zoran59

A ja rekoh - ili zdrav mozak ili represija i propisi. Ako nece razum, neka radi batina (tj. kazne i globe). Antivakser neka kaslje kod kuce koliko hoce - ali da mi se ducanu unosi u lice/licni prostor, necu. Ovo sam usvojio (hvala, @Akiro ), zauvek,ne samo za Covid.

Svasta se ovde pise (hmmm, mozda zbog naslova teme?) a malo smo zapostavili muziku. Nagadjam da je vecina ucesnika na forumu dovoljno stara (dame, nemojte se uvrediti) da pamti Rolling Stones pesmu Honky Tonk Women, pa je necu kaciti zbog same muzike. Ali,sta ovo dvoje rade uz muziku je melem za oci:

Najvise za @bistru vodu mutim , a mozda pomogne svima: https://www.vipleague.cc/philippe-chatrier-novak-djokovic-vs-stefanos-tsitsipas-streaming-link-8 Jedan od komentatora je McEnroe...

To ne znam. Ali znam kako se u Leskovcu zove pizza:

Opo-popopopo -po-po.... OLE!

https://www.vipleague.cc/philippe-chatrier-novak-djokovic-vs-rafael-nadal-streaming-link-4

https://www.vipleague.cc/tennis-schedule-streaming-links http://firstrowas.eu/sport/tennis.html https://watchsports.live/tennis-live-stream-2/ http://www.streamhunter.net/tennis https://sportlemon.ws/tennis http://livetv.sx/enx/ https://www.jokerlivestream.com/joker-tennis-live-streaming-10.html Ja trenutno gledam na prvom, vip...

Tema je zanimljiva, ali samo donekle. Zanimaju me rasprave o mecevima, udarcima itd. a smaraju one o karakterima i familijama. Ne pisem za vreme meca. TV nemam i necu - jer i TV mogu da pratim na kompu ako mi bas dodje, a streamova ima na pretek. Sporo kucam, pa mi je naporno da preskacem sa jednog prozora na drugi i komentaricem, a jos bih izgubio neki detalj u prenosu... Zato ovde i sada necu nista o prognozama i sansama ili mentalnom stanju profesionalaca - ko sam ja da sudim. Samo bih hteo da kazem jedno: Na GS-ovima, jedina stvar zanimljivija od Nadal-Djokovic polufinala moze da da bude Nadal-Djokovic FINALE! edit: slovca

Eh, da se nadovezem na sopstvenu pricu. Nije vise nista sramotno ili cudno, prosle su decenije. A ovde ima finih ljudi, oba pola, i mozda ce nekome biti zabavno. Zena i ja smo se upoznali, slucajno, sramota i neverovatno, u kafani. Letnja terasa, napolju. Sedimo drugar i ja, mrcvarimo neko pivo, i lajemo. Dodju dve devojke a terasa puna, jedina dva slobodna mesta za nasim stolom, pa cure pridju i pitaju mogu li da sednu. Naravno, mogu. Siromasne srednjoskolke, izvade neki zuti sitnis i zbrajaju imaju li da podele jednu koka-kolu. A ja preko leta radio u jednoj radionici, preko student-servisa, i bas primio platu. Pa kazem, izigravajuci gentlemana, nemojte se zajebavate nego narucite sta hocete, ja placam. Cure prihvate. Sedimo i lajemo bez veze, mi svoje a devojke nesta drugo. No, drugaru se dopala ova druga devojka. Htejuci da je impresionira, on skrene razgovor u pricu o nasem bendu. Nista posebno, "garazni" i lokalni bend, no imali smo neke javne nastupe. Devojke, tinejdzerke, "popuse" i zainteresuju se. Pomenemo i da smo clanovi planinarskog drustva i penjemo se na neka brda. Nista posebno, obicni incident u redovnom zivotu. I, jebote, mesec dana kasnije se one uclane u nase planinarsko drustvo. Nista posebno, samo jedno ili dvodnevni izleti na obliznja brda, bez nekog vrhunskog alpinizma. I malo pevaju pratnju u nasem bendu. Jebote, ja se zaljubim najgroznije. Ona udje u prostoriju, a meni se podignu sve dlake na telu i pocnem da se tresem. Nekako sam skupio hrabrost (uvek sam bio plasljiv oko devojki) i poceo da se udvaram. Nekim cudom , prihvatila je i stupili smo u vezu. Trajalo je 3 meseca. Onda me je ostavila, nasla je drugog decka u drustvu koji je valjda bio pametniji, bolji i lepsi od mene. Usjebalo me to, a imao sam i druge (psihicke) probleme pa sam pobegao iz SFRJ u USA. Moja tetka se kao gastarbajterka u Nemackoj udala za americkog vojnika koji je tamo sluzbovao u vojnoj bazi, a majka nakon razvoda otisla za sestrom, pa sam imao mogucnosti. Trebao mi je novi pocetak, bio sam skroz sjeban i izgubljen. Bas sam pobegao, nisam rekao ni ocu ni nikome, samo sam nestao. Samo su dva najbolja drugara znali gde sam, a zakleo sam ih da cuvaju tajnu. Otac je preko nekih politickih veza nakon 6 meseci saznao da sam zatrazio americku vizu pa zakljucio gde sam, ali nismo bili u kontaktu. I, bogtenejeb'o, za manje od godinu dana mi dodje pismo u pismu, tj, koverta u koverti. Zena (tada buduca) je nasla mog drugara u telefonskom imeniku (nisu se dobro poznavali), pojavila se na vratima njegovog stana i rekla "ako iko zna gde je on, to si ti - pa mu posalji ovo." Napisala mi je da me voli, da je pogresila kad me je ostavila, da hoce da bude moja ako je ikako moguce. Ja sam se raspametio. Nastavili smo ljubavnu vezu, samo preko pisama - internet jos nije postojao a interkontinentalni telefonski poziv je bio grozno skup. Mozda se to danas zove "pedofilija" - ona je bila srednjoskolska tinejdzerka a ja 6 godina stariji. Dogovorili smo da maturira nakon 3. godine i dodje k meni. Imala je izbor, da zavrsi sa manjim zvanjem nakon tri godine ili se skoluje 4. Poslao sam garantno pismo, za vizu, i kupio avionsku kartu. Nikome nije rekla. Jebote, katastrofa. Njen otac je bio pukovnik JNA, obavestajac i "savetnik za vojna pitanja" u republickom predsednistvu. Preko svojih spijunskih veza je saznao da dete ima vizu i avionsku kartu za Ameriku. Popizdeo je generalno. Saznao sam tako sto me je nazvala njena majka (najlepsa i najbolja zena na svetu, umrla je pre mesec dan u 84. godini zivota) i rekla "Zorane, veliko je zlo u kuci." Sve je zaustavljeno, a ljubav se nastavila postom. Onda sam ja popizdeo - i vratio se u Jugoslaviju. Avanturista, putovao sam dva meseca krenuvsi sa Aljaske. Vozio sam motocikl prema jugu sve dok nije postalo toplo, a onda skrenuo levo. Na istocnoj obali, utovario sam sebe i motor na avion do Pariza, pa opet vozio do rodnog grada. Njeni roditelji su me prihvatili, iznad ocekivanja. Ispostavilo se da su njen i moj deda bili partizanski ratni drugovi i spasavali jedan drugom glavu, pa su se tako i moj otac i njena majka poznavali kao deca. Dede su umrli pre naseg upoznavanja, ali da su doziveli, sigurno bi radovali zbog nase veze. Tada se desio jedan veliki zajeb. Morao sam da odsluzlim vojni rok u JNA. Unistilo mi je to godinu i kusur dana zivota. Mozda sam mogao na neku mutljavinu da izbegnem i oslobodim se, ali nisam znao kako da kazem pukovniku "hocu da zenim tvoju cerku, ali sam zajebao tvoju firmu i zivotno opredeljenje." Vencali smo se mesec dana nakon sto sam skinuo uniformu. Ona stara 20 a ja 26. Nista to ne znaci - ona je vec davno odrasla a ja sam jos uvek dete. Pre par dana se navrsilo tacno 40 godina otkako se poznajemo. Bilo je tu svasta - bracne krize i nesporazumi, ekonomski problemi i neizvesnost, zdravstvene frke itd. Jedina konstanta je da je neizmerno volim. I, mozda, da i ovako matori jos uvek u slobodno vreme masemo "kloferima" i maltretiramo lopticu.

Zanima me kako vi igrate. Moj omiljeni udarac je backhand slice dijagonala. Maltene bi se moglo reci da pokusavam da imitiram Karlovica. To izludjuje protivnike, pogotovu mladje, koji hoce da izigravaju Nadala i salju mi svirepe top-spin forhende. U klubu - veliki je klub, ima nas oko 150 tenisera - stekao sam nadimak Butcher ("kasapin") jer "secem" loptu kao svezi sir. Takmicim se u 60+ ligi, ima nas 30-ak u klubu. Medju mladjima sam, tek napunio 62 pre mesec dana. Bogami, ima njih od 70 i vise koji su brutalni i razbijaju nas decu. Ne pada mi na pamet da se poredjujem sa mladjima ili profesionalcima. Samo sam matori amater i entuzijast. Svejedno, bez prepotencije, tvrdim da igram backhand-slice-dropshot bolje nego Djokovic. Mi matori se slabije i sporije krecemo pa je taj udarac veoma efikasan i cesto ga praktikujem. Kako vi igrate - i zasto bas tako?

Ne znam spada li ovde ili na "smesnu stranu." Glupe (mozda) price. Navrsili smo 35 godina braka, znamo se oko 40, a bilo je i dosta tenisa. Koliko je zena glupa (bila), vidi se po tome sto je kao tinejdzerka mislila da je najlepsi muskarac Willander, a ipak se udala za mene. Upoznali smo se nevezano za sport, u SFRJ, a cudnim putem zavrsili u USA - totalno nevezano za politiku, Ona je nesto znala o tenisu (otac je bio neki sekretar ili funkcioner u amaterskom klubu, malo je igrala), ja pojma nisam imao izvan TV i stampe. No nekim putem (posebna i druga prica), uclanim se u klub, platim instruktora/trenera i pocnem i ja da igram tenis. Tamo, ziveci u Texasu, upoznali i sprijateljili smo sa jednim parom u klubu, na istom teniskom nivou. On ekonomista, a zena med. sestra. A i moja zena se bavi ekonomijom, a ja sam MRI/CT inzenjer (vec u penziji). Pa smo se zajebavali i mesali igrajuci dubl. Hocemo li muski protiv zenskih, imigranti protiv Amera ili ekonomija protiv medicine? Dobro smo se zezali, bez obzira na postavu i rezultate, i uvek zavrsili uz pizzu i pivo. Cerku smo od malena upisivali na svasta i sve - fudbal, plivanje, ples, atletiku itd. Nismo ocekivali cudo, samo smo hteli da izabere sta joj se svidja, Moj rezon je bio da se tamo nadje puno bolje drustvo nego u zbunju pored parka gde se ne znam sta pusi i u kojem uzrastu. Oko 6-e godine se opredelila za tenis i fino je napredovala. Ima gomilu trofeja sa decijih i juniorskih turnircica. Eh, onda je doslo odrastanje. Imala je nekoliko ponuda za athletic scholarship od vise univerziteta. To je ovde znacajna stvar posto se obrazovanje nakon srednje skole placa. Poznati primer je Isner, koji se takmicio za fakultet, a tek nakon toga postao profesionalac. No, to je moguce za neke studije koji se uglavnom uce iz knjige. Nema toga za medicinu, zahtevne studije i bez vremena za treninge, a dete se opredelilo za to. Studiranje medicine je u USA strahovito skupo, iznad naseg budzeta. Zato dete studira u Hrvatskoj. Ima tri drzavljanstva - americko, srpsko i hrvatsko - pa je izabrala najjeftiniju varijantu. Trosrtruka je univerzitetska sampionka drzave, ali to nije bog zna sta - nije Hrvatska neka teniska velesila niti postoji je neka ostra studenska konkurencija. Svejedno, lepo je da se nadje na nekom pedigreu ili papiru. Za gluposti i pizdarije koje mama i je necemo da placamo, zaradjuje sama - trenira i poducava pocetnike u klubu. Jebote, po casu zaradjuje vise nego ja sa fakultetskom diplomom u zdravstvu! Mama i ja povremeno zlostavljamo loptice i prebacujemo preko mreze. Zabavno je, smejemo se, a zdravije nego da igramo pasijans na kompjuteru. ZIVEO TENIS!!!

Stvarno nisam znao gde da ovo stavim. Mozda je ovo odgovarajuca tema. A mozda sam i ja mator i ne razumem danasnji svet. Nagadjam da je ovo moguce samo u Rusiji i samo sa nekim akterima. Zivim na tzv. "zapadu" i uveren sam da bi za vecinu pitanja reporter dobio pesnicom u nos. A ova (naivno?) odgovara. Pitanja o privatnim parama, seksualnom zivotu i slicno. Cudno i nesvakidasnje je. Odrastanje u kriminalnoj Rusiji, uslovi za bavljenje tenisom, zivot na touru... Svejedno, zanimljivo je. Video je na ruskom, ali titlovan na engleskom. Meni OK, a ko slabije zna ruski ili engleski ce morati da stisne "pause" da procita i ukapira. Ne znam je li ovo "reportaza" ili "intervju" ili kako se zove. Svejedno, vredi pogledati iako traje skoro sat:

Dive, ne znam o cemu se radi i ne tice me se. No znaj da si u sigurnim rukama, rade znajuci profesionalci i bice najbolje koliko koje moguce. Drz'se (makar i za glavu). bice sve OK. Navijam za tebe!

1. Quartararo 2. Bagnaia 3. Miller

Andjo, Fauci je direktor NIAID-a (National Institute of Allergy and Infectious Diseases) od 1984. Bio je savetnik poslednjih 7 ili 8 predsednika. Jedina "funkcija" na koji ga je stavio Trump je da bude clan White House Coronavirus Task Force, a i tu ga je ometao gde je stigao. Jedini razlog sto ga nije oterao je sto Fauci ima takav ugled. Uostalom, imas gomilu video-zapisa sa konferencija za stampu na kojima Trump ispaljuje idiotarije a Fauci koluta ocima... Dakle, nije istina da se "premesta na pozicijama". Jos uvek je NIAID direktor, a uz to i Bidenov savetnik - ovo drugo nije full-time job i ne isklucuje prvo. Informisi se malo pre nego ispalis pausalne tvrdnje - ili ih pisi Tuckeru Carlsonu, on ce ih lepo iskoristiti...

Jebiga. Bio na voznji pre tri dana, prognoza je bila samo oblacno - no uhvati me kisa. Brzo kuci (nisam uzeo ni kisni kombinezon ni nista), kisa pada sve jace, i ne spremim motor nego ga samo stavim ispod velikog hrasta u dvoristu, pa trk unutra. Kisa padala dva dana. Danas suncano. Izadjem, a sa stabla padale svakakve djavolije sa kisom pa je motor skroz uprljan. Resih da ga operem, al' bice tu dosta posla pa prvo treba da odmorim i sakupim snagu. Najlepse je odmoriti kraj njega, na travi.

Pitam se da li je i @alberto.ascari onomad ovako vozio svoj Citroen...

1. Vinales 2. Quartararo 3. Morbidelli

Napali park, Kauai, Hawaii. Zvanicno ime: Nāpali Coast State Wilderness Park

Bog me ubio ako znam sta radim. Kod dede i bake je sve to izgledalo jednostavno, a meni nikako nece. Paradajz koji sam presadio u zemlju je jos malen: ... al' zato onaj koji sam presadio u tegle raste k'o lud (a tegle sam napunio zemljom sa svog placa, iskopao blizu ograde gde imam nekakvu dzunglu): Imam cudne vocke. Na ovom mestu sam tek par godina i u prolece prosle godine sam posadio 15-ak vocki. Medju njima i tresnje, 3 komada, koje su kupljene 30-ak cm visoke. Sada su vec oko metra. No, kad sam bio dete, tresnje (plodovi) su visile prema dole. A ove moje rastu prema gore!? Ista stvar i sa jabukama, idu u vis: Zna li neko kako i zasto, mozda @vilhelmina, ona je ucila nesto o drvecu?

Ja pomislih na "mali servis" (samo promena ulja) za kola, ali mi je 3000 izgledalo nekako jeftino. Bog me ubio ako znam sta je rekao...

Ne znam kako je kod tebe (ili u EU generalno), al' moja kartica izgleda 'vako: Fino stane u novcanik. Nagradno pitanje: mogu li sa tim u EU ili svuda, ili ce me neko negde dodatno zajebavati?

Nisam ni znao da ovo postoji kao sport(?!), a izgleda zanimljivo.

1. Quartararo 2. Miller 3. Morbidelli