Div

Dobro, biva to tako, mene zanimaju stvarni podaci, primeri....

Na koji način upravlja ekonomijom? Jasno je da KP postavlja granice, da otvoreni ideološki protivnici nemaju šanse u poslu, ogromne su javne investicije, tu država, čitaj partija, dodeljuje poslove, ali ako ekonomija ima tako visok rast znači da je "upravljanje" ili upravljanje uspešno. Vidimo da i zapadne zemlje, njihove vlade, utiču na ekonomije, kroz državne aranžmane, vojne nabavke, investicije, energetske strategije, carine, povlašćene statuse, politiku imigracije... Nije rukovođenje privredom kroz dekrete, iz sve razlike to nije slučaj ni u Kini. Ekonomiju bivšeg SSSR jeste urišilo tzv plansko centralizovano rukovođenje, Kinezi su još od Denga shvatili greške takvog sistema, prilagođavaju se uslovima u svetu.

malo više: Samo između januara i marta 2022, iz Rusije je otputovalo 3,8 miliona ljudi, pokazuju podaci Federalne službe bezbednosti Rusije.

Hvala, trudim se.

Počitah malopre, a ima toga često, izraz: ...trgovina oružja, još češće nailazim na: trgovina droge, loše mi zvuči i ubeđen sam da je neispravno, ispravno bi bilo, oružjem i drogom. Opet, trgovina i promet su u neku ruku sinonimi, a promet oružja i promet droge meni deluje OK. Grešim li?

Srbija ima formu, privid, demokratije ali nema ni demokratske tradicije ni elitu koja bi demokratiju afirmisala, demokratija je, između ostalog i ograničavanje sebe, svoje moći, svoje pohlepe, usklađivanje sa moći i željama drugih, delovanje u okvirima i u formi unapred zadatim. Nonses je reći, Srbija nema demokratiju jer 70% naroda ne želi demokratiju jer je onda to izbor većine, znači demokratija barem u začetku, ne, u Srbiji nema demokratije jer su je demokratski izabrani predstavnici zloupotrebili ili nisu umeli da je upotrebe, da pokažu njene prednosti, pokazane su samo mane, slabosti. A, reći da Srbi kao narod ili Srbija kao država, prostor nisu za demokratiju je vrednosno ista tvrdnja kao i da Jevreji, Crnci, Ukrajinci nisu narod, nisu vredni slobode, remete željeni poredak. Demokratija se osvaja, neguje i razvija, ne zavodi se, ne uvozi se, ne nameće se.

I ja sam iz svog iskustva napisao da ja ne bih, ne bih rado, davao savete, pa ne savetujem nikom ni da ne daje ni da ne daje savete. Nemam nikakve sumnje u tvoju dobru nameru, niti smatram da se hvališ, naročito jer nisi ti odlučio da odeš, roditelji su, odlično što je ispalo dobro.

Jel ovo bila neka havarija, vidim za čitavu noć bilo 5-6 upisa na "gornjim spratovima i u suterenu? Jutros samo 4-5 prijavljenih članova, obično ima bar desetak u ovo vreme.

Ja nisam i ne bih rado, nikome savetovao ni odlazak ni ostanak, svako ko je sposoban da radi i zaradi sposoban je i da odabere sebi mesto gde će da živi. Odlke o svom životu sam donosio sam, nisam nikoga pitao, jesam razgovarao sa prijateljima ali savete nisam primao ni drugome davao, zadovoljnih ima i među onima koji su ovde i među onima koji su otišli, ima i onih koji se kaju što nisu otišli, ja sam uvek bio za to da, ako se budem kajao, da se kajem zbog svoje odluke, raduje nego što sam poslušao nekog drugog. Vidim, danas je lakše i predomisliti se, ako ne odeš danas možeš sutra, ako odeš pa ti se ne sviđa, možeš da se vratiš, svakako, neka svako radi po svom nahođenju i nosi posledice svojih poteza.

Za ovu diskusiju nije ni bitno ali ne bih se baš složio. Ako ćemo u relativnom odnosu, mogućnost je od 0 do 100%, ja nisam insistirao ni na što manje ni na što više, pa bi bilo bolje da oni koji jesu objasne koliko je to 'što manje' i kojim jedinicama se meri količina kapitalizma. Ako bismo pričali o količini novca, što manje je opet nula, što više je neograničeno, uz opasku da bi posle nekog iznosa ta što veća količina, broj, imala sve manju vrednost. Možemo se pitati kakva je uloga države u sprečavanju monopola, pozitivna ili negativna, činjenica je da time ograničava rast najsposobnijeg, a da monopol štetno utiče, najčešće, na ukupnu ekonomiju.

I ti uporno pokušavaš da budeš konstruktivan, konstruktivno bi očistio to što zoveš prostorom od života, rado bi podneo žrtvu od onih preostalih 10%, po tvojoj statistici, čak i ako smatraš da si i ti među njima. Ja ne verujem da jesi, ne znam ni jednog zaostalog srboljuba i srbislava koji je toliko puta pomenuo smrt jednog deteta, ma koliko to bila lažna tuga, kao ti u svojoj iskrenoj, baš me briga za ubijeno dete, isti si kao i oni drugi koji mrtvr nre ostavljaju na miru, svi ih koristite u da bi nešto dokazali, a dokazujete, ne samo da ne vidite budućnost, niste ni do sadašnjosti dobacili.

Dvoglavi (orao).

Nije mogla Makedonija isto kao Slovenija, Slovenija nije imala ni spoljnih ni unutrašnjih kočnica, ne bar značajnih, Makedonija je imala i ima susede od kojih jedni ne priznaju ime, drugi jezik i nacionalnost, treći veru i crkvu, četvrti teritoriju, u stvari, ne priznaju državu, jer svako uslovljavanje, ograničenje se svodi na nepriznavanje, nema polupriznavanja, ili priznaješ ili ne. A, ni EU se nije proslavila svojim pristupom.

Logički i matematički, ako kažemo što manje, težnja je nula, zaključak ako ističemo da je potrebno što manje države ciljamo da država potpuno prestane da se interveniše, da je nepotrebna, čemu bi onda i postojala. O optimalnom uticaju države sam pisao pre par strana, ne minimum nego optimum. Može drava da donese stotine dobrih zakona, može da ukine devedeset dobrih zakona i donese 10 loših, primer kao i tvoje dve korporacije, dobra i zla, i imaćemo loš rezultat deregulacije, nije cilj deregulacija sama po sebi već dobra procena šta, a posebno kako, treba regulisati. Krajnju reč, u današnjim uslovima o tome ima država, kako god mi ovde diskutovali, složili se, isto i neko drugi, sve do naučnih autoriteta, odluke donosi država, za sada jedino ona ima mehanizme da ih sprovede, da održava balans na klackalici. I taj napredniji civilizovaniji oblik politickog entiteta biće država, i dalje će društa evoluirati, nalaziti najpogodnije oblike organizovanja, izražavanje političkih, ekonomskih, kulturnih, bezbednosnih, socijalnih potreba, naravno, možeš da kažeš da to ne mora da bude država, možeš da je zoveš kako hoćeš, može da se zove ONO, bitna je njena, odnosno njegova funkcija. Kraljevi i robovi nisu nestali, čak i u bukvalnom smislu imaš kraljeve što ne sporiš, nadam se, a imaš i robovskog rada čak i u kako tako uređenim državama, to što nije čovek formalno vlasništvo tim modernim robovima ne olakšava poziciju. Nisam video da iko insistira na regulacijama tek da bi ih bilo na broju, i deregulacija je regulacija. Svi znamo da se uspešna ekonomija svodi na najprostije, kupi jeftino i prodaj skupo iliti, smanji troškove i povećaj prihod, samo nismo svi uspešni biznismeni, nemamamo vremena, ili je ipak nešto složenija priča. U zadnji nekoliko decenija najbrže rastuća ekonomija po obimu je kina, siguran sam da nisi spreman da uzmeš Kinu kao dobar primer, ali je treba gledati kao realnost, videti zašto se zapadne ekonomije brane, naravno i državnim merama, od kineske ekspanzije i zašto ne mogu da održe svoj razvoj, ne u sadašnjem obimu, bez kineskog ekonomskog rasta.

Kao iz bajke, bio jedan dobar kralj i jedan loš kralj i na kraju dobar pobedi. Posebno me zanima kako to dobra korporacija pruža bolju uslugu za manje para, možda manje plaća zaposlene pa će da je napuste, odu u onu drugu, skuplju, verovatno je bolja plata, nekako, na kraju sve mora da se plati, nije cena i kvalitet usluga samo stvar volje, a i jebeš tržište gde se izbor svodi na dve kompanije. A, šta bi, recimo, bilo da nema države, takve kakva je, loša, pa se te tri korporacije udruže, angažuju kriminalnu grupu za pritisak, koja, možda, više ne bi bila kriminalna, možda bi se njeno ponašanje, i navedenih kompanija, nazvalo tržišnim, prirodnom željom za zaradom. Ima i za to rešenja, i druge korporacije angažuju oružanu silu, pa dokle stignemo.

Ne jurim niti mi treba ikakva pobeda ili "pobeda", jednostavno na neke upise ovde, ne može se reagovati ozbiljno, na temi o Srbiji sam pisao da treba privatizovati EPS i Telekom, njih sam pomenu, druge podrazumevao, takođe, pisao sam o zdravstvu u Srbiji, potrebno je izvršiti privatizaciju zdravstvenih kapaciteta, ali ne ukidati potpuno. državnu regulativu. Religiozno shvatanje tržišta kao svemogućeg regulatora ne prihvatam, kao i bilo koju drugu religiju, istine koje se ne dovode u pitanje, u koje se ne sme sumnjati, nisu istine nego dogme. Uostalom, kako to da svemoguće tržište dosad nije potislo državu već još uvek traži zaštitu, a država mu je pruža u određenoj meri, često netržišnim metodama, etatističkim, birokratskim.

Ove su bile prave:

Prirodna selekcija u zdravstvu, sjajno, ko ozdravi prema njemu pravimo sistem, ko umre, šta će mu zdravstvo. No, dobro, US neće univerzalno zdravstveno osiguranje, Evropa hoće, evropski narodi su demokrtski odlučili da deo nadležnosti u zdravstvenom sistemu povere državi, nije država vojnim udarom preuzela bolnice i fondove osiguranja samo negde ima više uticaja, negde manje i nije zabranjeno drugima da pružaju zdravstvene usluge i da se udružuju radi zdravstvenog osiguranja. Ako postoje obavezni fondovi njih i to su birači na izborima potvrdili.

Svako drvo je skulptura za sebe:

Znam da, u suštini, jeste tako, ali ne prihvatam da statistika daje tačnu sliku života, da statistika iskazuje nivo sreće, priznajem statistiku kao nauku, neophodna je ali malo ljudi ume da koristi statističke podatke, mnogi ih namerno krivo tumače sa ciljem da dokažu neku svoju tezu. Na stranu što nisu ni svi prikupljeni i obrađeni podaci tačni. Ako, npr u USA 50.000.000 zaposlenih zarađuje oko 55.000$ to ne znači da oni žive jednako, da im je imovina jednaka, da obavljaju slične poslove, da su jednako obrazovani, iz iste socijalne grupe, istog porekla, jednako zadovoljni svojim poslom, jednako srećni... Mnogo još nepoznanica ostaje, neko sa tim primanjima izdržava mnogobrojnu porodicu, neko živi sa mužem/ženom sličnih primanja, bez dece, neko pola troši na lečenje, neko na alkohol i kocku. Pominjano je već i na ovoj temi koliko je jedno društvo, ekonomija, uprava, sve što zovemo sistem ili poredak kompleksno, ne možemo ni da nabrojimo sve fakrore uticaja kamočo da ih izmerimo i stavimo u predvidivu uzročno-posledičnu vezu tako da, koristiti jedan ili nekoliko podataka da bi dokazao ispravnost svoje ideološke pozicije, po meni, ne doprinosi kvalitetnoj diskusiji na jednom forumu gde smo anonimni, različitih, a pritom nepoznatih, interesovanj, znanja, početnih pozicija. Možda nekad dovede do pogrešnog zaključka ali rađe prihvatim nečije mišljenje bez dokaza neko neko drugo ilustrovano tabelama, citatima i sumnjivim tumačenjem.

Statistika kaže da su srednja klasa, ako umru od gladi, ko ih jebe. Smestiće ih statistika već negde, u nesnađene.

Ne znam šta se i kada menjalo u pravilima ali sam ubeđen da je postojalo pravilo o minimalnoj udaljenosti kladionica od škole, no svejedno, možda sam nešto pogrešno čuo ili protumačio, možda se i ranije radilo samo o predlogu, svejedno ne vidim razlog da se baš mnogo zabrinem za dobrobit vlasnika kockarnica, znam da kocka neće nestati ako se kockarnica izmesti 200 metara dalje ali neka je to simbolični gest gradske uprave, ne smeta mi, sledeći bi trebalo da bude stroga kontrola rada, možda neke poreske intervencije, propagandne akcije koje osvetljavaju bolesti zavisnosti, uzroke i posledice. Nisu ni ograničenja brzine i postavljanje ležećih policajaca i semafora kod škola povećale bezbednost dece u meri koliko se govorilo i očekivalo, mnogi vozači ne poštuju ograničenja, deca prelaze ulicu van prelaza, kontrole saobraćaja su retke, kampanjske, saobraćajna kultura niska. Ne mogu reći neka se ponaša kako ko hoće, snosiće posledice, sva ta ponašanja postaju uzor deci, na najnižem nivou se projektuje mišljenje, ako su kockarnice tu, znači dobre su, da nisu dobre neko bi ih uklonio, zabranio, ako se droga prodaje u školi znači valja je bar probati, ako se izmesti 200 metara dalje valja prošetati, ja sam slobodan čovek od 12 godina, imam prava na izbor. Možda je bolje rešenje izmestiti škole, najbolje van grada, u šumu, prirodu, zdravije je i ne smeta biznisu, a kome je daleko ne mora da ide u školu, njegovo obrazovanje njegova stvar. I bolnice, muzeje, pozorišta, šta ima država da se meša u moje kulturološke i obrazovne potrebe. Ne veruje Šapiću i SNSu ništa, ako nabavi 300 autobusa siguran sam da je neko koji miliončić stavio u lični i partijski džep, ali nisam protiv nabavke autobusa, živimo u takvim okolnostima da prevoz u gradu zavisi od doktora Šapića, verujem u njegove sposobnosti da napravi veliku štetu, nije manje sposoban od Vesića, pa ako baš kladionice budu prve koje će osetiti štetu, neka, preživeću, a doći će i drugi na red.

Ekonomskim, i svakim drugim aspektom, života ljudi upravljaju prirodni zakoni od nastanka čoveka, mnogo pre kapitalizma, čovek je sklon da i prirodne zakone tumači na način kako mu odgovara, tako je lov u čoporu uslovljen prirodnim porebama za hranom i većom efikasnošću od pojedinačnog lova, podela plena, ulova, na način da jači dobije više, osvajanje teritorije, gradnja zaklona, procesi su išli paralelno, svest o potrebi zajedničkog delanja nije umanjivala želju za obimnijim prisvajanjem. Kažu psiholozi da kod čoveka, takođe, postoji prirodno usađen i osećaj za pravdu, saosećanje, empatija. Usklađivanje dejstva svih procesa, poriva, okolnosti navodi dna razmišljanje, razmišljanje nalazi rešenja, optimizuje aktivnosti, naravno, i razmišljanje je prirodni proces i davanje prioriteta jednih potreba nad drugima je prirodno. Ratovi i razaranja su prirodna stanja, ne bih im omogućavao da se nesmetano odvijaju. Kolikogod dosadašnje trajanje kapitalizma bilo neznatno u odnosu na trajanje i razvoj ljudskog društva stoji da je razvoj i prilagodljivost kapitalizma neuporediv sa predhodnim epohama, koje smo kao i kapitalizam nazvali naknadno nekim imenima, pokušavajući da im pogodimo suštinu, kapitalizam pre dvesta godina i kapitalizam danas se toliko razlikuju da je pitanje je li to jedan sistem.

Da, kao što je zabranjena prostitucija, prodaja alkohola i duvana maloletnicima.... Zabrana rada kockarnica bi dovela do porasta kriminala, i sad, pored onoliko kockarnica, imaš i paralelni sistem, ilegalno klađenje i kockanje, samo bi veći deo aktivnosti prešao na crnu stranu. Ne bih ja, u principu, imao ništa protiv zabrane, ali ne verujem u želju i sposobnost vlasti da zabranu efikasno sprovede, lep je tu prihod i za vlast, stranke...

Slušam, ponekad, vernike, iskrene i lažne, oni vide savršen sklad u veri, nema čpvek šta da misli i da pita, da sumnja, da istražuje, njegovo je da veruje i da bude srećan, sve će to biti nagrađeno jednog dana kad dođu pred boga, kad poberu plodove svog klanjanja, svoje molitve, svoje pokornosti, a sumnje nema, svakog dana oko 200000 ljudi dolaze do svog kraja i priključe se svom tvorcu. Svakog dana rađa se na hiljade malih slatkoh zečića, vesele se, skaču, trče, srećni su što ih vuk nije pojeo odmah, poješće ih kasnije, kad dođu na red. Robovlasnik je hranio svoje robove, neki i na hiljade njih, a nisu morali, mogli su da ih puste da umru od gladi, ali robovlasnik je duša od čoveka, on voli svoje robove, ne bi ih kupovao da ih ne voli. I Lenjinovi revolucionari su verovali u pravdu, jednakost, svaki dan su hiljade njih oslobađani, neki obaveza, neki dugova, neki života, posle se više nisu bunili, postigli su apsolutnu jednakost. Jedino, nikako da dokontam, šta je suprotno od kapitalizma, jasno je da pored kapitala postoje i druge vrednosti, materijalne i nematerijalne, šta neki skup vrednosti i shvatanja čini suprotnim kapitalizmu, recimo ja sam navijač, nenavijač nije suprotnost, ja sam tramvajdžija, suprotnost ne znam da li postoji, netramvajdžija to nije jer bi se inače potrli kad se nađu jedno pored drugog. Ne čini mi se ni da je ispravno reći, dobro je što manje države, što manje teži ka nuli, znači ništa države, znači li da je idealno društvo bilo dok smo živeli na grani i u pećini, možda je dobro optimum države, to nije ni najmanje ni najviše, to je taman onoliko koliko treba, samo što malo ko ume da meri objektivno. Država je postojala i pre kapitalizma, kapitalizam ju je preuzeo i koristi je za svoje potrebe, nije odbačena, ona je proizvod tržišta, nekad su neki ljudi osetili potrebu da stvore državu i strvarali su je i stvarali.