Div

OK, nisam znao da se SSP zalaže za uvođenje sankcija, znam da su osudili agresiju, površno pratim politička događanja pa mi ponešto promakne. Hvala na ispravci.

Ne da nemam ništa protiv, naprotiv, zalažem se da se koriste nazivi zanimanja u ženskom rodu, ali u obliku koji ne para uši, u konkretnom primeru, čak i vodičica mi zvuči prikladnije. Dobro je da postoji takav, kompletan? spisak u vidu preporuke, valjalo bi ga i apdejtovati, jezik se razvija, ne propisuje.

Postaviću ovde jedan primer, u duhu rodne ravnopravnosti se nazivi zanimanja pojavljuju u ženskom rodu ponekad, zaista, rogobatno. Na primer: turistička vodičkinja. Ne bi bilo bolje ni: vodilja, vođica, voditeljka, možda voditeljka, ipak... Neke reči zvuče čudno, rogobatno, smešno, iako formalno ispravne, dok se ne naviknemo, a na neke se nikad ne naviknemo.

Počeo rasplet izbornih igara i kombinacija, održana prva sednica Skupštine Beograda. I? Sve mi se čini, velike promene na isto, SNS i SPS imaju većinu, a po potrebi će kupiti još po nekog poslanika, nisu skupi, ima ih na rasprodaji. Treba li reći da drugačije nije ni moglo, vlast u gradu je deo trgovine oko vlasti u državi, SNS neće prepuštati vlast, a može da vlada sa svakim ko pristane, a sama SNS će pristati na sve što mora, samo će bežeti još tri kruga da se ne kaže da su lako pristali. U komentarima iz stranaka i koalicija opozicije u gradu ističu da je , eventualna, vlast SNSa nelegitimna jer su stranke koje su se izjašnjavale kao opozicija dobile više glasova, to jeste formalno tačno ali nema stvarnog značaja, prvo, oni broje i glasove onih lista koje nisu prešle cenzus, drugo, iako grad ne vodi međunarodnu politiku, podela među tzv opozicionim grupacijama po pitanju istok-zapad je nepremostiva, i nema načina da zajedno čine funkcionišu kao vlast, ne mogu ni kao opozicija. Legitimnost je upitna zbog izbornih uslova, slobode medija, izbornih prevara, ali to je po ko zna koji put prošlo, nema dovoljno snage i organizovanosti da se natera vlast da nešto promeni, vlast komotno uživa u svojoj poziciji, a ne buni se ni EU, njima je to argument za pritisak na Vučića kad zatreba da ga privuku ili da ga drže na distanci. Kad dođe na red Skupština srbije i Vlada, pa, biće isto ko god da bude u vladi. Imamo dve manje grupacija koje su se jasno izjasnile, jedni za uvođenje sankcija Rusiji, DS i Moramo, drugi ni po koju cenu sankcije, Nada i Dver, Zavetnici i Većina koja je odlučno za neodlučnost, (n)i na isstok (n)i na zapad. Glasaće u nekom momentu za nešto, što budu morali, niko im neće verovati da su iskreni, a oni neće ni želeti da im svi veruju, ići ćemo putem koji, već odavno, ne znamo kud vodi.

Samo da ne bude naredbodavno.

Na nekoj TV, pre par dana, naletim na nekog komentatora, analitičara, za pola minuta koliko sam izdržao, dva puta je pomenuo bivšu Ukrajinu.

Fali "u".

Razumeti i pravdavati nije isto, ali ja razumem da to neko ne razume.

Ne bi to bio nikakav zakon civilizovanog sveta već još jedno divljaštvo, nasilje, zločin. Recimo i da jeste tako kako ti hoćeš da predstaviš okruženje, s kakvim obrazloženjem može da se dete, koje je samim tim što je došlo u situaciju da bude usvojeno nije imalo sreće una samom početku života, dodeli na usvajanje tako da sutra, kad se uključi u društvo, obdanište, školu, sa decom tih koji su nekulturni, viču i šjz, šta će deusvojena deca doživeti u takvoj sredini, osim podsmeha, izrugivanja, nasilja, odbacivanja. Hoće li ih školski drugovi i roditelji školskih drugova pozivati na rođendan, hoće li im školski drugovi dolaziti na rođendan. Mladen i ja nismo dovodili u pitanje mogućnost i spremnost homoseksualnog para da uspešno odgaja decu, da im pruži ljubav, zaštiti, sigurnost u kući, a šta će van kuće, dece je i van kuće potrebno isto, sigurnost, osećaj pripadnosti, poželjnosti, sve do najjednostavnije fizičke sigurnosti. Bilo je, uglavnom kad se desi neki sksces, priče o vršnjačkom nasilju, ima ga mnogo, previše, najveći deo nije ni konstatovan, jednostavno prolazi pored vaspitača, učitelja nastavnika, socijalnih i zdravstvenih službi, policije, ćuti se, a žrtve su, po pravilu, slabiji, nezaštićeni, po nečemu različiti. Nije problem u paru homoseksualaca već u društvu, okruženju, a pristup ajde da menjamo okruženje šok terapijom, dajmo decu bez roditelje na usvajanje, izložimo ih maltretiranju, fizičkom i psihičkom, tako ćemo promeniti nekog zadrtog buzdovana od 30, 40, 50 i više godina. Potrebno je vreme, ne mogu da cenim koliko, da društvo nešto prihvati, pomenut je primer gej parada, u početku je većina bila protiv, kažu promocije homoseksualizma, neki su išli da ih tuku, gađaju kamenicama, drugi, većina je samo gledala sa neodobravanjem, sada je to, uslovno rečeno, prihvaćeno, i dalje sa nekim podozrenjem ali i stepenom tolerancije koji bar podrazumeva da se ne zabranjuje i ulazi u fizičke obračune. Možda smo mi društvo sa smetnjama u razvoju ali i to je realnost koju treba imati u vidu, što smo svesniji svojih ograničenja brže ćemo ih prevazići.

Srbija se saginjati neće. 🥺

, Meni je odličan, kao što rekoh, odlične fotke pravi i ima izuzetno brzo punjenje, oko 15 minuta i baterija drži 3 dana, prosečno. Ja nisam neki zahtevan korisnik, ne igram igrice, ali ono što jesam tražio, dobar zvuk, dobra slika, punjenje i trajanje baterije, dovoljno prostora za skladištenje, sledeće što je bitno je da radi korektno i posle 3-4 godine, to još nisam proverio.6

Kod usvajanja dece prevashodno se gleda dobrobit deteta. Nema spora da homoseksualni par može da pruži detetu sve što i heteroseksualni, uz dobar rad nadležnih službi deteu se može obezbediti srećno detinjstvo sve do, e sad nastaje potencijalni problem, uključenje u socijalni život, kontakte i drženje sa vršnjacima, obdanište, škola, parkić, ulica, kako će deca prihvatiti vršnjaka koji ima dve mame ili dva tate i kako će dete reagovati na eventualne podsmehe i zadirkivanja, a znaš dokle to može da ide kod dece i kakve traume da izazove. Par odraslih ljudi ima pravo da živi zajedno, niko ne bi smeo da ih sprečava i ograničava, svesni su moguće reakcije sredine, spremni da je prihvate, društvo i na Balkanu postaje tolerantnije, ali ne i potpuno tolerantno, decu ne treba izložiti riziku od kojeg niko ne može da ih zaštiti, a to da li je "bilo vremena" za pripremu i da li se radi na pripremi je druga priča. Nije problem za usvojeno dete život u porodici homoseksualnih usvojitelja nego život van porodice, okruženje.

Ne boj se, proći će ga.

Ne pada mi napamet da komentarišem pojedinačno stavke koje si naveo, ne poznajem dovoljno sve detalje, ali jedva čekam da se razvije diskusija po njima, nadam se da hoće, iako mogu da pretpostavim ko će i sa koje pozicije komentarisati biće mi najinteresantnije da čitam šta su, po mišljenju pojedinaca, uzroci a šta posledice i, verujem da će biti i toga, paralelna analiza sa drugim zemljama, ne, naravno, Rusijom, već Evropskim zemljama, Japanom, Australijom, na neki način i Kinom zbog ekonomske ekspanzije.

Setim se, kad se o BiH priča, nekih analiza Stejt departmenta iz sedamdesetih godina prošlog veka, procene budućnosti Jugoslavije posle Tita, za razliku od nas oni su zanali da će Tito umreti jednog dana. S jedne strane, zapanjujuće je sa koliko preciznosti su predviđeni budući događaju, s druge strane je zapanjujuće zašto se u samoj Jugoslaviji žmurilo, i zašto je dozvoljeno ono što se izdešavalo. Ukratko, predviđanje je išlo da će ubrzo po Titovoj smrti doći do krize u odnosima unutar SFRJ, da će se prvi znaci krize pokazati na Kosovu, da će ojačati separatističke tendencije u zapadnim republikama i da će, ako dođe do eskalacije sukoba u Bosni doći do krvavih sukoba, sve te tendencije, iredentističke, separatističke, unitarističke su postojale samo su držane pod kontrolom. Sukobi interesa su se otvoreno pokazali već početkom osamdesetih, demonstracije na Kosovu, odbijanje prvo Slovenije, potom i Hrvatske da učestvuje u rešavanju krize vojnim i policijskim snagama, podela u rukovodstvu Srbije i pobeda siledžijskog, unitaristčkog i nacionalističkog dela, prvo u SKS potom i u celom društvu. Bosna je nastala iz Krvavog sukoba, mislim na sistem i dogovorene odnose unutar Bosne, postojala je ona i pre sukoba, a po zaključenju sporazuma ciljevi pojedinih grupa, praktično naroda, potpuno se menjaju, Srbi koji se hteli unitarističku Jugoslaviju žele labavu konfederaciju, Bošnjaci koji su odbijali svaku pomisao na jačanje centralističke vlasti u SFRJ žele unitarnu Bosnu. Verujem da ima razumnih ljudi u svim delovima društva, kao što je bilo i u SFRJ, SRbiji i drugim republikamaali su u manjini, ne mogu da pobede nacionaliste na izborima. Tokom devedesetij nijemeđunarodna zajednica bila podeljena kao sada, mogle su da se donose odluke ali su kasnile, bile nedovoljno učinkovite, delovale su naknadno a ne preventivno, ako je došlo do sukoba JNA i lokalnog, naorušanog stanovništva u Sloveniji, kratkotrajnog ali uz ljudske žrtve, znalo se šta sledi, sukobi u Hrvatskoj, pripreme su trajale dovoljno dugo i dovoljno očigledno da je slanje posmatrača umesto mirovnih snaga, ako nije moglo političkim sredstvima da se reši, delovalo kao puštanje da se sukobi rasplamsaju. Posle svega, krvavog sukoba na nacionalnoj osnovi nađeno je rešenje da se na istoj osnovi formira država, sa istim akterima na vlasti. U pobrazloženju presude za genocid u Srebrenici kaže se da Srbija nije izvršila genocid ali jeste odgovorna što ga nije sprečila a mogla je, imala je faktičku moć. Po analogiji, može se reći da UN, EU, USA, NATO nose odgovornost što nisu sprečile rat a mogle su, imale su i faktičku i formalnu moć, kroz UN. Znam da je sada besmisleno pričati šta nije valjalo, kako je moglo a nije, ne može se promeniti prošlost, ali može se iz nje učiti. Badinterova komisija je svojevremeno konstatovala da se Jugoslavija raspala sama od sebei da ne može više da funkcioniše, opet po analogiji, može se reći da se BiH nije ni sastavila, od početka nije funkcionisala, a i to se moglo predvideti, nisje li BIH nazivana Jugoslavija u malom.

Ako ti je Rusija saveznik, bolje da ne može da dođe do tebe.

Naša bruka stoji, samo je manje upadljiva. Nisam baš siguran da je to plod Vučićevog lukavstva.

Ovo je, po mom mišljenju, tačno, ali... Putin, kao i svaki drugi vođa države, naroda, vojske, bande ima neke svoje motive da radi to što radi, teško je reći koji ga sve motivi pokreću, u kakvom su međusobnom odnosu, koliko su plod racionalnog promišljanja, koliko utvrđenih ciljeva, a koliko psihičkog stanja. Jasno je da on ne misli o svetskoj pravdi već o sopstvenom interesu, no pitanje je šta on može da dobije ratom što već nema. Teritoriju? Malo lije ima? Lično bogatstvo? Ponestalo mu para? Rat će povećati enormno troškove države a smanjiti prihode, neće ekipa njegovih saradnika ostati bez prihoda ali će ih ostvarivati na teži način i u manjem obimu. Dakle, neko lično bogaćenje, ne bih rekao da je lični motiv. Očuvanje vlasti? To je uvek motiv, skoro svake vlasti, njegova ne vidim da je bila ugrožena, više će imati protivnika sada nego pre rata, pitanje je samo da li dovoljno više. Osećaj poniženosti zbog gubitka uticaja i moći u Ukrajini? To mi nekako deluje dosta verovatno, svemogući i sveznajući vođa izgubio deo moći i to od jednog glumca, komičara, zabavljača. Gde će demonstrirati svoju, eventualno povraćenu moć, arnije su ga pozivali na skupove svetskih moćnika, šefova najjačih država, bez obzira šta ko misli iskazivali su mi, barem protokolarno, počasti i poštovanje, posle rata neće biti nigde pozivan, čak i ako ne pretrpi totalni poraz, slom. Može da, u slučaju da zadrži neke delove Ukrajine, pred svojim malim krugom saradnika da izigrava velikog vođu i vizionara, oni će mu tapšati, neiskreno kao i dosad, i čekati priliku da ga uklone i zauzmu njegovo mesto. Bez pretenzije da dajem neki konačni odgovor, sud, dijagnozu, mislim da je on, kao i mnogi drugi koji su bili ili jesu u sličnoj situaciji, žrtve sopstvenih laži, govora kojim je hteo da motiviše okolinu da ga podrži uveravao je sebe da je nepogrešiv jer su mu svi povlađivali, davali mu podatke koje je želeo da čuje, pokazivali slike koje je želeo da vidi, utrkivali se ko će snažnije da izrazi divljenje prema njegovoj pameti i moći. Priča se o navodnom Makronovom cilju da omogući Rusiji, Putinu, da se časno izvuče iz rata, vrlo često sa gnušanjem, željom da se Rusija slomi, ponizi čak i uništi, što temeljnije to bolje. Mislim da Makron ispravno razmišlja, možda ne iskazuje na najbolji način i u najpogodnije vreme svoje misli, on vidi jedini način da se rat okonča a da ne dođe do haosa nuklearnog rata ili raspada kakvog-takvog svetskog poretka. Rusija neće nestati, može se promeniti, može se podeliti, može oslabiti, što drastičnije promene izazvaće veće napetosti, neka su samo unutrašnje to je šestina svetske teritorije i više ako se malo razlije preko granica.

Rezultat vojne agresije može bitivojni i ekonomski slom Ukrajine a može isto tako i Rusije, ili nekakav kompromis, šta god, ne verujem u konačna rešenja, nedajbože ono što bi bilo konačno rešenje. Takođe, ne želim da čitam između redova, pa na osnovu toga da ulazim u polemiku, ako želim polemiku onda bih pokušao da raspravim šta je sagovornik mislio, hteo da kaže, direktnim pitanjem, nekad to bude i provokacijom, karikiranjem, samo da ne pređe u lična vređanja i neprimerena učitavanja, ono, ja bolje znam nego ti, šta si ti želeo da kažeš. Jedan primer, može se reći da je EU nastala kao posledica WW2, Liga naroda kao posledica WW1, ako nešto tako kažem nikako ne znači da WW2 smatram za nešto dobro, kao što, eventualni vojni i politički slom Putinovog režima ne bi značio da je agresija i žrtve bile korisne, opravdane.

Pokušavam da shvatim suštinu događanja, izlazak u javnost i korišćenje težih kvalifikacija nego ranije, ne sećam se da je ranije bilo reči poput fukara, glupan, a sigurno nije slučajno procurilo, nešto jeste krupnije nego ranije, ali, verovatno je to što kažeš, spremaju se velike promene na isto, strože disciplinovanje.

Linija rascepa u SNS nije samo po pitanju istok-zaopad, ovih zadnjih dana pokačiše se "pro-zapadni", Zorana protiv ostalih a i Đuka protiv više njih, povod za novi razdor je intervju listu Nova koji je Zorana dala, ne videh da iko zamera šta je rekla već što je govorila, a objektivno, ono što sam ja video govorila je o pogrešnoj energetskoj politici, vezivanje samo za Rusiju, SNS nije vio na vlasti, kad je odluka donošena, kad je NIS poklonjen, kad je Srbija gas osvojen od strane SPSa, ali SPS je tada bio u drugoj koaliciji, članice te koalicije ne mogu da se gledaju međusobno danas, SPS, DS, DSS. Da li može i da li hoće Vučić da pegla situaciju, niko nije ni jednom rečju kritikovao Vučića, svi znaju ko je selektor guraju mu se u zagrljaj, kako će i kada da se odluči ne mogu da pretpostavim, cenim da ako kaže zaboravite sukobe, bićete svi na funkcijama kako ja kažem, svi bi prihvatili, rekli bi da u SNS vladaju demokratski odnosi, može svako svakog da kritikuje, ali interes naroda je na prvom mestu, prevazišli smo sukobe, idemo da radimo. Ne znam šta je gore, da rade zajedno ili jedni protiv drugih, sa SPSom ili bez, Vlada ionako služi samo kao alibi za odlaganje odluka, odnosno odlaganje saopštavanja odluke, čekamo da se izabere, da usvoji predlog, da se sazove Skupština... Normalno je da ovako okupljena grupa, s koca i s konopca, mora da puca iznutra ali svesni su da van stranke nisu ništa, nula do nule.

Narod je kriv jer jede, kad niko ne bi kupovao šećer, brašno, ulje, i druge nezdrave namirnice imali bismo i za izvoz, a ima i ovako samo za nekog. Dilema, ko više kupuje, oni koji veruju Vučiću da ima svega pa kupuju, što da ne, ili oni koji ne veruju, čim Vučić kaže da ima svega, kupuj, iskustvo. To zašto neko troši, kupuje 10, 20, 50 kila besmisleno je komentarisati, znam da ima ljudi koji u najnormalnijim okolnostima kupuju šećer na džak, kako nekom kilo šećera traje tri meseca, nekom drugom tri kila ne traje ni mesec dana, napisa neko biser, šta će mi šećer, kupim čokoladu, kao Marija Antoaneta, šta će im hleb, neka jedu kolače. ZAjebano je što neko hoće da dokaže kako se brine za svoj narod, onomad beše za bake i deke, pa zamrzne cene, onda se hvali, eto kod nas je najjeftinije, samo, jebi ga, nema.

Tekst koji govori nešto čemu bih trebalo da se radujem, normalno bi bilo ako ga već citiram da ga stavim na odgovarajuću temu, ima ih nekoliko koje se bave na neki način ekologijom. Nije mi ni trebalo da pročitam ceo tekst, dok sam video naslov u sebi sam pomislio ono što u nastavku piše, koliko smo spremni da se angažujemo, platimo za čistiju okolinu, a dalje, koliko nam neke ankete i istraživanja daju tačnu sliku stanja. Znam da se ponavljam, značenje rezultata jedne ankete manje zavise od odgovora anketiranih, više od izbora teme, trenutka, formulacije pitanja i najviše od tumačenja odgovora. Dobronamerno tumačenje će, u ovom slučaju reći da jedan broj ljudi zna, čulo je, videlo, ekološke probleme u svom okruženju ili malo dalje ili na svetskom nivou, manje njih zna od čega se sve sastoji lanac postupaka koji proizvodi kao rezultat zatrovanu zemlju, vodu, vazduh, kako bi se moglo sprečiti i koliko bi to koštalo, koliko bi dali iz džepa i koliko bi manje ušlo u džep, a ne zna se dovoljno ni kakve sve posledice trpimo od zapuštene ekologije, koliko ćemo kraće, koliko nekvalitetnije živeti, koliko će nas i to koštati, po principu, ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji. Videh danas snimke iz okoline železare u Smederevu, crveni krovovi, crveni zidovi, crveni plastenici, crvena zemlja, drveće, ljudi su svesni šta to znači ali znam koliko su bili, mnogi iz tog kraja, srećni kad se posle povlačenja amerikanaca pojavio kupac iz Kine i železara obnovila proizvodnju, sada čujem tuže i samu železaru i nekoliko direktora za štetu koju nanose stanovništvu okolnih sela. Da li su znali šta će dobiti sa kineskom firmom i da li su spremni da se pomire sa, eventualno, prestankom rada. Slično, da li su u Kragujevcu znali šta im donosi Fiat, zašto je proizvodnja u prekidu i šta može biti za godinu dve.

Pretpostavljam da se i u Hrvatskoj, u svakodnevnim poslovima, dobrim delom računa u eurima iako je zvanična valuta kuna, meni bje to očekivano obzirom da je HR članica EU, da je turistička zemlja i da ima brojnu dijasporu u zemljama eurozone, tako da ne očekujem nikakve probleme u tranziciji prometa sa kune na evro.

Vidiš, nisam citirao ceo tvoj post, ne zbog uštede prostora, citirao sam samo jednu stavku, a da bih mogao da odgovorim da li se nešto može porediti moram da to nešto uporedim, da bih imao stav, razlikuje se, nije ni nalik, nema veze ili to je slično, isto. Ako neko tvrdi da je zemlja ravna ploča i učestvuje u raspravi o gajenju šljiva neću ga ignorisati zbog jedne zablude, već ću se potruditi da čujem ima li šta vredno da kaže. A, ako se moderacija drži pravilnika dosledno, neka, samo neka bude prema svima jednako.