zoran59

Samo ukucas u Google "current time in Melbourne" i pojavi se. (imam drugara tamo pa to radim redovno pre nego ga zovem, da budem siguran da je budan...)

Barkley, ne znam da li se razumemo. Ja sam Imigrant (ovde) i Emigrant (tamo). To me ne cini ni boljim ni losijim, nije to nesto cime bi se trebalo hvalisati - ali ni stideti se toga. Zalomilo mi se, tako je ispalo. Ipak, ima razlike. Mozda je to samo moja navika jer sam vec dugo u USA. U engleskom jeziku, "you" je i jednina i mnozina. U domaji, ima razlike izmedju "ti" i"vi." Zato sam sefove i direktore zvao "Jack" i Raymond" bez da se obracam sa "gospodine, prezime." Ali uvek sa postovanjem. Bez lazne skromnosti, o svojoj struci sam znao vise nego oni, ali su oni hijerarhijski bili iznad mene i njihova je bila zadnja. A na Balkanu, izgleda mi da ima lazne skromnosti i prividne pristojnosti, dok si onda iza ledja "hebu mater." I onda, ovo sto si pomenuo, kako se "krste određene grupacije." Mislim da nije problem kako se krste, mnogi su zavredili pogrdne izraze. Problem je sto na osnovu jedne jedine (mozda i nebitne) karakteristike trpamo druge u "grupacije." Pa tako nastaju Zvezdasi i Partizanovci, Srbi i Hrvati, pesaci i automobilisti. Ali mene, ako me komsija pozove na rucak, samo zanima kako kuva. Pojma nemam je li glasao za Dems ili Reps, ne tice me se, glavno je da je rostilj dobar. Na forumu, previse vremena i teksta gubimo na to je li neko napisao "Srbi" ili "sVrbi" - i potpuno propustimo da razumemo sustinu teksta/posta. A u stvari, bitno je ko je drpio pare iz budzeta, ko gradi ili rusi Bg na vodi, ko asfaltira trgove i pod kojim uslovima - a da li su za njih glasali Srbi ili Svrbi, nece nista promeniti. Za lopove, meni je znacajno da su lopovi i samo zato ih psujem. Da li su, usput, gej ili strejt, vole li vise fudbal ili ping-pong, ne zanima me. Ovde, citam tekstove i ako nisu one-linerska prepucavanja, probam da razumem. "Krstenje grupacija" i ne primecujem mnogo.

Moram, jace je od mene... Ne znam koliko vas se seca, tamo negde krajem '70-ih ili pocetkom '80-ih je kod nas prikazivana brazilska TV serija "Robinja Isaura." Obicna sapunica, nista posebno. Onda, malo kasnije, na vlast je zaseo Milosevic i poceli su mitinzi, tzv. "dogadjanja naroda." To se na kraju zavrsilo raspadom drzave i ratom. Eh, bio je jedan takav veliki miting u Novom Sadu. I gomila transparenata o sacuvanju SFRJ, hvali za Milosevica, Kosovu i Srbima i svacemu. I na taj miting je dosao Djordje Balasevic, sa transparentom na kome je pisalo "OSLOBODITE ROBINJU ISAURU!" Eto, na taj dogadjaj i transparent me podseca poslenjih nekoliko desetaka stranica ove teme...

New Orleans. Key west. Cista pornografija. Stavicu u spoiler, da deca ne gledaju. Perverzni covece. () A ja samo hteo da se jurcamo na tockovima.

Ford mozes da nadjes od $200 do nebesa, zavisno o stanju. A stanje i nije neki problem, ima servisa i majstora, mozes da kupis i fabricni obnovljenu masinu. R100RS vredi oko 20 000, ako je OK. Moj vredi manje. Ali necu da ga prodam. Ne bih se obogatio, a sve se nekako nadam da cu ga srediti. Ne treba mu previse. Mehanicki je OK, treba mu neka farba, dobro ciscenje i minorni detalji. Samo, ja sam lenj i imam previse projekata. Nego, jesi li odlucio, motor i koji? Sta kaze gospodja, sta kaze dete?

Ma, mozda je moja greska, ali ja vam ne mogu pohvatati te sve promjene imena/nickova. Evo, ovaj Neme je bio Barracuda. A ti si bio Miso Mate, pa nesto drugo, a sad pjevas. I vise ne znam da li lovis ribu, pjevas ili se bavis nekim trecim. Ja sam samo zoran, to mi je pravo ime i najlakse zapamtiti. Kad sam se ulogirao, bilo je vec drugih Zorana, pa sam dodao i godinu rodjenja jer mi je i to lako zapamtiti. Inace, one razne log-in sifre i passworde ne mogu zapamtiti. Srecom, komp pamti pa nekako uspijeva.

Evo, doslo mi nesto pa sam okinuo neke fotke. Nisu bog zna sta, uslikano na brzinu i telefonom. 1. Ispred kuce, jedna ljubav: 2. U kuci, u kuhinji, druga (u stvari, prva i najveca) ljubav: Ja sam mator, pa sta ako su i motori matori. Ovaj gore, plavi, je R1150RS iz 2001. Donji, beli, je R100RS Motorsport Edition iz 1978. Jedan od 500 proizvedenih, totalno ogranicena serija. Treba da bude u kuci, u sobi, jer takva retkost ne sme da se napusti napolju ili u garazi. Ispred njega je bicikl kojim se obmanjujem. Naime, "za kondiciju" vozim bicikl. Nizbrdo i po ravnom, OK. Ali za uzbrdo, kupio sam i ovaj koji ima elektricni motor, da se previse ne znojim... Onda, ovo je "workhorse" - djubre koje teram kad idem u nabavku, po gradjevinski materijal ili vec neke gluposti. Ford F150 iz 2000: V8, 5400 kubika. Mrcina. Pita me prijatelj koliko to trosi benzina, a ja kazem da ne trosi nista. On se cudi i ne razume, a ja objasnim: ne trosi nista jer ga jedva i retko vozim, u nabavku idem motorom ili biciklom. Eh, onda stari bicikl, pre "elektrasa" Majku mu, 21 brzina (tri na prednjem lancaniku, 7 na straznjem), ali nece uzbrdo. Zajeb'o sam se i kupio kucu na bregu. Dole ide fino. Ali kad se vracam sa punim ruksakom na ledjima, jedva teram. U prvoj, idem toliko sporo da jedva drzim ravnotezu, ali noge otpadaju. Elektras je bolji. I na kraju, jos jedna fotka, pored bicikla: Kompresor. Kupio sam ga jer sam bio lenj da rucno pumpam gume. A onda sam otkrio da njime mogu i da farbam ili teram razne alate. Strasna stvar, jedna od najboljih kupovina u zivotu. Popizdicu. S jedne strane, olaksao sam si posao. A sa druge, stvorio sam si toliko posla da ne znam odakle da pocnem.

Ljudi, vi ste svi posandrcali. Nije me bilo na forumu dan-dva, a u medjuvremenu samo na ovoj temi milion stranica. Nemam vremena da sve to procitam - dok procitam, ispisacete jos milion. Za Djokovica, citao sam ovu temu. A sada vise ne stignem, gledacu samo ATP sajt. Veliki pozdrav svima!

Hebes muzicku scenu, imam dobre muzike i u kuci. Al' sto ima restorana, meksizkih, kaubojskih (BBQ) i kineskih, to ne umem da skuvam... Samo, saobracaj je zajebat. Grad ima jednu glavnu arteriju, auto-put, a sve ostalo je usko. Gde god da ides, planiraj sat vise jer ces sigurno negde zapeti.

Uzimam slucajan post kao slagvort, uopste ne odgovaram. Volim ljude. Volim i hranu/kuhanje. Uopste me ne zanimaju granice i drzave i pasosi. OK, Juga se raspala. Sta sad, ja zivim (slucajno) u USA pre raspada. A tamo posecujem prijatelje i rodjake i niko me ne pita imam li vizu i kakvu. Imam tu neku pupkovinu, i nakon 40 i kusur godina "vani" jos uvek osecam nostalgiju i ljubav za domovinu. Zato sudelujem, citam i pisem, na ovom forumu. Meni je Juga domovina. Zato cu se posvadjati sa nacionalistima i ljubiteljima sitne domovine i naroda. Ovaj forum je lep jer je sirok. Jeste, vecinom su forumasi Srbi, ali ima mesta i za ostale iz regiona. Odemo dole na Sport ili druge teme, jebote, na Tenisu na temi Svastara pricamo svasta (valjda se zato tako zove). Ko hoce da bude tvrdoglava svinja, neka ide na Twitter ili Facebook. a mi cemo se, vecinom, lepo druziti ovde.

Nece ici, ali mozda ide nesto drugo. Zivio sam skoro 20 godina u Texasu, u Corpus Christi, 2-3 sata od Austina. Bio sam tamo puno puta. A vozio sam i trke. Najbolja staza mi je bila College Station, zvanicno zvana "Texas World Speedway'." Vozile su se tamo i NASCAR trke... No, tu sam se spizdio. Pao sam kod oko 200 km/h vozeci BSA motor ("hibrid" sastavljen od delova vise modela). Nisam se narocito povredio, ali sam totalno sjebao motor. U medjuvremenu, desila se cerka i drugi troskovi, pa sam odustao od trka (a i tako samo na amaterskom nivou). Nije bilo dovoljno para. Kasnije, staza je unistena, tu su se pojavili neki gradjevinari i sjebali stazu pa sazidali svasta. Ipak, jos nekoliko godina sam bio "funkcioner" u trkacoj organizaciji (AHRMA, pomenuo sam je vise puta). Tako sam, preko tih nekih veza, imao besplatne karte i pristupnice za trke. To je bilo pre svetskog sampionata i medjunarodnog statusa. A sada, preselio sam, penzioner sam u Alabami i placam za sve. Jos uvek imam dva motora. A na par sati voznje mi je Barber. Bio sam par puta, platio, na "track day" i odvezao. Tamo sam "ostrugao" i delove guma koje ne bih usudio da probam na javnom putu. Zato, dobrodosli. I ti i ovih par forumasa koje sam ranije pomenuo. Idemo na Barber, a ja cu da vas oderem i osecam se kao sampion. Vec znam stazu, a vama ce biti prvi put. Pokvareno, jeste, al "daj prednost gde je nadjes." Inace, bezvezno i nema veze sa tockovima i sportom, Alabama je super. Jeftine nekretnine, odlicna klima i sve najlepse za mene penzionera. Za neko dete, studenta, totalna propast i dosada. Ali za mene, fantazija.

Koco, hvala ti. Bas si mi osvjezio i uljepsao dan. Eto, samo da to korona-sranje prodje. Ma, ne plasim se smrti. Vec sam nadziveo oca i dedu, a svi cemo kad-tad umreti. Ali sam kukavica i plasim se sporog umiranja. A zivim sam. Ako se razbolim, nema nikoga da donese casu vode. Uredjujem kucu. Polako, sve radim sam, imam znanja - a nemam novca da platim majstore da sve urade za mjesec dana. Osim toga, oni nikada to ne bi napravili bas onako kako ja hocu. A ja, ako sam se i zajeb'o, sam sam sebi kriv i nemam razloga ili opravdanja da se ljutim. Nadam se da cemo se jednom upoznati. Ako nisam pogresno shvatio, ti (profesionalno) vozis? I imas mladog a vec odraslog sina? Naci cemo valjda zajednicke teme i interese. Da mi objasnis zasto sam glup, a i ja tebi, pa da se nasmijemo. I da lazemo. Procitao sam jednom u nekom vicu, kako klinac kaze: "ovi matori, cim su stariji, tim dalje su hodali u skolu, uzbrdo u oba smjera, po sve vecem nevremenu!" Taj sam. Sva sranja koja sam napravio su sve manja. A svi uspjesi, oni sitni, su sve veci. Eh, sad, jebiga, mojem djetetu je to vec dosadno. Ima i svoje brige i decka. Pa ja trebam nove "musterije" da se izlajem i serem i dosadjujem...

Eh, jebiga. Valjda me stisla ta neka samoca ili starost. Zato valjda i piskaram po forumu. Nekada davno (ne znam je li stvarno davno ili samo juce), bio sam ponosni individualac, uspesan u profesiji (ej, imam medjunarodna priznanja!) i samo donekle, na nivou kluba, uspesan u sportovima. Dva, koji me zanimaju. Auto i moto trke, pa tenis. Tu sam se zezao, pa ponekad i nekoga pobedio. Cesce sam izgubio i stigao zadnji, ali smo svejedno posle otisli na veceru i pice. Ako dodjes... Ja sam u Alabami, u pripizdini. A na par sati od mene je Barber Motorsport Park. Evo ovde: https://en.wikipedia.org/wiki/Barber_Motorsports_Park i ovde: https://www.google.com/maps/place/Barber+Motorsports+Park/@33.5310535,-86.6205399,15.42z/data=!4m5!3m4!1s0x888912ff301f794f:0x70b7300d1df8ea9b!8m2!3d33.5327316!4d-86.6201402 Ma, da nadjemo i neki go-kart stazu pa da se jurcamo. To je lepo samo po sebi, ali jos lepse je da posle, bez obzira ko je brzi, odemo na veceru i pice. Ma, sta da odemo, nego da te ugostim. Da se ti smejes za stolom dok ja nespretno kuvam i pecem. I da mi lazes da je ukusno, a u stvari ja sam presolio. Nesto me jebe, treba da odem u stare kutije i albume na tavanu. Imam negde gomilu fotki, starih i analognih. Gomilu motora i auta. cale mi je kupio jeftini foto-aparat kad sam bio dete i poceo sam da slikam jos pre nego sam poceo da vozim. A jebiga, sad ne mogu da nadjem. Ipak, "strecne" me kad neko ovde pise i pomene Alihodzica i Stroka i Djanija Sverka. Znao sam ih, imam i fotke koje oni nemaju, moje privatne. Onda, oni se penzionisali, a ja sam poceo da se bavim tim sportom. Ja njih pamtim, oni se mene ne secaju. Sve OK, tako svet funcionise. A sada, hteo bih da ta secanja i iskustvo nekako organizujem. Moja cerka se bas i ne interesuje, ali mozda dozivim unuce i nesto mu ostavim. edit: da upitam, imas li stroma?

Zaboravih da pomenem, u tim planovima. Kad obidjem Evropu i Balkance (a mozda se nadje i @Akiro u Grckoj), onda za Juznu Afriku. Imam tamo nekoliko poznatih, tek su zavrsili fakultete tada, i pobegli od sranja na balkanu '90-ih a JA je primala useljenike. I onda iz JA za Australiju. Drugar je IT strucnjak. Godinama, decenijama, je to radio u firmi. Onda je pomahnitao. Dao ostavku jer moze to da radi i internetski. Prodao je kucu u Melbournu i kupio farmu u nedodjiji. Sad malo radi to nesto internetski, a u medjuvremenu mi salje slike koza i krava koje ima. Prelepo. A i on i ja smo nekada vozili trke u Jugi. Ja sam popustio, slabo stojim sa tom tehnikom, ali on ima moderna kola (tj. ima ih njegova zena), i uz to 4 (cetiri!) Alfa Romea iz '70-ih. I kaze, dodji, evo ti Alfa pa se vozi po Australiji. A ja nikada nisam imao Alfu niti bio u Australiji. Jedva cekam, samo da prodje ovo korona-sranje.

Vilhelmina, mozda (najverovatnije) mi neces poverovati. A ja cu ipak da se izlajem. Nisam normalan/uobicajen. Volim ljude, volim svet. I, sta ces, volim i tebe. Mislim da se nismo nikada videli, a jednom ili dva puta smo nesto pricali preko tih nekih messengera ili sta vec (slab sam za tu modernu elektroniku). Ne fali mi drustvo. U smislu, imam ga. Ali uvek mi fali vise i jos. I sad mislim (evo me Jopet na nazivu teme) kako ove ili sledece godine. Imam vremena, u penziji sam, a nisam ni siromah (ne razmecem se parama, nisam bogat, ali ne gladujem). A jesam donekle avanturista. Donekle zato jer je proslost, samo se hvalisem i hteo bih da obnovim. I sad sam smislio. Kad prodju ove korona-gluposti, kad budu jasni i normalni uslovi, idem na put. Oko sveta. Ovde u USA, hocu da vidim @mrd, @ControlFreak, @Sunshine State, @Angelia itd. Onda, na sever. U Norvesku, kod @koca popovic a onda na kafu s tobom. Pa kroz Nemacku, ima ih tamo dosta. Ih, na Balkanu, da ne nabrajam. Posandrcacu, ali ce barem biti zanimljivo.

Nece stvarno biti, nismo mi toliko vesti. Ali ako bude dobar doping kakav si pomenuo, bice nam svejedno, zvucati ce podjednako dobro.

Dylan je pesnik. Lep, zanimljiv, ali akordi/muzika i nisu bas nesto. Nije to ni za plesanje ni za seks, samo je da se slusa. Drugi Bob, ako sam te dobro razumeo, je Marley. Eh, tu je melodija/ritam fantazija, ali tekstovi i nisu bog zna sta. Positive vibration? Zato mi odgovara Jim. Morrison. Doors. Ima i melodije i ritma, ali i fantasticne poezije i teksta. Medjutim, ja nikada nisam umeo da sviram kao Krieger niti da pisem kao Morrison. Napisao sam dosta tekstova, svirao i pevao u garaznom/ulicnom bendu, dobro se zajebavao ali, iskreno, nije to bio neki znacajan nivo. Zato, ako/kad se nadjemo kod tebe ili @Kronostime, sviracu neke starogradske koje sam naucio u mladosti, ili neke Nikole Karovica i Slavka Perovica - one pseudo-meksikanske. Nema zahtevnih solo-deonica, dosta je par akorda koji se lako uhvate.

Lepota. A ja moram malo da vezbam. Zaboravile su ruke, a dosao je i staracki artritis. Ipak, sve se to valjda moze podmazati. Samo treba dobre volje. Ti sigurno imas sta da mi pokazes i naucis me oko gitare. A mozda i ja nesto mogu da ti kazem oko praseta. Ziveci u USA, video sam da ima i drugacijih metoda od onih koje mi je pokazivao deda. Ako "bog da i sveci ne oduzmu" - bice valjda prilike.

Urose, drz' se posla! Vidis (ajde, licni primer i nije univerzalno), mene je sjebao odlazak u penziju. Zato moram da odem kod psihijatra. Naprosto vise nemam svrhe u zivotu. Niko me ne treba (a vrhunski sam strucnjak u profesiji, osvajao nagrade na simpozijumima i bio dobro placen). Cerka (tako i treba) ima svoj zivot i sve redje me zove. I sad sve nesto mislim, da se vratim u profesiju. Nekakva obaveza je motivacija, daje smisao zivotu. Ovako, bez obaveze, nema potrebe da postojim. Dakle, hteo bih da obecam tebi i @Kronostime da cu doci i svirati gitaru dok vi pecete prasad. To bi mi bila obaveza, kupio bih zice i nastimovao gitaru koju nisam svirao vec godinama. Jer, jebiga, moram ako sam obecao. A da sviram samom sebi, ma, nije bitno, izgubljeno vreme i trud. Zato, guraj cerke u zivot, radi, nadji zanimaciju. Bez toga je mozda lakse, ali je i dosadno.

Mili moj Hertzog (majku mu, jos nismo razmenli PM, ne znam ti pravo ime), ima da ti pricam svasta. Ostareo sam. I kad prodje ova korona-glupost-epidemija, nameravam u domaju na duze vreme. Mozda se necemo pollticki isloziti. Ali hteo bih da odemo negde, u park ili na obalu ili tako nesto, pa da lajemo o autima i motorima. Isto tako, zelim ,da me @Radoye poseti. Lenj sam da idem u Kanadu, a on mozda moze da dodje kod mene na jug USA. Tako, pozvao sam i @alberto.ascari - koliko sam shvatio, njegova cerka studira u USA pa ce je mozda posetiti, a ja bih da poseti i mene, da odemo u blizinu na trkacu stazu (na "track day") i jurcamo se. Znas sta, prepotentno je, mozda treba da se stidim. Jos par meseci pa cu napuniti 63 godine. Ali osim godina, imam i auto i par motora. I majku vam balavu i nedoraslu, kladicu se da cu stazu odvesti brze nego vi mladi. Eto, ja postavio izazov, a vi odgovorite ako imate hrabrosti. Nego, nesto drugo. Ja sam otac vec velike cerke. A ti si pisao da imas malu, nesto su te mucila decija kolica i sediste za auto. Pa, ako nije uvredljivo i napasno... Posta i paketi su skupi, "skuplja dara nego mera." Ali ja bih da ti nekako posaljem pare, da tvojoj cerki kupim onaj deciji elektricni auto. Namenski - dakle nemoj da zapijes pare, nego bas da se dete vozi. Ja sam cerki kupio ta decija kolica, auto na bateriju. Onda kasnije, kupio i sredio sam joj motor, Yamaha PW 50. Razocarao sam se. Ona se nije zainteresovala ni za aute ni za motore. Prodao sam to pa joj kupio teniske rekete - tenis ju interesuje. Vidis kako su deca glupa - ne razumeju tockove.

Ozbiljno. Ti si mi lek. Ne slazem se s tobom na korona temi, bas volEm da se svadjam s tobom. Zato jer si pametan i racionalan. Na drugaciji nacin od mene, ali je to lepse nego da se se prepucavam (ovako internetski i forumski) sa nekim ko je budala i ne razume nista. Eh, a ovde o tom tvojem (vasem) projektu. Dajes mi inspiraciju, podstices me. Ja sam psihijatrijski bolesnik. Nista me ne zanima, jedva cekam da umrem. Kupio sam kucu u losem stanju, htejuci da me motivise, da je sredim. A ne da mi se, lenj sam, necu za samog sebe. Eh, a onda mi padne na pamet, da dodju Uros i zena mu, pa treba da zavrsim kucu i tu dodatnu spavacu sobu. To je motivacija, neki "input" i treba mi. Tako, sporo mi de, sve nesto serem i mudrujem. Ali ako mi kazes da dolazite na leto, polomicu se i raditi 33 sata dnevno, da bude sve spremno. jebiga, lud covek.

Ma, znas, svet je poludeo. Nista nije sigurno, imas inflaciju i epidemiju, deca odrastaju, ode sve u vrazju mater. Evo, da iznesem licni primer. Pazi, nikakav savet ili da nagovaram na neku glupost. Forumas @mrd je negde postavio oglas iz novina, prodaje se parkirno mesto za 100 000 $ u San Franciscu. Ja se nasmejao, kupio sam kucu u Alabami za manje od pola toga. U ovim godinama, treba mi mir. Da igram tenis ili sah kad mi dodje, a ne kad nekome drugom dodje. Da odem na neko brdo ili planinu, a do mora imam 3 sata voznje - oces autom ili motorom. Eh, malo o cerkama. Ti imas prednost, imas dve a ja samo jednu. Rekoh/napisah, rodjena u USA a studira u Hrvatskoj. I, jebiga, normalno za godine, ima decka. Mali je odlican. Ajde, izabrao je glupi sport. Bavi se macevanjem. XY!? Ko se jos bavi macevanjem? Ali decko je vec vise godina sampion hrvatske i medju prvih 100 na svetu. Za dlaku je propustio da se plasira na Olimpijadu. Ove prosle nedelje mi se cerka javila iz Kopenhagena. Bio je neki turnir u macevanju. A put, hotel itd.je platio macevalacki savez drzave. Decko je imao pravo da vodi jos jednog/jednu. Ma, sve je to lepo. Ali plasim se da dete ostane u toj nedodjiji i propasti od drzave. Isti qrtz, Srbija i Hrvatska. Hteo bih da joj bude briga hoce li u dvoriste asfalt ili beton. Ne da brine ima li "vezu" da ode do nekog lekara specijaliste. Svejedno. Deca odrastaju, imamo sve manje obaveza prema njima. A ti, ako hoces, javi - ako hoces da se penzionises na miru uUSA, ja cu ti pomoci. Nije ovde Kosmaj, ali ima brda i planina. Da te ne zezam, pismen si covek, mozes sve da nadjes na netu. I reklame i turisticke gluposti i Google maps,uz "Street View." Znas sta, ljudima fali ono sta nemaju a ne cene ono sta imaju. Tako ja imam brda i jezera u blizini, ali retko idem tamo. A strasno me primamljuje da odem s tobom na taj tvoj Kosmaj i da pecemo to prase koje si pomenuo vec milion puta.

Ovo je sve jako zanimljivo. @urosg3, navijam za tvoje cerke da budu uspesne u sta god da se upuste. @ControlFreak, tvoje potomstvo je vec malo starije, pa mu neko navijanje i ne treba vise... Mi (nasa mala porodica) smo imali takve dileme pre par i vise godina. Cerka odlicno igra tenis. Oko mature, imala je nekoliko ponuda za athletic scholarship od vise univerziteta ovde u USA. Ja se odusevio - sve ono vreme i pare "bacene" na treninge, najam terena itd, nije to bilo uzalud. Eh, jebiga. Nije moguce studirati medicinu uz to, jer tako zahtevne studije ne ostavljaju dovoljno vremena za treninge i takmicenja. A dete se opredelilo za to, nije htela da studira (i, kasnije jednom, radi) nesto lakse. Eh, studiranje medicine se u USA placa suvim zlatom (skolovanje je drzavno/besplatno samo do mature). Mama i ja naprosto nemamo 50 do 100 hiljada $ godisnje da to platimo, a "studentski kredit" je dozivotna gvozdena kugla oko noge, bili smo protiv toga. Na kraju, iskoristili smo to sto dete ima tri drzavljanstva. Rodjena u USA, a po majci i ocu ima i srpsko i hrvatsko drzavljanstvo. Na kraju, studira medicinu u Zagrebu - ne kosta nista, a tamo imamo i par stanova pa ima svoj mir. U Beogradu bi morala da zivi sa familijom i najverovatnije bi popizdela . Najzgodnije je sto samo placamo rezije za stan. Cerka ima taman dovoljno vremena da u teniskom klubu poducava decu i pocetnike, a to po satu naplacuje vise nego sam ja ikada zaradjivao - sa fakultetskom diplomom, u zdravstvu. Tako ima dovoljno za svoje neke gluposti - a ja bih poludeo da moram da placam neku sminku i brendirane majice, posvadjali bi se. Ona je moderna mlada zena, a ja sam omatoreli hippie - mator u godinama, ali odrasao nikada nisam. @urosg3, hoces li razmenu? Dajem ti studentkinju medicine za theMladju. Fali mi roditeljstvo, prebrzo je to proslo...

Uf. Ne znam da li odgovaram na post, nadovezujem se ili naprosto lajem u prazno. A mozda samo lupam kao neki oblik ekstrovertnosti, mozda neko procita. Objektivno, boli me qrtz za Srbiju (ili bi trebalo da bude tako). Zivim u USA vec 40 godina. A jebiga, u Srbiji imam ne samo drage drugare nego i familiju. Deo je od davno. Kasnije, techa je prodao kucu u Zagrebu i odselio cim je HDZ pobedio na izborima, odveo i familiju. Nije cekao "etnicko ciscenje." Imam u BG i okolici cetvero netjaka. Nudio sam im pomoc, da dodju u USA, no zahvalalili su i odbili - misleci da ce biti bolje, samo sto nije. Tamo negde od '90-ih do pocetka ovog veka. Eh, onda ih je "uhvatilo sidro." Ostareli roditelji, deca u skoli ili se sveze udala/ozenila, pa kazu da ne mogu da maknu. "Sami pali, sami se ubili?" Mozda. Ali nije mi svejedno, i dalje im zelim sve najbolje. Jeste, smrdi im Smederevo. Ni Obrenovac nije skroz sredjen jos od poplave pre (5?) godina. Tesko je sranje u Srbiji. A na sve to, treba li im jos i zagadjivac, rudnik Rio Tinto? Ma, ne treba! Nisam optimista (valjda to dolazi sa starenjem). Nemam nadu da ce se Srbija unaprediti, sigurno nece za mog zivota. Masovno ce glasati za Vucica a i biti sami korumpirani. Od sitnog podmicivanja policajaca preko nosenja kafe i viskija salterusama i doktorima do zaposljavanja preko partijskog clanstva. Deci mojih necaka cu pomoci da isele (dosele u USA, ovde to mogu) na individualnom nivou. A ako ostanu u Srbiji, ne zelim im da se truju. Barem ne dodatno, dosta im je i ovako. Rudnik je rizik. A od njega ce se obogatiti ili barem malo zaraditi samo nekoliko politicara i lokalnih glavesina. Moji netjaci nece. Jeb'o Rio Tinto!

Draga Pletiljo, rado vas citam. I saosecam u raznim stvarima, a ovde (u vezi naslova teme) irazmisljam. Pa mi ponekad dodje da se naprosto izlajem, onako u nekoj meri ili crti ekstrovertnosti. Ako neko procita, OK, ako svi preskoce - isto OK. Nece se, objektivno, nista promeniti. Vec nekoliko dana (mozda su uticali praznici, nova godina i samoca kakve nekada nije bilo) razmisljam o smrti. Nisam suicidalan, jos imam taj nekakav bioloski nagon za zivotom. No primecujem da sam jos ziv. Nesto sam mladji od vas - uskoro cu napuniti tek 63. A moj otac i deda (jedan deda, drugoga sam jedva poznao) koje sam veoma voleo, umrli su pre nego su navrsili 60. Cale 3 nedelje pre 60-og rodjendana, deda 3 godine. Obojica od raka. Deda je volio da popije i pusi. Cale nije nesto pio i nije nikada pusio. Hebes statitistiku, nema ih i prerano. Ja sam vise na dedu - pusim i ponekad popijem - a nisam jos bolestan i zivim duze nego oni. Nije mi jasno zasto. Statistika (verovatnoca) je skroz omasila. Sve manje se snalazim. Zena me (navodno, tako kaze) voli. I cerka tako kaze, ali se sve redje javlja. To je OK, dete ima svoj zivot, treba da zivi za sebe a ne za mene. Imam neke hobije, dosta njih. Ali sve manje uzivam u njima. Uradim nesto, pa se pitam cemu sve to - jer niko ne bi primetio i da nisam uradio. A samom sebi nisam bitan. Vaspitan sam da budem skroman i da ne pridajem znacaj onome u ogledalu. Eto, ovo je malo depresije. naprosto me strefilo i"nova godina" nije bas pocela najbolje. Ali zakazao sam pregled kod psihijatra, mozda je i to pozitivan pomak, bice valjda bolje.