handys

Ima li novih studija o vrticima kao izvorima zaraze? Vidim da kod nas raste broj slucajeva zarazene dece, ali ne toliko koliko kad su odrasli u pitanju. Ja sam klinca izvukao pocetkom jula (pre toga je isao mesec dana bez posledica po okolinu), i sad trazim neke studije koje bi mi bile osnov za eventualnu odluku da ga vratim. A opet, nisam siguran koji je pravi trenutak za to.

Dobro, karijes je jedan od najcescih uzroka smrti bio u jednom periodu ljudske istorije. Ali bolje je poredjenje prehlada. Ono sto zovu common cold je takodje korona virus, krajem devetnaestog veka je pobio oko milion ipo ljudi, a danas je minorna smetnja. Samo, to poredjenje cini ovu situaciju mozda i vise zastrasujucom, al dobro...

Ne bih se ja mnogo osvrtao na to ko je kriv za prosle brojke. Naginjem tome da je sistem. Ali stab je apsolutno kriv za ovo sada, zbog toga sto su znali sta ce da se desi ali su ipak sve otvorili jer se zurilo na izbore. To je bar jasno, kao sto je i bilo jasno da gradjani nece postovati preporuke ako im se daju optimisticke poruke. Pa mi smo pocetkom maja pricali o odjavljivanju epidemije! Ali neka, tako i treba. Ja sam nastavio da nosim masku i drzim distancu, da ne idem u kafice i ostalo zato sto ih nisam slusao, a ne zato sto jesam. I umesto da nastave sa restrikcijama jos samo mesec dana, nisu mogli da cekaju. Ali, znam da sve to znaju i sami, i da su znali i tada, tako da njima na njihovu savest to pustanje svega.

Samo mala info ako moze. Kakav je aktuelan rezim za dolazak iz Nemacke i povratak u istu avionom? Vidim da Air Serbia ima neke letove, ali da li je to aktuelno na sajtu njihovom?

Kao da bi to nesto promenilo...Ti koji su glasali isli su po zadatku, a ne zato sto su mislili da je bezbedno. Za njih je nebezbedno bilo da ne glasaju

Mozda sam propustio, ali da li ima nekih podataka s obzirom na vrtice?

Ali ne razumem ih. Njihovi svi glasaju po zadatku. Glasali bi i da je epidemija kuge u toku. Ovi sto bojkotuju/ne znaju/neckaju se ce da ostanu vrlo lako kod kuce i ako je kisa, a kamoli ako korona opet promoli nos. Nemaju razloga da falsiraju rezultate, pogotovo sto uvek mogu da kazu da nema osnova za vanredno stanje, kakva god bila situacija. Sigurno niko ne moze da ih natera da ga uvedu, e pa da to eventualno odlozi izbore. Da proglase pobedu isto uvek mogu, ma kakvi da su rezultati.

https://respectfulinsolence.com/2020/05/15/raoult-in-the-nyt/ I thought I’d finish up this post by briefly reviewing some of the data that have come in since the last time I discussed hydroxychloroquine. It’s basically all been negative, except, of course, Raoult’s study published, Early treatment of COVID-19 patients with hydroxychloroquine and azithromycin: A retrospective analysis of 1061 cases in Marseille, France, a week ago in the same journal whose editor is one of his cronies. ... So, the evidence for hydroxychloroquine is basically all negative, except for studies from Didier Raoult’s group (and those are singularly uninformative) and a small study long ago. ... Given the existing state of the evidence, I would argue that the pretest probability of a positive study is very low. Existing preliminary evidence for hydroxychloroquine, were this any other drug and were we not in a pandemic, would very likely not justify a large randomized clinical trial. Unsurprisingly, Didier Raoult is ecstatic ... 187 studies registered on ClinicalTrials.gov? This is madness, particularly for a drug that’s shown so little promise in preliminary studies. That is Didier Raoult’s legacy, shunting research on effective treatments for COVID-19 down what is almost certainly a blind alley that is wasting (and will continue to waste for the foreseeable future) resources before scientists can finally move on to something else.

Pitam se zasto. Stajali smo u redovima, ziveli za 5dm mesecno, morali u 3 ujutro pred ambasadu za bilo koje putovanje, slusali sirene svaki dan tri meseca, ziveli sa 18h restrikcijama struje. Nije ovo nista novo.

Samo da se nadovezem na neke ranije postove. Suvise je nepoznanica. Prvo, uglavnom znamo koje su pridruzene bolesti imali umrli, ali nije jasno koliku tezinu (no pun intended) pripisati svakoj od njih. Mozda je gojazan A presao u tu kategoriju skoro, ali je imao neotkriven visok pritisak pa je zapravo to bilo kobno a mi ne znamo. Mozda je gojazan B dugo gojazan pa je to zaista glavni faktor. Mozda je gojazan C siromašan pa se loše hrani, i zapravo je deficijentnost nekog vitamina učinila da tok bolesti ima takav ishod. Mozda su visok pritisak ili deficijencija bili faktori i kod nekog ko ima dobar BMI. Isto kad kažu da neko nije imao druge bolesti, to može da znači da nisu otkrivene. Drugo, i već rečeno, ne baratamo svim podacima, a jos je znamo dovoljno sve mehanizma delovanja virusa (mada saznajemo sve više). Ako toliko ne znamo, kako da interpretiramo podatke? A još treba dodati to šta države prijavljuju. Dakle jedino je jasno ono oko čega se svi i slažemo, a to je da je kod gojaznih povećan rizik, i posebno je u uvećan time što je gojaznost, kako je rečeno pre par postova, cesto posledica siromastva, te povlaci losu zdravstvenu negu.

Moze onako, ex post facto, sto je ovde idalno. Off: Inace, probajte palacinke sa brasnom od leblebija.

Meni je zao sto su dobri gosti u sustini protraceni. Pita ljude iz kriznog staba politicka pitanja i onda se celu emisiju nateze zasto oni kazu da nemaju veze s tim. To je sve moglo da se anticipira: - manjak opreme? nema veze s nama - vanredno stanje? nismo mi proglasili - ponasanje ljudi? ne mozemo da uticemo - izbori? mi smo samo lekari Moras da procitas goste. Radovanovic jedini sme nesto da kaze pa pitaj njega. Ovu drugu dvojicu bih pitao korisne stvari oko virusa. Perspektive vakcine, testovi na antitela, konkretni primeri ponasanja sta je bezbedno, nova saznanja o simptomima, kako prepoznati tihu hipoksiju...o tome bi bar govorili i bilo bi korisno. Sve ostalo je besciljno ventiliranje s pitanjima.

Ako postoji i najmanji rizik, a postoji, zar nije bolje sacekati. Ja imam dete i isto ga ne bih dao babama i dedama. Za par meseci se nista spektakularno nece desiti. Rasce dete i dalje, nece zaboraviti rodbinu, ali cete bar moci da kazete da ste uradili sve da se medjusobno sacuvate. A komsinica sto je dobro, drago mi je, ali oni koji nisu bili te srece nisu tu da posvedoce, vec su u nekoj bolnici, izolaciji i pitaju se zasto nisu sacekali.

Eh, da Nestorovic vidi ovo: Leadership means telling people hard truths. When this self-imposed quarantine ends, there’s going to be a second spike, because this thing is one of the most contagious things we’ve ever seen. A small but sizeable percentage of people will sit in our ICUs weeks at a time, and the critical care infrastructure will grind to a halt. Some people will die of the virus, others by overwhelmed emergency services, yet other people will die because they don’t go to the ER in a timely fashion out of fear. The virus will cause collateral deaths, and you won’t be able to trust that the medical safety net will catch the people who need it. https://thefederalist.com/2020/05/08/icu-doctor-what-i-wish-people-knew-about-coronavirus/

Ne znate vi sta je 106. Davnih dana na okretnici znala se procedura. Majstor ode da popije pivo, pa onda ide da se vozi.

Da li je bilo reci o tome da i privatne laboratorije rade testove, sto na cov2, sto na antitela? Ima li nekog posebnog razloga zasto ne bi radile? Kakva su iskustva preko grane?

Mene ovaj i prethodni post strasno podsecaju na igru This War of Mine. Odigrajte ako niste. Zapravo, trebalo je da je preporucim pre mesec dana. U kuci koja je ruinirana, u neko apokalipticno doba, sedi vas nekoliko i pokusava da prezivi kako zna. Onda kada dodje vreme, vi posaljete nekog da izvidi cega ima. Nekad popije metak ili noz pa se ne vrati, a nekad naidje na pravo blago u vidu pet konzervi, tri flastera i cetri metka za pusku. Da, igra je toliko deprimirajuca. Elem, tako ja pomisljam kako je super sto je neko otisao da izvidi sta ima po kaficima, kakvo je stanje na ulicama, kako bi bilo lepo da vidimo kako se neko proveo u GSP, trznom centru itd. I odmah mi flesuje taj mentalitet kao da saljem nekog da bude topovsko meso hordama bandita i pljackasa...

Mislim da je problem sa njim sto deluje potpuno nezainteresovano za tudji problem. Nema empatije, i to mu cesto zameraju. Sto ne znaci da je direkno slagao, toliko ne znam o situaciji u SAD. Ali vise je problem stila nego sadrzine, mada ispravi me ako gresim. Ali isto tako detektujem ono, 'ko nema za kartu, daj pet karata', kad kaze ovo pred kraj da imaju toliko da ce da izvoze.

Da, publish or perish stvara ogroman pritisak za produkovanjem rezultata. Tu je i problem otvorenosti naucnih rezultata studentima i perspektivnim naucnicima zbog toga sto su cene casopisa sve vece. Citao sam cak da su marze izdavaca ogromne. Dok je Djelic bio ministar nauke, dok je uopste to bilo posebno ministarstvo, KoBSON je krenuo da placa za nase pojmove ne male sume da ucini dostupnim casopise institucijama. Nastavnici i istrazivaci su i od kuce imali pristup, a studenti na fakultetu i u vecim bibliotekama. Posle se za Zarka Obradovica to polako smanjivalo i sad je negde ostalo na tom nivou. Ali bar jos uvek postoji pristup. Inace, koliko znam, postoji taj H indeks koji se svuda uzima vrlo ozbiljno, posebno u Americi. S druge strane, pricali su mi Englezi da je tamo malo drukcije. Kada se neko prijavljuje za poziciju, obrazuje se komisija profesora iz te oblasti koji rade sirom zemlje (i obavezno ne sa tog univerziteta) i procenjuju dotadasnje radove. Nema posebnih kvantitativnih zahteva, tako da se moze unaprediti i neko ko nije napisao znacajnije delo do tad, ako se procenjuje da ono na cemu trenutno radi moze biti veoma znacajno. Sad, to se nije odnosilo na ove hard sciences, ali zanimljiv je kontrast. Sto se problema recenziranja tice, cuo sam i ja da postoji bias, ali iskreno tekstovi koje sam citao dosta su sareni. Ima tu i vrhunskih profesora, ali i doktoranata, side by side u istom casopisu, jedan pa drugi. Mozda zavisi od konkretnog casopisa, i urednika. Znam da postoji princip double blind recenzije, ali koliko se postuje, pitanje je. Znam iz prve ruke da recimo u mikrobiologiji postoji i tzv politicki aspekt bavljenja naukom. On se sastoji u tome da profesor koji vodi projekat zapravo sve vreme radi na sirenju kontakata i dobijanju novih i novih grantova, a mladji se bave samim istrazivanjima, a onda se on pridruzi u spisku autora. Znam da je tako i u nekim drugim oblasitma, ali nisam siguran da bih smeo da ekstrapoliram da je svuda. U humanistickim naukama svakako ima i toga dosta, ali eto i u necemu tako egzaktnom kao sto je mikrobiologija. Ali cini mi se da sam nehotice skrenuo ovu konkretnu temu u dosta sirok offtopic, pa cu stati i postaviti link za jedan koristan clanak. https://www.scientificamerican.com/article/virus-mutations-reveal-how-covid-19-really-spread1/

https://arstechnica.com/science/2020/05/a-lot-of-covid-19-papers-havent-been-peer-reviewed-reader-beware/ But another major factor has been the rise of what we call a preprint—an academic research paper that's posted to a publicly accessible server in advance of it having gone through the traditional process of peer review. When unvetted science that makes bold claims goes straight to the public, that can cause problems Ovo je deo problema sa naukom koji pratim vec dosta dugo. Iako bi se ocekivalo da su nauke postedjene proizvoljnosti, nazalost nije tako. Utvrdilo se pre neko vreme da preko 50% rezultata objavljenih u medicinskim casopisima u prethodnih 40 godina ne moze biti ponovljeno. U psihologiji postoje ogromni problemi sa manipulacijama p-faktorom, tj. prikazivanje slabih korelacija kao lakih. U eri koja mnogo polaze na big data i statistiku, izgubi se iz vida cinjenica da nijedan podatak sam po sebi ne govori nista. Uvek postoji zahtev da se podaci interpretiraju na odredjen nacin i toga nisu postedjene ni soft nauke ni ove koje se tradicionalno uzimaju kao metodoloski cvrste, kao fizika. Pored toga sto intuitivno lako potpadamo pod niz problema u rasudjivanju, uslovljenih raznim greskama zasnovanim na cognitive bias-u, javlja se jos jedan problem, a to je finansiranje nauke. Ovde ne mislim na ono glupo 'ko te placa', vec na proces pisanja i dobijanja novca za projekte. Tu postoji jedno usko grlo koje se nedovoljno problematizuje, a to je da po komisijama za dodelu cesto sede ljudi koji nisu direktno iz oblasti za koju se pise predlog. Na primer, nece uvek za projekat iz mikrobiologije sedeti u komisiji mikrobiolog. U uslovima konkurencije, pored kvaliteta, da bi se istakli, naucnici cesto precenjuju snagu doprinosa, preambiciozno postavljaju ciljeve, i potom kada se rezultati ne poklapaju sa time pokusavaju, cak ne ni namerno, da naknadno uklope interpretaciju sa ciljevima. U ovakvoj situaciji, cinjenica da mozes da postavis bilo kakav rad u preprint, i da ce to da dodje do novinara i sire javnosti, spojeno sa cinjenicom da takve radove oni ne znaju kako da citaju suptilno, javice se bombasticni naslovi koji od jedne sugestije, najave ili nedovoljno obrazlozenog zakljucka prave gotovu cinjenicu. Onda ce publika da klikce, sajtovi dobijaju novac od adwordsa i svima lepo. Naucnici, sto je poseban problem, znaju to, pa i sami, radi publiciteta, koji moze doneti kasnije beneficije, imaju tendenciju da isticu svoje radove u prvi plan. Kao sto rekoh, to cesto i ne mora biti plod sracunate zelje da se neko obmane, vec prirodne zelje da u uslovima ostre konkurencije izbijes u prvi plan. Zato danas imamo mnostvo naslova o tome kako se sve leci ova bolest, sta je sve misteriozno u vezi sa njom, i uopste poplavu 'informacija' koje ce verovatno vec za par meseci, ako ne nedelja ili cak dana, biti opovrgnute. Problem je i u tome sto smo odrastali citajuci informacije u udzbenicima i knjigama. Ono sto smo citali bili su konacni rezultati istih ovakvih procesa istrazivanja i navikli smo da kada citamo nesto o nauci citamo to kao konacne rezultate. S druge strane, ono sto zapravo imamo prilike da vidimo, je proces naucnog istrazivanja kako se odvija gotovo uzivo. Svaki preliminarni uvid koji se objavi je samo to, hipoteza (koju i dalje 90% javnosti ne razlikuje o teorije) koja jos nema dovoljno potvrda, niti znamo kakvu ima prediktivnu snagu. Pa ipak, zbog te stecene navike da tretiramo informacije iz naucnog sveta kao nesto gotovo, sada smo skloni da kad cujemo lekara da kaze 'ovo smo pronasli i ovo nam se cini' pomislimo da je to nesto sto je gotova stvar, isto kao sto je bilo i kad smo ucili u skoli. Zato mora da postoji neki buffer izmedju javnosti i naucnika, novinari koji imaju zaledje u nauci, znaju kako naucni proces funkcionise i mogu da to priblize na pitak i zanimljiv nacin publici. Da skole necemu sluze, o tome bi se govorilo u kasnoj osnovnoj skoli i u srednjim skolama, a ucenci bi sticali naucnu pismenost i mogli bi da sami procene sta je bombastican naslov a sta je realno postignuce. Umeli bi da prepoznaju senzacionalizam i prosto bi zaobilazili takve vesti. Bez klikova, one bi se sasule i uvenule i ne bismo imali ovaj problem. Umesto toga, imamo ambroziju koja raste na sve strane. To nije nista novo, ali je tokom pandemije posebno naraslo tako sto su preprintovi ukljucili naucno nepismenu javnost i, nazalost novinare, u taj proces, i dodatno ga izvrnuli neopravdanom bombasticnoscu.

"Rekla je da do sada nije bila mogućnost testianja bez indikacija, ali s obzirom da se u svim zemljama razmišlja o tome i mi ćemo to uvesti." Tipicno...

Vole da stave u naslov tako da ispadne neki zaplet za Bonda.

Lako je njemu da leci virus kad ga je slao kroz buducnost...

To je problem slican utvrdjivanju da li se virus prenosi preko povrsina. Oni nadju na svakoj povrsini virus ali ne znaju da li je ziv ili nije, a to je kljucno. U Hajzenbergu su nasli da je virus na svim povrsinama u domovima zadazenih mrtav. Doduse wwww je rezervisana spram te studije pa cu biti i ja, ali svakako predstoji jos dosta istrazivanja.

Kolektivni imunitet moze da se razvija ako dolazimo u dodir sa virusom. A ne moze da kaze nista o kolektivnom imunitetu jer naucnici koji se stvarno bave virusom ni sami to ne znaju. Niti koliko dugo antitela ostaju u organizmu, ni koliko stite, nista. Ponasati se da je ovaj virus kao drugi virusi nije u skladu sa nekim karakteristikama po kojima je ovaj virus specifican, cak i u porodici korona virusa. Postavio sam link u podforumu za nauku, ali postoje razlozi da se veruje da nikad nece nestati i da vakcina cak i nece biti potrebna u istom smislu u kom nije potrebna za prehladu (koju izaziva takodje jedan tip korona virusa). Ali to niko ne moze da predvidi. Takodje za sad ovaj virus ne pokazuje sklonost ka mutacijama, tako da nema osnova da se kaze da ce sam virus da slabi. Dakle, ako nemamo osnova da kazemo ni da ce virus da slabi, ni da ce imunitet protiv njega da jaca, onda je u najmanju ruku neodgovorno davati bilo kakve optimisticne prognoze. Bolje samo upozoravajte ljude na to kako da se pridrzavaju mera, i ne pricajte kao da znate ono sto niko jos ne zna.