Div

O čemu bi tek predsednički kandidat pregovarao, mada ja uvek naglašavam, razgovarao, nisam siguran ni da nosilac liste ima nekakva blanko ovlašćenja da predstavlja koaliciju ili komplet opoziciju, a na tome se mnogo u kritikama Đilasovog poteza, insistira. Đilas ide kao pojedinac, presednik jedne od jačih stranaka iz koalicije, koalicije koja, po meni, više i ne postoji, čini mi se da nije od početka ni postojala. Trebao bi da, pre razgovora, napravi konsultacije sa svojom koalicijom i sa drugim strankama opozicije, ali, moguće, da je ovako i bolje, ništa ne obavezuje bilo kakav dogovor druge stranke, mogu da prihvate dogovor, ako se postigne, mogu da ne prihvate, mogu na sud, na ulicu, Đilasu može da ostane manji manevarski prostor, svi koji ga kritikuju unapred sebi smanjuju prostor za delovanje kasnije.

Nisam nigde čuo da Đilas ide na pregovore nego na razgovor i nisam čuo da ide u ima opozicije, rekao je da bi razgovarao sa Vučićem kako bi odbranio volju glasača iz Beograda, šta god to značilo. Malo je čudno što mu Ponoš zamera da radi na svoju ruku, nije mu smetalo kad ga je, na svoju ruku, kandidovao za predsednika.

Pročitao sam ti Ponoševu ijavu, odmah sam se upitao koja vlast se ruši i kako. Ja sam mislio da učestvujem u rušenju 3. aprila, ali nisam dovoljno uradio. Da rušimo vlast koja ne postoji, nije izabrana, nije se formirala većina, eno u gradu kažu nerešeno, ali "za koga" koje su to dve strane koje imaju po 55 odbornika. Neka jedna strana bude SNS i SPS kao dosadašnja koalicija, imaju nešto zajedničko, ostanak na vlasti ali i neku ozbiljnu pukotinu, a šta je zajedničko ostalima, svi su se već izjasnili dovoljno jasno da to ne može da bude ozbiljna koalicija, teško da bi i tehnički mogla da pripremi nove izbore. Šta je ključno pitanje na državnom nivou, oko čega se sada stranke i koalicije okupljaju ili razilaze, šta su prioriteti, tu ne postoji ni matematička mogućnost da se grupe koje nisu bile do sada na vlasti okupe i obezbede većinu, ni blizu, mogu da čekaju, da prođe 3-4 meseca, da se konstatuje da niko nema većinu, da se raspišu novi izbori, pa opet 6 meseci vakuuma, vlada Ane Brnabić radi i dalje, u tehničkom mandatu, kao dosad je vegitimno vladala. Vučić može sa manjinama da formira vladu, recimo da Dveri, POKSOVI i Zavetnici neće sa njim, a sumnjam, recimo da neče ni SPS, i to sumnjam, neće ni proevropske grupacije, ako su stvarno proevropske, kako će rušiti vlast, udruženi SPS, Sve SrBske i Sve Evropske ruše Vučićevu Vladu ili Vučića predsednika, kakvi bi bili rezultati novih izbora koje bi organizovala Vučićeva Vlada. Ulica? Može, ko će pozvati, ko će se odazvati, ko će pregovarati, i najinteresantnije, koji su zahtevi?

...ali mu je džep u Srbiji.

Verujem i ja da je kod Dačića i njegovih na prvom mestu interes, da lako mogu da promene ploču, bio je on već Najevropljanin, ali takođe, verujem da između SNS i SPS nije jedini problem odnos prema Rusiji, ima ti mnogo sujete, sukoba interesa, netrpeljivosti izazvane raspodelom pozicija i uticaja. SNSovci, u većini, misle da SPS dobija previše na uštrb SNS kadrova. Ne mislim da je raskol konačan niti toliko dubok da se ne može nastaviti ra u korist opšte štete.

Ih, nama treba 40 godina da izađemo iz detinjstva tako da ne stignemo da ostarimo. A, ozbiljno, nisam nikad osetio neku naglu promenu, jednostavno starost se ušunjala, jesu se menjali prioriteti, opet je to išlo nekako neprimetno, znam da, recimo, kad sam u nekom momentu shvatio da sad(tad) imam mogućnost da putujem kao što sam maštao ali više nemam želju, počela je više da mi prija rutina nego izazovi, uzbuđenja. Ne verujem da je moje iskustvo nešto tipično za muški rod, pre bih rekao da sam po nekim stvarima izuzetak. Da mi je neko pričao pre 10-20 godina ka je kupio nov auto i prešao za 2 godine 12000 kilometara rekao bih mu da je lud, možda bih i bio u pravu, ali, eto, to je sada moj slučaj. Kad se bude prodavao pisaće u oglasu, vozio ga čiča, jednom mesečno do vikendice.

Mogla bi Srbija da ne posluša nikoga oko sastava vlade ako je spremna da donese potrebne odluke, da normalizuje odnose sa Kosovom, da ne talasa po BiH i CG, da se pridruži sankcijama rusiji, da oslobodi medije, da oslobodi pravosuđe obezbedi vladavinu prava, smanjenja korupcije, međutim, nema šanse da se sastavi takva koalicija koja bi izgurala sve to bez pritisaka i sugestija sa strane.

Pre mesec dana bih i ja rekao da je ikakav dogovor sa SNSom nezamisliv, neprihvatljiv. Sada više nisam siguran, treba analizirati moguće posledice svake odluke. Dogovor ne znači koaliciju, moguće je samo podrška u skupštini, odnosno glasanje za neke odluke i zakone koje zahteva zapad. SNS bez ikakvog dogovora sa Đilasom, mođe ostati u čvrstoj ili labavoj koaliciji sa SPSom, može da privuče i Nadu, Dvrri, Zavetnike, sve manjine, može i da padne da ne uspe da formira vladu, da se ponove izbori i da SPS sa pomenutim manjim koalčicijama ima većinu. Prihvatanjem nekog dogovora, skoro izvesno puca Đilasova koalicija, otkazuju mu NS, DS, PSG. Na kraju, neće konačnu odluku donositi ni vučić ni Đilas, ni Dačić, ni druge stranke i lideri, ni mi ovde, na Forumu, ni birači, doći će ponuda koja se ne može odbiti iz Vašingtona i Brisela, pitanje je samo prihvatiti odmah ili trčati još dva kruga.

Evo ga Jugović, SNSov slobodnjak, gostovao na N!, ne sećam se da sam dosad video SNsovca na N!. Izacuje neke kombinacije, očito bacaju udice, čekaju ko će na koju da zagrize. On je za Dačića, ali ne mora, može Jorgovanka, Nebojša Stefanović je sjajan čovek, opozicija treba da se uozilji...

Misliš na trimer? Ja sam bežao od električnog, kupovao motorni, Stihl. Imam neke druge alate i mašine, Vilagerovim električnim nisam baš zadovoljan, imam drobilicu za grane i stoni cirkular, ne deluju mi pouzdno, punjač akumulatora nisam ni isprobao. Bošovi alati mi daju ono što sam očekivao. Ipak, uzdržavam se od bilo kakvih saveta, jednostavno moj utisak. Od Bošovih većih alata imam trimer za živu ogradu, malo korišćen jer mi se osušila ograda, pa mi ne treba trimer nego trnokop.

Vučić se toliko prenemagao, malo grdio voditelja što ga ne razume i sve u studiju, zaklinjao se da najviše voli Srbiju, da samo na Srbiju misli, da je teško reći šta je u stvari rekao a šta je moja interpretacija. Ne mogu da citiram, niti da gledam još jednom, neka bude moja interpretacija da priprema teren za okret, da rekao je i da mi jesmo vojno neutralni ali ne i politički, naša je politika put ka Evropi. A, to košta. Sedenje na dve stolice mogu da donesu dva ishoda, stolice se razmaknu, tresneš buljom o pod, stolice se primaknu, priklješte ti muda.

Po komentarima, izjavama, reakcijama na najavu mogućih razgovora, znači još ne dogovora, Vučića i Đilasa, Đilas bi verovatno ostao bez podrške i u koaliciji a naročito ostatka opozicije. Jeremićeva NS bi odbacila eventualni sporazum koji bi Đilas pokušao da postigne. Izgledna opcija su novi izbori u kratkom roku, do godinu dana, kda li je bolje pod postojećim uslovima ili pod uslovima koje bi mogli da se ispregovaraju, oslobađanje medija, čišćenje buiračkih spiskova, kontrola izbora. Eventualni dogovor bi mogao da znači i prelaznu vladu, ali bi značio i manje šanse za krivično gonjenje mnogih koji su to debelo zaslužili. Verovatno bi i u samom SNSu došlo do podele oko saradnje sa SSP, što je dodatni benefit, ali bi eventualni otpadnici, zajedno sa SPSom, neće SPS nestati iako oslabi malo) ojačali desnu stranu političkog spektra. Vredi li rizika, ne znam, ali znam da suštinske promene neće doći same, čekanje još dva izborna perioda je previše, bar meni. vidim Ćuta najavljuje izlazak na ulicu da se brani izborna volja, nisam protiv u principu, ali mi se ne dopada iskazana izborna volja, čak i uz ponovljeno glasanje na 50 BM u gradu, opet bi opozicija, Đilas, Moramo, eventualno Tadić, Nada, Zavetnici, Dveri (teško ih je i nabrojati) mogla da ima većinu od jednog glasa, sa jakom unutrašnjom opozicijom. Nekog čuh danas da kaže politika treba da bude i veština nemogućeg. Znači, očekujmo neočekivano.

To je pričao vučić u sinoćnoj predstavi, povezao je zadnje glasanje u UN, ali rekao i da to nije sve. Otprilike, moraćemo da jedemo govna ali imamo izbor, možemo da biramo kašiku. Možemo i zlatnom kašikom...

Može da bude žrtva pešaka za kvalitet, Beograd u sendviču, SNS gore, SNS dole ne može mnogo da mu naudi. Moguće je i još nešto, odnosi unutar SNSa nisu idilični, Šatić je vodio listu u Bgd, a ana je predsednica gradskog odbora, mogu da snose odgovornost za neuspeh, pomenu to onaj slobodnjak iz SNSa što podržava zahteve ekologa, bio napadnut u danu izbora, ne verujem da on priča baš iz svoje glave.

Ja se ne odričem ni toga da sam Srbin ni toga da sam Jugosloven. Nekako imam utisak da bih time bežao od odgovornosti, distancirao se, eto to nema veze samnom. I nije uvek tako, nisam zakopan u jedan rov zanavek. I pre raspada sam se na popisima i prilikom popunjavanja nekih obrazaca, pasoš, LK, nekad bio Srbin nekad Jugosloven, bez nekog jakog razloga, po trenutnom raspoloženju. Mogu da osudim zločin, pa prepoznam laž, mitologiju, skrivanje iza nacije i da kažem, jesam Srbin, ali su Srbi i politika Srbije činili, podržavali, prikrivali zločine, Rusija čini zločin. Potreba da se prepozna zlo i da se barem izjasni o njemu ne prestaje izjašnjavanjem o prioadnosti, eti o da kažem da sam samo čovek, da pripadam svetu, opet ostaje da su neki koji se isto izjašnjavaju činili zlo i čine i dalje. Nekad sam napisao, na starom forumu, otprilike, ja imam nacionalnost ali nacionalnost nema mene.

Koliko sam ja svatio gledajući sinoć ono kukumavčenje i prenemaganje Vučićevo na RTS, početak emisije, ne može se to podneti dugo, on trpi pritiske da se okrene od Rusije (koji beskrajno voli), što bi značilo raskid sa SPSom, verujem i izborom vlade koju bi podržala, možda i učestvovala u njoj i najveća opoziciona grupacija i tako dobio izuzeće od sankcija zapada (koji obožava) i spasao Srbiju (za koju živi) nestašice nafte i hrane. Njega niko ne može da ucenjuje, nije mu do vlasti, ali mogu da ucenjuju Srbiju, a Srbije to je on. Po nekim signalima iz Brisela i USA, deluje mi da bi EU bila spremna da ubrza prijem Srbije u EU uz radikalan zaokret u spoljnoj politici, Vučić je spreman da obeća sve, ne znam koga može da pridobije u Srbiji da obezbedi legitimnost budućih odluka, bojim se da ne ostane samo radikalizam, ali okretanje na pogrešnu stranu. Možda se može navući nekakav kompromis, vlada eksperata, oročena na godinu dana koja bi na unutrašnjem planu oslobodila medijepripremila naredne izbore, tu bi za neke nijanse gde ne može da se napravi kompromis Beograd služio za podkusurivanje. Imamo li mi uopšte eksperte koji bi mogli da vode zemlju makar i godinu dana bez direktnog uticaja stranaka, hoću da verujem da imamo ali ne mogu da se setim skoro nikog, za premijera, ministarstva sile, inostrane poslove.

Deca koja imaju svoj život, ne žive zajedno sa Mladenom, treba zadnja da se pitaju. Potpuno podržavam Mladenov pristup, prvo pita sebe, šta želi, šta treba da učini, šta dobija, isplati li se, zatim se pita gospođa, tek onda deca. Moguće je i da se pogreši, predomisli, ali čovek sam donosi odluke o svom životu. Poznajem ljude, i muškarce i žene, koji po izlasku iz jednog braka, šta god da ga je uzrokovalo, ulaze u drugi pa i treći, isto tako znam i da neko više od pola života provede sam, ne bih mogao da, na osnovu uzorka, kažem ko bolje prolazi, svi su u pravu, odlučuju po svom.

Ajde beži, vrati se za deceniju dve, čekamo te.

Jeremić je desničar samo kao nacionalista, njega nisam nikada čuo da priča o ekonomiji.

Teško je reći i gde je Đilas, na kojoj poziciji, liberalnoj nije po onom šta je radio dok je bio vlast, njegova ideja je, ako se dobro sećam, obnova PKBa kao gradske firme, sve gradske komunalne firme zapošljavaju desetine hiljada ljudi, ni pomenuo nije privatizaciju, iz gradskog budžeta je delio pare penzionerima, tada si Krkobabićem u vladi, a pred izbore. Ako bismo nabrajali njegove gafove on je bliži nekoj etatističkoj nego liberalnoj opciji, mada, dozvoljavam, stil plivanja se prilagođava uslovima, reka, matica, vir, jezero, bazen, more. Ovde se građanskim smatraju stranke koje su manje nacionalističke. Skoro svi imaju ideje kako bi delili, kome i koliko, niko ne kaže kako bi zaradio, obezbedio pare u budžetu. Ni ne očekujem da se pojavi stranka koja je ekonomski desnica, socijalno levica, nacionalno građanska, pritom da državu uredi na principu vladavine prava a ne na željama i odlukama partije ili glavnog odbora ili predsednika. Trebaće mnogo vremena, još nema ni začetka takve stranke.

Koalicija Moramo, po meni, nema definisane stavove, barem ne zajedničke, oni su izborna koalicija, shvatili su da nisu suprotstavljeni jedni drugima, da pojedinačno ne mogu preko cenzusa i, razumno, formirali su koaliciju koja je odradila ono za šta je formirana. NDBGD jeste izlazila sa nekim levičarskim stavovima, pre bih rekao parolama, nisam ih čuo da imaju jasno definisan program leve orjentacije, možda je do mene, ne pratim baš pomno gostovanja po televizijama, Zelenović ima iskustva i šanse na lokalu, dobrodošla bi mu i promocija na nivou republike, ekološke grupe, ima ih na desetine, imaju samo to zajedničko, ekologiju, a inače su i čuvari Kosova, i tradicija i evropejci i svetosavci. Glasao sam za njih, upravo zato što mislim da su realni, znaju koliko su jaki, ne zanose se. Bar zasad.

U ime svih nas, iz pedeset i neke, mogu da kažem da je @Constantin mlad dečko, ali pošto ima unučiće može da se pridruži, kvalifikovan je.

Valjalo bi ovo prebaciti na Istoriju ili neku posebnu temu.

Samo da se prijavim na temu, tu sam. @zoran59, dobro je što si otvorio temu, da imamo naš prostor da nam ne smetaju klinci od 50 godina. @Pletilja, normalno da je mladost lepša, ali nije starost užasna, to je normalan nastavak života sa umanjenim mogućnostima, verujem da je usamljenost teška, voleli bismo da su nam deca tu, pored nas, makar blizu nas, ali smo svesni da moraju imati svoj život, da idu gde je njima bolje. imao sam sličnu epizodu sa leđima, nisam čak ništa ni podizao, sagao sam se i pokušao da ispravim, preseklo me kao sablja, bolelo, ali kad mi je unuk došao zaboravio sam na bolove, sedeo na podu, podizao ga, dohvatao lopte i druge igračke, nijedan faraceutski lek ne bi bio efikasniji protiv bolova.

Ja sam ocenu Brozove vladavine sažeo u par rečenica, dr Milan St. Protić kao naučnik nije rekao ništa što nisam obuhvatio osim što iznosi svoje emocije pa ne zvuči kao naučnik nego kao antikomunista. U toj Titovoj strahovladi on se školovao, slušao sam ga kako priča o svom srećnom detinjstvu, otac mu radio u Politici, glavnom dnevnom listu u beogradu, a potomak je ministra svega i svačega i predsednika vlade SHS iz vremena Karađorđevića, govori hvalospeve Karađorđevićima ne dovodeći u pitanje njihov legitimitet a Titu potpuno osporava legitimitet, čak i uz prave činjenice iznosi lične ocene, ne lične svoje kao naučnika već lične ideološke. Svejedno, rekao sam već, vredi slušati i čitati Protića ali treba misliti svijom glavom, razdvojiti činjenice od ideologije.