latinosima. Preimenovanje ze predlaze zato sto je John Hood bio general Konfederacije, a trend je da se slavljenje secesionicke vojske prekine.

Uzimam ovaj post kao slagvort, a hteo bih da odgovorim na nekoliko poslednjih stranica. Previse se ovde pise o Milosevicu i Seselju i Tudjmanu i Izetbegovicu, a premalo o tome kako da unapredimo stvari. Imao sam srecu da iselim iz SFRJ, Tito se nije ni ohladio. Nisam proteran, otisao sam legalno sa vizom i svojom voljom. Razumem da je @Perkos2 proteran i/ili isteran i razumljivo je da nosi u sebi vise tuge ili gorcine nego ja. No, mozemo li to prevazici? Nekako mislim da mi neki zameraju pominjane sranja od valjda'89. a oni pamte od '95. A to nije izjednacavanje ili opravdavanje zlocina, samo je analiza onoga sta pamtim. Jasenovac, A-U aneksiju Bosne ili kosovsku bitku 1389. ne pamtim, samo sam citao. Sigurno mi je neki predak tamo poginuo, preveliki je % stanovnika i boraca da bude neverovatno. No, mozda imam i nege pretke/gene pobednika, mada ni za njih ne znam. I, sta sad? Da se mrzimo jer na srpskoj strani Amfilohije laje jedno, a na hrvatskoj strani biskup Bozanic laje drugo? Prosao sam nekadasnju SFRJ uzduz i popreko. Doziveo sam i neke incidente i nacionalisticke ispade, ali sam doziveo puno vise lepih situacija i slozio se sa dobrim ljudima. Voleo bih da i na forumu bude tako. Da odjebemo ekstremisticke budale, pa da pricamo o lepim stvarima i boljitku. Sasvim slucajno, zavrsio sam u USA. I svaki forumas je dobrodosao da me poseti - neka se snadje za put, a ovde ima gde da prespava i sta da jede. I nije to zbog foruma, koji je vec jedan zastareo oblik komunikacije, nego zato sto sam filantrop i omatoreli hippie i mene su mnogi nepoznati ugostili i prihvatili, tokom putesestvija. Tako cu i ja njih, ako su imalo pristojni. Jebali vas ratni zlocini i osvete i neisteriva pravda.

Hvala, Andjo - odlican savet i bas ono sta mi treba, da cujem ili procitam od nekog pametnijeg. U ovoj ludoj zemlji, svaka savezna drzava ima svoje propise. Sad treba da vidim je lakse/jeftinije da cerki poklonim kucu, da joj prodam posed za jedan dolar ili da naprosto umrem ako ne postoji nekakav porez na nasledstvo (estate tax). Za kola vec znam, mogu da joj poklonim bez poreza. To je bila i zajebancija u domaji. Prva ideja je bila da tast (zenin otac) prenese stan na cerku (tj. njegovu unuku), pa se ispostavilo da je ona, legalnim recnikom, "drugi nasledni red" i morala bi da plati porez kao da se radi o prodaji. Zato je preneo na zenu, tj. "prvi nasledni red" i nije kostalo nista. Posandrcacu od tih gluposti jer se jos mnoze sa brojem drzava u kojima zivimo i svaka ima neke posebne zajebancije i propise.