Cyber

Pa nije. Ako je teznja nula, onda je to nulta tolerancija. Jer, ako ”sto manje” znaci da je teznja nula - koja cifra dosledno tome odrazava teznju kad kazemo "sto vise"? Danska se uzima kao primer zemlje koja se od drzavnog aktera u privredi transformisala u drzavu konkurencije na slobodnom trzistu. Znaci, uloga drzave je postala instrumentalna, moze se reci, u sluzbi ekonomske slobode a ne obrnuto. Zahvaljujuci tome je mala zemlja Danska, postala jedna od najbogatijih evropskih zemalja (bogatija od Svedske a pamtim kad smo isli u jeftiniju Dansku da kupujemo). Danci imaju dugu trgovinsku tradiciju i vrlo dobro znaju vaznost ekonomskih sloboda. Oni su odmah posle WWII shvatili sta i kako im je ciniti da bi od male zemlje, zavisne od spoljne trgovine, stigli do ovog sto danas jesu, pri cemu spoljna trgovina cini trecinu BNP-a. Ako pogledas nordijske zemlje, Danci su jos ´72 usli u EU, nije to slucajno - tu se upravo radilo o slobodnoj trgovini. Drzava uvek ima manje ili vise shapu na i upliv u skolstvo ali u danskom primeru nije bas da ”prestaje svaka prica o […] nemesenaju drzave". Nisu Danci takvi fatalisti. Oni su pre inovativan primer balansiranja. Puno se o tome moze reci jer je to dobro dokumentovana oblast. Primera radi, Danska nema zakonski obavezno skolovanje (ni osnovna skola, ni srednja skola) – znaci, sva deca ne moraju da fizicki pohadjaju skolu (u Svedskoj je fizicko pohadjanje osnovne skole obavezno). Danska umesto toga ima zakonski obavezno obrazovanje, sto de facto znaci da roditelji u Danskoj mogu da sami poducavaju dete kod kuce ako to nadju za shodno (u Svedskoj se za to pravo bore godinama). Sto se tice gimnazije, drzava je odavno skinula centralisticku shapu sa nje u pogledu pedagoske slobode odlucivanja. Princip je da drzava finansira a rektori i njihovi odbori odlucuju. Subsidijarnost im daje mogucnost da sami razvijaju delatnost onako kako smatraju da je pedagoski neophodno i svrsishodno bas u njihovoj skoli u datim uslovima. Ni tzv. centralni dokumenti (predmetni planovi/ciljevi i sl.) se ne moraju slepo pratiti (kao u Svedskoj). Ovo su samo neke relevantne gro crte u kontrastu sa boldovanim.

Koliko jos ljudi na svetu treba da prodje to sito i reseto, koliko jos generacija treba da se rodi na kojima bi se isprobavale maloumne ideje i teorije?

Ne verujete samo Vi. To Vas svrstava u jednu sve upadljiviju manjinu a sto je vrlo recito o stanju sveta u kome zivimo.

Da, za puno toga se moze reci da je prirodan proces (zar to treba naglasavati?). Zato sam se striktno i eksplicitno ogranicila na prirodan proces u kontekstu slobodnog trzista, nisam sirila to na druge stvari (qui bono?). Prvo sam utemeljeno objasnila sta se desava u tom procesu da bih ga sledstveno tome definisala kao prirodan proces i to poduprla A. Smithom. Ovde zelim da pojasnim sta mi se u glavi motalo kad, u spojleru koji si kvotovao, napisah ”dinamika” i ”evolucija” u vezi sa prirodnim trzisnim kontekstom kapiutalizma i usput da nadogradim neke stvari koje pominjes u svetlu jedne teorije koju sam svojevremo koristila u neku (drugu) svrhu pa mi se svako malo pricinjava u nekom kontekstu. Radi se o Teoriji prostora ciji tvorci (Deleuze & Guattari) dele prostor na “striated” (u smislu: prostor usidrenosti/staticnosti) i “smooth” (u smislu nepredvidljivosti dinamike). Ovde se ne radi o fizickom vec o metafizicom prostoru u kome Deleuze i Guattari nalaze i definisu fundamentalne karakteristike razlicitih fenomena (muzika, matematika, socijalne veze itd.). Ukratko, “striated space” ima karakteristike rigidnosti, predvidljivosti i po prirodi je hijerarhijski, homogen, Drzavni apparat, tj. drzava je par exellence primer tog prostora. Isto kao i, primera radi, patrijarhalna porodica (vazna stavka u kontekstu raspodele rada sa pocetkom industrijske revolucije, ali to drugom prilikom). Sve sto je rigidno nije bas prilagodljivo, jelte. S druge strane, “smooth space” se metaforicki moze opisati kao prostor nomada jer ga karakterisu promene, dinamika, nepredvidljivost, heterogenost. Ovo je prostor dinamicnih desavanja, postanka/nastanka, izuma – jednom recju, prostor delovanja a ne mirovanja. Dinamika slobodnog trzista nije zero-sum game i zato bih ja smestila preduzetnistvo/slobodno trziste/kapitalizam u ovaj “prostor dinamike”. Ovde se moze govoriti o prilagodljivosti untrasnjeg prostora vanjskom prostoru kroz ponudu i potraznju na slobodnom trzistu. To i sam dotices pominjuci “razvoj i prilagodljivost kapitalizma”. To takodje potvrdjuje superiornost “dinamicnog prostora” (kapitalizma) u odnosu na “staticni prostor” drzavizma a kroz “prilagodjavanje” - ja bih pre rekla kroz prirodnu dinamiku slobodnog trzista - i to je ono sto tvorci Teorije prostora definisu kao sposobnost “deteritorijalizacije”, koja se ovde moze posmatrati u kontekstu dinamike (slobodnog) trzista, sto sam ja ranije adresirala kao “prirodan process” koji ne treba drzavisticki gushiti. Deteritorijalizacija moze da bude i destruktivan proces, svaka medalja ima dve strane, nista nije crno belo (treba li to uopste reci?). Pominjes “rat i razaranja” a rat je destruktivan primer “dinamicnog prostora” kao “afektnog” - svet se rusi i gradi, svaki nestanak donosi nosi [neki] nastanak. Kazes da ratovima ne bi “omogućavao da se nesmetano odvijaju” – ko bi?* (vidi spojler). A stalno se ponavlja. Ako zamislimo rat kao snagu koja klade valja, iz toga sledi da je rat jedna vrsta deteritorijalizacije staticnog prostora ljudske ushushkanosti u laznoj sigurnosti (to se desava drugde, ne kod nas). Na primeru rata se vidi interakcija sa “staticnim prostorom” koji se ogleda u mirovnim pregovorima i organizacijom normalizacije nakon rata – red i rad u obnova . Pogledaj kako su evropske zemlje bile porusene nakon WWII. Pa se radilo, gradilo, obnovilo, izgradilo novo drustvo, novi zivot itd. a saveznici su, izmedju ostalog, bili saglasni da se – sta je tu je – steceni mir moze trajno odrzati povecanjem proizvodnje (svega je nedostajalo) i slobodnom trgovinom na globalnom trzistu da bi se postiglo sto vece blagostanje – drugim recima, bolje da ljudi medjusobno trguju nego da ratuju. Otuda ideja za Marshalov plan (koji je, btw, Staljin odbio). ”Growth is not a cure-all, but lack of growth is a kill-all” - drugim recima, vise kapitalizma. A setimo se i parole “Wandel durch Handel (”promena kroz trgovinu) kao simbol zapadnonemacke politike priblizavanja i otopljavanja odnosa sa istocnim blokom iza celicne zavese u doba hladnog rata. Sve u svemu, “statican” i “dinamican” prostor se medjusobno ne iskljucuju; dapace, oni postoje samo u neizbeznoj interakciji. U ovom kontekstu ima smisla govoriti o interakciji izmedju drzave i trzista, tj. kao sto sam ranije pomenula, da li, kako i koliko drzava [treba da] ima upliv na slobodnom trzistu. To je podlozno slobodnoj diskusiji otvorenog uma.

Ovo zvuci kao da je kapitalizam neki autonomni spoljni faktor, neka visa sila i subjekat koji moze da "preuzme" stvari/drzavu u svoje ruke. Da li mozemo da svrgnemo kapitalizam kao sto mozemo vlast (manifestaciju drzave)? Ako bismo (hipoteticki) mogli ja bih se zapitala - zasto? Podjimo od toga da je kapitalizam ekonomski sistem u kome su sredstva za proizvodnju u privatnom vlasnistvu i u kome proizvodnju regulisu trzisne sile, sto podrazumeva trzisnu ekonomiju, a koja pretpostavlja prava privatne svojine, privatna preduzecca i pravo proizvodjaca i potrosaca da se slobodno ponasaju kao prodavci i kupci (vec receno ovde). Ovo slobodno ponasanje aktera se, shodno tome, desava na slobodnom trzistu koje, prirodno, ima svoju dinamiku sto je imanentno svim ljudskim interakcijama. Na tom slobodnom trzistu se desava ono sto je Hayek definisao kao "the extended order of human cooperation", tj. ljudska saradnja stavljena u sistem gde se u okviru odredjenih pravila svaki preduzetnik vodi svojim interesom, trudi se te tako istovremeno povecava potencijal celog tima, jer u timu su svi zavisni jedni od drugih. Na taj nacin se individualna stremljenja i ”koristi” spajaju u jedan visi, zajednicki cilj (receno ovde). Primera radi, jedan od konkretnih rezultata stremljenja ka visem zajednickom cilju je drzava blagostanja, koja je i idejno i prakticno nastala u kapitalistickim zemljama. Welfare je, dakle, plod kapitalizma i manifestacija njegove pozitivne spirale (da, da ima i negativnih), a welfare modeli koji danas preovladjuju su bili objasenjeni ovde. Iz ovoga se moze zakljuciti da je slobodno trziste jedan fiziokratski proces. Potporu za to nalazimo kod, na primer, A. Smitha koji kaze da ekonomskim zivotom ljudi upravljaju nepormenljivi prirodni zakoni i da je glavno pravilo ekonomske politike da dozvoli prirodnim zakonima da se manifestuju slobodno bez drzavnih remetilackih upliva i intervencija. Ovde se moze sporiti oko toga da li, kako i koliko drzava treba/sme da intervenise, to je skroz legitimno. Ali moze li se i kako osporiti/oboriti gore opisani proces? Ako gore opisano posmatramo kao prirodan proces onda na tvoje (boldovano) pitanje, kontrapitanje - sta je suprotno od prirodnog procesa?

Ovo bi bilo interesantno prodiskutovati otvorenog uma pa videti do cega bi se doslo. Ja imam neke nesortirane misli i teorije na tu temu koje bi trebalo da povezem u smislenu celinu. Izbegavam licne primere ali sam se setila jedne anegdote koja ilustruje jedan od prepoznatljivih faktora - mentalitet (o tome vise kad/ako...) . Odlazila ja u jedan ovdasnji bistro na rucak dva-tri puta nedeljno, duze od godinu dana. Novo mesto, fantastican enterijer, dobra hrana, ljubazno osoblje i – a to je meni jako vazno - prvoklasan escajg a ne neki ofucani bofl koji izaziva gadjenje. Odlicne predispozicije za jedan restoran. Nema kome nisam preporucila da tamo ode. Posto je glavna strafta tu ima vise restorana sa uobicajenim ruckom, znanim kao ”The Lunch”, radnim danima po pristojnoj ceni - obicno je nekoliko jela na meniju, na tabli pise koja, pa biras. Primetila sam da se tamo uvek upadljivo shetka jedan nabildovan crnomanjasti i nadgleda (ispostavice se, vlasnik + Balkanac + crni dzip). I onda vidim na sajtu da su prosirili ponudu pa subotom uveli tzv. ”shopping lunch” a nedeljom brunch. Naravno i to da probamo, odemo jednu subotu. I tada prvi put dolazim(o) u kontakt sa tim petlom. Prisao nam na ulazu, odveo nas do stola i pita sta cemo. Ja kazem, lunch. Kaze da to serviraju samo radnim danima i ponudi nam à la carte. Ja onako zatecena pomislim da sam ja nesto pobrkala i posto smo bili gladni zatrazimo meni. Narucimo sve redom, predjelo-jelo-dezert i kako taj ritual sa sve pauzama traje dosta dugo, ja usput cujem da drugi gosti narucuju “shopping lunch” i vidim da dobijaju. Na kraju balade zatrazimo racun i tom prilikom ga pitam otkud drugi gosti jedu “lunch” na sta ce on mrtav hladan da kaze da oni jedu “shopping lunch” (a ja neiskusno trazila “lunch”!). Naravno da mi vise nikada nije palo na pamet da tamo odem. A la carte naravno kosta pet puta vise od tog strandardizovanog rucka, ali to nije problem, mi smo svojevoljno izabrali da narucimo. Problem je prevara, to splacinarenje. Tako balkanski gedza zamislja kapitalizam. Zamislite sirovinu koja misli od danas do sutra, da zavrne i tako nesto kratkorocno ucari - i to stalne goste koji su mu doveli jos gomilu drugih gostiju zahvaljujuci preporuci. Tupcha koji nema plan, nema strategiju, nema usluznu finesu, nema pojma kako se zadrzava i povecava klijentela, ne zna da investira ne samo novac nego i trud da razvije stvari jer mu se zuri da se nafatira a posle sta bude, sirovina bez socijalne kompetencije, shibicar sa dna kace. Usred Svedske! Nije proslo dugo a restoran je sve vise zvrjao prazan (cula sam posle slicne zalbe a i o zakidanju na porcijama) a onda je i zatvoren. Onakav pocetni potencijal, onako krasan restoran na krasnom mestu usred gradske vreve – procerdana dobra startna pozicija, procerdani pocetni svetli izgledi za buducnost. Prepoznajete crtu?

Kazu da prva slika koju je NASA objavila juce seze u proslost skoro koliko i svemir, koji postoji već 13,5 milijardi godina. Istrazivaci i inzenjeri iz USA, Evrope i Kanade rade vec 20 godina na kompletiranju teleskopa. Kazu i da ce (dolazece) slike biti toliko precizne da ce se moci videti da li su planete naseljive ili ne. Ovo je fascinantno, pre svega kad covek shvati kolika je moc timskog rada kad se znanja udruze. Koji iskorak! Sto rece jedna naucnica u prvom videu, postavljacemo pitanja za koja nismo ni znali da postoje.

Moj prilog se nije odnosio na to zasto/kako/zbog cega je tema zapoceta. Moj prilog se jasno odnosio na manifestaciju diskusije, tako sto sam vrlo eksplicitno precizirala prirodu i cilj svog priloga i na pocetku i na kraju: 1) kao doprinos ”razgranicavanju nekih pojmova koji se ovde ´ladno mesaju u intuitivnoj argumentaciji” i 2) kao ”okvirna postavka da bi se razmislilo o cemu se prica, sta se kritikuje i zasto”. Naglasila sam i zasto je to vazno - zbog "pravljenja distinkcije izmedju raznih pojmova", te njihovog stavljanja u "adekvatan kontekst i medjusobni odnos". Moze li preciznije i jasnije? Prebrzo si citao (tako nas mozak predje vise puta dnevno, kazu istrazivanja). Unitarizam nisam ni pomenula. Pomenula sam utilitarizam (moralna doktrina) u smislu ”sto vece ukupno blagostanje svih u sto vecem mogucem obimu” a sto je, moze se reci, relevantan pojam u welfare kontekstu. Na to sam dodala da je u razlicitim drzavama razlicit stepen utilitarizma, pa sam to ilustrovala prikazujuci razlicite welfare modele. Etatizam sam pomenula na pravom mestu definisuci Beveridge-model koji odlikuje klasicna etatisticka redistribucija ”blagostanja”. Preciznije nije moglo. Ali preciznije citanje bi i moglo i pomoglo - to vazi za sve! - da bi se izbegli ovakvi nesporazumi i vrtenje u krug.

Taj proces je odavno uveliko u toku. U Svedskoj je, primera radi, izvrsena deregulacija trzista ulaskom u EU 1995 i razlika je vrlo brzo bila primetna. Danas je uglavnom ostao samo onaj mit o Svedskoj. Danci su dosta pre Svedske upratili kontinentalne tokove.

Vintage garderoba koja je postala nacionalno kulturno blago.

Ja bih da doprinesem razgranicavanju nekih pojmova koji se ovde ´ladno mesaju u intuitivnoj ”argumentaciji” po sistemu ”sto je babi milo”, a sto rezultira u neutemeljene i logicki nepovezane iskaze koji ne doprinose kvalitetu diskusije. Kapitalizam je ekonomski sistem u kome su sredstva za proizvodnju prvenstveno u privatnom vlasnistvu i u kome proizvodnju regulisu trzisne sile (izvor: Svedska nacionalna ensiklopedija, u nastaku NE). To, dakle, podrazumeva trzisnu ekonomiju koja pretpostavlja prava privatne svojine, privatna preduzecca i pravo proizvodjaca i potrosaca da se slobodno ponasaju kao prodavci i kupci. Welfare (blagostanje) je viseznacan koncept koji se odnosi na stepen blagostanja gradjana (NE). Drzava blagostanja je nacionalna drzava u kojoj je javna odgovornost za dobrobit gradjana siroka (NE). Znaci, nema potrebe na prvu loptu pucati u kapitalizam iz ideoloske strasti. Posve je jasno da stvar, u zavisnosti od drzave, implicira razliciti stepen utilitarizma. To se ne sme prevideti jer je kljucno za razumevanje razlika izmedju drzava. Za prvu ruku na ovu temu moze i od Wikipedije da se krene i sazna o osnovnoj tipologiji ”drzava blagostanja”. tj kako se welfare realizuje kroz razlicite modele u razlicitim zemljama. U Evropi su izgleda uobicajena dva welfare modela, Bismarkov i Beveridgeov, koji su naizgled slicni ali se (u grubim crtama) razlikuju po pitanju cilja, uslova pristupa soc. uslugama, nacinu finansiranja i vrsti raspodele. Otuda razlicite drustvene posledice koje su, uslovno receno, vidljive. No percepcija nije dovoljna, treba razumeti (sta je to) to sto se ”vidi”, tim pre sto se ovde napamet kritikuje nesto sto se uopste ne razume a sto banalizuje i obesmisljava (jos jednu) diskusiju. Drzava blagostanja prema Bizmarkovskom modelu, statuirana u Nemackoj zakonima iz 1880. godine, zasnovana je na mehanizmu socijalnog osiguranja, gde su davanja ekvivalentna doprinosima (rizik od bolesti, starosti i nezgoda na radu i sl.). Dakle, cilj modela je nadoknada za izgubljen prihod a uslov za pristup sistemu je individualan, u zavisnosti od doprinosa. Signum Bismarck-welfare modela (Nemacka, Austrija, zemlje Beneluxa, Ceska) je korporativizam jer se finansira zahvaljujuci dogovoru izmedju aktera na trzistu rada. Ovde ne bih cetvorila dlaku i ulazila u, primera radi, Hartz IV u Nemackoj, jer tu je vec rec o evoluciji modela a moja namera je da okvirno predstavim svoja saznanja o fundamentu razlicitih modela. Za istorijat i udubljivanje u Bismarckov model preporucujem ovo. Beveridge-model odlikuje UK, Irsku i nordijske zemlje. Beveridzijanska socijalna drzava, zasnovana na tzv. Beveridge Report, a koja se pojavila u Britaniji posle Drugog svetskog rata, finansira se porezima i pruza jedinstvene beneficije svim clanovima drustva, pri cemu beneficije uglavnom pruzaju samo prilicno nizak minimum. Termin „drzava blagostanja” skovao je William Temple 1940-ih kao antitezu ”ratnoj drzavi“ u nacistickoj Nemackoj. Cilj modela je kompenzacija za egzistencijalne ”neprilike” a uslov za pristup uslugama je univerzalan – dovoljno je drzavljanstvo ili boravisna dozvola. Model se finansira iz javnog poreza prema utvdrdjenim sablonskim iznosima (u UK i Irskoj niski a u nordijskim zemljama visoki sablonski iznosi). Dakle, tu je princip klasicna etatisticka redistribucija. Drustvene konsekvence ovog modela su, uslovno receno, iskorenjivanje siromastva (UK i Irska) ili stvaranje velike srednje klase (nordijske zemlje). Drzava blagostanja po francuskom posleratnom modelu, kombinuje ova dva prethodna modela. U ovom medjumodelu se tezi dvostrukom cilju: 1) socijalnoj zastiti, svojevrsnom osiguranju od rizika i nepredvidjenih zivotnih situacija, 2) blagostanju i socijalnoj pravdi kroz neke slozene mehanizme za preraspodelu bogatstva. Za razliku od Evrope, USA ima liberalni princip gde se pristup soc. uslugama odredjuje subsidijarno (cest kamen spoticanja Evropljanima) i to se finansira kroz porez i donacije. Drustvene konsekvence ovog modela su dualizam izmedju tzv. ”asistiranja siromastvu” koje ide u nasledje i ”privilegovanih” koji se samostalno stite od zivotnih nepogoda. Primetila sam dok sam istrazivala da se u USA govori o workfare dok se u Evropi mahom gleda kroz welfare-prizmu. Sta nam to govori? Ovde se sigurno moze jos i dodati i oduzeti – to bi bilo dobrodoslo osvezenje - ovo je samo neophodna okvirna postavka da bi se razmislilo o cemu se prica, sta se kritikuje i zasto. Ovo je vazno i da bi se napravila distinkcija izmedju pojmova ”welfare” i ”kapitalizam”, tj. njihovo stavljanje u adekvatan kontekst i medjusobni odnos. Zakljucno: Za smislenu diskusiju nije neophodno da se svi slazu - dapace! - ali je neophodno da svi ucesnici razumeju o cemu pricaju i da to utemeljeno artikulisu. Izgleda da treba naglasiti i to da je, u nedostatku validnih argumenata kojima bi se plauzibilno oborile tvdnje oponenta bolje uzdrzati se nego degradirati sam sebe licnim etiketiranjem oponenta.

U ovoj hiperbolicnoj i hermetcki zatvorenoj fudbalskoj metafori se ne uzima u obzir neizbezna unutrasnja dinamika fudbalskog tima koja se desava zbog isto tako neizbezne interakcije izmedju clanova tog tima. A pride jos i unutrasnja dinamika izmedju bas ta dva tima (kakvi god da su). To je ono sto je Hayek definisao kao "the extended order of human cooperation", tj. ljudska saradnja stavljena u sistem. Kad bi se ovako ocigledne stvari uzele u obzir onda fudbalska metafora ne bi opisivala ideoloski vodjenu politiku preraspodele i nehumano a priori osudjivanje ljudi na neuspeh. Dapace, fudbalska metafora, postavljena na validnim premisama, bi se pre mogla koristiti da opise trzisnu ekonomiju gde se u okviru odredjenih pravila svaki preduzetnik/fudbaler vodi svojim interesom, daje sve od sebe i tako povecava potencijal celog tima (sinergija), jer u timu su svi zavisni jedni od drugih (gore pomenuta Hayekova sistemska saradnja). I tako se, individualna stremljenja i ”koristi” spajaju u jedan visi, zajednicki cilj (rezultat sinergije). Neko izgubi, neko dobije. Ne mogu svi da dobiju i ne mogu svi da izgube. Neko promeni tim itd. To je evolutivan proces, rezultat ne ostaje isti (razni merljivi parametri su ovde sto puta davani na uvid). To ne moze drzava da spakuje u kapsulu i daje na recept. Dakle, gore ponudjena fudbalska metafora nije samo logicki netacna, nego su i premise netacne.

Da mi je da vidim u Srbiji da 60-ak politicara iz vlade, raznih ministarstava i parlamenta unizono daju ostavke jer im savest (ma sta to znacilo) ne dozvoljava da nastave svoj rad u sluzbi skandaloznog premijera/predsednika/whatever. Putsch! Da mi je da vidim da u Srbiji polticari danas jesu, sutra nisu.

SAS je onomad zbog pandemije otpustio gomilu pilota ali sada nije hteo da sve vrati nazad pod istim uslovima iako piloti u ugovorima imaju pravo na to. Namesto toga su pozaposljavali 560 pilota preko svojih podruznica (SAS-LInk i SAS-Connect) koje, prema pilotima, nude losije uslove rada. I zato sada 900 pilota strajkuje usred sezone. Presedan, crta je predjena. Ranije su barem strajkovali van sezone ”iz obzira”. Sada 30.000 putnika dnevno strada zbog strajka. Btw, sad´ se piloti kao nude da ipak prevezu charter putnike koji su ostali zaglavljeni na svojim destinacijama - "iz obzira". Ali, naglasavaju, ne druge. Stvar eskalira jer im se pridruzuju i avio-mehanicari. Bas me zanima kako ce i kada, ako je uopste moguce, da povrate poverenje putnika. A i kosta ih basnoslovno svaki dan strajka. Treba to bure bez dna vec jednom pustiti niz vodu, ionako su vazda bili kao etatisticki rogovi u vreci.

Sve mi nesto pada na pamet junak socijalistickog rada Alija Sirotanovic.

Sada je jasnije, ti zapravo govoris o kleptokratiji, ne o kapitalizmu. Gde su pelene tu je i korumpirano drustvo sa burazerskom politikom/mentalitetom. Ne cudi da prepoznajes tu anomaliju jer Srbija jeste kleptokratska drzava. To je nazalost trajno sadasnje vreme. Endemska boljka od koje se stalno peru ruke i koja se svaljuje cas na ovo cas na ono, pa eto i na kapitalizam koji je na paleti apstraktnih zloslutnih imenica koje se percipiraju kao nekakvi hermeticki entitetii kao, na primer, Zapad, EU, Amerika i sl. sa efektom ideoloskog zastrasivanja. Transparency International je u svom godisnjem Global Coruption Report za 2004. objavio listu sefova drzava koji su se najvise obogatili u modernom vremenu i gle´ ko se tu nasao u vajnom drustvu! Kakav kapitalizam, kakvi bakraci. Mohamed Suharto, Indonezija, 15-35 milijardi dolara Ferdinand Marcos, Filipini, 5-10 milijardi dolara Mobutu Sese Seko, Zair, 5 milijardi dolara Sani Abacha, Nigerija, 2-5 milijardi dolara Slobodan Milosevicc, Jugoslavija, milijarda dolara Jean-Claude Duvalier, Haiti, 300-800 miliona dolara Alberto Fujimori, Peru, 600 miliona dolara Pavlo Lazarenko, Ukrajina, 114-200 miliona dolara Arnoldo Aleman, Nikaragva, 100 miliona dolara Joseph Estrada, Filipini, 78-80 miliona dolara.

Nema razloga da prodaju Telenor, nije im nuzda. Ono sto sam ja rekla i ovo sto ti pises ne iskljucuje jedno drugo. Ali poenta je bila u tome da je Norveska prica za sebe. Btw, to sa puterom je toliko dokumentovano da svako ko je radoznao moze o tome da nadje u svetskoj stampi.

Norveska je specijalan slucaj koji nema pandan. U Norveskoj je drzava podigla efikasan protekcionisticki zid da bi sprecila kojekakve strane faktore da kupuju vazne norveske kompanije. Tebi je verovatno poznato da su Høyre kad su dosli na vlast hteli da smanje drzavno vlasnistvo iz ideoloskih razloga i da su trazili mandat u Stortinget da se prodaju Telenor i Kongsberg akcije. Pricalo se onoliko o tome da bi to moglo dovesti do toga da ruski oligarsi preuzmu vlasnicki deo u vaznim kompanijama i da kineske drzavne firme postanu proizvodjaci oruzja u zemlji. I tu sada imamo momenat koji je ekskluzivna privilegija Norveske – norveski drzavni budzet koji je, kad sam ja odavno poslednji put citala, imao suficit od nekih 5.000 milijardi norveskih kruna u naftnom fondu. Moze im se da budu protekcionisti, ali to je neka norveska vrsta protekcionistickog zongliranja jer su svesni rizika koje protekcionizam nosi: sukoba vlasnistva i drugih uloga drzave ili koncentracije moci koja moze da oslabi privatni sektor a sto dalje moze da dovede do slabljenja industrijske kompetencije. Ti znas da norveska vlada svake godine izdaje izvestaj o drzavnom vlasnistvu i da vrlo oprezno smanjuju drzavno vlasnistvo u firmama. Ali da ponovim – moze im se. Oni su jedina naftna sila koja pragmaticno i odgovorno investira i raspolaze zaradjenim naftnim novcem, za razliku od ostalih kleptokratskih naftnih salabajzera koji su pretnja za mir i demokratiju. Imaju dobre marginale. Da li se secas pre jedno desetak godina kada je bila velika nestasica putera u Norveskoj bas pred Bozic? Ti znas da je pravljenje bozicnih kolaca prvo i poslednje slovo bozicne azbuke. Secam se kako su Svedjani preko oglasa prodavali puter Norvezanima za neke basnoslovne sume - bez preterivanja, cifre su isle preko hiljadarke za paklu putera - svercovalo se preko granice, aktivirala se granicna kontrola zbog sverca, kazne padale. Norvezani kupovali, nisu pitali za cenu, gde da ostanu bez bozicnih kolaca. E, to je odlican primer kako protekcionizam moze da dovede do nedostatka konkurencije. Nijedna zemlja u OECD ne subvencionise svoje seljake vise nego Norveska koja uz to stiti svoje domace trziste hrane visokim carinama. Te zime je carina na puter bila toliko visoka da strane firme nisu htele da prodaju puter Norveskoj a sto je zateklo domacu norvesku zadrugu koja regulise domacu prozvodnju putera i … kad se potraznja za puterom povecala … rafovi u radjama su se ispraznili.

Predlazem da splitujes i tako kanalises diskusiju o kapitalizmu koja ima potencijal da se razvije jer je tema uvek aktuelna o cemu svedoci i cinjenica da se kapitalizam/marksizam svako malo poteze pomalo, ponegde. Ovako ispadne da se stavlja poklopac na nesto sto ima potencijal da se razvije i sto ce neizbezno izvirivati na raznim mestima ukoliko ne dobije svoje mesto. Pa i ako krene da izviruje na drugom mestu u znacajnoj meri - samo se preseli na maticnu temu. Tako bi se diskusija smestila u odgovorajuci okvir i time dobila mogucnost da se oplodi, a sto je valjda i svrha diskusionog foruma. Verujem da bi se tada vise njih ukljucilo u diskusiju dok se ovde ustrucava jer oseca da je off topic. Ista stvar i sa diskusijom o abortusu koja je, sasvim ocekivano, prevazisla pocetne premise (odluku americkog VS-a) i koja bi se sasvim prirodno mogla preseliti na temu o abortusu koja vec postoji. Tako bi nekako prirodno forum generalno dobijao smislenu tematsku formu, zrno po zrno. Ovako sve neke flekice i sitna zarista i drzi vodu dok majstori odu. Ne treba gushiti teme, samo se kaze a i vidi koliko je to kontraproduktivno.

To [1%] je ukupan broj abortusa u trecem tromesecju, u i nakon 21. nedelje trudnoce na ranije prilozenom linku ka Pew Research Center gde stoji i ovo: Kad sam vec tu, ovo je takodje interesantno i relevantno u kontekstu abortusa => Guttmacher Institute: Reasons for abortion A i ovo je podlozno diskusiji zbog razlike u letalnom ishodu legalnih i ilegalnih abortusa: TABLE 15. Number of deaths and case-fatality rates* for abortion-related deaths reported to CDC, by type of abortion — United States, 1973–2018†

U 2019-oj je 93% abortusa u USA izvrseno tokom prvog tromesecja (first trimester) tj. u ili pre 13-te nedelje trudnoce. Dodatnih 6% se dogodilo izmedjuu 14. i 20. nedelje trudnocce (second trimester), a 1% abortusa je uradjeno u 21. nedelji trudnoce ili kasnije. >>> Ove podatke pregledno vizualizuje i tabela CDC-a. Ti si protiv svih abortusa ali svoju argumentaciju podupires video-primerom koji ekspilicitno referira na trudnocu u 24-oj nedelji, dakle na 1% izvrsenih abortusa. Ti takodje marginalizujes 0,5 % slucajeva silovanja kao razlog za abortus, da bi potom potezao i gradio argument na, uslovno receno, "marginalnom" 1% prekasnih abortusa. Ako je, kako kazes, "potezanje" 0,5% abortusa nakon silovanja retoricki trik "gde bi se argument gradio na marginalnom", onda je i potezanje 1% prekasnih abortusa isto to. Ja ne bih licitirala oko tih procenata. Sledi transkript onog sto je lekar iz gornjeg videa rekao a sto se odnosi na 1% izvrsenih abortusa u USA na kojima ti gradis "opsti slucaj" (da ne bude zabune, ja ne marginalizujem procente poput tebe). Svedocenje je dato pred Odborom za pravosudje Predstavnickog doma americkog Kongresa, koji se naziva i Pravosudni komitet Predstavničkog doma. Zbog pravne prirode nadzora Odbora, clanovi odbora obično imaju pravno iskustvo, ali to nije potrebno. Verujem da vecina ljudi, iz ociglednih razloga, nije uopste pristalica ovih prekasnih abortusa. Ne verujem da je to u nekoj znatnoj meri sporno. Sporna je retoricka manipulacija koju si vrlo dobro projektovao na drugog.

To sa pilulom se zove medicinski abortus jer se inicira pilulom i to je dosta rasprostranjena metoda u danasnjem svetu. Ali to je i dalje abortus. Nije valjda da hoces da kazes da ce medicinski abortus biti izuzet iz zakona o abortusu? Tako se da protumaciti ova kontradikcija.

Samo se kaze da su ovako neutemeljene kategoricke tvrdnje neodgovorne. Ili licemerne ako pod "nece potpuno" racunas dozvoljen abortus samo ako je trudnici zivot ugrozen. Nema potrebe pricati napamet => Abortion in the United States (+ ima puno linkova ka zakonskim aktima) A i ovo je informativno => These states will ban abortion now that Roe is overturned

Suprotna rec (antonim) za ”inferioran” je ”superioran”. Po kojim kriterijumima delis drustva na inferiorna i superiorna? U cemu i na koji nacin bi mogla da se ogleda ta superiornost istocnih drustava? Relevancija? Primer?