Cyber

Nekad sam se bas pitala kakav je osecaj kad covek ne sme da kaze ono sto zapravo misli jer uvidja da to ne moze da odbrani plauzibilno. Vremenom sam shvatila da od toga ima i gore – to je kad je neko toliko mariniran u svom nakaradnom ubedjenju sa kojim raspameceno puca na sve strane. Iz toga se moze zakljuciti da prvopomenuta grupa, u odnosu na drugopomenutu grupu, ipak ima neki unutrasnji kompas a to nije malo u ova eticki i intelektualno dezorijentisana vremena. Pre neki dan mi se posrecilo da razradim misli dok sam citala razmisljanja jednog ovdasnjeg profesora psihologije u vezi sa ruskom agresijom. Putinova argesija je eklatantan primer nedostatka stida. Kaze profa, ljudi moraju biti u stanju da se stide da bi mogli da imaju iole konstruktivne medjuljudske odnose, a to vazi i za drzave (sic!). Sposobnost coveka da oseca stid je preduslov da se odnosi sa drugima razviju u reciprocitet a ne antagonizam. Zakljucak koji sledi - kada je Diktator izvrsio invaziju na Ukrajinu on je sa svom zeljenom jasnocom otkrio ne samo svoje maligne ambicije vec i svoju nesposobnost da se stidi. Zajahao je vlast pa se osilio, navikao je da niko nista ne sme da mu kaze, misli da je superioran u odnosu na sve ostale, ne trpi prigovore i postaje sve bahatiji, nemilosrdniji i bestidniji. Sve vise preti. Iza naizgled zainteresovanog stava kojim je nekada opcinio sledbenike, krije se zrtva sopstvenog samovelicanja koja oseca dubok prezir prema drugima. Stvara se konfuzija kod druge strane, koja ne može da veruje da neko može da bude toliko bestidan i on to vrlo dobro zna da iskoristi. Ono sto je sada eticki nuzno jeste da vojska, politicari i ostala sluzincad uvide da su pogresno dali poverenje ovom despotu i dozvole sebi da se (po)stide uzasa u koji su umesani (mnogima je to vec jasno), te iskoriste to osvescenje da zaustave pomahnitalog diktatora. Na njima je velika odgovornost. To vazi i za sve druge njegove poklonike. Nazalost, skoro niko ne zeli da se (po)stidi i tako prevazidje svoja ogranicenja, posto vecina ljudi trazi samo potvrdu za svoje zablude do poslednjeg daha. Isto kao sto se formuski jurisnici bore do poslednjeg zareza znajuci da ono sto uvijaju u oblande ne mogu plauzibilno da odbrane. Gornje izlaganje je pokazalo da za njih ipak ima nade. Uvek neka vajdica!

Sta god da je zeleo, postigao je (za sada) sve suprotno. Ujedinio je Evropu. Pomaze Makroncetu da dobije izbore. Mozda nehotice i nama pomogne, tj. katapultira (nevoljnu) Srbiju iz svog krila u narucje mrske joj civilizacije. Ne samo da je napravio pariju od sebe u celom civilizovanom svetu gde mu vise nema mesta, nego na dno kace povlaci i zemlju kojom despotski vlada. Istorija nas uci da nikad nijedan diktator nije mogao sam protiv svih konstantnim pretnjama. Svet mu je kompaktno okrenuo ledja na nacin koji do sada nije vidjen. Okrenuce mu ledja i njegovi kad ih posledice njegove megalomanije otrezne pa ga, ako imamo srece, na pravdi boga nekako svrgnu. Njegovo je odbrojano.

Ničija nije gorela do zore. Gledamo početak kraja.

Javili nedavno da to vadjenje na kvazi-pravne tehnikalije nece biti uzeto u obzir. Savet UN za ljudska prava je izglasao rezoluciju o istrazi navodnih zloupotreba u tekuccem ratu Rusije protiv Ukrajine. Ukrajinski ministar spoljnih poslova pozvao je na formiranje specijalnog tribunala koji bi razmotrio odgovornost Rusije - 32 od 47 zemalja u Savetu UN za ljudska prava glasale su za istragu u vezi sumnji o krsenju ljudskih prava. Protiv su glasale samo dve zemlje clanice – Rusija i Eritreja. 13 zemalja, ukljucujuci Kinu, su bile uzdrzane. Rezultat glasanja prakticno znaci da se moze imenovati nezavisna medjunarodna istrazna komisija, sto je najvecca mogucca instanca koju savet moze da inicira. Osim toga Medjunarodni krivicni sud (ICC) u Hagu je vec pokrenuo istragu o moguccim ratnim zlocinima u Ukrajini. Specijalni tribunal je spreman za rad. Humanitarne organizacije na terenu od samog pocetka dokumentuju slucajeve koji bi se mogli ispitati.

Poredjenje ima konotaciju izjednacavanja a to nije bila namera. Zato sam upotrebila rec ”paralela” koja ima konotaciju slicnosti koje se u ovom slucaju ogledaju u pogresnoj kalkulaciji okupatora u vezi sa vremenskim sprovodjenjem plana i potcenjivanjem snage otpora napadnutog. Kad vec poredis – zar ne bi trebalo porediti oruzane snage (broj vojnika, naoruzanje i ostala oprema) a ne broj stanovnika? U zimskom ratu su Finci imali 200.000 boraca, 32 tenka i 119 aviona. Crvena armija je imala 460.000 boraca, 1.500 tenkova i 1.000 aviona. Zato finski otpor i jeste, kao sto kazes, cudo. To svedoci o velikoj motivisanosti, te se tu moze povuci paralela sa Ukrajincima koji nesumnjivo pokazuju odlucan otpor. U finskom slucaju se kao bitan faktor takodje pominje i to da su imali bolju, tj. nezavisniju komandnu strukturu od Sovjeta. I tu bi se mogla napraviti neka paralelica sa sadasnjim dogadjajima. Secam se, nedugo nakon pocetka ruske agresije na Ukrajinu, ovdasnji vojni znalci su bili zbunjeni nekim cudnim rastrojenim potezima ruske vojske, pa se kao jedan od mogucih razloga pominjala nespremnost vojske – a i nizeg komandnog kadra - kojoj kao da je "neko" samo naglo rekao ”kreni!”. Kasnije sam citala neku izjavu nekadasnjeg sovjetskog ministra inostranih poslova Kozirjeva, koji je manje-vise potvrdio losu komandnu sinhronizaciju i marionetsku ulogu generala koji sviraju kako im kremaljski Svevisnji kaze. Rece Kozirjev tada i da Putko u najblizem krugu nema nekog ko je vojni autoritet i koga bi saslusao – on tera svoje i niko ne sme nista da mu kaze. Hajd´ da ne povlacim jos jednu, svima znanu, paralelu.

Zaboravila sam da kazem da ovdasnji znalci prave paralelu sa finskim zimskim ratom ´39. kad je Staljin napao Finsku, misleci da ce brojcano duplo manju vojsku pregaziti ocas posla. Prema recima generala Grigorija Kulika, Staljinov optimisticki plan je bila brza pobeda u roku od 10-12 dana (Simon Sebag Montefiore, Stalin: The Court of the Red Tsar). Kad ono (!) - Finci pokazali zilav i kompaktan otpor. David protiv Golijata.

Sva je prilika da je prvenstveno Putko taj koji se prevario. Jer da nije, ne bi dosao u situaciju da uvozi inostranu radnu ratnicku snagu kao topovsko meso. Zbog mira kod kuce mora da nekako smanji broj domacih leseva iz "specijalne mirovne operacije".

Zamisli kad boldovano treba uopste objasnjavati. Sto se "zakljucivanja" tice - ima dosta takvih primera ovde - tu se zapravo ne radi samo o zakljucivanju o nekom, ovde nemackom drustvu nego o sustinskom nepoznavanju etickih, socijalnih i kulturoloskih obrazaca razvijenih demokratskih drustava. Lakmus papir. Neko ko ima barem elementarnu psiho-socijalnu spoznaju takvih drustava ne bi nikada iz ovog pisma izvukao (nepovoljan) zakljucak o celom tom drustvu. Reakcija nemacke javnosti koja se mogla i predvideti i koju opisujes je dokaz za to – slobodno gradjansko drustvo burno reaguje na takve ispade jer se ne identifikuje sa sistemom vrednosti koje to pismo zastupa. To su nepoznanice za predpoliticku svest koja iz inferirornosti trazi dlaku u civilizacijskom jajetu. Cherry-picking je signum podcinjenosti predpolitickim ogranicenjima. Ove kobne socio-kulturoloske razlike se nacisto razoblice u ratovima.

Kolega, ovo nije mesto za inace vrlo interesantnu temu o preskriptivnoj i deskriptivnoj lingvistici. Razumem profesionalni izazov ali jedan (svestan) jezicki transfer na topiku o ratu, ne bi trebalo da bude pretnja duhu jezika, osim ako se ne radi o dogmatskom jezickom pristupu koji je ukorenjen u strahovanjima kojima je kvintesencijalno uporiste u stvarima koje nisu jezicke prirode. Jer da jesu jezicke prirode, tebe bi trebalo da zabrine da se ne zapate ozbiljne leksicke bljaje od kojih sve vrca na ovom forumu. Da ne zalazim u semanticko minsko polje i pragmatiku od cega pamet staje. Tip (sic!): pdf Nauka i obrazovanje, tamo mozes da otvoris prikladan jezicki topik. To je pravo mesto.

Sta sve moze da se ucita kad napisem da je ca 90% ukrajinskih izbeglica zena i dece! Duhovi se nacisto uznemire. 😄

Ti sada uvlacis u pricu nesto sto nema veze sa mojim inicijalnim komentarom koji se jedino i samo odnosio na de facto situacija na terenu - ca 90% zena i dece izbeglica u zemljama van Ukrajine. To se ne moze porediti sa de facto situacijom na terenu sa sirijskim izbeglicama. Razlozi i pretpostavke zasto je to tako su skroz drugi par cipela.

To je (za sada) pretpostavka - nije se (jos) desilo. Ono sto se nije desilo ne moze se validno porediti a onim sto se desilo.

Polako, ne zuri, razmisli. Medju ukrajinskim izbeglicama je skoro 90% zena i dece, ciji su sinovi, muzevi, ocevi i ostala muska rodbina ostali da se bore u Ukrajini. Te zene i deca dolaze gde mogu da dodju privremeno, da sacuvaju glavu dok se vojno sposobni muskarci kod kuce bore protiv ruskog agresora.

Da bi dokazala svoju pouzdanost "ruska strana" je uvela cenzuru i 15 godina corke za izgovorenu rec ”rat” i izvestavanje o njemu, cime je uklonila sve opozicione medije + zatvorila digitalna vrata i prozore u svet. Tvrdnje treba dobro zastititi!

Moja uciteljica je imala fizionomiju lica i pundju kao Jovanka Broz. Jednom sam sedeci u zadnjoj klupi crtala njen portret (skizzenblock 4) umesto da pazim na casu. Ukebala me, bez reci uzela korpus delikti, mirno odsetala do oglasne table i zakacila uradak. Htela sam da propadnem u zemlju. Mi smo joj bili generacija pred penziju. Bila je izuzetno prijatna. Znala je da nas zainteresuje, usmeri i probudi nam intelektualnu radoznalost, da nam dâ pravo na rec i misao. Bili smo subjekti. Ovo mi je, naravno, postalo jasno tek kad sam odrasla. Kad smo trenirali krasnopis nije nam dozvoljavala da upotrebljavamo gumicu za brisanje. Objasnila sam je i zasto. Naime, ako znamo da nemamo gumicu onda moramo da se dobro koncentrisemo i mislimo (”planiramo tekst”) da ne bi pravili greske koje ne mozemo da ispravimo. Tada nisam imala pojma da mi je to bila prva naucena lekcija o prevenciji intelektualne lenjosti.

A pazi tek ovu juvenilnu genijalstinu.

Novouvedena cenzura ruskih medija je pokazna vezba i sramni sled stvari koje su adresirane u ovom postu. Reuters je prekjuce preneo vest da ce poslednji veliki nezavisni medijski kanal u Rusiji Novaja gazeta sa svog sajta ukloniti clanke o vojnim akcijama Rusije u Ukrajini zbog cenzure. Osnivac lista Dmitrij Muratov navodi da novine prestaju da izvestavaju o ratu. Prosle godine Muratov je dobio Nobelovu nagradu za mir „za napore da zaštiti slobodu govora, što je preduslov za demokratiju i trajni mir“. Medjutim, list cce nastaviti da izvestava o posledicama invazije po Rusiju. Ruski donji dom je u petak usvojio zakon koji bi mogao dati 15 godina zatvora za novinare koji prenose „lazne“ vesti o ruskoj vojsci i ratu u Ukrajini. Otkako je rat poceo nekoliko medija koji nisu pod kontrolom drzave su sve vise pod pritiskom. Drzavni organ za cenzuru, Roskamnadzor, blokirao je pocetkom nedelje nekoliko ruskih medija. Prema recima drzavnog tuzioca, medijski kanali su sirili informacije o ratu u Ukrajini koje „ne odrazavaju stvarnost“ i krse drzavnu cenzuru. Ruski nezavisni TV kanal Dozd prekinuo je emitovanje u cetvrtak nakon sto ih je cenzura blokirala. Radio stanica Moskva Eho, koja je imala istaknutu ulogu u novom medijskom pejzazu koji se pojavio u Rusiji nakon pada Sovjetskog Saveza, takodje je objavila prestaje sa radom. Nezavisni ruski novinski sajt Meduza takodje je naveo da njihova veb stranica vise nije dostupna u Rusiji. Izvor: Svedski javni servis Ovo je strasno. Ali ima i strasnije (u tom kontekstu) - ovo neki nece ni da cuju jer im kvari totalitarni poredak u glavi. Da kompletiram sliku i priliku ... dozvoljenog drzavnog narativa za ”дорогие товарищи” o tome kako je ”specijalna operacija” u Ukrajini pravi uspeh i kako se vojnici i oficiri hrabro bore za mir kao pravi heroji i tako to.

Ima a bice ih jos. Iz ranijih iskustava se zna da je vrlo vazno sto bolje dokumentovati od pocetka. Klick!

U toku su ratni zlocini i njihovo dokumentovanje je vec pocelo.

Ovo je, u najmanju ruku, bestidno! Ne znam ko bi mogao biti u vecem dodiru sa (krvavom) stvarnoscu od ljudi koje je okupirao "krvozderni ruski vampir" dok "formalno na vrhu piramide" stoji KGB-kriminalac.

Upravo tako. Zato i mislim da je poenta u tome.

Poenta je u tome da kontrola nad NE Rusima daje kontrolu nad strujom. A kontrola nad strujom daje kontrolu nad gradom. Docim, ako im se cefne mogu da iskljuce struju a svi znamo sta to moze da prouzrokuje.

Ali je vrlo lako opisati uredjenje u kome ljudski zivot ne vredi pisljiva boba i koje je dobar primer "medisjkog fasizma" koji pominjes (pogledaj gore erwinov post). Rusija je kleptokratija u kojoj danas jesi, sutra nisi. Na celu je kriminalac, apsolutni vladar zivota i smrti treniran na beskompromisnoj KGB-doktrini. Ruski politicki DNA: ubistva, zlostavljanje i hapsenje neistomisljenika, elimisanje opozicije, montirana politicka sudjenja, trovanje svojih gradjana po svetu. Svakome na volju da trazi dlaku u demokratskom jajetu, i sunce ima fleke ali sta je alternativa otvorenom demokratskom drustvu? Ovo dole od cega pristojan svet hoce da pobegne glavom bez obzira? Rusija je jedna od najopasnijih zemalja na svetu za novinare. Nobelovac Dmitrij Muratov je rekao da se stidi onog sto njegova zemlja radi. Prema međunarodnoj organizaciji Komitet za zaštitu novinara, CPT Rusija je po smrtnosti novinara na 149. mestu od 180 ispitanih zemalja. Iako to nikada nije dokazano, mnoge nezavisne organizacije sumnjaju da iza ubistava stoji režim. Istrage koje su sprovedene kritikovane su da su nedovoljne ili pristrasne. Iako je više novinara umrlo u vreme predsednika Jeljcina, mnoge od smrti su bile povezane sa misijama u nesigurnim ili ratnim zonama, ne samo u Ceceniji. Otkako je Putin došao na vlast, smrti novinara se sve više klasifikuju kao atentati. Prema organizaciji Reporteri bez granica, u Rusiji je više novinara u zatvoru nego pre pada Sovjetskog Saveza. Zapravo, opasno žive svi koji su na bilo koji nacin trn u oku režimu. U nastavku samo neki od vrlo poznatih primera: Mart 1995: Vladislav Listjev, šef televizijske kuće Ostankino, ubijen iz vatrenog oružja. Veruje se da je ubistvo povezano sa činjenicom da je planirao da zaustavi TV reklame, što je zabrinulo ”poslovne” krugove. Novembar 1998: Liberalna političarka Galina Starovoitova, poznata aktivistkinja za ljudska prava, ubijena je u svom domu u Sankt Peterburgu. Oktobar 2002: Valentin Cvetkov, guverner Magadanske oblasti, ubijen u Moskvi. Pokušao je da suzbije kriminal u industriji zlata i nafte u Magadanu. Jul 2004: Američki državljanin Pol Klebnikov, urednik ruskog izdanja časopisa Forbs, ubijen je u Moskvi nakon što je, između ostalog, pisao o korupciji u Rusiji i objavio listu najbogatijih ljudi u zemlji. Oktobar 2005: Ubijen bankar Aleksandar Slesarev. Njegova banka je osumnjičena za pranje novca i oduzeta mu je dozvola, što je izazvalo opsežnu bankarsku krizu. Septembar 2006: Andrej Kozlov, jedan od najvećih guvernera centralne banke Rusije, ubijen je iz vatrenog oružja. Pokušao je da zaustavi pranje novca. Oktobar 2006: Novinarka Ana Politkovskaja, poznata po svom kritičkom izveštavanju o ratu u Čečeniji. Ubijena je iz vatrenog oružja u liftu svoje stambene zgrade u Moskvi. Novembar 2006: Aleksandar Litvinjenko je umro u Londonu samo šest nedelja nakon smrti Ane Politkovske. Bivši agent KGB-a otrovan je polonijumom-210, radioaktivnom supstancom bliskom arseniku. Februar 2015: Boris Njemcov ubijen u Moskvi, nadomak Kremlja. Mart 2018: Trovanje Sergeja Skripala i njegove ćerke Novitjokom, ruskim preparatom koji je razvijen 70-ih godina i za razliku od starijeg hemijskog oružja, poput iperita, smrtonosan je čak i u vrlo malim koncentracijama. Naravno da Putin nije svojerucno nikog ”overio” i da ne narucuje eksplicitno da se neko ubije ali on stvara atmosferu koja daje razresene ruke njegovim kerberima. On aminuje sve. ”Ako dovoljno puta okruženju kažete da biste želeli da se rešite nekog Navaljnog, to se tumači kao želja za ispunjenjem” (Mikhail Zygar, Vsja kremljovskaja rat). Bilo je to i kod nas, da ne imenujem ovde zrtve i nalogodavce. I onda se ovde dize na kub idiotska odluka nekog fakulteta u Italiji o Dostojevskom koja je, kao sto se dalo ocekivati, izazvala razumljive protivreakcije te brzo i ukinuta - stvar resena u slobodnom demokratskom drustvu. A ko sme da se suprotstavi odluci Dume - znaci Putina - iz prvog kvota u ovom postu?

Ruski borbeni avioni narusili su danas svedski vazdusni prostor, kaze nacelnik Vojnog vazduhoplovstva na sajtu svedskih oružanih snaga. Radi se o ukupno cetiri aviona: dva ruska SU 27 i dva ruska SU 24. Incident se desio istocno od svedskog ostrva Gotland. Vojno vazduhoplovstvo je foto-dokumentovalo incident tokom operacije sa Jas 39 Gripen. To Rusi vole da [nam] rade ponekad. Poznavaoci, kakvi su to avioni? Nevezano za to, Finska i Svedska su danas malo trenirale koordinaciju. Komsijski - sta ce ”mukice” kad je sve tako napeto.

Hvala ti! Bilo mi je nesto cudno da su - da li su? - Belorusi toliko trapavi i da je sada na izvolte podeljen plen, tj. karta podeljene Ukrajine. Sve neka cudesa ovijeh dana.