Div

Imali su i mnogi drugi probleme, posebno tih prvih godina komunističke vlasti, može se reći da je tvoj deda i dobro prošao, sačuvao je glavu, imao posao, mnogi nevini su i glavu gubili. Mogu da dodam na tas krivice komunističke vlasti spram crkve, to je tema dražinog teksta, i oduzimanje manastirskih imanja, međutim, verski obredi, krštenja, venčanja, opela, liturgije, su obavljani i u crkvama i u kućama bez većih problema, čak su i mnogi članovi partije slavili slavu, navodno slave roditelji, bračni drug i slično. Slobodan dan ili bilo kakvo odsustvo za slavu nije postojao kao pravo zaposlenog sve do devedesetih i ne znam što bi, što da mi poslodavac plaća dnevnicu da sedim kući i nalivam se, ali dobro, počelo je sa slavom, nastavilo sa veronaukom, sa nametom svima za gradnju hrama, sa plaćanjem doprinosa sveštenicima iz budžeta, i drugim gestovima kojim su sve stranke pokušavale da pridobiju naklonost crkve, zauzvrat, crkva će podržati i Miloševića i Đinđića i Vučića onoliko koliko plate. Uvođenje veronauke je zbrzan potez koji dugoročno donosi štetu društvu, ono što sam čui je da se praktično deca pripremaju da budu Srbi i vernici a ne da budu stručnjaci i slobodnomisleći ljudi, no nije samo veronauka angažovana na tom poslu, tu su i istorija, jezik i književnost, a i slobodne aktivnosti, do proslava mature. Ne mislim da je Đinđiću jako važan potez što je skinuo petokraku, ali neka je, nije izvorno ni bila na toj zgradi. Svidelo mi se što se Đinđić usprotivio davanju jednom bulevaru imena Draže Mihajlovića, posebno obrazloženje stava, ko želi da daje ime bulevaru neka ga izgradi a ne da menja ime već izgrađenom. No, to su bile koalicione čarke, zato je i smenjen, a ni koalicioni partner se nije proslavio vršenjem gradske vlasti. Porfirija se sećam još dok je bio iguman manastira Kovilj, često je gostovao na TV, posebno na Studiu B, koji se nekad ponašao kao glasilo crkve, Porfirija je bilo prijatno slušati, odmeren, umeren, obrazovan, elokventan, manje sam pratio njegov rad kao episkopa ZLJ, a kao patrijarh je ostao na nivou predhodnika, znači jako nisko.

Da li se uvećava problem nedostatka radnika ili se više priča zadnjih dana, tek govori se već o desetinama i stotinama hiljada radnika koje treba "uvesti" iz Vijetnama, bangladeša, Gvatemale, već su pominjani Uzbekistan, Surija, komšije iz Otvorenog balkana. Kretanje radne snage, od nekvalifikovane do najstručnije je u principu dobro, ali ako godišnje ode 1000 lekara može li se to nadomestiti "uvozom" isto toliko lekara koji ne znaju jezik, koji su školovani za drzge sredine, kažu da ni građevinski radnici koji dolaze nisu ni blizu kvalitetni kao što su oni koji su otišli, e sad, oni koji mogu da zarade 2-3000 evra u Evropi neće da rade ovde za 300-400, a ovdašnji poslodavci ne mogu da plate više, bar ne značajno više. Po nekom mom poznavanju prilika IT stručnjaci ovde pristaju da rade za manju platu nego što bi imali u Nemačkoj ili USA, ali ne za 10 X manju nego za 10 do 50% manju, jer i sa tako manjom platom ovde mogu da priušte solidan život u materijalnom smislu, ako su spremni ili primorani zbog drugih okolnosti da trpe opšte stanje ovde, Hoćemo li moći da privlačimo investicije na račun jeftine radne snage a onda da privlačimo jeftinu radnu snagu mogućnošću zarade od oko 300 eura mesečno. Ako neko pomisli na LingLong u pravu je, to je to, novo robovlasništvo.

Spreman za lomaču patrijarha Porfirija Veronauka ili Građansko? – pitali su bračni par Petrović u dva navrata kada su nam deca bila pred tim biblijskim izazovom – izabrati Veronauku ili Građansko vaspitanje u školi – te za mene, unuka Dragog Milojkovića, direktora patrijaršijske upravne kancelarije u vreme patrijarha Germana, praunuka prote Radivoja, sveštenika Crkve svetog Đorđa na Čukarici, koji se posle zamonašio i upokojio Gospodu kao arhimandrit Rafailo te sahranjen u kripti manastira Vavedenje na Topčideru, i unuka prote Siniše Petrovića, paroha sela Karan kod Užica, dileme nije bilo. Naravno, odgovor je bio na slovo V. Jer su svi i očekivali da odgovor bude na slovo V. od čoveka odraslog u toj velikoj, mrsnoj, pravoslavnoj familiji, gde se uglavnom postilo 200 dana godišnje, slavile sve slave, Nikoljdani, Božići, Bogojavljanja, Petrovdani, Ivanjdani & Uskrsi, išlo u crkvu nedeljom, i za vreme druga Tita, a i kada se drug Tito upokojio Gospodu. Ili kome se već upokojavao drug Tito… Dileme, daklem nije bilo, te na kraju i bi V.

Svejedno da li osuđujem ili kritikujem, nikako ne oduzimam šansu društvu i demokratski delegiranim predstavnicima da umanje štetu, štete će neizbežno biti, jer dok demokratski izabrani predstavnici donesu, eventualno ispravne, odluke, mnogim ženama će biti kasno da reše svoj problem, za njih nema popravnog. A, društvo je već propustilo mnog šansi videćemo šta će sa nekim narednim, u najmanju ruku biće opet povoda za rasprave.

Možda ljudski razum nije dovoljno pouzdan oslonac za razvoj i obezbeđenje prava čoveka ali nemamo ništa bolje kao zamenu, zato ostaje da neke društvene elite pokreću procese, postavljaju ciljeve, nude rešenja, da većina prihvata ili odbija ciljeve i rešenja i bira ko će ih sprovoditi, ostaje nam i da kostatujemo da nam Kina i talibani nisu primer za ugled i da ne prihvatamo to što oni imaju kao dobro i prihvatljivo rešenje iako smo svesni da ga trenutno ne možemo promeniti. Sva rešenja, stanja ljudskih prava, su podložna diskusiji i kritici, bilo da se radi o stanju u USA, Evropi, Balkanu, Rusiji, Saudijskoj Arabiji. Mogu da shvatim da neka društva još kasne u shvatakhu prava pojedinca, ali ne mogu da shvatim da se u takvoj poziciji nađu USA, da prave korak nazad.

Nekako, bar istovremeno ako ne i pre razgovora Đilas-Vučić iz dela krajnje desne opozicije stizale su izjave ili jasni signali da nema saradnje ni sa kim ko je za uvođenje sankcija Rusiji, čak i ko je za ulazak u EU, i šta bi se desilo da je kojim slučajem neSNS/SPS koalicija imala većinu, da li bi mogla da formira vladu, ako bi kakva bi to vlada bila, šta biprvo uradila i koliko bi trajala. I ko bi došao na vlast posle takve, hipotetičke, vlade. Nisam ni glasao za Đilasa, ne smatram ga dobrim rešenjem za nekakvog predvodnika opozicije ali mi jeste prihvatljiv, zasad, kao jedan od učesnika u procesu oslobađanja srbije od pošasti na vlasti. Ko su drugi učesnici, šta bi doneo uspeh na izborima, da li je uopšte moguć. Zavetnici, Suverenisti, Nova Demokratska SS, pomenute Dveri pa i NS, šta nude i kako su se ponašale pred izbore i posle izbora prema tom zamišljenom zajedničkom cilju, rušenju Vučića i barem nekoliko koraka posle, ako bi se stalo samo na rušenju ne vidim vajdu od toga. Mnogo bi mi ličilo na parole koje su ispaljivanje prilikom rušenja Tadića, samo da se sruši diktator, da narod vidi da može da bira, dalje sve ide samo, po automatizmu, gore ne može da bude. Vidimo da je automat negde omanuo, da može gore.

Ko je na vlasti u pojedinim državama i kako su prava na abortus rešena ne znači da ne postoji podela na talibanski i prosvećen pristup, namerno ne kažem talibane i prosvećene, ne smatram da neko ko je za potpunu slobodu izbora žene u pogledu abortusa ne može da bude rasista, da ne nabrajam sve moguće kombinacije. Ova tema se uopšte previše svodi na relaciju republikanci-demokrate, pa je nastavljeno i kad je abortus došao na red iako linija podele nije, kao i mnogim drugim pitanjima, čista i jasna, svako ponašanje učesnika u političkoj borbi ima barem dva motiva, sprovođenje nekih društvenih, ekonomskih, socijalnih, globalnopolitičkih ili kakvih drugih ciljeva i prostog dolaska ili opstanka na vlasti. Ameriku kao najmoćniju zemlju nisu stvorili ne republikanci ni demokrate pojedinačno već je stvorena nadmetanjem jednih i drugih, uz nužna skretanja, i traženjem puta do birača, koji opet ne moraju da budu apsolutno u pravu ni kad su u većini, ali se moraju uvažavati da bi zemlja išla dalje. Ljudska prava su univerzalna ne zato što je to prirodno već zato što se to društvenim konsesusom prihvata, neotuđivost ljudskih prava znače da se niko ne može odreći svojih prava i time poništi obavezu drugih da ih poštuju, krajnje, pojedinac može da se odrekne prava na život i da se ubije, ali je krivično odgovoran svako ko asistira u samoubistvu. Granična tema je eutanazija, ona se može diskutovati.

Pravo žene na abortus nije uslovljeno njenim motivima niti iko sme da joj postavlja uslove u smislu motiva za abortus, ne mora ni da se izjasni o razlogu niti iko sme da insistira da se izjasni. Ako ja imam pravo da izaberem mesto boravka niko ne sme da me propituje da li se selim zato što u komšiluku imam crnca, Roma, Srbina ili što u novom komšiluku žive plavokosi visoki i atletski građeni muškarci.

Koliko sam razumeo, Vrhovni sud je ukinuo raniju presudu kojom je utvrđeno pravo žene na abortus i vratilo ranije stanje kojim o pravu na abortus odlučuju države samostalno, jedva malo viši nivo nego rešavanje komunalnih pitanja, šišanje trave u parkovima ili postavljanje semafora. Po izjavama i komentarima onih koji podržavaju odluku i, čini mi se nekih sudija, abortus je ubistvo ali ga pojedine države mogu odobriti, možda i nije ali se dozvoljava da ga pojedine države smatraju za ubistvo. Ako je nešto utvrđeno kao ljudsko pravo, nije li normalno da bude zaštićeno na najvišem nivou, nije mi normalno da jedna država unutar USA može da legalizuje ubistvo, u redu je da ima različite kazne za parkiranje ali da različito tretira ubisto, po meni nije. U naslovu teme stoji... i uticaj na svetska kretanja, s pravom, jer USA često izražava zabrinutost za stanje ljudskih prava negde, u Afganistanu, recimo, a omogućava donošenje zakona kao u tim sredinama, s kakvim moralnim pravom? Srećom, zasad uticaj nije dobacio da Apelacionog suda Poljske. Apelacioni sud u Poljskoj ukinuo „zone bez LGBT ideologije“ u četiri opštine

Kaže profesor Dragan Delić, infektolog, da je dosadašnje globalno zagrevanje pogodovalo u velikoj meri razmnožavanju insekata koji su najveći prenosioci virusnih infekcija, a da će se zagrevanje verovatno ubrzati i zbog vraćanja elektrana na ugalj u pogon. Stoga se mogu očekivati epidemije novih i mutiranih virusa češće nego dosad.

Baš je lepo vreme, išao sam napolje bez jakne... ...samo u džemperu.

Da bi postojalo ubistvo bebe mora da postoji beba a da bi postojala beba mora da se rodi.

Novorođenče može da preživi i ako mu majka umre na porođaju, može ga hraniti otac, baba, tetka, med. sestra, fetus od 12 nedelja ne može. Dete, kao i mladunci većine sisara, ne mogu samostalno da prežive bez pomoći drugih, ali mogu da dišu, primaju hranu, reaguju na spoljne nadražaje, za razliku od tromesečnog fetusa koji nije osoba. Da li bi bio, kao borac za život svih nevinih, usvojio fetus od 3-4 meseca i odgajao ga da postane koristan član društva, da ti zarađuje penziju?

Vidim čudno podudaranje, možda ne 100% ali blizu, oni koji se zalažu za novi život po svaku cenu istovremeno se zalažu i za neotuđivost prava na posedovanje, nošenje i upotrebu oružja kome je jedina namena oduzimanje života.

Meni neko ukrao 27 strana.

Sve bi to trebalo, moralo da postoji ali i dalje ne i da utiče na pravo žene da odluči da prekine trudnoću.

Da, ovde:

Imali smo raspravu na starom Forumu, najrazumniji odgovor na tvoje pitanje bio je da fetus može da se nazove ljudskim bićem od momenta kada postane sposoban za samostalan život u smislu da ne bude povezan sa telom majke, znači da može da diše, da jede i pije i da se razvije do stadijuma novorođenčeta.

Dete, što više zna i što vje inteligentnije to više pitanja postavlja. Dete jednog mog poznanika je često dobijalo primedbu, nemoj to da diraš, ne možeš ti to, mali si, da bi jednom reklo: "Jedva čekam da porastem pa da znam šta ne mogu."

Čestitam svim dobitnicima novog bedža:

Šta god da se snima, emituje, reprizira, deca će imati hiljade pitanja, zašto, kako, ali deca su otvorena i za odgovore, barem ja imam takvo iskustvo, gledala su deca i filmove sa ljudima ogrnutim krznom sa toljagom u ruci koji ulaze u pećinu noseći ubijenu srnu i konjanika sa oklopom na konju i kaubojske i partizanske filmove i letove do dtugih galaksija i ja preživeh pitanja a i deca odgovore. I pre 40 godina deca su prvo reagovala na reklame, crtane filmove i muzičke spotove, zbog dinamike, šarenila, ali su uredno gledala Priče iz nepričave, recimo.

Naravno, no i to po priči, nisam gledao. Kad smo nabavili televizor već sam prerastao dečji program, delimično sam nadoknadio osamdesetih i devedesetih sa svojim sinovima.

A, ne, to je milje, to se nikad ne skida samo se podigne dok se gleda, nego se sećam da supostojale bele navlake, kao cerada, preko celog televizora, da ne upada prašina, kvari sliku.

Otprilike... Ja sam pošao u školu šesdesete, a televizor smo kupili početkom sedamdesetih, nov model pa nismo morali da dokupljujemo neki dodatak da bi mogli da gledamo i drugi program, stabilizator se podrazumevao. Šesdesetih se TV gledala u komšiluku, okupe se 5-6 porodica, skine bela navlaka sa televizora, čeka pola osam da se upali, odgleda Dnevnik, onda, nedeljom, mislim, prva serija, Ogledalo građanina Pokornog. Povremeno neka utakmica, drugo nisam ni znao da postoji, odnosno nisam gledao, čuo sam, pričalo se. Gradić Pejton, Svetac...

Šta će im to, deca ne glasaju. Pola milijarde eura za prenose Premijer lige je bolje uložen novac, donosi više glasova.