zoran59

Ma, ne treba mi engleski, je parlais fancais. (nemam francusku tastaturu, pa izgleda nespretno) Meni je film fantastican, sva tri dela, jer ima neke (doduse labave) paralele sa mojim zivotom i zato mislim da ga dobro razumem. Moja voljena i ja smo se vise puta sastali i rastali pa opet sastali, zbog raznih problema, i sada smo relativno matori pa opet hocemo da nam bude lepse. I dok ne ide, zbog svacega, da se malo opustimo uz film gde je lepse. Lepo je lepse, a lose ne boli toliko jer je samo film...

ej, @ciao, jesi li pogledala? Kakav je utisak?

Dragi Koco, umijes, i mogu ti reci da rado citam tvoje postove. Forum je mozda zastario oblik komunikacije, klinci valjda imaju te neke "socijalne mreze." Ja to nemam, nije me se "primilo." Imam lazni nalog (tj. pod laznim i izmisljenim imenom) na Facebooku zato jer necu da me bilo tko trazi i nadje i zajebava. Jedini "prijatelji" su mi kcer i brat. Samo zbog njih tamo ponekad zalazim. Ne pisem tamo. Pisem neku knjigu i pjesme, samom sebi, a onda se povremeno izlajem na forumu. To mi dodje kao neka doza ekstrovertnosti, da "prodajem pamet" i budem "faca" pa se onda opet povucem u sebe i svoj cosak, da me nitko ne vidi. Sto bi rekla moja zena - "za popizdit' ."

naslov teme... - o svemu i svacemu. Kako godine idu, proslost je sve veca a bududucnost kraca, a buducnost manja. Znam da je glupo, proslost ne mogu promeniti, a svejedno se sekiram zbog gluposti koje sam uradio. I tako sedim, sam sa salicom kafe, i mastam - zamisljam kako bi bilo bolje da sam nesto uradio bolje. A onda i zamisljam kako bih uredio zivot cerki. Znam, na ce ga urediti kako hoce, tako i treba, ali mene svejedno raduje da mastam i zamisljam. Ne bih voleo da ponovi greske roditelja, a to je ipak neizbezno. Mama i ja smo napravili silne greske, zajebali se na milion nacina, a ne mozemo ili ne znamo kako da sprecimo cerku da se isto tako zajebe. I eto, ja sedim i pizdim. A onda se setim i lepih i dobrih trenutaka, pa se smejem i radujem. Voleo bih da mogu da uradim selekciju, da samo mislim na dobre stvari i ne setim se svinjarija. Jebiga, ne mogu.

Opisacu licno iskustvo. Ni na kraj mi pameti da delim savete, misljenja ili da ja kazem da je to najbolje i bas tako mora. Svako za sebe, pa ce valjda ispasti najbolje. Cerka je jedino dete, i za nju smo imali probleme (neplodnost). Medicinske frke, trajalo je godinama, i nakon njenog rodjenja nismo imali volje da ponavljamo i mucimo se opet. Dosta je jedno dete, ako se drugo desi, OK - i nije se desilo. Cerka i ja imamo odlicni i bliski odnos. Zato jer sam je uvazavao i menjao se tokom odrastanja. Prestao sam da budem direktor i teram, uvazio sam njene interese i umesto da teram, poceo sam samo da savetujem i komentarisem. Ona je to prihvatila. Pitala je za dozvolu, 16 godina stara. Jebote, ta deca ce uraditi sta hoce, kakva dozvola!? Htela je da nakon proslave Nove Godine prespava kod decka i mene pitala da li sme. Naravno, sme - ako nju raduje, raduje i mene. Poverila se, to joj je bio prvi seksualni odnos. Samo sam pitao da li joj je bilo lepo. A ona kaze da nije, bilo je prvi put i njoj i decku, nisu znali sta rade. Rekoh, ajde, probala si, valjda ce sledeci put biti bolje. Poverava se i dalje. Zdravlje, izbor fakulteta, politika i sve. Video sam. Roditelj moze i treba da bude direktor, da odlucuje sta ce dete jesti ili obuci - prvih nekoliko godina zivota. A onda, da postepeno prepusta odluke detetu, da mu omoguci da bude sopstveno bice i osamostali se. Volim cerku jer je to sto jeste, a voleo bih je i da je drugacija. Valjda je to neki bioloski nagon iz kojega je nemoguce pobeci. Danas, samo zelim unuce. U penziji sam, imam vremena i hteo bih da ga razmazim, ako mi cerka dozvoli. Vise nisam otac, samo sam najbolji prijatelj.

Za sve, a specijalno za naseg druga @alberto.ascari - poslednja Ascarijeva trka.

Ej, @ciao , naisao sam na original na YouTubetu ima i engleske subtitlove za ostale. 'vamo: https://www.youtube.com/watch?v=Y7WWNLUxUBQ

Prethodni post izgleda kao hvalisanje ili zajebancija, mozda oboje, ali nije. Hteo bih da "solim pamet" roditeljima. Usmeravajte decu u neki zajednicki interes, cak ni ne mora da bude sport. Ne valja ako se dosadjuju ili ispunjavaju vreme na"socijalnim mrezama." Nije zdravo. Tu su podmetanja i svakakve svinjarije, a za mladju decu mozda i zamke. Decu treba u klub. Da li se bave folklorom, plivanjem ili slikanjem, nije toliko bitno. Bitno je da se ne dosadjuju i ne bave uzaludnim glupostima. Roditeljima zelim srecu i uspeh!

Mladene, daj da probam u dva dijela. Prvo, Zec. Drzava (Hrvatska) je priznala nepravdu odstetom prezivjelima. No pocitinitelji zlocina su oslobodjeni zbog formalnosti. Koliko se sjecam, priznali su bez prisutnosti branioca ili tako nesto, pa je priznanje odbaceno kao nepostojece/nerelevantno (nisam ni ja pravnik, ne znam formulaciju). A drugih direktnih dokaza nije bilo (ili su sakriveni/izbrisani?). Tako su ubojice izasli bez adekvatne kazne. Drugo. Grozi me ta opterecenost '90-ima. Na temi o Hrvatskoj, zasto se ne sekiramo zbog danasnje situacije? USKOK hapsi i optuzuje na sve strane, grade se privatna zdanja na zasticenom podrucju i u nacionalnim parkovima, a mi jos istjerujemo pravdu za '90-e ili cak iz WW2? Oprosti, mozda sam zivjeci u kapitalistickom (USA) svijetu mozda postao preopterecen novcem. No, poslao sam neki novac za pomoc nakon poplava prije 3-4 godine, a onda emailove raznima pitajuci kako je novac rasporedjen - i nikad mi nisu odgovorili. Nakon potresa, poslao sam iskljucivo direktno ostecenima, siroj familiji, a nista drzavnim racunima. Fale mi forumasi iz HR - Vjekoslav, Slaven, Ziza, Croboy i jos neki. Volio bih procitati njihovo misljenje o rjesavanju problema u njihovim sredinama. HR ima nebrojenih problema, akutnih. No ovdje se javljaju vecinom forumasi iz Srbije koji bi raspravljali ratne zlocine. Steta. BTW. Hvala ti sto si me podsjetio (jbt, ja budala se ne sjetih) da potrazim Zivca na netu. Nasao sam sve. Moj stari znanac - kad je studirao, zivio je dva ulicna broja dalje, kod tete, a ja sam pocinjao gimnaziju. Opet smo se nasli. Slijedeci put kad budem u domaji, idem do njega u Varazdin, pa se mozda i ti i ja nadjemo na kavi ili nekako. Pozz!

Moci ces. Imas net, a bas zbog takvih stvari sam otvorio temu o prenosima. Na netu imas sve, pa i ono sta nema na TV bilo gde. Ako ima kamera na terenu, ima i na netu.

Vec sam se hvalisao cerkom, dobrom teniserkom, a sa'cu jos. Evo je sa pravom originalnom i svezom srebrnom olimpijskom medaljom: Hahaha. Kaze da je neverovatno teska, mozda i nesto vredi. Objasnicu: nije njena. Samo je htela da proba. To je medalja koju je osvojio gimnasticar Tin Srbic. Cerka je samo amaterka i univerzitetska prvakinja male drzavice. Njen decko je medju prvih 100 u svetu u macevanju, ali nije uspeo da se plasira na OI. Ali on i Tin su najbolji prijatelji, vec planiraju da Tin bude kum na cerkinom vencanju. Eto, mogu da kazem da je olimpijska medalja bila na par minuta u porodici... edit: evo, mozemo da kazemo da se medalja pojavila i u teniskoj sekciji foruma! Tj. Djokovic zakazao, ali ja nisam...

Ti, ili si dete koje ne pamti rat, ili si pokvaren i bezobrazan! Imas na netu izvora koliko hoces, a ako bas hoces informaciju (jednu - da ne nabrajam citavu gomilu primera) - za razaranje Vukovara je osudjen Sljivancanin koji je komandovao operacijom. Major JNA kad operacija pocela, a vec pukovnik na kraju rata. Eh, kad pitas "koje formacije" - ako hoces tacan naziv ili broj puka ili nekog bataljona, ne bih znao. Ali dosta je JNA kao vojska, a paravojski ima koliko hoces. Za Vukovar se moze reci da je na granici i laka meta, ni Dubrovnik nije duboko u Hrvatskoj teritoriji i nema zaledje. Ali, sta cemo sa ovim: Moze se reci da je to uradila Marticeva vojska Republike Srpske Krajine, koju su formirali pobunjeni Srbi iz Hrvatske. Ali, odakle takvoj gerilskoj vojci rakete i znanje da ih koriste - gde su ih mogli nabaviti bez direktnog ucestvovanja JNA koja je vec bila srpska vojska? Mogu donekle, da "progledam kroz prste" onima koji kazu da tada nisu znali, mada mislim da lazu. Ali da ti danas ovako "nevesto" postavljas pitanje - to mi je neverovatno! Sikter! Berti, ne znam odakle da pocnem ni gde cu zavrsiti, pa te molim da procitas post do kraja. U mnogim stvarima si u pravu, cesto nisi - cini mi se da pokusavas da "izbalansiras" stvari i podelis stetu naglasavajuci da ni u Hrvatskoj nije sve reseno ili pravedno. I nije. Ja sam rodjen i odrastao u Zagrebu, a to je geografska ili istorijska cinjenica. Nisam na to ni ponosan niti me sramota. Koliko se tice rodjenja. Jeste me sramota (mada zivim u USA od '81.) sto iz nekad mog grada nestali toliki Srbi, na ovaj ili onaj nacin. Iz "mesane" familije sam, sa Banije. Iz okolice Gline - bas one Gline u kojoj je Vucic Aleksandar 1995. odrzao govor i objavio da Banija vise nikada nece biti ustaska. Imas citav govor na YouTube... Hrvatski deo familije je proteran iz RSK, sklonili su se kod mojih u Zagreb. A vecina srpskog dela je pobegla u Oluji. Na obe strane je bilo i ubijenih civila. Hteo bih da naglasim: moja strina nikada ni jednu jedinu losu rec nije imala za Srbe, kao narod ili vec neki pojam. Pojavila se u oktobru 1991. na vratima kuce mojeg oca u Zagrebu, stara 70 godina i sa dve najlonske vrecice - sve sta joj je ostalo - i rekla da je selo spaljeno, pa moze li da prespava. Ali, paz' vamo: ona je uporno tvrdila da je nisu proterali njeni "domaci" Srbi, nego (njene reci) "bradonje koji su dosli odnekle od juga." Zato nije izjednacavala sve Srbe, samo je za sve krivila cetnike. O konkretnom dogadjaju i selu imas i upis na Wikipediji: https://en.wikipedia.org/wiki/Novo_Selo_Glinsko_massacre Postoji bitna razlika izmedju nje (vec dugo je pokojna) i izbeglih Srba iz istog kraja. Njoj je izgradjena nova kuca (u selu nista nije ostalo za "obnovu," sve je trebalo izgraditi). A izbegli Srbi, bar koliko znam, nisu dobili nikakvu odstetu - oni koji su ostali u Srbiji. Povratnici su nesto dobili ili im je vraceno, ali to je jadno i vecina je imala ogromnih problema da dobije i to malo. Zanimljivo je tvoje pitanje: Najverovatnije, da. Ni onda nije bas sve reseno, procesuisano i razjasnjeno. A i medju resenim, mnogo toga je reseno nepravedno. Bice bolje (ako ce) kad izumru svi koji su to prosli. Zakljucujem tako na osnovu licnog iskustva: moj drugar iz gimnazije i ja smo se fino slagali, mada je on unuk ustase a ja unuk partizana. Nasi dede se nikada ne bi pomirili. Hteo sam da okacim link na temi o nacionalizmu, no, kako je krenula rasprava, primereniji je ovde: Klasić o odnosima Hrvata i Srba: Ovu smo bitku nažalost izgubili citav clanak: https://www.index.hr/vijesti/clanak/klasic-hrvati-i-srbi-nikad-nece-naci-zajednicki-jezik-o-proslosti/2295507.aspx Bitan je ne samo clanak, nego komentari citalaca. Kao ni u Srbiji, ni tamo za mnoge rat nije gotov, samo se vise ne bije oruzjem. Umesto da se bave konkretnim zivotnim problemima, oni jos uvek zive u '90-ima i ratuju. Jos tuznije, prenose to na decu. Imam familiju i prijatelje u obe drzave i dok su zivi, posecivacu. Ali da se vratim u takve proklete rupcage, necu.

Priznajem da mi ovo nije jasno. Razumem navijanje "za" ali ne razumem navijanje "protiv." Mozda moj karakter vise odgovara tvojem nicku nego tvoj... Nisam netrpeljiv, samo neke volim vise nego druge. Sto se Rossija tice, navijao sam sam za njega jos dok je kao klinac vozio prvenstvo Italije, iz prijateljskih razloga. I dok ste vas dvojica ravnodusni, mene raduje - stavise, mislim da je to trebalo ranije, prve godine kad vise nije osvojio naslov. Mislim da bi ostao jos bolje upamcen. No, sve dok je njega radovalo da vozi, pa makar samo da bude medju prvih 10 (ili uopste na stazi), nek' mu bude. Nista, od sledece godine navijam za brata!

evo: izvor, citav clanak: https://www.danas.rs/drustvo/suocavanje/sudjenja-za-oluju/

Malo sam listao po temi, naisao na ovo i ne mogu da odolim, moram vam opet dosadjivati anegdotom. Odsluzio sam vojni rok u JNA, u SFRJ, daleko pre raspada. Velika kasarna, inzenjerijski skolski centar, par hiljada vojnika ako ne i vise. Zavrsimo osnovnu obuku, pa i mojem vodu dodje vreme da drzimo strazu. Vise strazarskih mesta na raznim coskovima kasarne. Standardno, smena svaka 2 sata. Idemo nas nekoliko, predvodjeni desetarom, u koloni na smenu negde oko 4 ujutru. Iz kolone, jedan vojnik preuzme a raniji strazar udje u kolonu i tako do prijavnice i strazarske sobe. Dodjemo na strazarsko mesto u pozadini, mrkla noc - a strazara nigde. Vec se pitamo je li dezertirao, krsimo pravila i dozivamo ga - i on se spusti sa stabla. Nesto je suskalo i on se usro pa popeo na drvo. Jezevi suskaju, a i disu, puvaju i duvaju kao covek, cuje se kad udahnu i izdahnu. Smenili smo tog decka, a porucnik je odlucio da ga stavlja na strazu samo tokom dana, plaseci se da bi ovaj tokom noci mogao i upucati nekoga.

Vidi gore "nesvakidasnje."

Ne znam gde da pisem, izmesane su teme, i ovo je nekako najpribliznije. Okacio sam dole na Bastovanstvu par fotki svoje velike smokve. Nisam je posadio, bila je tu kad sam pre par godina kupio kucu i posed. Smejala se moja zena, rekoh joj da imam novu ljubavnicu. Ovako... Juce, neko kuca. Otvorim vrata, a tu neka stara baba (nisam dobar u proceni godina, ali bih rekao da je oko 80). Pita, sme li ubere smokve, i isprica mi pricu. Kucu sam kupio od banke - neko ostao duzan, banka zaposela i prodala. Meni jeftino (zato sam kupio) jer je banka htela samo da naplati dug i nije pitala za trznu vrednost. A ova dama mi isprica pricu. Poznavala je nekadasnju vlasnicu kuce, bile su prijateljice. Onda je ta bivsa vlasnica, ostarela i nemocna, otisla u staracki dom, a ovamo je uselio njen neki netjak, drogiras i kriminalac, pa zavrsio u zatvoru i kuca ostala prazna. Ta zena nije htela da dolazi. Onda je cula da je neko pristojan (ja) kupio kucu, pa se odvazila da dodje i pita - jer nije znala jedem li te smokve ili propadaju. Ma, jedem, ali nema teorije da pojedem koliko ih ima, samo beri! Gledam je sa strane, iz prikrajka - zena zustra i brza, nije kao mnogi nemocni starci, bere i ima neku kanticu. Ne penje se, naravno, nego dohvati sta moze. Pa se pomere tako ona i kantica za metar-dva, dok ne obidju stablo. Da sam je video na ulici, pomislio bih da samo sto nije umrla i nema teorije da ima vozacku dozvolu. No, ispred kuce stari Lincoln Continental, iz vremena kad su se americki auti merili kvadratnim metrima i dovoljno velik za dvosobni stan. Stavi baba kanticu na savozacko sediste, ponovo pokuca i zahvali. Kaze, pravi pekmez od tih smokvi, pa ce mi doneti teglicu. Sedne u to cudo pa odjuri kao neki trkac formule 1. Jebiga. Najvise volim svoju zenu, ali nestrpljivo ocekujem i tu teglu pekmeza...

Moja smokva (stablo) i smokve (plodovi). Uslikano pre 15-ak minuta. Ima ih jos sitnih, a na istoj grani i vec prezrelih...

Slamas mi srce, ubijas me. Kad sam se kao mladic uhvatio gitare, prvo sam ucio pesme Karovica i Perovica jer su bile relativno jednostavne, samo nekoliko akorda koje sam i onim nespretnim prstima mogao da uhvatim. Posle sam negde procitao da je Nikola Karovic bio omiljeni Titov pevac. Ej, ja dete u socijalistickoj Jugoslaviji - i ovde spoj Tita i muzike i meksika, a ja se osecam kao da sudelujem u necemu. Ti si se mozda zezao postom, ali meni je to cisti vremeplov i vratio me 50-ak i kusur godina unazad, pomladio me.

I jos toga:

Nemojte me jebat'. Opet zajebavam muzikom. Bilo je toga vec i nije iznenadjujuce. Al' da covek pusti suzu od lepote:

Opet americka anegdota, a moze se mozda i nekako preneti na Balkan. Dodju nam u kucu novinar i fotograf, po nekom drugom poslu, obave razgovor i fotke, pa neformalno sedimo i lajemo. Ziveli smo u juznom Texasu, Corpus Christi. Vecinski Hispanici, manje belaca a Crnci se jedva primecuju. Taj fotograf, Hispanik (kolokvijalno: Mehos) iz @mrd-ove Kalifornije, potpisao ugovor sa novinskom kucom, kaze da jedva ceka da mu ugovor istekne i da se vrati u Kaliforniju. Razlog: nacionalizam i rasizam. Kako, bogtenejebo, pa tu su "tvoji" vecina? On objasni. Anglosaksonci i Mehosi su dosli u Kaliforniju priblizno u isto vreme, pa su svi "kod kuce." Ali su Spanci (Mehosi) bili u Texasu prvi. Onda su dosli "anglosi," poceli rat i otcepili se od Meksika. I tako, 100 generacija kasnije, neki Mehosi vide Anglose kao okupacionu silu. A ja, imigrant iz Yu, nemam pojma. Kao strani posmatrac, vidim da Mehosi slave "Cinco De Mayo" - meksicki nacionalni praznik. A neki zadrti americki nacionalisti pizde i vicu "remember the Alamo!" Gde je tu moje dete? Ma, nije nigde, nista nema smisla! Tako i na Balkanu. Bile neke bitke i ratovi, sever i jug, Austrijanci i Turci (a Sloveni izmedju), svi se tukli i ubijali. Dosta i previse je toga. Mator i umoran sam. Necu da navijam za reprezentaciju, necu da se svadjam, hocu da na miru popijem kafu. Ili kahvu, kavu, kako je vec neko zove. I taj jebeni forumas Mrd - prvo mi je dao recept za mojito a posle, pizda, hvalio margaritu. A ja voleo gimlet. Ma, Mrde, odluci vec jednom sta je najbolje, dodji da sednemo kao ljudi. Nek' nam se pridruze i dame - odavde, CF, Andja, Baby, Sunshine i jos neke koje sam preskocio/zaboravio. Jeb'o nacionalizam.

Dragi moj Mladene, opet citiram par postova a odgovaram na 1000 njih. Mislim da se ne slazemo oko funkcije foruma. Jesam otvorio temu, ali nisam direktor ili upravljac - htio sam vidjeti sto misle drugi ljudi, sigurno ima pametnijih od mene. Oslovio sam te tako jer si mi stvarno drag, iako se nikada nismo vidjeli ili privatno dopisivali. Zato, nema ovdje "privatnih detalja" nego samo sto smo javno/forumski napisali. "Tu negdje" smo po godinama, ti si malo stariji, bili smo na istom fakultetu iako se nismo sreli, mozda imamo nesto zajednicko i bez nacije. I ne bih htio da tema ode u raspad Yu i "ko nas bre zavadi" i slicne gluposti - o tome vec postoji 100 enciklopedija. Ti si napisao da ti je sin u Njemackoj i ima djevojku (ili vec zenu) iz Juzne Amerike. Zaboravio sam drzavu. Ekvador? Na ovoj temi, zanima me - ako znas i mozes prenijeti - kako se oni osjecaju. Jesu li Nijemci, Hrvati, Indijanci ili (nadam se) uopce ne misle o tome. Sto ce biti njihovo eventualno dijete? Covjek/zena ili pripadnik nacije ove ili one? Kod mene je (vrlo labavo) donekle slicno. Nasa kcer ima tri drzavljanstva - americko, srpsko i hrvatsko. To smo se obavili prije nego je pocelo njeno pamcenje, iz prakticnih razloga. Rodjena u Kansasu, odrasla u Texasu, a studira u Hrvatskoj - zato jer se fakultet u USA placa a tamo ne. A mi nismo bogati, svaki dolar se cijeni. Cinicki, posteno je reci da je bitan novac a ne nacija. Hormoni i godine rade, pa ima decka. Ako se ozbiljna veza nastavi, sto ce biti moji unuci? Hrvati, Ameri ili samo ljudi? Stvarno bih volio da preneses svoja razmisljanja i iskustva, ja volim nauciti. Napisi nesto. Eh, ludi Mrde! Gde me nadje... Kansas, '90-ih. Ima tome 30-ak godina. Ja bio mentor mladoj i lepoj devojci, poducavao je u struci. U zdravstvenoj struci. Organizuje bolnica zabavu za zaposlene, za Bozic, unajmi veliku halu. To dete dovede i oca, pa zapocnemo razgovor. Kaze covek, ima u stali stari Triumph iz '60-ih i nikako da ga restaurira. Pitam ga hoce li mi to prodati. A on, cuvsi moj accent, pita da li imam americko drzavljnastvo. Kaze, prodace tu retkost iskljucivo americkom drzavljanu, nece strancu. Razisli se. Kasnije, tokom veceri, dodje mi ta devojka i place, izvinjava se zbog oca i moli da joj (zasto njoj?) oprostim nacionalisticki ispad. To je, naravno, samo ograniceni incident. Doziveo sam jos takvih, ali i lepsih. Statistiku nisam pravio. Putovao jesam i ziveo u vise saveznih drzava. Nisam sociolog. Samo bih onako odokativno rekao da ima vise nacionalizma po ruralnim nedodjijama nego u vecim gradovima. Kod tebe ili Andje covek moze videti razlicite rase, Azijate i Afrikance i svakakve - pa mu to dodje kao normalno. A u mojim rupcagama, neko ko nije "odavde" iskace i lokalci se pitaju "sta je ovo?" Nacionalizam, prema mojem iskustvu, postoji u malim zatvorenim zajednicama, medju ljudima koji nisu iskusili nista osim svog plemena i roda. Sve drugacije je im je cudno, nepoznato i tako potencijalno opasno. Ja sam prosao svet, znam cetiri jezika i radoznao sam. Kako da budem nacionalista? Od cega da se branim, ili sta da napadam? Kad dodjem u rodni grad, vidim ljude sa slicnim iskustvom i slazemo se. Ali naletim i na nekog nekadasnjeg komsiju koji nije makao dupetom iz grada ili procitao neku knjigu - i taj je nacionalista. Necemo se razumeti.

Mrsukrtz, kako mislis da cu ja ovako star to zapamtiti i slati ti linkove za meceve kojih nema na TV? Jebi se, neces gledati!