zoran59

Slavisa, virus postaje opasan kad udje u sistem (telo) - tj. u celije i krv/limfu. Nije opasan na povrsini gde samo sedi i ne zna sta ce sa sobom. Dakle, na (sluzo)kozi ne radi nista, u sluzokozi vec ne valja i bice napadnut. Tu je opasnost zato jer je sluzokoza permeabilna - tj. propusna. Vredi i za nos i za pluca. To je vidljivo po tome sto, kad si prehladjen, curi ti iz nosa a ne iz prsta. No, ova permeabilnost je dvosmerna (kod nekih materijala postoji i jednosmerna). Dokaz za ovu dvosmernost je to sto je neke lekove moguce uzimati sprejem, kroz nos. Tako i virus moze da udje u sistem. Kroz kozu na tabanu ne moze (ako nemas posekotinu). Evo, sad sam ti objasnio da (ako hoces da izbegnes zarazu) - kad vec ne peres ruke, ne moras ni noge. Samo nemoj da kopas nos ni jednima ni drugima, ili da cuclas palac - bilo nozni, bilo rucni.

Nije F1, ali odlican i edukativan tekst o motorima (F1 motori se nesto malo pominju na nekoliko mesta) mojeg omiljenog autora. Enciklopedija problema sa visokim obrtajima, u kratkom clanku. (ako niko drugi, @DASUBO ce mozda komentarisati) Kevin Cameron iz Cycle World magazina:

Lako za prase, neko kako je dupe/noga?

1. Bagnaia 2 Quartararo 3. Miller

Imas citavu temu sa streamovima na prvoj strani pdf-a...

1. Bagnaia 2. Quartararo 3. M. Marquez

Zanimljiva prica o obaveznoj vakcinaciji vs. individualne slobode. O tome se narocito glasno raspravlja u USA. Ipak, izgleda da je Vrhovni sud to resio pre vise od 100 godina, kada se radilo o velikim boginjama: The Surprisingly Strong Supreme Court Precedent Supporting Vaccine Mandates In 1905, the high court made a fateful ruling with eerie parallels to today: One person’s liberty can’t trump everyone else’s. izvor: https://www.politico.com/news/magazine/2021/09/08/vaccine-mandate-strong-supreme-court-precedent-510280?utm_source=pocket-newtab citat iz clanka:

Mislio sam na Pola...

1. Quartararo 2. Bagnaia 3. Espargaro

Da se prikljucim raspravi... Ona ga nije tuzila ni za sta jer je, kad je sve doslo u javnost, rekla da nece nista od njega jer hoce da dete podigne sama, bez kontakta s njim. Ako bi nesto placao, onda bi Zverev mogao da zahteva i neka roditeljska prava.

Nema veze sa Latinosima. Preimenovanje ze predlaze zato sto je John Hood bio general Konfederacije, a trend je da se slavljenje secesionicke vojske prekine.

Uzimam ovaj post kao slagvort, a hteo bih da odgovorim na nekoliko poslednjih stranica. Previse se ovde pise o Milosevicu i Seselju i Tudjmanu i Izetbegovicu, a premalo o tome kako da unapredimo stvari. Imao sam srecu da iselim iz SFRJ, Tito se nije ni ohladio. Nisam proteran, otisao sam legalno sa vizom i svojom voljom. Razumem da je @Perkos2 proteran i/ili isteran i razumljivo je da nosi u sebi vise tuge ili gorcine nego ja. No, mozemo li to prevazici? Nekako mislim da mi neki zameraju pominjane sranja od valjda'89. a oni pamte od '95. A to nije izjednacavanje ili opravdavanje zlocina, samo je analiza onoga sta pamtim. Jasenovac, A-U aneksiju Bosne ili kosovsku bitku 1389. ne pamtim, samo sam citao. Sigurno mi je neki predak tamo poginuo, preveliki je % stanovnika i boraca da bude neverovatno. No, mozda imam i nege pretke/gene pobednika, mada ni za njih ne znam. I, sta sad? Da se mrzimo jer na srpskoj strani Amfilohije laje jedno, a na hrvatskoj strani biskup Bozanic laje drugo? Prosao sam nekadasnju SFRJ uzduz i popreko. Doziveo sam i neke incidente i nacionalisticke ispade, ali sam doziveo puno vise lepih situacija i slozio se sa dobrim ljudima. Voleo bih da i na forumu bude tako. Da odjebemo ekstremisticke budale, pa da pricamo o lepim stvarima i boljitku. Sasvim slucajno, zavrsio sam u USA. I svaki forumas je dobrodosao da me poseti - neka se snadje za put, a ovde ima gde da prespava i sta da jede. I nije to zbog foruma, koji je vec jedan zastareo oblik komunikacije, nego zato sto sam filantrop i omatoreli hippie i mene su mnogi nepoznati ugostili i prihvatili, tokom putesestvija. Tako cu i ja njih, ako su imalo pristojni. Jebali vas ratni zlocini i osvete i neisteriva pravda.

Hvala, Andjo - odlican savet i bas ono sta mi treba, da cujem ili procitam od nekog pametnijeg. U ovoj ludoj zemlji, svaka savezna drzava ima svoje propise. Sad treba da vidim je lakse/jeftinije da cerki poklonim kucu, da joj prodam posed za jedan dolar ili da naprosto umrem ako ne postoji nekakav porez na nasledstvo (estate tax). Za kola vec znam, mogu da joj poklonim bez poreza. To je bila i zajebancija u domaji. Prva ideja je bila da tast (zenin otac) prenese stan na cerku (tj. njegovu unuku), pa se ispostavilo da je ona, legalnim recnikom, "drugi nasledni red" i morala bi da plati porez kao da se radi o prodaji. Zato je preneo na zenu, tj. "prvi nasledni red" i nije kostalo nista. Posandrcacu od tih gluposti jer se jos mnoze sa brojem drzava u kojima zivimo i svaka ima neke posebne zajebancije i propise.

Valjda je ovo odgovarajuca tema, mada bi moglo i drugde, ali nemam volje da otvaram novu temu. Razmisljam o smrti, mada nemam nameru da uskoro umrem, a jos (koliko znam) nisam ni bolestan. Ipak, sigurno je sigurno, hteo bih da sve resim unapred, dok jos mogu i nije mi neki napor. Mene je otac zajeb'o (a mozda i nije nego je bila sabotaza sa strane). Zenio se dva puta.Poslednjiput kad samga video, vec je bio bolestan, obecao mi je da ce napisati oporuku. Rekao sam mu da mi ostavi jednu cetkicu za zube i jedne gace, samo da bude jasno i crno-belo, da se ne svadjam sa macehom. Mozda nije napisao, a mozda i jeste pa je maceha unistila, ne znam. A imam i (polu)bracu iz njegovog drugog braka. Nakon njegove smrti, maceha i ja smo se vukli o sudovima i tuzili - ona je htela da sve bude njeno, a ja sam trazio svoj deo. Zavrsilo se tek kad je i ona umrla. Njeni sinovi, moja braca, su rekli da sam u pravu, da cemo podeliti pravedno, povukli su sve njene tuzbe koje su nasledili i platili sudske troskove. Sva ta zajebavanja jer cale nije resio za zivota. Onda, nevezano, razgovarao sam sa bliskim drugarom koji zivi u Australiji. Jedino dete. Umro mu je otac u domaji, pa je letio za sahranu, utehu i pravne formalnosti - i odrekao se svog dela u korist majke, valjda iz neke ljubavi i postovanja. A ja rehoh, pogresio si i trebala je majka da se odrekne u tvoju korist. Jer ovako (gospodja vec ima oko 90), moraces opet da letis i obilazis sudove i prenosis vlasnistvo i papire, izjebaces se ko budala i to sve u onoj tuzi kad se neminovno desi. U mojoj porodici, slicno. Moji roditelji su vec davno umrli i nije bas zavrsilo lepo. No zenina majka je umrla u aprilu. U gradu. A imala je neku livadu ili polje, nasledila u selu, i nije htela da proda za sitne pare - mada sam ja mislio da i za te sitne pira moze da popije kafu, a livada je beskorisna. I onda je moja draga morala da isteruje te neke papire i jos uvek ne zna sta ce s tim. Papiri i sudske takse najverovatnije kostaju vise nego moze da dobije kad proda livadu. Donekle smo uspeli da to objasnimo njenom ocu. Star 88 godina, konacno je preneo stan na zenu. Ona ga nece izbaciti, jedino dete. Ali kad umre, nece ni trckarati po sudovima - on je za zivota imao vremena da sedi ili stoji na nekim salterima i potpisuje papire. A nama lakse, hvala mu. Samo, navodno ima i neku sumu u rodnom selu, ali je sva dokumentacija izgorela u ratovima '90-ih i vise niko ne zna ko pije, ko placa. Umesto da je to prodao 10 godina ranije, pa bi mi neki imali koristi. Nalazim se u slicnoj situaciji. Zivim u USA, a cerka studira u Hrvatskoj - jer se ovde njene studije (izabrala je medicinu) placaju suvim zlatom, a tamo ne kosta nista. Tako se poslednjih par godina retko vidjamo. Mogla je i u Srbiji, ima i srpsko drzavljanstvo, imamo familiju u Beogradu, ali u Zagrebu imamo i stan i ispalo je lakse. I sledeci put kad dodje, rekao sam joj da ne planira zajebanciju za citavo vreme, nego da rezervise 10-ak dana samo za nas i pravne procedure. Hocu da prenesem kucu i kola i sve sta imam na nju, da joj smanjim na minimum pravne procedure kad me pogazi voz ili autobus. To mi je lakse utoliko sto je to jedino dete, nece se sporiti sa bracom i sestrama. Postoji u tim mislima jos nesto, a mislim da sam vec negde o tome pisao. Moj otac je nastavio studije (prekinuo je kad sam neplanirano rodjen) priblizno kad sam krenuo u osnovnu. Diplomirao je negde oko moje pete godine skole. Iste godine, umro je moj deda, koji nas je uzdrzavao za vreme tatinog studiranja. Moja baka je uzela kredit za oko 3 miliona tadasnjih dinara za mermerni spomenik dedi - a moj otac nije imao auto, i fica je kostao manje od 2 miliona. Cale je pozajmljivao od nekih familije ili prijatelja, trebao je kola za posao. Ja, naravno, nista nisam znao ni razumeo. A danas, samo 50 godina kasnije, ja sam jedini ko zna gde je taj grob i spomenik. Resio sam to bolje. Mozda ima toga i u domaji, ne znam, ali ovde u USA ima. Postoje posrednicke firme, i preko njih sam odlucio da telo ostavim medicini. Da studenti seckaju, seciraju i zajebavaju se. Zgodna stvar je da ne kosta nista. Onog casa kad odgovarujuce lice (lekar ili neko) proglasi smrt, samo jedan telefonski poziv pa ovi dodju i pokupe telo. Papir vec imaju, potpisao sam. Tako je moje dete slobodno da ode u Norvesku ili Australiju i ne mora da se vraca da ostavlja cvece na nekih par kvadrata zemlje, bas na neki datum. A sve materijalno je njeno, nema policije ili sudova, neka baci ili proda sta nece, neka sacuva ako nesta hoce. Pa, iz naslova teme, ne znam kakav sam roditelj. Mozda OK, a mozda i lukav/pokvaren.

Vidis, ja sam pomalo (lii popuno) lud. Pisem ovde jer volim dobre ljude, a pisem i drugde. Ne na forumima, nego pisem knjige i pesme. Ovde sam se slucajno nasao jer volim tenis, a onda smo mi neki nasli i druge zajednicke interese. Ima tu jedna pizdarija. Vecina forumasa hoce da sacuva tu neku "anonimnost." Mozda se stide, mozda nece da ih neko proganja u RL, mozda misle da anonimno mogu da psuju i seru a ne bi se usudili u komsiluku... Meni je drugacije. Bile su moje fotke u novinama, cerka je bila na naslovnoj strani teniskog magazina, i videli su je hiljade, I u ovo vreme interneta, slabo sta je privatno. Ja se ne razumem, ali moj najbolji prijatelj je profesionalac i moze da nadje i moj kompjuter i moj telefon i tacno mi kaze gde sam bio i kada. Tako ja lajem i ne plasim se. Ko hoce, neka zna, ko me prezre i osudi zbog necega, neka mu. A ja dalje svojim poslom.

Bez veze, vecina postova. Nije NATO bog, ne "uvodi" demokratiju, samo brine za sopstvene interese. USA, sa nekim saveznicima, usli su u Avganistan ra razbiju Al-Qaedu, da se ne ponovi 9-11, tj. rusenje blizanaca i terorizam. A da li muslimanski ekstremisti siluju i ubijaju u svojim selima, to njima ni u dzep ni iz dzepa. Ni u ex-Yu, nije NATO uskocio zbog ljudskih prava. NATO ima clanice koje placaju za zastitu sopstvenih interesa, pa je uskocio jer su Srbi sjebali kopnenu vezu izmedju clanica Grcke i Nemacke. Pojednostavljujem i hocu da skratim. NATO ne intervenise u nekim, mnogim, africkim drzavama gde bukte plemenski ratovi. Tamo nema sirovina, trziste nije ni za sta i ne kupuje americke proizvode i nikoga nije briga. Tako i Avganistan, rupa bez dna i nikome potrebna. Neka ne salju teroriste, pa je sve OK. Neka se jebu sami kako znaju. Ja sam filantrop, volim ljude i zao mi je svake Avganistanke koju sakate Talibani. Ali brinem i za sopstveni budzet, imam dete i zenu, i necu im nastetiti placajuci za neke bombe i granate na drugom kraju sveta. Mojem detetu sladoled i letovanje, a Avganistanci neka se snadju kako hoce.

Ma, ne treba mi engleski, je parlais fancais. (nemam francusku tastaturu, pa izgleda nespretno) Meni je film fantastican, sva tri dela, jer ima neke (doduse labave) paralele sa mojim zivotom i zato mislim da ga dobro razumem. Moja voljena i ja smo se vise puta sastali i rastali pa opet sastali, zbog raznih problema, i sada smo relativno matori pa opet hocemo da nam bude lepse. I dok ne ide, zbog svacega, da se malo opustimo uz film gde je lepse. Lepo je lepse, a lose ne boli toliko jer je samo film...

ej, @ciao, jesi li pogledala? Kakav je utisak?

Dragi Koco, umijes, i mogu ti reci da rado citam tvoje postove. Forum je mozda zastario oblik komunikacije, klinci valjda imaju te neke "socijalne mreze." Ja to nemam, nije me se "primilo." Imam lazni nalog (tj. pod laznim i izmisljenim imenom) na Facebooku zato jer necu da me bilo tko trazi i nadje i zajebava. Jedini "prijatelji" su mi kcer i brat. Samo zbog njih tamo ponekad zalazim. Ne pisem tamo. Pisem neku knjigu i pjesme, samom sebi, a onda se povremeno izlajem na forumu. To mi dodje kao neka doza ekstrovertnosti, da "prodajem pamet" i budem "faca" pa se onda opet povucem u sebe i svoj cosak, da me nitko ne vidi. Sto bi rekla moja zena - "za popizdit' ."

naslov teme... - o svemu i svacemu. Kako godine idu, proslost je sve veca a bududucnost kraca, a buducnost manja. Znam da je glupo, proslost ne mogu promeniti, a svejedno se sekiram zbog gluposti koje sam uradio. I tako sedim, sam sa salicom kafe, i mastam - zamisljam kako bi bilo bolje da sam nesto uradio bolje. A onda i zamisljam kako bih uredio zivot cerki. Znam, na ce ga urediti kako hoce, tako i treba, ali mene svejedno raduje da mastam i zamisljam. Ne bih voleo da ponovi greske roditelja, a to je ipak neizbezno. Mama i ja smo napravili silne greske, zajebali se na milion nacina, a ne mozemo ili ne znamo kako da sprecimo cerku da se isto tako zajebe. I eto, ja sedim i pizdim. A onda se setim i lepih i dobrih trenutaka, pa se smejem i radujem. Voleo bih da mogu da uradim selekciju, da samo mislim na dobre stvari i ne setim se svinjarija. Jebiga, ne mogu.

Opisacu licno iskustvo. Ni na kraj mi pameti da delim savete, misljenja ili da ja kazem da je to najbolje i bas tako mora. Svako za sebe, pa ce valjda ispasti najbolje. Cerka je jedino dete, i za nju smo imali probleme (neplodnost). Medicinske frke, trajalo je godinama, i nakon njenog rodjenja nismo imali volje da ponavljamo i mucimo se opet. Dosta je jedno dete, ako se drugo desi, OK - i nije se desilo. Cerka i ja imamo odlicni i bliski odnos. Zato jer sam je uvazavao i menjao se tokom odrastanja. Prestao sam da budem direktor i teram, uvazio sam njene interese i umesto da teram, poceo sam samo da savetujem i komentarisem. Ona je to prihvatila. Pitala je za dozvolu, 16 godina stara. Jebote, ta deca ce uraditi sta hoce, kakva dozvola!? Htela je da nakon proslave Nove Godine prespava kod decka i mene pitala da li sme. Naravno, sme - ako nju raduje, raduje i mene. Poverila se, to joj je bio prvi seksualni odnos. Samo sam pitao da li joj je bilo lepo. A ona kaze da nije, bilo je prvi put i njoj i decku, nisu znali sta rade. Rekoh, ajde, probala si, valjda ce sledeci put biti bolje. Poverava se i dalje. Zdravlje, izbor fakulteta, politika i sve. Video sam. Roditelj moze i treba da bude direktor, da odlucuje sta ce dete jesti ili obuci - prvih nekoliko godina zivota. A onda, da postepeno prepusta odluke detetu, da mu omoguci da bude sopstveno bice i osamostali se. Volim cerku jer je to sto jeste, a voleo bih je i da je drugacija. Valjda je to neki bioloski nagon iz kojega je nemoguce pobeci. Danas, samo zelim unuce. U penziji sam, imam vremena i hteo bih da ga razmazim, ako mi cerka dozvoli. Vise nisam otac, samo sam najbolji prijatelj.

Za sve, a specijalno za naseg druga @alberto.ascari - poslednja Ascarijeva trka.

Ej, @ciao , naisao sam na original na YouTubetu ima i engleske subtitlove za ostale. 'vamo: https://www.youtube.com/watch?v=Y7WWNLUxUBQ

Prethodni post izgleda kao hvalisanje ili zajebancija, mozda oboje, ali nije. Hteo bih da "solim pamet" roditeljima. Usmeravajte decu u neki zajednicki interes, cak ni ne mora da bude sport. Ne valja ako se dosadjuju ili ispunjavaju vreme na"socijalnim mrezama." Nije zdravo. Tu su podmetanja i svakakve svinjarije, a za mladju decu mozda i zamke. Decu treba u klub. Da li se bave folklorom, plivanjem ili slikanjem, nije toliko bitno. Bitno je da se ne dosadjuju i ne bave uzaludnim glupostima. Roditeljima zelim srecu i uspeh!