vilhelmina

Meni je zanimljiv ovaj paradoks gde bi ljudi istovremeno i da se izdvoje iz gomile, da sami sebe vide kao originalne, neponovljive i neovisne, ali i da su deo neceg veceg, da su tu voljeni, postovani i prihvaceni, nikako sami i odbaceni. Pri tome mislim na ljude koji su po svemu svesni i savesni pojedinci, i ne vide sebe u bilo kojem od klasicnih kolektiva, tipa rasa, nacija ili religija. Da uzmemo recimo jednog tipicnog visokoobrazovanog, urbanog, odgovornog, poslovno uspesnog, porodicno i materijalno sredjenog pojedinca iz neke razvijene zemlje, otprilike onog koji je uzor danasnjeg gradjanina sveta. On svakako nije pripadnik nikakvog krda, ne treba mu to da bi se osecao vredan. Bar on tako misli i zeli da veruje. Taj je odavno prestao da pusi, ne zato sto brine za svoje zdravlje, jer je oduvek poznato da je duvan stetan, nego zato sto je to postalo socijalno neprihvatljivo. Zalaze se za ocuvanje prirode iako o njoj nista ne zna, ne zanima ga, a i grozi je se. Opsednut je zdravom hranom, trenira, kupuje samo ekolosko, izgovara iskljucivo fraze jer je tako siguran da nece pogresiti, siri pozitivnu energiju 24/7, ne pokazuje osecanja, ne postavlja nezgodna pitanja, ne ulazi u konflikte pa makar imao milion razloga za to... I zaista veruje da je sve to njegov slobodan izbor! Ja bih se pre slozila s onim sto je Baby gore napisala, da je to neki privid slobode, tek da moze da se kaze i da se covek ne oseca kao ovca, a da se istovremeno izbegne svaka mogucnost greske, koja bi mogla da mu donese osudu, odbacivanje, etiketiranje, pa i neku vrstu stigmatizacije od strane okoline. U citavoj toj prici i dalje nema nikakvog kolektiva, ovaj covek svakako ne pripada nijednom od poznatih. Ali zato su tu norme i trendovi, vrlo ozbiljni izazovi i opasne zamke u koji slobodni pojedinci upadaju samo tako, uglavnom i ne shvatajuci sta ih je snaslo.

Nije bilo tako odavno kad smo imali zucne diskusije na temu individualizam vs kolektivizam. U kratkom medjuvremenu, kolektivizam je otisao u istoriju i sad i ne znam sta bi se o njemu moglo reci osim da je bilo i da se u onom obliku na koji ta rec danas asocira, vise ne bi trebalo ponoviti. Pri tome mislim na kolektivizam koji je pojedinca cinio potpuno zavisnim od grupe, i to u onom formalnom smislu, gde postoji zakonom propisana i sasvim izvesna kazna za odstupanje, posebno za suprostavljanje kolektivu. S globalizacijom i demokratizacijom veceg dela sveta, individualizam je definitivno odneo pobedu. Ljudi vole osecaj slobode i ne zele formalno da pripadaju krdu koje ih u ovom ili onom smislu ogranicava, bar tako kazu. A onda se vec u sledecem koraku okrecu manje ili vise neformalnim grupama, koje znaju da budu jos rigidnije od nekadasnjih formalnih kolektiva. Svaka ta individua ima potrebu da se s necim identifikuje, da negde pripada, pa sad imamo radikalne pro i contra zagovornike u gotovo svim oblastima zivota, a na drugoj strani ljude koji se utrkuju da se svrstaju na jednu ili drugu stranu. Jer slobodna individua treba o svemu da ima izgradjen stav i to ne bilo kakav, vec apsolutno ispravan. A kako u svakoj situaciji znati sta je ispravno? Pa najsigurnije je prikloniti se onom sto je vecinsko, tu se bar ne moze pogresiti. I eto nas kod novih, mada ovaj put neformalnih kolektiva. U njima pravila ista kao i u onim formalnim – ili si s nama, ili si protiv nas. Ili pratis trend, ili mu se suprostavljas. Ili si nagradjen za lojalnost, ili si etiketiran kao neko ko odstupa, ko se razlikuje, pa ti vidi kako se s tim zivi. Dakle, ako ima neka individua koja je voljna da preispituje granice sopstvene slobode u danasnjem svetu, dobrodosla je da to ovde ucini.

Bas primerena tema za pdf Drustvo 😂. Ne verujem da je to bila namera postavljaca, ali novi forum je ocigledno poceo da zivi sopstveni zivot, pa da i ja dam svoj doprinos. Ne bi verovao sta je sve od papira i potvrda potrebno da bi ovde u Svedskoj prosuo pepeo pokojnika negde u prirodi. Nije da se ne moze, ali vecini ozaloscenih presedne borba s birokratijom i odluce se za klasicno polaganje urne u zemlju, na za to predvidjenom mestu. Nije jednostavno ni izneti urnu iz drzave Svedske, a nije ni jeftino, ali se moze. Izmedju ostalog, potrebno je dokazati da si s kompanijom kojom ce urna leteti obezbedio da putuje u rucnom prtljagu. U cekiranom ne moze nikako, zbog opasnosti da se zagubi.

Ne moraju svi da se menjaju. Neki jedva docekaju da se nadju u sredini gde vlada nekakav red i gde nema tih cipela pred vratima. Doduse, u Svedskoj ces se saplesti o gomilu cipela cim predjes prag necije kuce ili stana. I ne dao ti bog da mu se usetas u dnevnu sobu u cipelama. Nema ni papuca, nego samo carape i nista drugo. Salu na stranu, mislim da je i to prevaspitavanje domacih stvar proslosti, ako ga je ikada i bilo. U mom gradu je vrlo malo mesanja domacih i novopridoslih imigranta. Uglavnom je nepostojece. Oni koji se nekako uguraju medju njih, to su oni koji su i pre emigracije bili civilizovani i nisu morali nista da uce, ili da se posebno prilagodjavaju sredini. Obicno su to i materijano boljestojeci ljudi, cije navike se ne razlikuju od navika domacih. Danas je svet u koji novi imigranti dolaze uredjen na taj nacin da nema opasnosti od sukoba kultura. Na srecu i jednih i drugih, pretpostavljam.

Vidim da si ti svoju migrantsku karijeru zapoceo dosta davno, ali to danas postaje sve cesci fenomen. Ljudi odlaze, ali se i vracaju. Samo to vise nije ono vracanje u nekadasnjem smislu, kad baja zaradi neku kintu radeci u inostrantstvu, pa onda dodje da "investira" u zavicaj, pa dodje televizija da ga intervjuise kao neko svetsko cudo. Mada na vuckovoj televiziji vrvi od takvih priloga, ali oni nemaju mnogo veze sa stvarnim zivotom, kao ni ostalo na toj televiziji. Ono sto se dogadja jeste da napustanje zemlje vise nije onako sudbinsko i konacno kao sto je moralo da bude kad je bilo teze otici. Tu mislim i na vize, i na troskove prevoza, i na osecaj da se odvajas od svega sto znas na dugo i neizvesno vreme, da ostajes bez tla pod nogama i ne znas kad ces se opet naci na cvrstom terenu. Secam se mog odlaska kad je sve u meni vristalo nekoliko dana pred odlazak i onda na aerodromu, od nekakvog osecaja da je kraj svemu sto sam bila i sto je bio moj zivot, mada taj zivot nije vredeo ni ovlas osvrtanja preko ramena, a kamoli onakve tuge i ocajanja. Danas se mozes spakovati u rucni prtljag i otici gde hoces, a posle preseliti ili ne preseliti ostale stvari, ma sve je hiljadu puta jednostavnije. Vidjam ljude koji ne prave nikakav big deal od svega, dosli da probaju pa ce posle da odluce da li ce da ostanu ili nece. Neki se ni toliko ne opterecuju, zive na dva i vise mesta i dobro im tako. I to ne samo oni mladji, vec i stariji, oni s porodicama. Doduse, tu obicno porodica ostaje kod kuce, a samo jedan ide okolo i zaradjuje za sve. Kod Poljaka je to tipicno, ali sve cesce vidjam to i kod naseg sveta. Ovako napisano zvuci dobro, stvarno nista lose. Ali medalja ima i drugu stranu. Pada mi na pamet jedan poznanik, ustvari cak i prijatelj, koji je dosao kao prethodnica cele porodice i bas onako zalegao da zeni i deci stvori uslove za dolazak. Radio od jutra do sutra, slao sve pare kuci, planirao sledece korake. I sta se desi? Porodici bas bilo dobro u Srbiji s parama koje su jedno 4-5 godina pristizale bez da se iko od njih oznojio, osim ovog nesretnika iz moje price. Kvalitet zivota im se znatno popravio i uopste vise nisu bili zainteresovani za selidbu. Na kraju se i on vratio. Ocigledno ta lakoca emigriranja ne ide bas svima u prilog. A sigurno je i razlog sto se velik broj novopridoslih ne trudi previse oko jezika, integracije i slicnog.

Ove izrasline ne pojedinim suvim granama su smola. To sto je ima toliko mnogo je znak da je stablo pod stresom. On moze biti izazvan bilo cime - virusnom, bakterijskom ili gljivicnom bolescu, ali i nekim incidentom u prethodnim godinama. Npr ako je jesen topla i vlazna, pa naglo naidju mrazevi, onda je stablo nespremno na njih jer je jos puno vlage i dolazi do izmrzlina. Moze biti i da je stablo imalo previse ploda prethodne godine, pa se iscrpilo. Mislim, svasta moze biti, ali ja bih ti rekla da mu pruzis jos neku sansu. Mozda se oporavi, jer ta smola i sluzi tome da izoluje ostecenja od ostatka stabla i da se steta ne siri. Doduse, ako je smola sveza, jos curi, znaci da negativni proces i dalje traje. To onda dodatno iscrpljuje stablo i ne dozvoljava mu da se oporavi.

Meni se cini dobra ideja da sve za pocetak ide na Drustvo. Posle, ako bude prevelika guzva i pokaze se potreba, moze da se deli i rasporedjuje nekako drugacije.

Ima link. Ako majka Tomekove dece radi u Poljskoj, deca ce primati tamosnji decji dodatak. Ali ako ne radi, nezaposlena je ili domacica, onda britanski. U oba slucaja deca zive u Gdansku, Britaniju mozda nisu ni videli. Ima i drugih kombinacija, pa pogledaj na linku ako te interesuje.

Vidim da je vec receno - ucinjeno i pretpostavljam da mi ne vredi da protestujem, ali valjda je u redu da kazem sta imam. Da sam mislila da je topicu tamo mesto, ja bih ga tamo i otvorila, a ne na drustvu. Ja mislim da je tema interesantna sirem krugu, sto pokazuje i spisak onih koji su se javili. Daleko od toga da su svi dijasporci. Osim toga, iz petnaestogodisnjeg iskustva znam da je pdf Dijaspora zabran u koji niko ko se s tim pojmom ne identifikuje, nema ni razlog da zalazi. A to krije jednu dodatnu opasnost, da se pdf privatizuje od uzeg kruga ljudi i da na njemu pocnu da vaze posebna pravila. Stvarno ne bih volela da se to desi, tim pre sto se lako prelije i na ostatak foruma. Mislite o tome 😉.

Jos jedna zanimljiva oblast, i jos jedan izvor zabluda. Malobrojni ljudi cije struke ovde imaju direktan prolaz i koji dolaze s unapred obezbedjenim poslom, ne znaju svedski i obicno ga nikad i ne nauce. Dobar primer je moj buduci zet, i mnogi kao on. Dosao pre 4 godine iz Hrvatske, preuzela ga poznata svedska firma u kojoj je radio i tamo, dakle interni prelaz. Jos se sprema da pocne da uci svedski, ali nikako da mu se ugodi tajming. Ne zna nijednu jedinu rec, a radi na visokoj poziciji, zaradjuje sjajno, druzi se s domacima, sve na engleskom. Naravno, IT je u pitanju. Na faksu sam imala profesora kojeg smo zamolili da predavanja drzi na engleskom, jer njegov svedski niko nije razumeo iako je tu bio 10+ godina. Tu bih mogla da dodam i sportske trenere, i ljude iz raznih tehnickih struka, od majstora do inzinjera, zatim vrhunske lekare i eksperte svih profila. Nikome od njih ne treba svedski, uvek je dovoljan engleski. Svedski je potreban onim s nepozeljnim kvalifikacijama, da bi mogli da rade nekvalifikovane poslove, a da pri tome ne bi zaglavili kod istog gazde, nego da bi mogli da ih menjaju. To bas i nije neka jaka motivacija da se uci pre dolaska, a i nemaju svi tu mogucnost, bar ne oni koji zive van Beograda.

To je jedna od zabluda zbog kojih sam pokrenula ovaj topic. Postoji ubedjenje da se obrazovanje, znanje i vestine vise cene na zapadu nego u Srbiji. To je tacno, ali sve to treba da bude dokumentovano na nacin koje su neke birokratske strukture propisale. A te strukture nisu nimalo fleksibilne i slepo se drze uputstava "odozgo", iako im je nominalno posao da vrse procenu necijeg obrazovanja. Traze gomilu dokumenata, prevedenih kod ovlascenog prevodioca, da ih kasnije ne bi ni pogledali, jer vec imaju spiskove sa skolama koje se priznaju i to je to. Tako se ponasaju drzavne ustanove koje vrse procenu, ali i sami poslodavci, jer im je tako sigurnije i lakse nego da se udubljuju u sopstvenu procenu i sami snose odgovornost za eventualnu gresku. Sto je najgore, isti princip primenjuju i univerziteti kad treba videti sta se priznaje kod eventualnog kompletiranja obrazovanja ili daljih studija. I svuda su EU obrazovanja neprikosovena, iako svi jako dobro znaju da je istocna Evropa prepuna privatnih skola i univerziteta na kojima se diploma moze kupiti, bas kao i u Srbiji. Nije da oni nemaju uvid u to o kojim univerzitetima se radi, pobogu vreme je dostupnosti informacija, a tu su i ljudi koji dolaze iz tih sredina i poznaju situaciju. Ali ovako im valjda lakse, comfort zone, a i ono sto gore pomenuh - odogovornost za slobodnu procenu ide procenjivacu, a ovako se uvek moze pozvati na propise. Ovde je nedavno bio skandal s fakultetima za medicinske sestre iz Rumunije. Pokazalo se da mnogi sa stalnim boravkom u Svedskoj naknadno tamo zavrsavaju i direktno dobijaju posao kao da su studirali u Svedskoj. Sto ne bi bio problem, takva su pravila, da neki novinari istrazivaci nisu iskopali za vise tih svrsenih studenata podatke o prihodu za vreme dok su kao studirali. Ispostavilo se da su radili u Svedskoj full time u isto to vreme kad su kao full time studirali u Rumuniji. Stvar jasna da ne moze biti jasnija, ali mislis da su se poslodavci potresli? Jok, za njih je papir - papir. Samo je jedan od njih sam dao otkaz jer mu se ime povlacilo po medijima, pa ga bilo blam pred kolegama. Jos bizarniji je slucaj mog prethodnog obrazovanja. Pre desetak godina sam radila procenu, dobila neki papir od nadlezne ustanove i s tim trazila posao u struci. Nikad nikakvog odgovora, ma ni "hvala za pokazano interesovanje". U medjuvremenu zavrsila domaci fakultet, a Hrvatska, odakle potice moja prva diploma, usla u EU. I odjednom je moje prethodno obrazovanje priznato, ne treba procena, liste kojima se rukovode drzavne ustanove, univerziteti i poslodavci su revidirane, i moje obrazovanje, isto ono koje nije vredelo nista, sad odjednom skocilo na listi pozeljnih i priznatih. Da sada trazim posao s njim, mnoga vrata bi mi bila otvorena, bez obzira sto je proslo 15 godina od kada sam poslednji put radila u toj struci.

Ja nisam pomenula nikakvo odbacivanje, nadam se da nisi nesto od mog pisanija tako shvatio. Ogromna vecina Svedjana nema nikakav problem s imigrantima, bar ne s onima koji rade i zive mirno. Problem je sto novopridosli imigrant retko ima priliku da sretne domaceg coveka u nekoj situaciji gde ce moci da zapocne komunikaciju, sklopi poznanstvo, nauci nesto od njega ili dobije preporuku za stan ili posao.. A da je to tako, prvo jezik, pa posao, pa emigracija, ne bi bas mnogo njih napustilo Srbiju i region, osim turisticki. Posebno ne bi dolazili u Svedsku, jer broj onih koji su s balkana tako ovde dosli je na nivou statisticke greske, a ima ih mnooogo i dolaze sve vise. Naravno, zahvaljujuci uglavnom EU pasosima koji im omogucavaju da ovde traze posao i pocnu da ga rade cim ga pronadju, bez zezanja s boravisnim i radnim dozvolama. I to je u pravilu nekvalifikovani posao, daleko od bilo koje i bilo cije struke. Pre EU-pasosa je cvetalo trziste fiktivnih brakova, ne znam koliko toga danas ima. Ti mozes reci da je to pogresan pristup, ali za mnoge je jedini. Mislim, ne bi bilo u redu nikome to zameriti jer svi znamo sta ljude muci u Srbiji i da to vrlo cesto nije zarada, bar ne na prvom mestu. Ali nisu svi lekari, a i da jesu, u mnogim EU zemljama bi im se isto hvatalo, jer samo Nemacka ima poseban program njihovog prijema. I donekle Norveska, ali kako vidim, sve manje. Dakle, ja govorim pre svega o obrazovanim ljudima koji se odlucuju na emigraciju iz razloga koje gore opisuju Doc Holiday, Duci i neki drugi, dakle ne materijalnih, a onda ovde opet naidju na mnogo od onog od cega su pobegli - nepotizam, drustvenu hijerarhiju u kojoj je za njih rezervisano dno, osecanje otudjenosti, nepripadanja, usamljenosti... I opet se ne pokaju, bas kao sto svojevremeno nisam ni ja, iako nista nije bilo onako kako sam ocekivala. Do tu ih razumem. Ono gde prestaje moje razumevanje je kad vidim da upravo ti ljudi nastavljaju sirenje bajki i legendi, i tako dovode u zabludu one koji jos nisu stigli. A kad ovi potonji stignu, onda ni oni nece da budu najgori i najneuspesniji, nego i oni dodaju ponesto celoj toj nerealnoj prici o univerzalnoj pravdi, striktnom postovanju zakona, nepostojecoj korupciji i ostalim blagodetima zapada u odnosu na nas u sve to ogrezli region. Ustvari svega toga ima i ovde i to se posebno lomi na novopridoslim imigrantima, ali se verovatno i lakse podnosi u situaciji kad je covek anoniman i moze da se izoluje u sopstvenu privatnost. Ali tu onda nema ni onoliko pozeljne integracije.

Ja bas mislim pre svega na visokokvalifikovane, one koji su imali druge motive za emigraciju, a na kraju zavrsili kao klasicni gastarbajteri, kojima ni opcija povratka nije strana. Krecu iz najboljih namera, s onim "prvo cu da radim bilo sta i da ucim jezik, necu nista da imam s nasima, a posle cu da vidim da nadjem nesto u struci...". I onda to posle nikako ne dolazi, covek se zaglavi na pocetku i medju "nasima", a vreme prolazi. To je ono sto primecujem poslednjih godina. Moje licno iskustvo je potpuno drugacije. Tamo gde sam ja pocinjala nije bilo nasih ili ih bar ja nisam poznavala. Isla sam "redovnim" putem, znaci prvo jezik pa onda sve ostalo, i danas sam zahvalna na tome. Eh, ali sam i stan i posao nasla preko oglasa, nesto sto je danas i ovde nezamislivo. Ocekuje se da ljudi imaju kontakte za sve i svasta, i mislim da je u tome jedan od vecih problema ovih sto danas dolaze. Kako da stvoris nove kontakte, kad su jedini "domaci" koje sreces razni sluzbenici s kojima se tesko komunicira, i to ne samo zbog jezika? Sto se pravih gastarbajtera tice, onih koji su to svojom voljom, za njh je sada mnogo povoljnija situacija. Rade ovde kad ima posla, kad vise nema idu kuci, pa opet dodju, putovanja su sad brza i jeftina. Ako imaju porodice, ne pada im na pamet da ih dovode, osim u povremene posete, da im pokazu grad, i to je to. Svakako ne moraju da pisu duga pisma kuci i odlaze u posetu jednom u dve godine, kao sto su to morali oni iz sedamdesetih. Mislim da je za njih ova danasnja situacija bogom dana, naravno pod uslovom da umeju nesto da majstorisu i rade nesto od onog sto se danas trazi. Ali mi je zao ovih sto bi stvarno zeleli da se integrisu, sta god to svakom pojedinacno znacilo, a ispada da su samo posmatraci izdaleka i da ce ulaznicu za novo drustvo morati jos dugo da cekaju, ako je ikad docekaju. I sve to iako su vise godina fizicki prisutni ovde, placaju porez i tako to.

Daleko od toga, nije ni meni to bio glavni motiv. Ali poznajem ljude (vise njih) koji su dosli s najzdravijim mogucim motivima, upravo onako kako si ih ti opisao, i upravo u tom delu morali da "revidiraju stavove". Odnosi se pre svega na one koji nemaju odgovarajucu struku i/ili mogucnost da je prilagode ovdasnjim potrebama i zahtevima, ali i na ostale, jer malo ko ima direktan prolaz na ovdasnje trziste rada. Ljudi uglavnom moraju da krenu od jednostavnijih poslova i to ih toliko proguta, da su stalno na nekakvom pocetku. Jure "nase" u potrazi za poslom i stanom, jer drugog nacina da se do toga dodje u pocetku nema, a to je osnovno. Rade s ljudima s kojima se sporazumevaju na srpskom ili engleskom, vrlo retko na losem svedskom, jer je trziste rada segregirano i domacih na takvim poslovima nema. Rade koliko god im se pruzi prilika i koliko fizicki mogu da postignu, jer se drugacije ne mogu pokriti troskovi, znaci nema ucenja jezika, pracenja lokalne politike i uopste desavanja u drustvu. Bez jezika i nekakvog temelja u novom drustvu, nema ni nacina da se nauci kako to drustvo funkcionise, vec ostaje oslanjanje na ono sto ti "nasi" kazu, a oni pricaju svasta. Placaju enormne kirije istim ovim "nasim", jer bez njih ne mogu da nadju nikakav stan. Oni naime nemaju stanodavce, vec "gazde". Na tim adresama najcesce ne mogu da se prijave, sto znaci da ne mogu jos svasta nesto. Onda jure druge "nase" da im izdaju falsifikovane potvrde o plati da bi mogli da podignu kredit za stan, a kad ga konacno podignu - e, onda su definitivno uhvaceni u mrezu jer to valja otplacivati isto onoliko koliko i "gazdi", ali bar bez selidbi svaki drugi mesec. Tako se upada u zacarani krug iz kog se tesko izlazi, a ljudima ostaje da se na kraju tese da i pored svega, ipak imaju bolju i sigurniju zaradu nego sto su je imali u Srbiji. A to im je bilo poslednje na listi prioriteta kad su odlazili.

Tek se formira, ali bice... Za danas planirani radovi, ali izgleda da ce me novi forum omesti 😊

Evo teme koja meni zanimljiva, a nadam se da ce biti jos ponekome. Necu reci nista novo ako konstatujem da se ljudi masovno iseljavaju iz citavog regiona, ukljucujuci i Srbiju. I vec nakon prve recenice moram da se korigujem. Da li se stvarno iseljavaju ili odlaze na privremeni rad, neretko i na probni? I sledece pitanje - da li je masovnost ove pojave posledica samo i jedino (nesporno!) loseg stanja u regionu, ili tu neku (bitnu!) ulogu igra i dostupnost jeftinih letova i EU-drzavljanstva za mnoge koje ispunjavaju neki uslov, pa i to sto nas sve vise ima napolju, tako da oni koji su jos dole imaju gde da odu i odakle da pocnu? Usudjujem se reci, jer vidim oko sebe, da novi emigranti prilicno relaksirano gledaju na odluku da odu i pokusaju negde drugde. I dobro je sto odluka vise nije toliko sudbonosna, sto se ne mora ici u neizvesno, sto ljudi nisu prinudjeni da ruse mostove za sobom, vec mogu da odu i probaju, vide da li je to ono sto su zeleli, pa tek onda odluce. Ali to ima i svoju cenu, i ja je vidim u tome sto se ljudi mnogo manje trude da se integrisu u novu sredinu, a i sama sredina ih manje ozbiljno shvata i prihvata. U svemu tome posebno uocavam jednu pojavu, a ne znam i ne mogu reci da li je nova. U svakom slucaju je izrazenija nego ranije. To je nesto sto bih, ako bas hocu da preterujem, nazvala zaverom cutanja. U blazem obliku, to bi se moglo zvati precutni sporazum da se prica samo o pozitivnim aspektima emigracije, i da se ni slucajno ne pominju teskoce. Ljudi jednostavno hoce da veruju u ono sto im se svidja i ne daju da im se rusi snesko, pa makar ih zivot na svakom koraku demantovao. Da li sam ovim rekla da je napolju sve grozno i lose, a da u Srbiji i regionu cveta cvece? Naravno da nisam! Rekla sam, i ponovicu jos mnogo puta ako diskusija zazivi, da bi malo realnijeg pristupa ovom pitanju, pomoglo ljudima da se bolje pripreme za ono sto emigracija danas znaci. Jer to nije ni nalik onom sto je bilo pre samo deset godina, a kamoli ranije. Teskoce mozda nisu ni manje ni vece, ali su svakako drugacije prirode. Rekla bih da je danasnja lakoca odlaska u inostranstvo obrnuto proporcionalna sansama za postizanje dugorocne stabilnosti u novoj sredini. I jos jedna ograda, jer me forumski zivot naucio opreznosti - ovo vazi za sredinu u kojoj ja zivim, dakle Svedska i odnos ljudi iz Srbije prema pominjanju te zemlje - cuveni ´ladno, al´standard. Btw, cak vise nije ni hladno, ova zima je bila blaza u Stockholmu, nego u Beogradu 🙂.

Meni se svidja sto je drustvo iznad politike, jer tako i treba da bude. Mnoge teme koje su na starom forumu diskutovane na Politici ustvari jesu drustvene - od socioekonomskih i kulturoloskih, preko pitanja migracija, pa sve do terorizma. A posto su bas to teme koje su izazivale najvise polemike, najcesce su i splitovane i zatvarane, ili su jednostavno otisle u bestraga, pa je diskusija postala nemoguca. E sad, pitanje je ko ce prvi da otvori novu temu, da pdf zazivi😉 . Veliki pozdrav svima i jos vece hvala onima koji su se potrudili oko novog foruma! Izgleda odlicno i obecava!