Div

Možda ljudski razum nije dovoljno pouzdan oslonac za razvoj i obezbeđenje prava čoveka ali nemamo ništa bolje kao zamenu, zato ostaje da neke društvene elite pokreću procese, postavljaju ciljeve, nude rešenja, da većina prihvata ili odbija ciljeve i rešenja i bira ko će ih sprovoditi, ostaje nam i da kostatujemo da nam Kina i talibani nisu primer za ugled i da ne prihvatamo to što oni imaju kao dobro i prihvatljivo rešenje iako smo svesni da ga trenutno ne možemo promeniti. Sva rešenja, stanja ljudskih prava, su podložna diskusiji i kritici, bilo da se radi o stanju u USA, Evropi, Balkanu, Rusiji, Saudijskoj Arabiji. Mogu da shvatim da neka društva još kasne u shvatakhu prava pojedinca, ali ne mogu da shvatim da se u takvoj poziciji nađu USA, da prave korak nazad.

Nekako, bar istovremeno ako ne i pre razgovora Đilas-Vučić iz dela krajnje desne opozicije stizale su izjave ili jasni signali da nema saradnje ni sa kim ko je za uvođenje sankcija Rusiji, čak i ko je za ulazak u EU, i šta bi se desilo da je kojim slučajem neSNS/SPS koalicija imala većinu, da li bi mogla da formira vladu, ako bi kakva bi to vlada bila, šta biprvo uradila i koliko bi trajala. I ko bi došao na vlast posle takve, hipotetičke, vlade. Nisam ni glasao za Đilasa, ne smatram ga dobrim rešenjem za nekakvog predvodnika opozicije ali mi jeste prihvatljiv, zasad, kao jedan od učesnika u procesu oslobađanja srbije od pošasti na vlasti. Ko su drugi učesnici, šta bi doneo uspeh na izborima, da li je uopšte moguć. Zavetnici, Suverenisti, Nova Demokratska SS, pomenute Dveri pa i NS, šta nude i kako su se ponašale pred izbore i posle izbora prema tom zamišljenom zajedničkom cilju, rušenju Vučića i barem nekoliko koraka posle, ako bi se stalo samo na rušenju ne vidim vajdu od toga. Mnogo bi mi ličilo na parole koje su ispaljivanje prilikom rušenja Tadića, samo da se sruši diktator, da narod vidi da može da bira, dalje sve ide samo, po automatizmu, gore ne može da bude. Vidimo da je automat negde omanuo, da može gore.

Ko je na vlasti u pojedinim državama i kako su prava na abortus rešena ne znači da ne postoji podela na talibanski i prosvećen pristup, namerno ne kažem talibane i prosvećene, ne smatram da neko ko je za potpunu slobodu izbora žene u pogledu abortusa ne može da bude rasista, da ne nabrajam sve moguće kombinacije. Ova tema se uopšte previše svodi na relaciju republikanci-demokrate, pa je nastavljeno i kad je abortus došao na red iako linija podele nije, kao i mnogim drugim pitanjima, čista i jasna, svako ponašanje učesnika u političkoj borbi ima barem dva motiva, sprovođenje nekih društvenih, ekonomskih, socijalnih, globalnopolitičkih ili kakvih drugih ciljeva i prostog dolaska ili opstanka na vlasti. Ameriku kao najmoćniju zemlju nisu stvorili ne republikanci ni demokrate pojedinačno već je stvorena nadmetanjem jednih i drugih, uz nužna skretanja, i traženjem puta do birača, koji opet ne moraju da budu apsolutno u pravu ni kad su u većini, ali se moraju uvažavati da bi zemlja išla dalje. Ljudska prava su univerzalna ne zato što je to prirodno već zato što se to društvenim konsesusom prihvata, neotuđivost ljudskih prava znače da se niko ne može odreći svojih prava i time poništi obavezu drugih da ih poštuju, krajnje, pojedinac može da se odrekne prava na život i da se ubije, ali je krivično odgovoran svako ko asistira u samoubistvu. Granična tema je eutanazija, ona se može diskutovati.

Pravo žene na abortus nije uslovljeno njenim motivima niti iko sme da joj postavlja uslove u smislu motiva za abortus, ne mora ni da se izjasni o razlogu niti iko sme da insistira da se izjasni. Ako ja imam pravo da izaberem mesto boravka niko ne sme da me propituje da li se selim zato što u komšiluku imam crnca, Roma, Srbina ili što u novom komšiluku žive plavokosi visoki i atletski građeni muškarci.

Koliko sam razumeo, Vrhovni sud je ukinuo raniju presudu kojom je utvrđeno pravo žene na abortus i vratilo ranije stanje kojim o pravu na abortus odlučuju države samostalno, jedva malo viši nivo nego rešavanje komunalnih pitanja, šišanje trave u parkovima ili postavljanje semafora. Po izjavama i komentarima onih koji podržavaju odluku i, čini mi se nekih sudija, abortus je ubistvo ali ga pojedine države mogu odobriti, možda i nije ali se dozvoljava da ga pojedine države smatraju za ubistvo. Ako je nešto utvrđeno kao ljudsko pravo, nije li normalno da bude zaštićeno na najvišem nivou, nije mi normalno da jedna država unutar USA može da legalizuje ubistvo, u redu je da ima različite kazne za parkiranje ali da različito tretira ubisto, po meni nije. U naslovu teme stoji... i uticaj na svetska kretanja, s pravom, jer USA često izražava zabrinutost za stanje ljudskih prava negde, u Afganistanu, recimo, a omogućava donošenje zakona kao u tim sredinama, s kakvim moralnim pravom? Srećom, zasad uticaj nije dobacio da Apelacionog suda Poljske. Apelacioni sud u Poljskoj ukinuo „zone bez LGBT ideologije“ u četiri opštine

Kaže profesor Dragan Delić, infektolog, da je dosadašnje globalno zagrevanje pogodovalo u velikoj meri razmnožavanju insekata koji su najveći prenosioci virusnih infekcija, a da će se zagrevanje verovatno ubrzati i zbog vraćanja elektrana na ugalj u pogon. Stoga se mogu očekivati epidemije novih i mutiranih virusa češće nego dosad.

Baš je lepo vreme, išao sam napolje bez jakne... ...samo u džemperu.

Da bi postojalo ubistvo bebe mora da postoji beba a da bi postojala beba mora da se rodi.

Novorođenče može da preživi i ako mu majka umre na porođaju, može ga hraniti otac, baba, tetka, med. sestra, fetus od 12 nedelja ne može. Dete, kao i mladunci većine sisara, ne mogu samostalno da prežive bez pomoći drugih, ali mogu da dišu, primaju hranu, reaguju na spoljne nadražaje, za razliku od tromesečnog fetusa koji nije osoba. Da li bi bio, kao borac za život svih nevinih, usvojio fetus od 3-4 meseca i odgajao ga da postane koristan član društva, da ti zarađuje penziju?

Vidim čudno podudaranje, možda ne 100% ali blizu, oni koji se zalažu za novi život po svaku cenu istovremeno se zalažu i za neotuđivost prava na posedovanje, nošenje i upotrebu oružja kome je jedina namena oduzimanje života.

Meni neko ukrao 27 strana.

Sve bi to trebalo, moralo da postoji ali i dalje ne i da utiče na pravo žene da odluči da prekine trudnoću.

Da, ovde:

Imali smo raspravu na starom Forumu, najrazumniji odgovor na tvoje pitanje bio je da fetus može da se nazove ljudskim bićem od momenta kada postane sposoban za samostalan život u smislu da ne bude povezan sa telom majke, znači da može da diše, da jede i pije i da se razvije do stadijuma novorođenčeta.

Dete, što više zna i što vje inteligentnije to više pitanja postavlja. Dete jednog mog poznanika je često dobijalo primedbu, nemoj to da diraš, ne možeš ti to, mali si, da bi jednom reklo: "Jedva čekam da porastem pa da znam šta ne mogu."

Čestitam svim dobitnicima novog bedža:

Šta god da se snima, emituje, reprizira, deca će imati hiljade pitanja, zašto, kako, ali deca su otvorena i za odgovore, barem ja imam takvo iskustvo, gledala su deca i filmove sa ljudima ogrnutim krznom sa toljagom u ruci koji ulaze u pećinu noseći ubijenu srnu i konjanika sa oklopom na konju i kaubojske i partizanske filmove i letove do dtugih galaksija i ja preživeh pitanja a i deca odgovore. I pre 40 godina deca su prvo reagovala na reklame, crtane filmove i muzičke spotove, zbog dinamike, šarenila, ali su uredno gledala Priče iz nepričave, recimo.

Naravno, no i to po priči, nisam gledao. Kad smo nabavili televizor već sam prerastao dečji program, delimično sam nadoknadio osamdesetih i devedesetih sa svojim sinovima.

A, ne, to je milje, to se nikad ne skida samo se podigne dok se gleda, nego se sećam da supostojale bele navlake, kao cerada, preko celog televizora, da ne upada prašina, kvari sliku.

Otprilike... Ja sam pošao u školu šesdesete, a televizor smo kupili početkom sedamdesetih, nov model pa nismo morali da dokupljujemo neki dodatak da bi mogli da gledamo i drugi program, stabilizator se podrazumevao. Šesdesetih se TV gledala u komšiluku, okupe se 5-6 porodica, skine bela navlaka sa televizora, čeka pola osam da se upali, odgleda Dnevnik, onda, nedeljom, mislim, prva serija, Ogledalo građanina Pokornog. Povremeno neka utakmica, drugo nisam ni znao da postoji, odnosno nisam gledao, čuo sam, pričalo se. Gradić Pejton, Svetac...

Šta će im to, deca ne glasaju. Pola milijarde eura za prenose Premijer lige je bolje uložen novac, donosi više glasova.

RTS ima više kablovskih kanala, Muzika, Trezor, Drama, Kolo, nemam ih ovde, na SBB pa ne znam da li ima i neki dečji kanal, svakako mnogo toga može da se gleda iz ranijih decenija, problem je što nema sada prouizvodnje kvalitetnog dečjeg i školskog pa ni dokumentarnog programa, a to staro što se može videti se nalazi u paketima u kojima ima i 10-15 pinkovih kanala.

I ovde postoje neka, pretpostavljam slična, pravila, problem je što se ne poštuju. Ni u pogledu količine komercijalnog programa ni u pogledu proizvodnje sopstvenog programa.

Ako misliš na vlast, da, neće njih (nas sa njima) EU, ali NS i ostatak opozicije, osim koalicije Moramo, DS i PSG bira Rusiju za partnera, ne znam kako će Vučić da prelomi ali znam gde je NS. Mogu da se složim da jesu Vučić i SNS najveće zlo, ali ne vidim šta je Jeremić više, korisnije, praktičnije činio pre, za vreme i posle izbora od Đilasa da to zlo ukloni ili oslabi, da ne govorio kakve bi odluke donosio kad bi srušio zlo i preuzeo vlast ili značajan deo vlasti.

To što sam napisao, ograničen domet, ne govori o Drnovšeku već o Sloveniji koja je prihvatila liberalne reforme i ostatku SFRJ koja je domet reformi ograničila na Sloveniju.