zoran59

Mladene, daj da probam u dva dijela. Prvo, Zec. Drzava (Hrvatska) je priznala nepravdu odstetom prezivjelima. No pocitinitelji zlocina su oslobodjeni zbog formalnosti. Koliko se sjecam, priznali su bez prisutnosti branioca ili tako nesto, pa je priznanje odbaceno kao nepostojece/nerelevantno (nisam ni ja pravnik, ne znam formulaciju). A drugih direktnih dokaza nije bilo (ili su sakriveni/izbrisani?). Tako su ubojice izasli bez adekvatne kazne. Drugo. Grozi me ta opterecenost '90-ima. Na temi o Hrvatskoj, zasto se ne sekiramo zbog danasnje situacije? USKOK hapsi i optuzuje na sve strane, grade se privatna zdanja na zasticenom podrucju i u nacionalnim parkovima, a mi jos istjerujemo pravdu za '90-e ili cak iz WW2? Oprosti, mozda sam zivjeci u kapitalistickom (USA) svijetu mozda postao preopterecen novcem. No, poslao sam neki novac za pomoc nakon poplava prije 3-4 godine, a onda emailove raznima pitajuci kako je novac rasporedjen - i nikad mi nisu odgovorili. Nakon potresa, poslao sam iskljucivo direktno ostecenima, siroj familiji, a nista drzavnim racunima. Fale mi forumasi iz HR - Vjekoslav, Slaven, Ziza, Croboy i jos neki. Volio bih procitati njihovo misljenje o rjesavanju problema u njihovim sredinama. HR ima nebrojenih problema, akutnih. No ovdje se javljaju vecinom forumasi iz Srbije koji bi raspravljali ratne zlocine. Steta. BTW. Hvala ti sto si me podsjetio (jbt, ja budala se ne sjetih) da potrazim Zivca na netu. Nasao sam sve. Moj stari znanac - kad je studirao, zivio je dva ulicna broja dalje, kod tete, a ja sam pocinjao gimnaziju. Opet smo se nasli. Slijedeci put kad budem u domaji, idem do njega u Varazdin, pa se mozda i ti i ja nadjemo na kavi ili nekako. Pozz!

Moci ces. Imas net, a bas zbog takvih stvari sam otvorio temu o prenosima. Na netu imas sve, pa i ono sta nema na TV bilo gde. Ako ima kamera na terenu, ima i na netu.

Vec sam se hvalisao cerkom, dobrom teniserkom, a sa'cu jos. Evo je sa pravom originalnom i svezom srebrnom olimpijskom medaljom: Hahaha. Kaze da je neverovatno teska, mozda i nesto vredi. Objasnicu: nije njena. Samo je htela da proba. To je medalja koju je osvojio gimnasticar Tin Srbic. Cerka je samo amaterka i univerzitetska prvakinja male drzavice. Njen decko je medju prvih 100 u svetu u macevanju, ali nije uspeo da se plasira na OI. Ali on i Tin su najbolji prijatelji, vec planiraju da Tin bude kum na cerkinom vencanju. Eto, mogu da kazem da je olimpijska medalja bila na par minuta u porodici... edit: evo, mozemo da kazemo da se medalja pojavila i u teniskoj sekciji foruma! Tj. Djokovic zakazao, ali ja nisam...

Ti, ili si dete koje ne pamti rat, ili si pokvaren i bezobrazan! Imas na netu izvora koliko hoces, a ako bas hoces informaciju (jednu - da ne nabrajam citavu gomilu primera) - za razaranje Vukovara je osudjen Sljivancanin koji je komandovao operacijom. Major JNA kad operacija pocela, a vec pukovnik na kraju rata. Eh, kad pitas "koje formacije" - ako hoces tacan naziv ili broj puka ili nekog bataljona, ne bih znao. Ali dosta je JNA kao vojska, a paravojski ima koliko hoces. Za Vukovar se moze reci da je na granici i laka meta, ni Dubrovnik nije duboko u Hrvatskoj teritoriji i nema zaledje. Ali, sta cemo sa ovim: Moze se reci da je to uradila Marticeva vojska Republike Srpske Krajine, koju su formirali pobunjeni Srbi iz Hrvatske. Ali, odakle takvoj gerilskoj vojci rakete i znanje da ih koriste - gde su ih mogli nabaviti bez direktnog ucestvovanja JNA koja je vec bila srpska vojska? Mogu donekle, da "progledam kroz prste" onima koji kazu da tada nisu znali, mada mislim da lazu. Ali da ti danas ovako "nevesto" postavljas pitanje - to mi je neverovatno! Sikter! Berti, ne znam odakle da pocnem ni gde cu zavrsiti, pa te molim da procitas post do kraja. U mnogim stvarima si u pravu, cesto nisi - cini mi se da pokusavas da "izbalansiras" stvari i podelis stetu naglasavajuci da ni u Hrvatskoj nije sve reseno ili pravedno. I nije. Ja sam rodjen i odrastao u Zagrebu, a to je geografska ili istorijska cinjenica. Nisam na to ni ponosan niti me sramota. Koliko se tice rodjenja. Jeste me sramota (mada zivim u USA od '81.) sto iz nekad mog grada nestali toliki Srbi, na ovaj ili onaj nacin. Iz "mesane" familije sam, sa Banije. Iz okolice Gline - bas one Gline u kojoj je Vucic Aleksandar 1995. odrzao govor i objavio da Banija vise nikada nece biti ustaska. Imas citav govor na YouTube... Hrvatski deo familije je proteran iz RSK, sklonili su se kod mojih u Zagreb. A vecina srpskog dela je pobegla u Oluji. Na obe strane je bilo i ubijenih civila. Hteo bih da naglasim: moja strina nikada ni jednu jedinu losu rec nije imala za Srbe, kao narod ili vec neki pojam. Pojavila se u oktobru 1991. na vratima kuce mojeg oca u Zagrebu, stara 70 godina i sa dve najlonske vrecice - sve sta joj je ostalo - i rekla da je selo spaljeno, pa moze li da prespava. Ali, paz' vamo: ona je uporno tvrdila da je nisu proterali njeni "domaci" Srbi, nego (njene reci) "bradonje koji su dosli odnekle od juga." Zato nije izjednacavala sve Srbe, samo je za sve krivila cetnike. O konkretnom dogadjaju i selu imas i upis na Wikipediji: https://en.wikipedia.org/wiki/Novo_Selo_Glinsko_massacre Postoji bitna razlika izmedju nje (vec dugo je pokojna) i izbeglih Srba iz istog kraja. Njoj je izgradjena nova kuca (u selu nista nije ostalo za "obnovu," sve je trebalo izgraditi). A izbegli Srbi, bar koliko znam, nisu dobili nikakvu odstetu - oni koji su ostali u Srbiji. Povratnici su nesto dobili ili im je vraceno, ali to je jadno i vecina je imala ogromnih problema da dobije i to malo. Zanimljivo je tvoje pitanje: Najverovatnije, da. Ni onda nije bas sve reseno, procesuisano i razjasnjeno. A i medju resenim, mnogo toga je reseno nepravedno. Bice bolje (ako ce) kad izumru svi koji su to prosli. Zakljucujem tako na osnovu licnog iskustva: moj drugar iz gimnazije i ja smo se fino slagali, mada je on unuk ustase a ja unuk partizana. Nasi dede se nikada ne bi pomirili. Hteo sam da okacim link na temi o nacionalizmu, no, kako je krenula rasprava, primereniji je ovde: Klasić o odnosima Hrvata i Srba: Ovu smo bitku nažalost izgubili citav clanak: https://www.index.hr/vijesti/clanak/klasic-hrvati-i-srbi-nikad-nece-naci-zajednicki-jezik-o-proslosti/2295507.aspx Bitan je ne samo clanak, nego komentari citalaca. Kao ni u Srbiji, ni tamo za mnoge rat nije gotov, samo se vise ne bije oruzjem. Umesto da se bave konkretnim zivotnim problemima, oni jos uvek zive u '90-ima i ratuju. Jos tuznije, prenose to na decu. Imam familiju i prijatelje u obe drzave i dok su zivi, posecivacu. Ali da se vratim u takve proklete rupcage, necu.

Priznajem da mi ovo nije jasno. Razumem navijanje "za" ali ne razumem navijanje "protiv." Mozda moj karakter vise odgovara tvojem nicku nego tvoj... Nisam netrpeljiv, samo neke volim vise nego druge. Sto se Rossija tice, navijao sam sam za njega jos dok je kao klinac vozio prvenstvo Italije, iz prijateljskih razloga. I dok ste vas dvojica ravnodusni, mene raduje - stavise, mislim da je to trebalo ranije, prve godine kad vise nije osvojio naslov. Mislim da bi ostao jos bolje upamcen. No, sve dok je njega radovalo da vozi, pa makar samo da bude medju prvih 10 (ili uopste na stazi), nek' mu bude. Nista, od sledece godine navijam za brata!

evo: izvor, citav clanak: https://www.danas.rs/drustvo/suocavanje/sudjenja-za-oluju/

Malo sam listao po temi, naisao na ovo i ne mogu da odolim, moram vam opet dosadjivati anegdotom. Odsluzio sam vojni rok u JNA, u SFRJ, daleko pre raspada. Velika kasarna, inzenjerijski skolski centar, par hiljada vojnika ako ne i vise. Zavrsimo osnovnu obuku, pa i mojem vodu dodje vreme da drzimo strazu. Vise strazarskih mesta na raznim coskovima kasarne. Standardno, smena svaka 2 sata. Idemo nas nekoliko, predvodjeni desetarom, u koloni na smenu negde oko 4 ujutru. Iz kolone, jedan vojnik preuzme a raniji strazar udje u kolonu i tako do prijavnice i strazarske sobe. Dodjemo na strazarsko mesto u pozadini, mrkla noc - a strazara nigde. Vec se pitamo je li dezertirao, krsimo pravila i dozivamo ga - i on se spusti sa stabla. Nesto je suskalo i on se usro pa popeo na drvo. Jezevi suskaju, a i disu, puvaju i duvaju kao covek, cuje se kad udahnu i izdahnu. Smenili smo tog decka, a porucnik je odlucio da ga stavlja na strazu samo tokom dana, plaseci se da bi ovaj tokom noci mogao i upucati nekoga.

Vidi gore "nesvakidasnje."

Ne znam gde da pisem, izmesane su teme, i ovo je nekako najpribliznije. Okacio sam dole na Bastovanstvu par fotki svoje velike smokve. Nisam je posadio, bila je tu kad sam pre par godina kupio kucu i posed. Smejala se moja zena, rekoh joj da imam novu ljubavnicu. Ovako... Juce, neko kuca. Otvorim vrata, a tu neka stara baba (nisam dobar u proceni godina, ali bih rekao da je oko 80). Pita, sme li ubere smokve, i isprica mi pricu. Kucu sam kupio od banke - neko ostao duzan, banka zaposela i prodala. Meni jeftino (zato sam kupio) jer je banka htela samo da naplati dug i nije pitala za trznu vrednost. A ova dama mi isprica pricu. Poznavala je nekadasnju vlasnicu kuce, bile su prijateljice. Onda je ta bivsa vlasnica, ostarela i nemocna, otisla u staracki dom, a ovamo je uselio njen neki netjak, drogiras i kriminalac, pa zavrsio u zatvoru i kuca ostala prazna. Ta zena nije htela da dolazi. Onda je cula da je neko pristojan (ja) kupio kucu, pa se odvazila da dodje i pita - jer nije znala jedem li te smokve ili propadaju. Ma, jedem, ali nema teorije da pojedem koliko ih ima, samo beri! Gledam je sa strane, iz prikrajka - zena zustra i brza, nije kao mnogi nemocni starci, bere i ima neku kanticu. Ne penje se, naravno, nego dohvati sta moze. Pa se pomere tako ona i kantica za metar-dva, dok ne obidju stablo. Da sam je video na ulici, pomislio bih da samo sto nije umrla i nema teorije da ima vozacku dozvolu. No, ispred kuce stari Lincoln Continental, iz vremena kad su se americki auti merili kvadratnim metrima i dovoljno velik za dvosobni stan. Stavi baba kanticu na savozacko sediste, ponovo pokuca i zahvali. Kaze, pravi pekmez od tih smokvi, pa ce mi doneti teglicu. Sedne u to cudo pa odjuri kao neki trkac formule 1. Jebiga. Najvise volim svoju zenu, ali nestrpljivo ocekujem i tu teglu pekmeza...

Moja smokva (stablo) i smokve (plodovi). Uslikano pre 15-ak minuta. Ima ih jos sitnih, a na istoj grani i vec prezrelih...

Slamas mi srce, ubijas me. Kad sam se kao mladic uhvatio gitare, prvo sam ucio pesme Karovica i Perovica jer su bile relativno jednostavne, samo nekoliko akorda koje sam i onim nespretnim prstima mogao da uhvatim. Posle sam negde procitao da je Nikola Karovic bio omiljeni Titov pevac. Ej, ja dete u socijalistickoj Jugoslaviji - i ovde spoj Tita i muzike i meksika, a ja se osecam kao da sudelujem u necemu. Ti si se mozda zezao postom, ali meni je to cisti vremeplov i vratio me 50-ak i kusur godina unazad, pomladio me.

I jos toga:

Nemojte me jebat'. Opet zajebavam muzikom. Bilo je toga vec i nije iznenadjujuce. Al' da covek pusti suzu od lepote:

Opet americka anegdota, a moze se mozda i nekako preneti na Balkan. Dodju nam u kucu novinar i fotograf, po nekom drugom poslu, obave razgovor i fotke, pa neformalno sedimo i lajemo. Ziveli smo u juznom Texasu, Corpus Christi. Vecinski Hispanici, manje belaca a Crnci se jedva primecuju. Taj fotograf, Hispanik (kolokvijalno: Mehos) iz @mrd-ove Kalifornije, potpisao ugovor sa novinskom kucom, kaze da jedva ceka da mu ugovor istekne i da se vrati u Kaliforniju. Razlog: nacionalizam i rasizam. Kako, bogtenejebo, pa tu su "tvoji" vecina? On objasni. Anglosaksonci i Mehosi su dosli u Kaliforniju priblizno u isto vreme, pa su svi "kod kuce." Ali su Spanci (Mehosi) bili u Texasu prvi. Onda su dosli "anglosi," poceli rat i otcepili se od Meksika. I tako, 100 generacija kasnije, neki Mehosi vide Anglose kao okupacionu silu. A ja, imigrant iz Yu, nemam pojma. Kao strani posmatrac, vidim da Mehosi slave "Cinco De Mayo" - meksicki nacionalni praznik. A neki zadrti americki nacionalisti pizde i vicu "remember the Alamo!" Gde je tu moje dete? Ma, nije nigde, nista nema smisla! Tako i na Balkanu. Bile neke bitke i ratovi, sever i jug, Austrijanci i Turci (a Sloveni izmedju), svi se tukli i ubijali. Dosta i previse je toga. Mator i umoran sam. Necu da navijam za reprezentaciju, necu da se svadjam, hocu da na miru popijem kafu. Ili kahvu, kavu, kako je vec neko zove. I taj jebeni forumas Mrd - prvo mi je dao recept za mojito a posle, pizda, hvalio margaritu. A ja voleo gimlet. Ma, Mrde, odluci vec jednom sta je najbolje, dodji da sednemo kao ljudi. Nek' nam se pridruze i dame - odavde, CF, Andja, Baby, Sunshine i jos neke koje sam preskocio/zaboravio. Jeb'o nacionalizam.

Dragi moj Mladene, opet citiram par postova a odgovaram na 1000 njih. Mislim da se ne slazemo oko funkcije foruma. Jesam otvorio temu, ali nisam direktor ili upravljac - htio sam vidjeti sto misle drugi ljudi, sigurno ima pametnijih od mene. Oslovio sam te tako jer si mi stvarno drag, iako se nikada nismo vidjeli ili privatno dopisivali. Zato, nema ovdje "privatnih detalja" nego samo sto smo javno/forumski napisali. "Tu negdje" smo po godinama, ti si malo stariji, bili smo na istom fakultetu iako se nismo sreli, mozda imamo nesto zajednicko i bez nacije. I ne bih htio da tema ode u raspad Yu i "ko nas bre zavadi" i slicne gluposti - o tome vec postoji 100 enciklopedija. Ti si napisao da ti je sin u Njemackoj i ima djevojku (ili vec zenu) iz Juzne Amerike. Zaboravio sam drzavu. Ekvador? Na ovoj temi, zanima me - ako znas i mozes prenijeti - kako se oni osjecaju. Jesu li Nijemci, Hrvati, Indijanci ili (nadam se) uopce ne misle o tome. Sto ce biti njihovo eventualno dijete? Covjek/zena ili pripadnik nacije ove ili one? Kod mene je (vrlo labavo) donekle slicno. Nasa kcer ima tri drzavljanstva - americko, srpsko i hrvatsko. To smo se obavili prije nego je pocelo njeno pamcenje, iz prakticnih razloga. Rodjena u Kansasu, odrasla u Texasu, a studira u Hrvatskoj - zato jer se fakultet u USA placa a tamo ne. A mi nismo bogati, svaki dolar se cijeni. Cinicki, posteno je reci da je bitan novac a ne nacija. Hormoni i godine rade, pa ima decka. Ako se ozbiljna veza nastavi, sto ce biti moji unuci? Hrvati, Ameri ili samo ljudi? Stvarno bih volio da preneses svoja razmisljanja i iskustva, ja volim nauciti. Napisi nesto. Eh, ludi Mrde! Gde me nadje... Kansas, '90-ih. Ima tome 30-ak godina. Ja bio mentor mladoj i lepoj devojci, poducavao je u struci. U zdravstvenoj struci. Organizuje bolnica zabavu za zaposlene, za Bozic, unajmi veliku halu. To dete dovede i oca, pa zapocnemo razgovor. Kaze covek, ima u stali stari Triumph iz '60-ih i nikako da ga restaurira. Pitam ga hoce li mi to prodati. A on, cuvsi moj accent, pita da li imam americko drzavljnastvo. Kaze, prodace tu retkost iskljucivo americkom drzavljanu, nece strancu. Razisli se. Kasnije, tokom veceri, dodje mi ta devojka i place, izvinjava se zbog oca i moli da joj (zasto njoj?) oprostim nacionalisticki ispad. To je, naravno, samo ograniceni incident. Doziveo sam jos takvih, ali i lepsih. Statistiku nisam pravio. Putovao jesam i ziveo u vise saveznih drzava. Nisam sociolog. Samo bih onako odokativno rekao da ima vise nacionalizma po ruralnim nedodjijama nego u vecim gradovima. Kod tebe ili Andje covek moze videti razlicite rase, Azijate i Afrikance i svakakve - pa mu to dodje kao normalno. A u mojim rupcagama, neko ko nije "odavde" iskace i lokalci se pitaju "sta je ovo?" Nacionalizam, prema mojem iskustvu, postoji u malim zatvorenim zajednicama, medju ljudima koji nisu iskusili nista osim svog plemena i roda. Sve drugacije je im je cudno, nepoznato i tako potencijalno opasno. Ja sam prosao svet, znam cetiri jezika i radoznao sam. Kako da budem nacionalista? Od cega da se branim, ili sta da napadam? Kad dodjem u rodni grad, vidim ljude sa slicnim iskustvom i slazemo se. Ali naletim i na nekog nekadasnjeg komsiju koji nije makao dupetom iz grada ili procitao neku knjigu - i taj je nacionalista. Necemo se razumeti.

Mrsukrtz, kako mislis da cu ja ovako star to zapamtiti i slati ti linkove za meceve kojih nema na TV? Jebi se, neces gledati!

Jebiga, da jos lajem o"osetljivim" stvarima. Znam svasta, ali nisam lekar. Maltene sam seoska baba i pricam gluposti. U stvari, zavrsio sam neke skole i bavio se radiologijom. Bio sam medju prvim MRI tehnolozima kad je to bila skroz nova tehnologija i sredinom 90-ih dobio nagradu za "best MRI images" na RSNA (Radiologic Society of North America) simpozijumu. A i inace puno citam i ucim, znam neke stvari neformalno i bez diplome. Restaurirao sam neke stare masine, mada nisam inzenjer - ali jebiga, umeo sam da nadjem knjige i pratim instrukcije. Uglavnom se tome niko ne cudi, pa ni na forumu. Ima puno takvih ljudi. Profesor matematike uzgaja orhideje, najlepse na svetu. Obucar u slobodno vreme gleda u teleskop i nadje novi komet ili planetu. Divni ljudi, mogu samo da skinem kapu i poklonim se. Moj otac je nastavio fakultet kad sam ja vec bio u skoli. Radoznalo dete, procitao sam svaki njegov udzbenik i upamtio koliko sam mogao. Stari je studirao i zavrsio medicinu. Tako sam postao amaterski ginekolog. Da, smejte se, to je smesno i skakljivo jer se u nasoj kulturi cudimo, krijemo i pravimo se da se grozimo kad nesto ima veze sa polnim organima. Svi imamo bubrege, ali cure imaju i jajnike a mi decki imamo testise. Moj pokojni otac je bio lekar, fizijatar. A njegov prijatelj je imao privatnu ginekolosku ordinaciju. A moja baka (majka tog oca) je bila dosta sasava. Imala je neke ginekoloske probleme, ali nije htela da je vidi sin. Istovremeno, nije htela da je dira, golu, neki strani muskarac. Luda situacija. Na kraju, kompromis, pregledao sam je ja. Pod nadzorom tatinog prijatelja ginekologa, u njegovoj privatnoj ordinaciji, uvece i nakon zvanicnog radnog vremena. Da niko ne zna i ne vidi. Tako meni covek, specijalista, sa metar udaljenosti prica sta da potegnem i razvucem, a ludoj babi je lakse da joj to radi unuk nego sin - ili neki stranac. Mislim, niko tu nije normalan. Baki to OK, prica i laje - i tako dodje da sam, opet pod nadzorom, pregledao i njenu sestru i uzeo briseve i uzorke. Nije mi bilo prijatno, to su stare zene i preci, a ja balavac i ne znam sta radim, no srecom tu je doktor specijalista. Pricaju one, pa se saznalo i u siroj familiji. I spasio sam zivot. Jedna rodjakinja pita da li bih pregledao nju, nesto je kao smeta. Nju sramota da ide zvanicno i javno kod lekara, debela (oko 120 kila), a i u selu se svasta prica kad neko ima medicinske probleme. Ajde, u dogovoru sa tim caletovim drugarom, moze. Ja cu raditi, a on nadgledati. Jebote, na grlicu materice vidim krvavu kvrgu, kazem ginekologu, ovaj odmah uzme uzorak - ispostavi se, karcinom. Zena je ubrzo operisana i jos uvek ziva, oko 60. A mi bili u 20-ima, ja student a ona debela sramezljiva rodjakinja. Posle su se javile i neke druge, njih sam referisao na caletovog drugara i profesionalca sa licencom i znanjem. Ja jesam zdravstvene struke, ali nisam lekar ili ginekolog. Svejedno, tako mi se desilo da pregledam mnoga zenska medjunozja i opipam mnoge grudi. Nije to za zezanje, nije ni seksualno uzbudljivo. Odmah da kazem raspaljenim muskarcinama: od 100 pacijentica, samo su 2 lepe cure sa fakulteta. Inace, stisnes dojku pa procuri gnoj. Pa ti skupi i obrisi i salji u labos na patologiju. Ili, jeste gola pisha, ali ne gledas pishu nego pod ultrazvucnom kontrolom iglom ubadas kvrgu i uzimas uzorak. Sve ovo sam napisao zato jer mladi momci slinave i pisu kako neka teniserka ima lepe grudi. Nisam ni ja imun, lepo je da se vidi, ali vidim pacijentice sa 100 problema i mislim kako da pomognem.

Odgovaram na 100 postova, no da ne opterecujem server, citiram samo jedan. Ovde, bolje je zato sto te raduje. Nije potrebno da objasnjavas, samo se bavis svojim hobijem. Volis Suzuki a neko drugi Norton, sve OK i niko nikoga ne mrzi. Ali, oprez: to je licni izbor. Niko te ne moze naterati u bilo koji sport ili klub, a i nece ti zameriti ako ne sudelujes. Ostajes komsija i sugradjanin, prolaznik na ulici i nema problema. Kod nacionalizma je drugacije, jer te teraju manijaci. Oni te vole ili mrze samo onako kako te vide, tebe ne pitaju. Vec si video iz postova, dugo zivim u USA. Sudelovao sam na demonstracijama i protestima kad je stariji Bush poceo rat u Iraku. Sudelovao sam zato jer sam pacifista, volim ljude, a u svakom ratu stradaju neduzni. Sudelovao sam jer placam porez i hocu da moje pare idu za obrazovanje a ne za bombe. Nisam pitao za naciju. I onda dodjem na godisnji u domovinu, pa me neki saspu sa "vi Amerikanci ste zlocinci i idioti!" Kako, jebote, gde me trpas? I tako, kad neko hoce da me opljune, za njega sam unapred Amerikanac, Srbin ili Hrvat. Bitno je njemu da opljune, nije bitno kako se ja osecam. To je nacionalizam. Pazi sad. Niko se nije dotakao dve teme koje sam pomenuo, pa cu se sad razlajati o njima. Inzko donosi zakon o zabrani negiranja genocida i dokazanih zlocina. Jebote, pa zakon nije potreban za normalne ljude. Vozim pazljivo i polako cu oko skole ili decijeg parka. Na otvorenom putu i van naselja, podivljam. Ali zakon i ogranicenja trebaju da se omoguci sankcionisanje onih koji bi divljali i oko skole. Oni nisu normalni, a ja jesam. Inzkov predlog uopste ne pominje naciju ili dogadjaj, vrlo je uopsten. A Dodik - nacionalista - kaze da je to antisrpski potez i zato ce on razbiti BiH. Maltene, bice opet rata i pobicemo ljudi koliko treba, samo da mi neko ne pomene Srebrenicu. Ili Jasenovac, Bratunac... na nasim nedodjijama takvih stvari ne fali. Aj'mo dalje. Dizajn hrvatskog novca, kad udje u evrozonu, pa bi se na kovanicama trebao naci Tesla. Pola vlade Srbije pizdi jer je Tesla valjda bio Srbin, pa sta sad HR sere. A Milanovic (ej, predsednik drzave!) izjavljuje da je Tesla iz Hrvatske, rodjen tu iza coska, pa se jebite vi Srbi. I onda se milioni posvadjaju i angazuju na internetu, obaraju servere, forume i sistem - kome pripada covek mrtav vec skoro milion godina. A meni jebe zivot ako ima ili nema struje, vazan mi je frizider, uopste me ne zanima poreklo izumitelja. Dakle, oko dva opisana problema - da li je nacionalizam opasna i zla pojava ili je benigna i nebitna?

Dve stvari sam hteo da vidimo, bas kad je tema zakjucana. Prvo je Intzkov zakon kojim se zabranjuje negiranje zlocina i genocida, a Dodik se pobunio i kaze da ce zato pogurati otcepljenje Srpske. Druga stvar je predlozeni dizajn kovanica kad Hrvatska udje u evrozonu. Tamo ce biti lik Tesle. Popizdele su mase ovde i tamo. Sirok je internet, mozete naci, pa necu ovde ponavljati i linkovati. Mozete izgooglovati i sami. Samo bih rekao, ovako mator, da bih se radije stavio u neko neotkriveno pleme u juznoamerickoj dzungli nego medju velike Srbe i Hrvate. Imas listove sa stabla, nema Tesle ni nikog drugog. Nema ni Egipcana, Rimljana, Atile, Vatikana, Kosova i Lazara. Necemo se sloziti, vecina me ne voli. Ali volim da citam. Mozda nesto i naucim. Ajde, dvajesprvovekovni balije, cetnici i ustase, zasto je bolje da se pridruzim vama a ne drugima. Mozda ima tu para - samo, gde je nacija/nacionalizam?

Opet ja, sa pizdarijama. Pisem jer ovde stvarno ima dobrih ljudi (a ja volim dobre ljude), neke sam zavoleo na osnovu postova - mada ih licno ne poznajem, nismo ni razmenili nekakve PM. Kod mene, u USA, je mrkla noc, cekam Djokovicev mec. Kome dosadjujem, neka preskoci. Dok cekam, da napisem. Pisem knjigu (napisao vec 4, ne racunajuci skripta na fakultetu), pa da se zezam. Pisao sam o cerki, teniserki i studentici. Eh, nije to tako jednostavno. Zena i ja smo prvih 5 godina braka koristili kontracepciju - selili po svetu, zavrsavali fakultete itd. i dete bi smetalo. A onda, odlucivsi da je vreme, videli da imamo problem. Neplodnost. Trebalo je jos 5 do deteta. Moja draga je, da postane majka, imala 3 operacije, a i gomilu manje invazivnih zahvata i pregleda. Prvo laparoskopija da se resi endometrioza. Drugo, da spoje sta treba - njoj su jajovodi isli levo a jajnici bili desno. Kao trecu operaciju uzimam carski rez. Seks je lep kad dodje spontano. Ali tih nekoliko godina je meni je na X dana bio zabranjen, cak i masturbacija, da "nabildam" spermice - a zena je merila temperaturu i racunala ovulaciju, pa "bas sad moramo!" Neko vreme bez uspeha, pa smo zakazali i vestacku oplodnju. Samo mesec dana pre procedure, zena se popisa i gleda neke kucne testove, izleti iz kupatila i kaze "trudna sam!!!" Ne znam jesam li plakao vise pre ili posle toga - oboje se meri hektolitrima. Ide tako trudnoca. Mi oboje radili u bolnici. Zena sefica smene na prijemu, ja u radiologiji. Izracuna njoj ginekolog da ce roditi u ponedeljak. Dogovorimo sa direktorima da radimo vikend pre, da ne izgubimo radne sate. E, oces kuratz. Zenu uhvate trudovi na poslu, u subotu. Poslednji posao joj je bio da sama sebi obavi papirologiju, da se primi u bolnicu. Opet, pizdarija i anegdota. Nas dobri prijatelj Richard je radio u hitnoj ambulanti iste bolnice. U prizemlju, u lift udju on i moja voljena i dve neke zene. Rich pomazi moju zenu po stomaku, poljubi je u obraz i kaze: "how is my baby?" Na drugom spratu, hirurskom, izadje. Na trecem, ginekolosko-porodiljskom, ja radio neki hitni ultrazvuk i bas zavrsio. Izlazi iz lifta moja voljena, ja je poljubim i izgrlim, a ove dve se zgrazaju i krste, pitaju se kakva je ovo kurva da ima toliko ljubavnika na jednom mestu. Smeste nas u sobu, njoj spoje i "fetal monitor" (za pracenje detetovog procesa) i ostave nas. Nije to bez vraga - primetim da kad zenu stisnu trudovi, detetov puls padne sa 200 na 40. Zovem glavnu sestru, ona pogleda i zove ginekologa. Taj dojuri i pogleda, pa kaze sestri - zovi dezurnu hirursku ekipu, hitni carski rez. Ispostavilo se da je pupkovina isla omotana preko glavice deteta i svaki trud je zaustavio dotok krvi. Bio sam u hirurskoj sali, samo kao tata i gledaoc. Tu su dva glavna: ginekolog/hirurg i neonatalni pedijatar. On izvadi dete i samo brine za majku, sije i kauterezira itd. Za dete brinu drugi. A ja gledam, polusvestan i lud. Dakle, doda ginekolog/hirurg pedijatrici dete, pocne da zasiva zenu i pita: "what do we have?" Ova odgovori: "a beautiful girl!" Nisam se onesvestio, ali sam bio blizu. Moji direktni preci su imali sinove, pa sam bas zeleo cerku. I video sam je pre nego mama. Nisam ni pomisljao, ali - jebote - trostruka univerzitetska sampionka drzave u tenisu. Malo je to olabavilo, sada zelim unuce. Mozda se jednog dana otreznim....

Priznajem, cesto me Djokovic iritirao. Navijao sam za njega kao outsidera kad je poceo da rastura "fedal" dominaciju. Onda me iritiralo njegov krst i rituali (ateista sam), ali mi se dopala zajebancija - kao one slavne imitacije drugih. Bez veze, nedavno sam naleteo na video. I rastopio se, jer sam i sam filantrop. Pogledajte: Kako da ga covek ne voli?

Hoce li se se "nacionalisticka" tema otkljucati? Mozda je treba "ocistiti" no ima jos sta da se kaze. Bio sam usred pisanja posta kad je zakljucana. Ako je tema uzaludna ili vredja, prema misljenju moderacije, i to je OK. Samo nam recite.

Postoji za to i medicinski razlog, nije to samo zezanje. Kad se tzv. "meka tkiva" primetno tresu - dakle stezu i rastezu - cesto dolazi do pucanja kapilara i mikrokrvarenja. U ekstremnim slucajevima, moguce su i vidljive masnice. Zato je za zene koje se bave sportom bitno da nose tzv. sport-bra jer je cvrst i smanjuje tresenje na najmanju mogucu meru. Statisticki, takve mikro-povrede (kad su ucestale) povecavaju i rizik od karcinoma. Zato je Halep donela dobro odluku. Koliko joj je to pomoglo kod kretanja, samo ona zna. U nekim drugim sportovima, muskarci imaju slican problem. Jos pre nekih 30-ak godina je primeceno da oni koji se bave moto-krosom imaju povecanu ucestalost karcinoma testisa. Motocikl nije uzrok, jer to nije primeceno kod drumskih vozaca. Zato danas za one koji se bave terenskom voznjom postoje gace od istog materijala kakvim i zene podupiru grudi - i krojene su tako da se testisi minimalno tresu. Izvin'te sto sam picajzla, ali zdravstvene sam struke i pratim ovakve stvari...

Ovde si 100% u pravu, tako nekako sam zamislio temu. Ovde, pak, 100% gresis. Citas li komentare citalaca u medijima? Ti ljudi (ne bih o % ali ima ih previse) jos uvek "ti mene Srebrenicom, ja tebe Bratuncem." Ne samo da 90-e nisu gotove, nego jos uvek trazimo sudiju i "visu instancu" da ispravimo rezultat utakmice iz 1389. Ovde si 50-50. Mozda je razlika samo jezicna. Treba da razlikujemo "normalno" od "uobicajeno" ili "cesto," pa onda jos "prihvatljivo." Postoje fudbalske navijacke bande, to je cinjenica - cesta. Zato, kad posetim rodni grad, zaobilazim stadion u sirokom luku kad je utakmica. Ali to meni nije ni normalno ni prihvatljivo - da se ljudi biju zbog farbe na dresovima, pa usput prebiju i prolaznika. Za mene, nacionalizam je ista kategorija kao i navijacka banda.

Jeste iz Slovenije. Firma je EMO iz Celja. Inace, moji su ranih 60-ih dovukli sporet na drva koji je pravio EMO. A komsije dovukli Smederevac. Deda je popizdeo. Sporeti isti, k'o jaje jajetu, samo je deda platio duplo vise od komsije.