Div

RTS ima više kablovskih kanala, Muzika, Trezor, Drama, Kolo, nemam ih ovde, na SBB pa ne znam da li ima i neki dečji kanal, svakako mnogo toga može da se gleda iz ranijih decenija, problem je što nema sada prouizvodnje kvalitetnog dečjeg i školskog pa ni dokumentarnog programa, a to staro što se može videti se nalazi u paketima u kojima ima i 10-15 pinkovih kanala.

I ovde postoje neka, pretpostavljam slična, pravila, problem je što se ne poštuju. Ni u pogledu količine komercijalnog programa ni u pogledu proizvodnje sopstvenog programa.

Ako misliš na vlast, da, neće njih (nas sa njima) EU, ali NS i ostatak opozicije, osim koalicije Moramo, DS i PSG bira Rusiju za partnera, ne znam kako će Vučić da prelomi ali znam gde je NS. Mogu da se složim da jesu Vučić i SNS najveće zlo, ali ne vidim šta je Jeremić više, korisnije, praktičnije činio pre, za vreme i posle izbora od Đilasa da to zlo ukloni ili oslabi, da ne govorio kakve bi odluke donosio kad bi srušio zlo i preuzeo vlast ili značajan deo vlasti.

To što sam napisao, ograničen domet, ne govori o Drnovšeku već o Sloveniji koja je prihvatila liberalne reforme i ostatku SFRJ koja je domet reformi ograničila na Sloveniju.

Gledajući rezultate, nesumnjivo. Ipak, Drnovšek je lider ograničenog dometa, verujem da bi Slovenija bila tu negde i da je neko drugi bio na mestu Drnovšeka, a Drnovšek kao predsednik predsedništva SFRJ nije postigao uspeh bez obzira na trud, nije imao podršku ni od koga, takoreći.

Ko, bre, nema zeleni list?!

A, da uvedemo neku nominaciju za izbacivanje, pa glasanje. Svaki dan po jednog.

Vreme neumitno menja navike, krize ubrzavaju promene, nekad i drastično. _Trenutne promene, o kojima @Baby i ti u zadnjim postovima govorite, ne postavljaju šitanje ili/ili već nude alternativu, i/i, bar za neko duže vreme. Neće se sutra zatvoriti prodavnice, neće ni za 10 godina, ali internet prodaja će postati preovlađujuća. Ko je verovao pre 50 godina da će na svako ćošku biti skalamerija u koju ubaciš parče plastike i ona ti izbaci 500$, sad se to podrazumeva, mislim da ima 10 godina da nisam stao pred šalter banke ili pošte da nešto uplatim ili podignem pare. Ulazak u prodavnicu je nešto drugo, razgledaš, biraš, pipneš, probaš. Ja sam neke stvari, uglavnom tehniku, tako odabrao, onda od kuće, iz fotelje, poručio i platio, za dva dana dobio. Lakše je.

I ako jeste, i ako su oni to shvatili i prihvatili, ima neko ko se predstavlja kao novi Tito, neko ko gradi puteve i fabrike i rešava sve probleme, nisu to radnici Fiata izmislili, sam se predstavlja tako. Kako su Dinkić, Tadić, posle Vučić otvarali fabrike, daje dobrim delom za pravo radnicima da kažu ne damo NAŠU fabriku, jer priča je uvek mi otvaramo radna mesta, mi gradimo, dajemo pare, da bi se zaposlio Kragujevac, Bor, Zrenjanin, Leskovac. Ajde sada, da vidimo u šta su uložene pare, koliko, koliko se vratilo, šta je dalji plan. Blokada ulica je posledica, uzroke znamo, ako hoćemo da znamo.

Teško će doći do spontane promene navika, a i nisu samo navike, češće su jedini mogući način, da se traži prečica, da se utaji neki dinar poreza, da se vozi neispravan auto, da se ne plaćaju računi. Kako bi prošao pojedinac koji krene da popravlja sebe, ne bi stigao do lekara, provodio dane pred šalterima, izazivao zastoj u saobraćaju, koncert sirena, a tek ako vodi nekakav posao, propao bi. Promene iniciraju pametni ljudi, koji umeju da pridobiju poverenje, da okupe saradnike, koji ne drže propovedi nego pokazuju primerom, koji ne obećavaju previše ali ispunjavaju obećanja makar bila i skromna. Nisam sklon ni da ponavljam kako je Đinđić bio svemoguć, sveznajuć, da nije ubijen bili bismo bolji od Švajcarske, gde su danas njegovi saradnici iz stranke i koalicije.? Jedan deo je i dalje na vlasti, drugi do u desetinama opozicionih stranaka, i u njegovo vreme se jurišalo na upravne odbore, poslove u javnim preduzećima, odluke se donosile na predsedništvu DOSa umesto u parlamentu. Znači, niti jedan spasilac niti spontano opamećivanje odozdo, potrebni su sposobni, pošteni i pametni pojedinci, koji će okupiti slične saradnike, odrediti ciljeve, dugoročne i kratkoročne i ostvarivati ih, javno, pred očima birača, odgovorno.

Dobre ekonomije nema bez dobrih uslova za razvoj biznisa, socijalnog mira i pravne države. Interes je i poslodavca da radnik bude zadovoljan, da ne ostaje prečesto bez radnika i bude prinuđen da stalno prima i obučava nove, da radnik bude motivisan za rad, posvećen poslu a to podrazumeva i dobre uslove rada, mogućnost napredovanja, obezbeđenu porodicu, stanovanje, ličnu bezbednost. Bolje će rezultate dati radnik koji svojom voljom radi baš u toj firmi i baš na tom poslu nego onaj koji radi tu što mora, nema izbora. Ukupno okruženje za biznis je bolje ako privreda nije ugrožena stalnim štrajkovima ili pretnjama štrajkom, napuštanjem posla, bolje je za pojedinačnu firmu i za privredu i ekonomiju zemlje ako se produktivnost podiže primenom novih tehnologija, poboljšanjem uslova rada i podizanjem motivacije zaposlenih nego ako se ekonomija zasniva ne jeftinojm radu. Poslodavac ima koristi ako posluje u mirnoj, uređenoj, stabilnoj i uglednoj zemlji, ima veću šansu da se posveti tazvoju. Država "živi" od poreza, uzeće ga i od poslodavca i od zaposlenih, uložiće ga u infrastrukturu, bezbednost, socijalu, jačaće institucije, javnost, otvorenost, pravosuđe, pridobijanjem poverenja svih u sistem obezbeđuje sebi dugoročno stabilan izvor finansija i privredi stabilne uslove poslovanja. Vidim da je krenuo trend skraćenja radne nedelje na 4 radna dana, ne vidim da to dolazi kao kad se tražilo 48 časova radna nedelje, štrajkovima, pretnjama, revolucijama, kao da sada ideja kraćeg radnog vremena dolazi od poslodavaca a ne verujem da mu je cilj smanjenje profita, naprotiv. Brže se plovi nizvodno nego uzvodno, duže i bezbednije se pliva i dalje stigne na mirnoj vodi iako je na brzacima brže lakkše dođe do havarije. Stari trgovci su govorili da nije cilj velika zarada na jednom poslu nego da kaplje sitno ali gusto.

Vas će Ana Brnabić da odvrne.

Svi Srbi na jedan stadion.

I PUPS promenila ime: Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – solidarnost i pravda Isti PUPS, drugo pakovanje.

Koliko znam, Đilas i Vučić su bili protivnici na direktnim izborima za gradonačelnika. Promene su zagovarane, između ostalog, jer u slučaju da gradonačelnik koji ne bi imao podrškuvećine u skupštini, ne bi mogao da radi, došlo bi do blokade. Bilo je predloga da se i predsednik republike bira u parlamentu. Ima smisla i jedno i drugo, očigledno je da samo po sebi nijedno rešenje nije savršeno, ima i prednosti i mane.

Kapelski kresovi? Nisam mnogo tih serija gledao, tek po neku epizodu, ali Kuda idu divlje svinje jesam, nekoliko puta, možda i najkvalitetnija serija sa prostora SFRJ. Fabijan Šovagović je jedan od najboljih glumaca tih vremena.

Koaliciju Moramo čini, imeđu ostalih, desetine ekoloških organizacija iz SEOSa, većina njih je oformljena na lokalnom nivou, sa određenim, konkretnim ciljem, pa su počele da sarađuju i da pomažu jedni drugima u organizaciji protesta, peticija. Među njima su ponekad velike, čak i nezamislive ideološke razlike, ono malo što sam video po teliviziji ima i ekstremnih stavova sa svih strana. To jesu činjenice koje dovode u sumnju njihovu sposobnost da deluju zajednički, ali su u više navrata izlazila neslaganja u javnost ali su ih i potiskivali radi zajedničkog cilja. Politika, nije dobar ni truli kompromis ni totalna nepomirljivost, bitno je da imaju jasan cilj i da u skladu sa njim deluju.

Ovo je priča ista kao kad lopova uhvate a on se brani, što mene apsite, kradu i drugi, više od mene ili onaj što neće da plati porez dok ne plate svi drugi. Nemaju ti ekolozi monopol na bavljenje ekologijom, nikome ne brane da se bave i drugim pitanjima a i nisu nikad tekli da ih zanima samo ovo ili ono. Ne moraju oni da budu i policajci i vaspitači i učitelji i čistači, ima prostora i za druge, svako može sam ili organizovano da protestuje, zahteva, brani, predlaže...

U FNRJ su seljaci mogli i imali su zemlju u privatnom vlasništvu, nekima su oduzeti veliki posedi, ali im je ostajalo po 10 ha, često i više uz fiktivnu podelu domaćínstva, mnogi su dobili po nešto zemlje da bi mogli da prežive, u pretežno agrarnoj zemlji to nije bez značaja, radnici u fabrikama su mogli i da napuste posao i da traže i nađu drugi, zanatlije su imale svoje radnje, šesdesetih su već mogli i da zapošljavaju radnike, pokušaj sa GG preduzećima nije dugo trajao ali je davao neki prostor za privatnu inicijativu i nije potpuno ugašen, prilagođen je ZURu kroz Samostalne OUR. Mislim da nije tačno da niko nije imao pasoš do ´66 nego je od te godine izdavanje pasoša liberalizovano, skoro potpuno. Nije FNRJ/SFRJ bila neki raj slobode i blagostanja ali se umnogome razlikovala od SSSR i drugih članica VU. Da li je u Rumunij ili Poljskoj šesdesetih seljakmogao da kupi traktor, i da je mogao ne bi imao šta da ore, u Jugoslaviji su tih godina počeli masovno da se kupuju, a što je bitno seljak je mogao svoje proizvode i da prodaje na pijaci ili da ih čuva, nije bilo obaveznog otkupa još od početka pedesetih.

Da se zivi sustinski / smisleno bas zato sto sve moze da se lako ugasi. Malo ko se ne bi složio sa ovako formulisanim odgovorom, da ne kažemem definicijom smisla ili suštine, ali svako ima svoje viđenje šta znači sustinski / smisleno, nekome je to građenje karijere, nekome stvaranje bogarstva, nekome sticanje znanja, nekome porodica, zabava i provod. Mudri bi rekli sve to u pravoj srazmeri, ali niko nije dovoljno mudar da odredi tu srazmeru. Kad čovek ode prerano, kolikogod da je živeo suštinski i smisleno, upravo iz tog razloga ostavlja veću prazninu, više nedovršenog, mera ispunjenosti života se ogleda u količini tuge i dužini sećanja koju onih koji ostaju ih osećaju i nose.

Čovek je prinuđen da donosi mnoge odluke, neke su bitne u jednom momentu, neke nose posledice za čitav život. Bivao sam u poziciji da svatim da sam pogrešio, ali sam se retko kajao, osuđivao sebe. Jednostavno, ako sam sam doneo odluku, ako su mi motivi jasni, ne ispadne dobro gledam da ispravim a ne opterećujem sebe kajanjem. Kajanje je rezervisano za ono što nisam činio, što nisam ni pokušao a mogao sam. Oko odlaska ili ostanka, nisam ni svojim sinovima savetovao ni jedno ni drugo, imali su i imaju moju podršku kako god da odluče.

Ukoliko rejting SNSa i Vučića bude rastao i proceni da može da dobije komotniju većinu biće izbora uz obrazloženje da Vučić drži reč, dogovor je zakon, ako ne, nema izbora, obrazloženje, Ne mogu Vučić i Đilas da dogovaraju ono što nije u njihovoj nadležnosti, oni su samo razgovarali, odluke donose nadležni organi, samostalno, naravno. Po mom mišljenju, novi izbori za manje od godinu dana ne bi doneli ništa novo, naročito ne neko značajnije jačanje prozapadne opozicije, treba vremena da se opozicija organizuje, grupiše, odluči se za strategiju i taktiku, dopre do birača, evo jedna nova grupacija se okuplja, Zajedno, levo-ekološka, Ponoš je najavio neko okupljanje, navodno već radi na tome, hoće li to biti zaista nešto novo, neke jače stranke, koko kojih se mogu okupljati i drugi ili će dalje usitnjavati i razvodnjavati opozicione snage.

Ipak, učesnici ekoloških protesta i ne samo ekoloških, idu korak dalje, organizuju se u političku partiju. Srećno.

Ja sam čuo nešto, kao, zabranjen rad nekim medijima, slučajno onima koji se protive ratu, zabranjeno, pod pretnjo zatvora javno iskazivati protivljenje ratu, čak i nazivati rat ratom, da su neki opozicioni lideri, novinari pobijeni, neki leže po zatvorima, to su verovatno izmišljotine natovskih medija, prave informacije daje Sputnjik, Putin dobija 90% glasova na izborima, 80% podržava rat, Putin je demokrata, samo izvršava odluke naroda.