Div

U ozbiljnoj diskusiji ne treba tako gledati. Rusija je agresor, napala je suverenu državu, ništa ne može umanjiti njenu odgovornost. Zapadne zemlje, posebno USA, sebi daju pravo da se mešaju u svaki konflikt, bilo gde u svetu da se pojavi, bilo kao posrednik, diplomatski, bilo pritiscima na jednu ili obe strane, pretnjama, vojnom intervencijom. U slučaju Rusija -Ukrajina pre i posle 2014 ili nije bilo dovoljno diplomatske ininicijative ili nije bila uspešna ili je preovladavao stav, što je eni dosta verovatno, da stanje posle 2014 treba da ostane status quo, šta je ko ugrabio ugrabio. Sada, trenutno, nema dobrog rešenja, posledice su već dosd takve da se ne mogu nikako ispeglati, granice mogu biti ovde ili onde, mostovi će se izgraditi, zgrade takođe, ali hiljade života se ne mogu vratiti, milini ljudi će nosuti traume do kraja života. Uključiti se direktno u rat znamo šta bi bila posledica, naoružavanje Ukrajine znači duži rat i veća razaranja, nenaoružavanje znači prepuštanje ukrajinaca samim sebi i puštanje na volju Putinu da pomera granice. Sve u svemu, posledica neuspele diplomatije koja će se osećati na dugi period. Ukazivanje na propuste i neuspehe zapada ne znači pravdanje Rusije.

Nije to važno, neka se potruju svi jer su očevi nekih od njih glasali za Miloševića.

Ne pratim društvene mreže pa i ne primećujem to, ali pošto se odomaćolo pravilo da, ono čega nema na FB ili Instagramu, nije se ni dogodilo, jasno mi je šta se dešava. Davno, tokom osamdesetih, naglo je rastao broj vernika, mnogi iz moje generacije su se tada krstili, neki istovremeno i venčali i krstili decu, jednostavno, naošla je moda verništva i pravoslavlja, mene to nije zanimalo, moja deca su nekrštena, nisam venčan u crkvi, ali jesam bio kum na venčanju i krštenju, ne zbog vere nego zbog ljudi koji su mi bliski i dragi. Sve to mi nije mnogo ni smetalo, ne više od bilo kojeg drugog pomodarstva, ali je počelo da mi smeta kada sam videoi čuo da se slavi za inat Hrvatima, Muslimanima, Katolicima... Neka vide kako Srbin slavi slavu, neka crknu od muke kad vide da imam stotine gostiju na krštenju, na svim tim ceremonijama se mnogo više priča o prasetu, domaćoj rakiji kakve nema nigde na svetu, torto iod 25 jaja, nego što se pomene bog, mnogi i ne znaju šta je slava, kome je posvećena. No, dobro, na volju im, meni sve to malo smeta, mislim da više smeta pravim vernicima, a tu ne ubrajam sveštenike, bar ne sve. Čuh neki dan jednu "pravu" vernicu, kaže svake godine posti na Veliki petak, volela bi da posti celu nedelju kao što treba ali ne može, ne reče zašto, a izgleda da ne zna koliko traje uskršnji post.

Svojevremeno sam čuo od moje majke, žali joj se sestra: -Ne čujem dobro. -A, jel čuješ zlo. Tako je kad nema ničeg što je dobro, samo zlo.

Nemamo mi jasno definisanu desnicu, a ni levicu, niti ikakvu ideološku poziciju, Imamo Vlast koja se održava populističkim nastupom i merama na vlasti i opoziciju koja na sličan način pokušava da smeni vlast, naravno, opozicija nema mogućnost da deli po 100 evra ili po 10000 dinara, ali nema ni petlju da se izjasni oko najvažnijih političkih pitanja nudeći odgovore a ne samo konstatovanjem stanja. Pozicije Vuka Jeremića , dok je bio ministar, su najbliže DSSu, mi imamo svoje stavove a svet neka se prilagodi. Teško je da se ujedine na bilo kojim osnovama delovi do pre neku godinu jedne partije, a te delove vode bivši predsednik države, bivši premijer, bivši ministar, bivši ambasador, bivši gradonačelnik, uskoro će i bivši načelnik generalštaba, pritom niko ne vidi i ne priznaje da je grešio nego svi tvrde da greše oni drugi, kako kaže Tadić, opozicija je katastrofalno prošla jer nisu njega slušali, delimično je u pravu, niko nikoga nije slušao.

E, jebeš takvu korist, još jedna partija koja će da brani Kosovo po svaku cenu, da ide u Evropu pod svojim uslovima. Malo nam je DSS, SRS, Dveri, Zavetnici, SNS, SPS. Ili, možda, oni imaju dobar ekonomski program a ja ne znam za njega, jer svi kriju ekonomske programe kao zmija noge.

Taman posla, kad je Vučić lagao? Imam i dokaz, rekao Vulin da Vučić uvek govori ono što misli.

Pa, eto, kažeš da je od agresije prošlo 60 dana, a nije prošlo, agresija traje. I, otprilike svaki drugi tvoj post na ovoj temi je sprdnja, možda tebi to nije namera, ali efekat je to.

Nije prošlo, agresija i dalje traje, samo ti ovde praviš sprdnju od jedne tragedije.

OK, boldovano ima smisla, mada šta je to pametno što možemo uraditi, ovde, na forumu, a da se nešto stvarno promeni. A, onda nastaviš sa ovakvom zajebancijom:

Pa šta, Putin ima par prijatelja u Ukrajini.

Vidim ja jako dobro, ti si se udubio u ulogu progonitelja svih Rusa po svetu, a tako nešto su Staljinističke metode.

Po čemu bi se onda svet razlikovao od Rusije?

Utoliko veća sramota za Nato i EU, šta to može Rusija da ponudi nekoj članici Nato ili EU da je privuče na svoju stranu, da je okrene protiv ostalih saveznika i USA. Ne, nije problem Rusija, problem su odnosi među zemljama EU, USA, NATO. Rusija jeste problem u Ukrajini, nije i ne može biri u Mađarskoj ako ne uđe trupama u Mađarsku. Nije Rusija problem ni u Srbiji, problem su Dačić, Bajatović, Vulin, M. Đorđević, oni što pišu peticiju protiv sankcija Rusiji, odnodsno, problem je Vučić što se premišlja ko glsdan srati.

Jesu.

Naravno, Srbija nije Nemačka pa da može da ravnopravno razgovara sa Rusijom, ali ni sa zapadom, zato ne treba da čeka zadnji momenat da se izjasni kad oni od kojih zavisi izgube strpljenjey. Ko ih bije po ušima da izjavljuju kako nikad neće uvesti sankcije Rusiji, umesto da odmah krenu u konsultacije sa EU i USA. Što se Kine tiče , nisam ni zanao to za Čukaru Peki, ali železara u Smederevu je bila u vlasništvu Američke firmr koja je napustila Srbiju pa su došli Kinezi, Zato u zadnje vreme Amerikanci i govore da treba da pokažu Srbije da je korisnije da sarađuju sa zapadom nego sa Kinom i Rusijom ali mi ćemo opet da bežimo još dva kruga pa ćemo onda prihvatiti sve što nam kažu.

Nije to baš tako teško naći, evo na brzinu jedne tabele, doduše prosečnih godišnjihplata, ali se može naći i mesečna, a može se i godišnja podeliti sa 12,. Ovo je do 2018, zadnjih nekoliko je još lakše naći na sajti Cekosa, Sl. glasnika, Fonda PIO,. ja sam pre tri godine, kad sam postao penzioner, dobio i tabelu po godinama, primanja i primenjeni koeficijent, ali nemam pojma gde mi je to. Ovde ima i prosek po mesecima od 2000 do kraja 2021.god: https://www.paragraf.rs/statistika/arhiva-prosecna_mesecna_zarada_po_zaposlenom_u_republici_srbiji.html

Ja sam prošlog leta radio MR prvi put, posle još 4x, tehničar mi je rekao da ću čuti zvuke kao da sam na gradilištu na kom rade sve mašine, zaista je tako, čuju se sirene, udaranje, nešto kao bacanje metalnih cevi, onda sabijanje zemlje, opet sirene , zvona. Jednom sam pitao koliko je trajalo, rekoše mi 17 minuta, moj utisak je da je trajalo bar 2 sata. u nekim momentima osetim da teže dišem, pa pokušam sa disanjem na usta, lakše ide, sad sam već iskusan MR-model, nekako je lakše, opet ću za par mrseci ako preteknem. Neugodnije mi je bilo kad sam prvi put radio CT, jes da nema neprijatnih zvukova ali sam tada radio torzo pa me više uvuku u fioku. Sad sam radio i MR i CT glave, vidim i spoljnu svetlost, malo je lakše.

Ne mogu u Srbiji da budu sve opozicione stranke, stranke koje nisu tarticipirale u vlasti, jedna i jedinstven blok i da mogu sarađivati međusobno, formirati vlast na bilo kom nivou, organizovati nove izbore ili, makar, saditi drveće po beogradskom parkovima. Nije te valjda iznenadilo ponašanje stranaka i koalicija sklepanih za potrebe ovih izbora, tokom dogovaranja i pregovaranja o formiranju koalicija, tokom kampanje i posle izbora. Priznajem, i ja se pred izbore, potajno, nadam da će neko imati dovoljno pameti i moći da objasni sujetnim liderima kako je moguće rušiti jedan režim koji pored uzurpacije medija, okupiranja javnih službi, krađe na izborima i posle izbora , kroz tzv institucije, ima i stvarnu većinu glasača u Srbiji, mislim na relativnu većinu, da su pojedinačno najjača stranka, a što je najgore imaju jak koalicioni i ucenjivački kapacitet. Stranke nekakve građanske orjentacije, mada je i to upitno, predvode bivši predsednik, bivši premijer, bivši ministar spoljnih poslova, bivši gradonačelnik, pedsednik nekad vodeće stranka na vlasti, oni su, dok su još bili u jednoj stranci izgubili izbore, zatim rasturili stranku, vlast su izgubili kad su pali na oko 15% podrške, podelili se na 5-6 stranaka, zašto bismo očekivali da iscepkani dobiju više glasova nego kad su bili zajedno, a kad bi ravnomerno raspodelili glasove, onih 15%, realni da niko ili malo ko pređe cenzus, što zbog raspoloženja birača, što zbog njihove "mudre" taktike. Imamo i druge stranke koje nisu bile u vlasti, nacinalno opredeljene, ja bih rekao nacionalističke i antievropske, sa kojima se ne može sarađivati osim u protestima protiv vlasti AV, ali onda postoji opasnost da porotesti budu uspešni, da AV padne i šta onda, šta ako im vlast padne u ruke, znaju li šta bi s njo, da je dele, da se otimaju o nju, da je ostave na ulici, da je vrate AVu, nemam pojma. Kao i obično, posle neuspeha na izborima, imamo optuživanje, upiranje prsta na krivce, a svako je za po nekog krivac, onda, opet, najave formiranja novih pokreta ili stranaka, Zdravko Ponoš, što može biti relativno uspešna kombinacija, ali kombinacija koja bi pokupila glasove, možda i članove, postojećih stranaka građanske opozicije, čak da u zbiru osvoje više glasova, raspodela može da bude takva da bude više bačenih, ispod cenzusa. Vučić je u problemu, mora da se opredeli na koju će stranu u međunarodnim odnosima, da se nadamo da će se opredeliti za zapad, time bi izgubio neki procenat glasača i ojačao onu nacionalističku opoziciju, ako ne bi računao na dosadašnje partnere, SPS, imao bi jako klimavu vlast, ako se i u SPSu obavi diferencijacija, eto još glasača na nacionalističkoj strani. Ovakav razvoj događaja bi bio poželjan ali šta očekivati posle, skore izbore ili pun mandat nove koalicije SNS i SPS, stari partneri sa novom politikom, skoro sam siguran sa istom tehnikom vlasti. Dosta, počinjem da se plašim nas, kakve god ciljeve zacrtali sposobni smo da na putu ka njima, umesto da cilj opravdava sredsta, dokažemo da sredsta obesmišljavaju cilj.

To je OK, to su tvoja pravila, makar deci i nametnuta ali znaju šta da očekuju, ako naučiće. Ako zakon kaže da je raferendum nevažeći ako ne izađe 50%+1, onda je glasanje 35% glasača nedovoljno, u takvom slučaju, ja i ako sam izričito protiv, ne bih se cimao bez veze da idem da glasam, jer zakon kaže da sam protiv ako ne glasam. Ne znam kakva je obaveza zakonodavne vlasti, mora li ili ne da poštuje volju izraženu na referendumu, znam da ima različitih rešenjaod države do države, čini mi se čak i jednoj državi može da bude različito po pitanju obaveznosti, zavisno od pitanja o kojem se odlučuje. Pišem ovo jer smatram da su referendumi nijčešće alibi za odluke koje vlast želi da nametne, barem je tako u slabo razvijenim demokratijama, ali je časno, i bolje po demokratiju, da vlada ili parlament donese odluku umesto da pita glasače i onda ignoriše rezultate.

Dobar naslov: Srećko Mihailović: Desnilo u Srbiji

Ima li NS ideju kako da dođe do prilike da odlučuje o revanšizmu, nastranu što revanšizam ima prizvuk revolucionarne pravde, bolje bi bilo da razmišljaju o državi u kojoj bi pravosuđe odlučivalo o učinjenim kriminalnim delima a ne političari, a o svemu tome vredi pričati kad se makar nazire mogućnost osvajanja većine u parlamentu. Opet su se tzv prozapadne stranke u izbornoj kampanji i posle izbora bavile mođusobnim odnosima umesto privlačenjem birača.

Kad ćemo i kako imati take stranke o kojima pišeš, ne očekuješ valjda da će se negde, van očiju javnosti, stvoriti politička snaga, pokret, organizacija, koja će se onda, odjednom pojaviti na sceni, osvojiti vlast i započeti sve iz početka. Vučić jeste i biće i dalje pod pritiskom zapada do promeni politiku, njih pre svega interesuje međunarodna politika, ali dobrim delom i unutrašnja, na Vučića Zapad vrši pritisak da se opredeli za bližu saradnju sa EU, za otklon od Rusije, on to prihvata koliko mora, ako se neke tzv drmokratske, prozapadne partije ili grupe distanciraju,. šta mogu da očekuju osim da nestanu. Zapad, u ovom momentu, sarađuje sa Vučićem, postavlja i neke zahteve, on daje obećanja, antizapadna opozicija je jača nego prozapadna, ali ukpno gledano, nijedna strana ne može da osvoji vlast bez vučića, on sad dođe kao neki centar, neka umerena varijanta koju zapad prihvata, možemo se pitati zašto ali je tako. Kako sad stoje stvari Vučiću se mogu delimično uzimati poluge vlasti samo ako se sarađuje na neki način sa njim pa da se postepeno oslobađaju mediji, napada korupcija, oslobađa pravosuđe, stekne poverenje zapada. Na koga može da računa zapad osim na Vučića, ove navodno prozapadne koalicije su nestabilne, upitnog opredeljenja, slabije od druge strana, antizapadno opredeljenih stranaka i koalicija. Đilas jeste, po meni, krenuo sam, bez dogovora unutar koalicije na razgovore sa Vučićem, to bi bila velika zamerka da postoji drugi način za uticaj na buduće odluke, ali ja ih ne vidim, osim u varijanto ŠBBKBB.

Ja sam gledao reprizu vesti N! od 19 sati, pola sata kasnije na NovaS i u Nastavku NewsMaxAdria, u jednoj od tih emisija je bilo i uključenje uživo, repotrerka je govorila par minuta, pominjala je da se okupljenima obraća Boško Obradović, kasnije tokom emisije je rečeno da su otišli pred vladu srbije pa do ruske ambasade. Uključenje uživo, skoro da sam siguran da je bilo na N1, NewsMaxAdria mislim da nema uključenja sa ulica. Mora da si nešto propustio. Evo, vratih se nazad, prilog išao oko 19h i 12'

Jel bi moga ta tri dana da koristim četvrtkom, pa da spojim sa vikendom? 🙂