Div

U ovakvoj Srbiji sasvim svejedno je da li je loto igra nameštena, svakako veći deo para ostaje Lutriji, a lutrijom upravlja, Đuro, ko? Poznajem čoveka koji je dobio dva puta, u vreme kad se tražilo 5 od 36 brojeva, dve petica u roku od nekoliko meseci, isto kao i Milenkov poznanik, proćerdao, još i zajmio da igra ponovo jer zna, ume. Nekako u to vreme sam i ja igrao, bio uspešan jedno vreme. Oko godinu dana sam dobijao približno na lotou kao i od plate, a bila je dobra plata. Bile su to četvorkei trojke, ali sam igrao sisteme pa je bio i veći broj dobitaka. I tada su se postavljala pitanja kao u naslovu teme, znao sam način kako lutrija radi, listići su pregledavani ručno, dobici se utvrđivali posle par dana, mnogi prigovori usvajani jer su se dešavale greške pri pregledu listića. Brzo posle tog mog uspešnog perioda počela je igra 7/39, nastavio sam, pravio sisteme, imao neke dobitke ali na duži period nisu pokrivali ni uplatu. Moja filozofija je bila da uplaćujem koliki smatram da je vredno za zabavu, da je svaka dobitak dobitak, jer loto nije ulaganje već igra. Definitivno sam odustao kada sam, negde krajem osamdesetih, uplatio sistem od 28 brojeva, skraćen i uslovljen naravno, ali od tih 28 izvučen je samo jedan broj, među devet koje nisam igrao izvučeno je 6, da sam odigrao pun sistem od tih devet brojeva bilo bi para ko blata. Da, u vreme dok su listići pregledavani ručno, na pitanje da li je igra regularna ili nameštena, moj odgovor je bio,: mogu oni da nameste koje će brojeve izvući, mogu i da ubace listić posle izvlačenja, ali ne mogu mene da spreče da izaberem brojeve koji će biti izvučeni, a ja opet nikad nisam pogodio 5/36, odnosno nisam imao kombinaciju sa 5 pogodaka, imao sam u sistemu ali nije se pogodila kombinacija. Loto sam počeo da igram jer sam, igrajući kao i svaki stručnjak za fudbal, igrao sportsku prognozu, imao 12 pogodaka, a dobitak bio manji od uplate, onda sam rešio da idem na čistu sreću, jebeš moje poznavanje fudbala, to što znam ja zna još 20 miliona drugih. Evo, već tridesetak godina ništa od lutrija i kocke ne upražnjavam, možda treba da počnem možda bi me sreća prepoznala kao početnika.

Izdvojio sam ove dve rečenice, zanimljivo, sa prvom se potpuno slažem, sa drugom ne. Seks i ljubav su potrebe oko kojih se, često, vrti čitav život, najbolje je kad idu u paketu, da si rekao seks bez ljubavi je manje vredan od seksa i ljubavi složio bih se, ovako mogu da napravim još jedno poređenje, ljubav bez seksa je manje vredna , neću da kažem bezvredna, život bez seksa i ljubavi je meni nezamisliv, nismo svi jednaki pa verujem da ima ljudi koji biraju takav život, a i onih koji su prinuđeni da ga vode. Bez namere da dajem konačne sudove, tzv uspešni muškarci, oni koji menjaju partnerke, osvajaju i idu dalje, najveće zadovoljstvo doživljavaju zbog divljenje i zavisi okoline. Treba li da uvodimo u priču i shvatanje, valjda većinsko, da je muškarac koji ima mnogopartnerki uspešan a žena u istoj situaciji prokazana, bezvredna, odbačena. Ne možemo čak ni napraviti granicu do koje našim ponašanjem i težnjama vladaju biološki nagoni a odakle sociološki jer i u životinjskom svetu imamo primere za razne načine ostvarenja veza među različitim polovima.

Rešenje Višeg suda u Valjevu: Četnički komandant Nikola Kalabić opet rehabilitovan

Još jedan primer u naslovu: Letovi za Beograd umesto iz Podgorice poleću iz Tivta valjda poleću avioni, zvuči mi jednako logično kao: skupe cene, gole slike, sniženje cipela, da te pitam jedno pitanje, Neke slične primere skoro i da ne primećujem, navikao se, recimo: gori vatra, ...

Letuje se i sada u Hrvatskoj, moj unuk je sa četiri meseca bio u Hr na moru, idu ljudi i na rad u Hrvatsku, ne tako masovno, ali se ide. među masom ima i onih koji bi da se potpuno okrenu sadašnjosti i budućnosti, ima i onih koji ne mrdaju iz prošlosti, bitna razlika je u rukovodstvu, Titovi saradnici se nisu mnogo skrivali iza ratnih razaranja, više su se žalili na nerazvijenost predratne Jugoslavije, atmosferu stvaraju oni koji su stalno na medijima, koji pokreću sporove, pale većinu koja nema svoje izgrađeno mišljenje.

Drugim rečima: Ako nemate šta da radite, radite to ovde.

Kad smo kod Olivere:

Ma, da. Trebalo je najave potpisivanje u centru Cetinja, da se skupi po desetinu hiljada pristalica i protivnika pa da kamenicama i kuburama, demokratski, odluče hoće li potpisati ili ne. Ono kad strani državnik dođe u posetu pa ga prate desetine policajaca na motorima, nekoliko blindiranih vozila, nekad i neko oklopljeno, na svakih 20 metara naoružani policajac, to ne ukazuje na iskrene namere? Ili da elekrtonski potpišu ugovor, bez susreta.

Mislim da i ti precenjuješ moć DB, odnosno da grešiš u smislu da DB ima neke jasne, dugoročne političke ciljeve i da su u njihovom ostvarenju monolitni. Ne može u jednoj neuređenoj zemlji da postoji služba koja je uređena, dobro organizovana i sposobna, sposobni su oni da prošvercuju nešto, prikriju neku aferu, neutrališu nekog konkurenta na tržištu, nekog političkog protivnika,nečijeg, ali sve to ide po principu ko da više.

A šta je problem sa pokrivanjem ćebetom, misliš da je bolje da se izloži kamenovanju rulje, nasilnom sprečavanju prolaska, izlaganju životnoj opasnosti bilo kog učesnika u događanju tog dana. Nije sigurno prvi put da se iz razloga bezbednosti neki let ili plan puta pogrešno najavi ili uopšte ne najavi. A, kakav je ugovor odlučiće parlament ili birači Crne Gore, politika Mila Đukanovića u vezi položaja SPC je na predhodnim izborima doživela poraz, kombinatorika u kojoj i on učestvuje dovela je Dritana na mesto premijera, a veći deo koalicije koja je posle izbora bila u vlasti otišla je u opoziciju, igra se nastavlja, ja nemam za koga da navijam, svi igraju pomalo kvarno.

I baš ne bi da živiš u s.Koreji, baš me čudi. Priznanje Tajvana je stvar političke igre, strategije i taktike, ne vidim ni da im ovako nešto bitno nedostaje, a u svakom slučaju neko dugotrajno rešenje ne bi podrazumevalo čak ni tu crti između njihi Kine nego saradnju bez ograničenja, uvažavanje realnosti sa obe strane. To što nije bilo pozdrava između košarkaša nije odluka igrača, oni mogu da imaju svako svoje mišljenje, do su naredbe isto kao što se na nekim takmičenjima devedesetih igrači Srbije i Hrvatske nisu pozdravljali a mnogi među njima su lični prijatelji i klubski saigrači. Vidim da si mlad, ne možeš da se sećaš nekih događaja, ali sedamdesetih, kada se USA približavala Kini, to je nazivani ping-pong diplomatijom jer su prve kontakte, otvaranje činili stonoteniseri pa tek onda "vidljive diplomate. Ako se bude vodo rat između velikih sila nećeš biti u prilici da proveriš da li si u pravu, bolje da ostane neprovereno. Sa zadnjim pasusom se slažem, dopunio bih da svi treba da se probude, reče američki ambasador Hil, Kina je popunjavala prazan prostor koji su USA i EU ostavile, misleći na Srbiju, slično je i u ostatku sveta.

Ajde??😲

Mi koji danas živimo, verovatno, nećemo videti nikakvu praktičnu korist od podataka koji se prikupe istraživanjem svemira, hoćemo, opet verovatno, od razvoja tehnologije koja je namenjena tim istraživanjima. Ovako rečena tvrdnja će izazvati iprečne reakcije, pomisliće neko da nisam svestan značaja postignutog uspeha i biće dobrim delom u pravu, nisam svestan, ne mogu da zamislim to vreme, te daljine, te procese stvaranja i nestajanja zvezda, tu krhkost sistema koji uzimamo za večnost i nepromenjivost. Šta je spektakularnije, znanje, podaci snimci o nečemu što se dogodilo odnosno događa milijardama godina udaljeno isto toliko svetlosnih godina od nas ili nešto što se dešava tu, u našim ćelijama, što nam je na dohvat ruke i oka ali ga ipak ne vidimo i ne možemo da opipamo, samim tim ni da razumemo iskustveno. Koja nauka vidi dalje, koja donosi više praktičnog znanja, astronomija ili genetika, a možda i tehnologija koja sva ta istraživanja omućava.

Mislim da najčešće nije u pitanju dijalekt, možda tek ponekad, kad neko reč koja ne postojiu dijalektu "podijalektuje", češće se reči koje dolaze iz stranih jezika preuzimaju i, kao u navedenom slučaju, kombinuju sa prefiksima, predlozima iz srpskog, bilo po analogiji sa sličnim rečima po značenju i obliku u srpskom, bilo tražeći preciznije značenje, nekad se i nepravilno preuzmu, bilo fonetski ili u drugačijem značenju od originalnog. Primeto sam u nekim novinskim člancima od pre drugog svetskog rata, ili ranije, da su engleske reči preuziane fonetski po vuku, čitaj kako je napisano, tada je većina obrazovanih, tada su i novinari bili obrazovani, govorilo nemački ili francuski, a sa korišćenjem reči, pruzimanjem, prevođenjem, često se pruzima i način korišćenja, mesto u rečenici, predlozi koji idu uz reč, onda dalje svako ko u govoru ili pisanju upotrebi takve reči doda i nešto svoje, po svom osećaju. Dijalekti su posebna priča, žao mi je što ih ne poznajem bolje, volim da čujem originalne govornike a ne interpretaciju pisaca, novinara, scenarista i glumaca, to je često na ivici podsmeha,a ja dijalekte vidim kao bogatstvo jezika, uticaj drugih jezika, odslikavaju istoriju pojedinih krajeva. Posebno mi je simpatično kad mala deca, od tri godine pa sve do 14-15, provedu leto kod babe i dede, negde u selu, pa se pred jesen vrate u grad sa potpuno novim vokabularom i akcentima. Obično posle 2-3 nedelje se vrate na podrazumevana podešavanja.

Zaboravio je Kronos da treba i jedna hobotnica, dok se ćevapi peku na roštilju hobotnica se kuva u loncu od 10 litara, kad se ćevapi posluže uz pivo, hobotnica se baci mačkama.

Nije lako biti treći, oštra je konkurencija. Verovatno će funkcija da mu pomogne da dođe do samog vrha, uz skute gazdi. Ne volim baš kadrovske prognoze, ali nešto verujem da će i Brnabić i Vulin u diplomatiju, ko na istok ko na zapad, a dačić može i da im bude šef. Verovatno će biti vlada po fazonu ni na istok ni na zapad, pa ima mesta i za Zoku, treba im i neko pismen, ne može ovaj lešinar, orluština sam da parira svima sa kupljenim diplomama.

... oprosti mi pape, sad razumin tebe gledan tvoju sliku gledajuci sebe.

Pogledaj nekog ko na alkotestu ima 3-4 promila, biće jasno i bez pojašnjenja.

To šta ja mislim o Đuki Bizonu i njegovim partijskim drugovima bi bila gadost godine.

Vladimir Đukanović preti: Srbija će biti prinuđena da krene u denacifikaciju Balkana Poslanik i visoki funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović kazao je da se čini da će Srbija biti prinuđena da krene u „denacifikaciju Balkana“. „Volio bih da grešim“, dodao je u svojoj objavi na Tviteru. Na kraju je poslao „moćnu poruku“: „Srbija će pobediti“.

Veoma zanimljivo rešenje se nudi, samo treba da neosvešćen narod izabere prosvećenog diktatora i nema granice prosperitetu. Zakon u topuzu, primer na kojem će se narod učiti demokratiji.

-Što ste po alkotestuskopu? -Stoka.

Na krompirušu.

Ne bih davao takve generalne ocene. Nemam neki podatak koliko je danas samih, a koliko ih je bilo pre 50 ili 100 godina ali mislim da tehnologija nema nekog bitnog uticaja na broj solista. Svaki čovek je priča za sebe, bio u vezi, braku, sam. Poznajem barem 5-6 ljudi koji su solo, nikada nisu imali vezu niti neobavezne seksualne kontakte, ne bih nikako mogao da ih opišem sve zajedno, za svakog ide drugačija priča, moguće je da postoji i neka zajednička nit ali svakako nije vidljiva, nije neka osobina koja se lako uočava a u dublje analize nisam ni pokušavao da uđem. Jasno je da treba imati želju da se ostvari veza i da treba uložiti nekakav napor, poraditi malo na sebi da bi se veza ostvarila ali nije to dovoljno, odnosno nije tako lako i jednostavno da bi svako mogao sam da se izbori sa problemom. Možda bi mogla ad se napravi jedna podela, kažeš, da li ti ljudi žele da budu u vezi, to bi moglo da bude jedna linija podele, dakle oni koji nisu u vezi i ne zele da budu, a na drugoj strani oni koji žele vezu ali ne mogu da je ostvare. Ako ne žele, njihova odluka, problema nema, drugi slučaj jeste tema za priču ali ne verujem da se može išta rešiti ovako, neobavezna priča ljudi, nedovoljno upućenih da sagledaju problem, nestručnih da vide rešenje.

Biće da je izbor između akuzativa i instrumentala, a rešenje dileme je instrumental.