madafaka73

Jel može neko ko prati EC da napiše desetak imena igrača koji bi sledeće godine mogli lagano u EL, nevezano za poziciju? Retko gledam ove mečeve, a verujem da ima šta da se probere iz ovog takmičenja. Hvala unapred.

Teško da postoji ekipa u EL koja toliko zavisi od jednog igrača koliko Valensija zavisi od Dejvisa. On daje ton i napadu i odbrani, ima ogromno iskustvo i kvalitet i lider je ovog tima u svakom smislu. Bez njega je Valensija ono što smo i videli sinoć - solidna ekipa sa dobrim fitzikalijama i velikom željom da igra odbranu. Kreacija skoro da i ne postoji i u tom smislu me podsetila na one Dejove rostere KKCZ od pre 7-8 godina. Velika energetska i mentalna potrošnja posle ABA derbija je bila evidentna. Imali smo sreću da nam je došao ovako oslabljen tim, jer mislim da ne bi imali snage da prelomimo neku od Top8 ekipa. Meč je dobio skoro sam Neda. Otprilike ovako bi izgledalo da imamo u rosteru jednog extra igrača (ko je rekao Šabaz?) koji može da povuče i ponese tim do pobede u mečevima gde smo manje-više favorirti. Da je bilo takvog igrača, verujem i da bi imali bar 3-4 pobede više, ali avaj... Pohvale svima za timsku odbranu na koju smo stavili akcenat i srećom imali Nedu da u napadu pogodi skoro sve. Solidan doprinos Davidovca i Tobija u reketu i na skoku. Teo više asista od poena, igrao pod povredom i zato je on ono što jeste.

Ovo je pitanje samo za Željka. Ali ne znam da li bi mogao da odgovori, čak i posle drugog poraza na skoro isti način. Ja bih ovaj poslednji derbi zaista gledao kao razbijanje Partizana 34 minuta. U onih preostalih 6 falilo je svežine kod povratnika iz povreda u spoljnoj liniji, pre svega Tea. Jeste, bilo bi skoro neverovatno da smo potpuno dominirali celih 40 minuta, kao u onom EL derbiju, ali to govori i o kvalietu našeg rostera i našeg trenera. U tri od 4 ovogodišnja derbija imao sam osećaj da od nas zavisi kako će utakmica da teče i kako će da se završi. Ta kontrola mečeva sa naše strane, jasne ideje u napadu i odbrani, energija i odlučnost sa kojima su se igrala 3 od 4 derbija mi je utisak broj jedan u ovim utakmicama u dosadašnjem delu sezone. Neki zaključci iz 4 odigrana derbija već mogu da se donesu. Mi imamo problem da branimo Kaminskog, bilo u reketu ili sa lakta. Ali su ih zato i Gilespi i Bolomboj izbušili i imali ukupno 10-15 zakucavanja u dva meča kada smo pobedili. Biće zanimljivo videti kako će se timovi, u potencijalnom finalu ABA ili u KRK, adaptirati na igru protivničkih centara. Nadam se da smo naučili lekciju sa udvajanjima Kaminskog kada je 5 metara od koša i da će se potpuno anuliranje Kabokla nastaviti u sledećim duelima. Kako će neki od njihova 4 centra braniti naše ostaje da vidimo. Još par crtica vezano za derbi. Svaku četvrtinu smo završili poenima u poslednjih 5 sekundi. Trećinu poena su dali sa bacanja (29 ubačenih). Spustili smo ih na 45% šuta iz igre. Pet igrača KKP ubacilo 77 poena, ostalih sedam ukupno samo 9. Suženje rotacije i igranje praktično sa pola rostera očigledno Željku nije dalo rezultat.

Paradoks je da evroligaška koarka nije na samrti, već u usponu kvaliteta, baš zbog tih fringe NBA igrača koji sve više dolaze u Evropu. Oni koji su ugroženi su evropski košarkaši, posebno mlađi. Tu se apsolutno slažem sa tobom. Ti momci, osim ako se radi o nekom ekstra kvalitetu, ne dobijaju šansu u EL. Da ne idem preduboko u tematiku, napisaću samo ovo: jedini način da matični košarkaški savez napravi nešto ozbiljnije po pitanju razvoja mladih igrača je da klub iz te države dobije višegodišnju licencu. Tj. da je debelo plati. Kada kupi svoje mesto u EL na recimo 5 godina, onda ima relativno veliku slobodu da prezentuje roster sa npr. 6 najvećih domaćih talenata koje imaju, a ostatak da budu iskusniji igrači nevezano za nacionalnost. Podrazumeva se da rezultati ne mogu biti u prvom planu, ali Evroligu to ne zanima jer je uzela kintu, dok takav klub isto ima neku svoju računicu, a to je razvoj mlađih igrača. Ako se ovo i ostvari, sledi nekoliko pitanja. Prvo, koliko taj klub može zadržati te momke na okupu kada znamo da od slučaja Bosman u fudbalu ništa više nije isto. Ko god i koliko god njih da iskoči u prvi plan u prvoj sezoni, odmah na leto će biti jurnjava za njima, prvo od strane NBA, a zatim i od evropskih powerhouse timova. Drugo, da li klub može prodajom tih igrača kompenzovati sve troškove koje ima u sezoni, uključujući i novac koji je dat za licencu. Treće, čiji je u stvari primarni interes da se nekoliko mladih igrača izbaci u orbitu, sem seniorske reprezentacije države iz koje ovaj tim potiče. Pa čak i da to jeste slučaj, opet košarkaška reprezentacija nema skoro nikakve garancije da će ti klinci igrati za nacionalni tim na velikim takmičenjima u kontinuitetu. Ima tu još pitanja, ali da ne dužim više, otprilike sam dao kunture problematike iz svog ugla. Evroliga niti može niti bi joj dozvolili da menja sistem čijia je primarna svrha da draftuje igrače za NBA, a prima nazad one koji tamo ne mogu da igraju. Sam taj proces u svojoj biti nije zasnovan na reciprocitetu kada je distribucija kvaliteta u pitanju, pa ni ne može biti pozitivna stvar za evropske klubove. Kaže naš narod, ko jači taj kači. Valjda je jasno ko je jači, ako ništa drugo, ono kad se uporedi net worth NBA i EL. Ili budžeti jednih i drugih klubova i plate igrača i trenera na ova dva kontinenta. Svakako da EL ima određenu autonomiju oko nekih unutrašnjih stvari, ali globalno gledano, ona je potpuno zavisna od NBA lige, odnosno kapitala i interesnih grupa koji stoji iza ove organizacije. U okviru same EL postoje neka nepisana pravila koja između sebe praktikuju klubovi osnivači, ali ih primenjuju i na druge klubove koji bi imali neki interes iz takve saradnje. Tu pre svega mislim na određene klubove čiji je zadatak da skautirane igrače iz celog sveta afirmišu i podignu na zadovoljavajući nivo, posle čega bi ih preuzeli jači EL klubovi ili direktno neko iz NBA. Ako se uđe dublje u tematiku, mogu se videti neki paterni kretanja igrača iz određenih klubova u neke druge. U toj zamršenoj mreži interesa menadžerskih agencija, klubova i krovnih klupskih orhanizacija Evrope i USA, jako malo je prepušteno slučaju i incidentu. I onda se pojavljuje tamo neka Srbija, malo i siromašno tržište koje bi da ima dva člana u takvoj ekipici. A usput ima i Miška sa svojim klubom koji nema nikakvu potrebu da preko KKP ili KKCZ afirmiše svoje igrače, već ih direktno šalje dalje, kako već tok kapitala nalaže. Mega jeste specifičan klub jer je pod kontrolomg najuticajnijeg menadžera u Evropi, ali nije jedini. Ima sve više sličnih klubova koji su finansirani sa ciljem da se od njih direktno uzimaju klinci i spreči posrednik u vidu nekog jačeg kluba koji bi tražio veliko obeštećenje i generalno lakše zaštitio svoje interese kroz pravne akte. Seo moj prijatelj pre neki dan i priča mi u kafini kako je stavio na papir troškove koje je imao u toku 11 godina koliko dugo mu je klinac u košarci. Dete počelo sa 8 godina, sada ima 19. Gruba cifra je bila oko 30k evra, gde su uračunate članarine, klupski kampovi, povremeni individualni treninzi, oprema, benzin... Dakle, ništa specijalno i ništa van Srbije. Sada tom dečku, koji je prva godina seniorske košarke u jednom beogradskom klubu gde je igrao poslednje 4 sezone, a prošle bio i kapiten, traže da i dalje plaća članarinu, koja u stvari završava u džepu tzv. koordinatora svih selekcija tog kluba. Ovaj moj kaže da neće da plaća, a čini mi se da više nema ni odakle, jer pored tih troškova prema klubu, klincu plaća fax i sve ostalo, jer dečko ne radi i nema platu. Epilog je da je momak odigrao ukupno 20 minuta u 10-12 utakmica ove sezone u nekoj jebenoj MRL ligi, gde bih i ja sa 50 godina mogao da odigram 10-15 minuta i ne budem minus igrač. Pri tome,dečko je jako talentovan, na osnovu onoga što sam imao prilike da vidim tokom 3 godine koliko se družim sa njegovim ćaletom. E to je tragedija naše košarke. To je baza piramide koja prva treba da se očisti, ako želimo da naša deca imaju ikakvu šansu da pokažu svoj potencijal. Da se očiste ti razni mufljuzi, koordinatori i kvazi treneri, domari i ko sve ne koji odlučuju da li će neko dete uopšte dobiti priliku da pokaže koliko može. A ne da košarka bude sport bogatih, igračka koju imućni ćale kupuje svom sinčiću, pa kad je pokvari jer ne zna kako da se igra sa njom, onda će mu ćale kupiti neku drugu. A za tih nekoliko godina koliko se to netalentovano dete gura, dođe bar 10 onih koji su istisnuti iz priče i sprečeni da pokažu svoj potencijal. Kad to rešimo, onda možemo da idemo ka vrhu paramide i palamudimo o ostalim stavrima iz moja prethodna dva pasusa.

Svaka tebi čast na ovom postu i doslednosti, ali to nije ništa novo. Pisao sam pre 8-9 godina, posle Radonjinog skidanja KKP sa trona ABA lige i uspostavljanja dominacije u regionu, kada je vladala skoro uniformna euforija među ciganijom, da Čović ne može da dobaci dalje od ovoga. I da je za nešto više, a to se odnosi na EL, potreban ili drugi čovek na čelu kluba ili ostanak i limitiranje ovoga uz postojanje ozbiljnog pula stručnih ljudi, sportskog direktora i trenera za početak. Naravno, ni jedna od ove dve opcije nije zaživela, pa smo sada tamo gde smo i bili kada smo prvi put zaigrali EL - donji dom koji gravitira ka sredini. Kao majstor spinovanja, Čović je skoro uvek uspevao da probleme KKCZ predstavi kao kratkoročne i situacione, od sezone do sezone, gde je ukazivao na sve moguće i nemoguće spoljne faktore i razne neprijatelje koji podmeću klipove u točkove njegove dobro podmazane mašine. A ko bolje zna šta je dobro podmazana mašina od doktora mašinstva... Vreme, koje neumitno teče i koje je jedan od postulata ove naše paradigme koju živimo, je na sreću van domašaja našeg preCednika, pa nam dozvoljava da iz perspektive od deceniju i kusur sagledamo njegov rad kao celinu. Ta retrospektiva našeg kluba i rezultata na svim frontovima tačno oslikava limite čoveka koji ga vodi sve ove godine. Nemogućnost da se bar jednom, pa makar to posmatrali kao incident ili ludu sreću, klub dovede u ozbiljniju borbu za F4, govori da apsolutno ne postoji nikakav sistem, nikakva stručnost i nikakav primarni plan vezano za rezultate u Evropi, već jedino onaj koji je vezan za njegov ostanak u fotelji. Sve ovo, samo mnogo detaljnije, je već pisano mnogo puta. Mene lično ljubav prema košarci i prema Zvezdi drži sve ove godine pri forumima kakav je ovaj. Pa tu i tamo nešto i napišem. Ne zbog ubeđenja da mogu nešto da promenim, već u smsilu otvaranja rasprava i učenja kroz razmenu mišljenja o ovoj prelepoj igri koja je iznad svih nas, pa i tog koji jaše naš klub od 2011. U tom svetlu, Zvezda danas je kao i bilo koja Zvezda bilo koje sezone pod Čovićem. Random dovođenja igrača po principu koke i zrna, neretko inicirana ličnim preferencijama našeg omnipotentnog predsednika... Promašaji kod projektovanih nosilaca ili startera... Splet (ne)srećnih okolnosti koji neke igrače udalji iz fokusa, a druge izbaci u prvi plan, pa se oni pokažu kao dobro rešenje... Povrede usled kojih, pod moranjem i bez drugih opcija, neki od igrača iz drugog plana profitiraju (videti pod Gudura i Danguba, sada Jago)... Sve je to već viđeno i pre, a vidi se i sada. Jel postoji jedan Zvezdaš koji ne bi voleo da je njegov klub bio prvak Evrope i u košarci? Top8 jedne sezone je objektivno, a još više subjektivno, premalo da bi se koristio kao bilo kakav argument u opravdavanju "Čovićeve ere". Ali, ja bih čak i te preskormne rezultate u EL stavio u drugi plan i bio zadovoljan da je doktor mašinstva uspeo da napravi korak napred u statusu našeg kluba na mapi evropske košarke. Da je organizaciono unapredio klub, napravio sistem i dozvolio struci da radi svoj posao. Da se FMP koristio kako je trebalo - kao razvojni klub KKCZ koji igra u rangu ispod i koji razvija najveće mlade talente sa ovih prostora. Da je naš klub uveo u grupu onih koji su konkurentni za najviše domete. Da imamo dugogodišnju licencu za igranje EL... Ništa od ovoga nije uspeo, pa su sve te godine dominacije u ABA ligi i titule koje su donosile učešće u EL praktično bačene u vetar, a ekskluziva da igramo EL ostala kao neiskorišćeni adut, jer onaj koji adutsku igru ne razume, on ni ne zna šta drži u rukama. Godine koje dolaze verovatno idu u pravcu da Srbija neće imati više od jednog kluba u eliti košarke. Pojavljuju se tržišno isplativi centri, a nagoveštava i skori povratak ruskih klubova. Ne treba imati nikakvu dilemu da je KKP, sa budžetom sa kojim raspolažu na dugogodišnjem nivou, sa najtrofejnijim trenerom u Evropi i sportskim direktorom koji zna svoj posao, kao i daleko uticajnijom logistikom, kilometrima ispred "Čovićeve" Zvezde u trci za to jedno mesto. Teorija zavere postoji kao takva dok na zaživi u praksi. Tako će i sva pisanija o Čoviću kao čoveku iz nekog prošlog vremena, čiji je modus operandi neupotrebljiv van Balkana, a koji je samim tim kočničar daljeg napretka kluba, dobiti svoje opravdanje u realnom životu vrlo brzo. Da li treba napominjati da će najveća žrtva ovakvog raspleta biti upravo KKCZ i armija njenih navijača po celom svetu? Bojim se da smo došli do momenta kada se jako malo može uraditi, ako se išta i može uraditi da bi se naš status u EL promenio. Ono što me teši je što taj krah ere Čovića svakako neće značiti i krah KKCZ. Ali da će nas usporiti na ko zna koji broj godina, to sigurno hoće.

Nas su trpali i plejevi i bekovi. Krila i centri. Pa i četvorke. Jesta nam Alek Piters ubacio 28 poena, ali on je elitna EL četvorka. Slično je i sa Džabari Parkerom i Šengelijom. Podjednako, ako ne i više treba da nas brinu Lovernj i Brendon Dejvis sa pozicije 5. Odnosno Paris Lee i Maodo Lo sa pozicije 1. Mike James, Howard, Šilds... Svi su nas oni punili. Pa ne vidim da se toliko kuka na bilo koju drugu poziciju u defanzivnom smsilu. Evo, dajte mi profil igrača na poziciji 4 koji bi zaustavio Šengeliju, Džabarija i Pitersa. Pa i Ledeja i Monekea. Voleo bih da vidim koji je to igrač koji je nama dostupan. A koji će, kad sačuva sve ove sjajne krilne centre, još i da ubaci 10-15 poena i pokupi još skokova.

Pokušavam već duže vreme da shvatim preveliko uzbuđenje, da ne kažem histeriju, u vezi navodne rupe u našem rosteru na poziciji 4. Pa se onda preispitujem šta to nama fali što bi neka elitna četvorka (pod uslovom da sada uopšte možemo da dovedemo takvog igrača) donela. Prvo mi na pamet padoše skokovi... Ok, pogled na EL stats i tamo kaže: KKCZ drugi najbolji ofanzivni skok i peti ukupno. Znači u vrhu smo EL po tom parametru, skok nije problem. Onda razmišljam da se možda kuka za nekom dodatnom opcijom koja bi doprinela u poenterskom smislu. Opet na EL stats i posle malo matematike vidim da su naši igrači koji su korišćeni na poziciji 4 (Luka, Simon, Dalibor i DeDa) u proseku postizali 20 poena. Skoro četvrtinu poena smo ubacili sa pozicije 4 i to bez da u tu grupu računam Gedraitisa ili eksperimente sa Tobijem. Poređenja radi, naša centarska linija ubacuje manje od toga, 18.4 poena u proseku. Ok, sada ulazim u detalje i razmišljam u pravcu da se možda želi neka strech4 da nam popravi šut za tri poena, ali me i tu statistika demantuje: KKCZ je prva po broju uzetih trojki u EL i peta po broju ubačenih - 10 po meču tj. u proseku 30 poena od 81.6 dolazi od trojki, što je skroz ok. Procenat timskog šuta za 3 je 34.5%. U poređenju sa prethodnim sezonama to izgleda ovako: sezona 22/23 - 33.8%, sezona 21/22 - 32.6%, sezona 20/21 - 37.8% i da ne davim više sa ciframa, već da naglasim da mi trenutno u ovoj sezoni imamo treći najbolji procenat šuta za 3 u poslenjih 8-9 sezona koje sam gledao. Dakle, procenat i broj ubačenih trojki takođe nisu problem. U daljem razmatranju pomišljam na nekog Point forwerda. Na stranu što je takav profil igrača izuzetno redak u evropskoj košarci, samim tim i preskup za naš budžet. Takav igrač bi možda dodatno razigrao ekipu, podelio neke asistencije koje nam fale. A da li nam fale? Statsi sa EL kažu da je Zvezda sedma po broju asisencija po meču, dakle opet tu pri vrhu. Koji je onda parametar igre u pitanju koji toliko bode oči i koji nedvosmisleno ukazuje na nasušnu potrebu za igračem na poziciji 4? Evo, ja nemam odgovor na to pitanje. Nisam od onih koji se teše podatkom da smo veliku većinu poraza doživeli sa razlikom od 5 poena ili manje. Ali mogu taj podatak, kao i onaj da mi imamo daleko bolju statistiku od pozicije na kojoj smo, iskoristim i zaključim da ovogodišnji tim Zvezde, pod oba trenera, nije imao neke očigledne, sistemske probleme koji su dovodili do poraza, a još manje se "raspadao" u tim porazima. Zato, ako bih tražio neki razlog ovolikog broja poraza, najpre bih gledao u promašaj sa Šabazom, koji je projektovan kao apsolutni lider ovog tima i neko ko bi na suv kvalitet rešavao mečeve u našu korist. Klačovao kad treba ili bar vukao tim do neke prednosti koja bi bila dovoljna da se meč privede kraju. Pošto smo tu omašili debelo, što je sada valjda svima jasno, mi u stvari cele sezone igramo bez ne Šabaza kao Šabaza, jer je ime nebitno, već bez i jednog igrača iz elite EL, nevezano za poziciju. Taj jedan dodatni iskorak u kvalitetu mi nismo imali i zato smo na ovom skoru kakav imamo. Da se vratim na temu posta. Ja nisam siguran da je u ovom trenutku moguće naći taj ekstra kvalitet koji nam evidentno treba ni na jednoj poziciji, pa samim tim ni na poziciji 4. Gomilati i dalje igrače sličnih uloga može biti samo kontraproduktivno. Pod Sferopulosom se igra timska košarka i sada su već jasnoije podeljene uloge i protagonizam. Verujem da ćemo tako i dalje igrati i prostor za napredak, ali i bolje rezultate, tražiti upravo u unapređenju timske odbrane i timskog napada, dodatno poboljšati atmosferu u timu i oko njega, unaprediti odnose među igračima i sa trenerom i iz tog nekog nukleusa zajedništva tražiti put ka uspešnoj sezoni.

Da se nadovežem na ovaj post. Nema se mnogo šta pozitivno pisati o Jagovoj odbrani. Njegova visina, dužina ruku i generalno njegov frame praktično su ispod svakog nivoa ozbiljnije seniorske košarke, a to ne kompenzuje nekim vanserijskim skill setom ili poenterskom raznovrsnošću koji bi ga stavili u grupu onižih, ali jako korisnih igrača koje viđamo u EL nekoliko sezona unazad. Anticipacija mu nije jača strana, pa zato i ne viđamo neko njegovo iskakanje i seču lopte. Pametnim idejama našeg trenerskog stafa Jago se preko switch odbrane uvek drži van reketa i ne dozvoljavamo skoro nikakve situacije u kojima bi bio uvučen dole i postovan. U odbrani 1 na 1 je dobar, njegove brze noga mu omogućavaju da isprati veliku većinu protivničkih igrača koji napadaju sa loptom. Zbog svog sajza, skoro je nemoguće očekivati od Jaga da probija blokove, pa zato mi to rešavamo preuzimanjima, ili nekom vrstom ice odbrane na strani, Uloga naših visokih je jako bitna kod odbrane od pika u koji je Jago uvučen. Bolomboj i Gilespi su dobar fit jer mogu da zoniraju pik i kupe par sekundi za Jaga koji se vraća na svog igrača. Takođe, često koristimo hedge & recover sa istim ciljem. Kada je u pik uvučen Luka, to i dalje deluje ok zboh njegovog BBIQ koji mu dozvoljava da pročita napad i relativno ga dobro odbrani, uz eventualnu pomoć ako radimo drop odbranu ili sagging defense. Međutim, naši problemi su evidentni kada pik branimo sa Tobijem, jer on nije u stanju da odbrani ni fizikom, ni inteligencijom skoro ni jednu opciju protivničke pik igre. Zbog ovoga je jasno da je naša najlošija opcija ako pik branimo sa Jagom i Tobijem, što se, ubeđen sam, neće puno puta dešavati u nastavku sezone, posebno u EL utakmicama. Ipak, njegova neiscrpna energija i fizička sprema su konstanta opasnost za protivničkog ballhandlera, jer je uz njega po celom terenu i ume da zasmeta ili iznudi neku zamku ako usmeravanje bude ka bočnoj aut liniji. Takođe, svojom agresivnom odbranom na lopti svakako usporava napade protivnika i otežava organizaciju napada. Bojim se da je to neki maksimum koji od njega možemo dobiti u odbrani, za sada. Kao organizator igre, najveći Jagov plus je sigurnost na lopti. Ja ne pamtim da sam video da mu je neko ukrao živu loptu kod prevođenja ili driblinga. Njegove izgubljene lopte su mahom kod pasa i to iz dva razloga: prvo, on nije "rođeni" dodavač, već priučeni i drugo, njegova visina i dužina ruku u velikoj meri ograničavaju ugao, tehniku i visinu dodavanja. Nešto najbolje od njega u smislu asistiranih poena bi mogli da dobijemo drive & kick akcijama, gde Jago može da vidi slobodnog igrača sa koga se pomaže. To su uglavnom prosta i jednodimenzionalna dodavanja, ali mogu biti jako efikasna kada svojom brzinom otvori parket i iznudi pomaganje ili udvajanje. Njegova polaganja na tablu su uspešna samo ako je dovoljno brz, dakle ako idu u dužinu, a ne visinu jer on oko i iznad obruča ne može da poentira, Predstavama protiv CedOli i Borca je pokazao da može biti lider našeg tima i dominantna snaga u ABA ligi. Sledeći skok u kvalitetu bi trebalo da bude isto to, ali na EL nivou. Da li će do toga doći, možda vidimo sledeće sezone ako Jago ostane u klubu. I ako uopšte budemo ugrali EL. Kontrola tempa utakmice je nešto na čemu može i mora dosta da napreduje, Njegova priroda kao košarkaša je da igra brzo sa loptom, povlači kontre i polukontre iz kojih bi trebali da dobijemo lake poene. Ipak, nije tako uvek jer zbog prethodno navedenih problema kod pasa, on ima još jedan - pravovremenost dodavanja. Često ne oseti pravi momenat kada treba da doda loptu u tranzicionoj igri, pa zbog toga uglavnom ulazimo iz brzog u postavljeni napad. Pisao sam u prethodnom postu da bih želeo da vidim više Jagovih šuteva za 3. Oni su upućeni sa zemlje, sa ne baš zavidnom mehanikom šuta, ali ulaze. Jago ima mogućnost da prepozna momenat kada treba da opali daleku trojku, ali sam imao utisak da je na dosta utakmica u EL to sputavao, verovatno pod uticajem trenerove predstave šta očekuje od Brazilca u napadu. Ne znam da li više dobijamo Jagovim postavljenim napadom ili njegovom slobodom da uzme te objektivno, ali ne i za njega teške šuteve. Takođe, on je igrač momentuma i svakako može da uđe u "zonu" i zatrpa koš protivnika sa nekoliko trojki u nizu, ali očigledno da do sada nije zaradio tu reputaciju i slobodu kod Sferopulosa. Možda zato što je projektovan kao treći plej u ovoj ekipi Zvezde, ali nama je Šabaz otišao pre nekog vremena, pa ne bi bilo loše da se preispita Jagov doprinos kao košgetera. Posebno jer je to jedan od načina da se kompenzuje njegov prilično neubedljiv doprinos u odbrani. U zaključku, rekao bih da je Jago igrač sa jasnim fizičkim limitima, ali i igrač koji ima veliko srce, koji je neumoran borac na parketu, gladan pobeda i uspeha, ali i timski igrač koji je spreman da se žrtvuje za uspeh ekipe. On svakako ide uzlaznom putanjom, posebno ako se osvrnemo na početak sezone kada Duško praktično nije znao šta će sa njim i kada je imao mizeran uticaj na našu igru u oba pravca. Sferopulos je dao jasne ideje kako Jago može biti koristan, a ja se nadam da njegov doprinos može biti još veći kako sezona bude odmicala. Ipak, treba videti kako će se dolazak Smarta odraziti na celu spoljnu liniju, pa i Jaga, u smislu uloge i minutaže. Ne bi me iznenadilo da Jago izgubi neke minute u EL. psoebno posle povratka Nede i malog Topa, a Smart pokaže kao dobra opcija.

Od dosta stvari koje su napisane o našem novom igraču i koje su na mestu, ipak bih izdvojio ovo zapažanje kolege forumaša. Kao i većina ovde, Smarta sam upoznao tek sad, kroz klipove i hajlajtse sa neta. Kod onih sa koledža ili iz G lige malo me je zabrinula njegova brzina, jer je delovao kao ne baš hitar igrač sa loptom, a posebno bez nje. Međutim, shvatio sam da je jednostavno upao u ritam utakmica koje se u ovim takmičenjima igraju i da je svoju brzinu kretanja i reakcija prilagodio okruženju. Drugim rečima, da je igrao sa onoliko potrošnje koliko je potrebno u timovima i takmičenjima bez nekih velikih ambicija. Kod hajlajtsa iz letnje lige sam primetio ohrabrujuću stvar - Smartovu sposobnost da se bez problema uklopi u nešto brži ritam i tu njegovu mogućnost da po potrebi prešalta u veću brzinu. Delujje da može mnogo više od onoga što pokazuzjje i da mu treba neka vrsta dodatnog motiva da bi podigao nivo i inrtenzitet svoje igre. Da li će to biti slučaj u Zvezdi i EL, ostaje da se nadamo. Tu na scenu stupa njegov kartakrter i njegove ambicije da se bavi ozbiljnijom košarkom. Kakvi su oni, mi to ne možemo da znamo unapred, samo da se nadamo, kao što sam već napisao. Možemo i da razmatramo zašto je, posle briljantne high school karijere izabrao LSU pre Kentakija, ali to bi bila nagađanja i po meni bespotrebno trošenje vremena. Treba biti strpljiv, najbolju ocenu njegovog trenutnog mind seta će nam dati utakmice koje bude odigrao u našem dresu vrlo skoro. Što se tiče fizikalija, tu ne vidim problem, posebno ako ga budemo koristili kao igrača kod koga je lopta, dakle uslovno rečeno na poziciji 1. On i deluje da je mnogo komotniji sa loptom u rukama nego bez nje, ali svakako da je upotrebljiv i kao bek, odnosno krilni igrač sa catch & shoot ulogom. Jako dobro podnosi kontakt, deluje da je baš jak u gornjem delu tela i da se ne može lako izbaciti iz balansa. Napada obe strane ulazom i završava oko obruča i o tablu vrlo spretno, sa obe ruke. Ima i flouter, da naglasim ovo jer je pisano da ga nema u napadačkom arsenalu. Koju god ulogu da dobije, njemu se mora dati određeni nivo slobode u napadu, prvenstveno mislim na njegove šuteve za tri posle visokog pika iz driblinga. To je njgov TM šut gde se oseća najkomfornije. Ipak, isto sam mislio i za Jaga i njegove trojke sa 8 metara, pa ne vidim da mu je Sferopulos dozvolio toliku slobodu u igri do sada u sezoni. Videćemo da li će kod Smarta biti drugačije. Defanzivno gledano, nisam uspeo da primetim neke njegove bravure, ali se mora reći da bi trebao da bude koristan deo kolektivne switch odbrane koju očigledno Sferopulos planira da forsira u nastavku sezone. Ima dovoljno jako telo da preuzme višeg igrača, dovoljno veliki wing span da stigne nižeg i generalno pomogne u odbrani kod nekih udvajanja na niskom postu. Ostaje pitanje njegove motivacije i želje da odbranu igra, ali on dolazi u grupu gde je igranje odbrane jedan od postulata i gde je čak i jedan Nedović inkorporiran tako da ne bude minus igrač u defanzivi. Primeri Lazića i Hange, veterana koji su naši najbolji defanzivci na perimetru, može biti još jedan pozitavan impuls novom igraču u shvatanju da odbrana u EL nije opciono rešenje, već nešto što se podrazumeva. Teorijski, na papiru, postoje svi uslovi da se Smart lepo uklopi u roster. U tom svetlu, njegov dolazak vidim kao smisleni. Rekao bih da je sada isključivo do njega da prihvati nesumnjivo poverenje i podršku trenera, saigrača i navijačai i postane ono što svi očekujemo - pravo pojačanje u našem backcourtu.

Teško da se EL može posmatrati i analizirati u "komadu" (osim ako nismo Real Marid, a nismo), već samo kroz neke mini cikluse, a jedan od njih je upravo iza nas. Dva dupla kola za redom, 4 (+ 1 u ABA) utakmica u 10 dana. Tri od četiri pobede u eliti je jako dobar skor koji nam ostavlja glavu iznad vode i održava nadu u borbi za to 10. mesto. Posle ne znam koliko uzastopnih poraza od Armanija, što u Milanu, što u Beogradu, čekali smo i dočekali prekid ovog neprijatnog niza. Uz prihvatanje činjenice da je naš protivnik bio prililno oslabljen, mi smo ušli energetski jako, prihvatili fizičku igru i kroz inspiraciju nekoliko igrača u napadu uspeli da iskoristimo našu šansu i uzmemo zasluženu pobedu. Žrtvovali smo povrede tri igrača, videćemo koliki je stepen ozbiljnosti tih povreda u danima pred nama. Ali, to je Evroliga - maraton bespoštednih borbi iz nedelje u nedelju, gde se mora gledati i ići samo napred, a u hodu rešavati sve tekuće probleme. Ako pogledamo šta bi bilo zajedničko pobedama nad Fenerom, Partizanom i Armanijem, videćemo da je to postojanje plana igre i dobra realizacija istog na parketu. Izuzetak koji potvrđuje ovo pravilo je poraz od Asvela u jednoj utakmici gde smo sve radili pogrešno, od prvog do poslednjeg minuta. Tragedija našeg promašenog game plana u tom meču je što bi nam bilo dovoljno bar 7-8 minuta ispravne igre da i tu zabeležimo pobedu, ali nismo uspeli da se izvučemo iz ritma domaćina. Ostali smo uvučeni u tu brzu, na mnogo poseda run and gun košarku koja nam je na kraju i presudila. Manjak energije u odbrani je dokaz da se ni jedan meč u EL, sa ovakvim kvalitetom tima koji imamo, ne može dobiti sam po sebi, pa makar to bilo i protiv fenjeraša na tabeli. Pamet u glavu za naredne mečeve. Malo više od pola sezone je dovoljno da se pokaže ko u našem rosteru može da doprinese u kontinuitetu, ko to može na svakoj trećoj utakmici, ali i ko ne može ni toliko. Nemamo baš puno igrača u ovoj prvoj kategoriji, tim me više čudi jako loš procenat iskorišćenosti Davidovca, koji je dokazani EL igrač, ako nišrta drugo, ono bar u rotaciji. U odbarni gotovo redovno kasni na close out, jako loše brani niže igrače na perimetru u igri 1 na 1, a u napadu kao da jedva čeka da se oslobodi lopte. Ne može se reći ni da je 3&D igrač, jer mu odbrana nije forte, dok je procenat za 3 sasvim solidan, 40% na 2,5 uzeta šuta po meču. Ipak, za igrača koji je starter u poslednje vreme i koji ima preko 20 minuta po meču, ja sam očekivao više od 4.7 ppg, 3.2 skoka i 0.8 asista. Ako smo već jedva dočekali malog Topa da uđe u rotaciju i pruži nam sigurnost na lopti i podeli pasove preko glave protivnika, te pomogne u switch odbrani koju smo sa njim na parketu koristili, zašto ne probamo sa Davidovcem kao jednim od ballhandlera sada kada je Top van tima, a Jago dolazano ne može skoro ništa iz driblinga, tj. sa loptom u rukama? Razumem da su Teo, Neda i Hanga primarni ballhandleri kada Jago nije u petorci, ali ne bi bilo loše probati i sa Davidovcem kao nekim sekundarnim kreatorom u napadu gde on ima potencijala da iskreira iz pika ili improvizuje. Dobili bi svakako brži protok lopte od onog mučnog tapkanja lopte Jaga, ali i potencijalno povoljan mismeč sa Davidovcem na poziciji 1 ili 2 u napadu. Njegovo dobro čitanje igre i dobar pas, ali i hrabrost da napadne koš i izmisli poene je nešto što smo jako malo koristili do sada u sezoni i tu imamo prostor za napredak. Delim mišljenje da je nephodno osvežiti roster sa jednim do dva igrača, ali je pitanje šta ima slobodno na tržištu i koliko novca nam je ostalo posle promašenih egzibicija sa Šabazom, Tobijem i Simonovićem.

Nisi jedini. Iz nekog iracionalnog razloga, izvlačeći iz bledila sećanja Šabazove bravure iz koledž dana, predstavio sam ga samom sebi kao najveće pojačanje ovogodišnjeg rostera. A ono... čovek nije hteo da igra. Razumem i da je loša forma ili fizička sprema, ili pak ljubavni jadi slični Vildozinim, ali ovo je sto puta gore. Neće dečko da igra, ejjjj. Onaj mučeni Adams je bar odmah rekao da neće da se smara u Zvezdi, a Šabaz je uredno izmuzao polusezonsku platu koja nije zanemarljiva. Dapače. Ispali smo somine neviđene, tj. ne mi, nego onaj ko ga je doveo. Ništa novo kad je KKCZ u eri Čovića u pitanju. Što se Tea tiče... i da ništa više pametno ne napravi do kraja sezone, on je prevazišao sva moja očekivanja. Onaj izraz - klasa je večna - najbolje oslikava Teov performans i u 37. godini. Da nam je živ i zdrav. Pored ove dvojice, treći jak utisak dosadašnjeg dela sezone je neigranje Nemanje Bjelice. To je nešto što dugo neću moći da prežalim. Bespotrebno je pričati kakvu dimenziju u kvalitetu i dubini rostera bi imali sa njim na parketu, pa makar to bilo i 10-15 min po meču. Sve ovo, uz kvalitet u ostatku tima i promenu trenera u hodu, je dovoljno da se pošibamo za mesto broj 10, vrlo teško za nešto preko toga. Kad dođe vreme ( a to će biti vrlo skoro), da se pripreme forice tipa "ABA je prioritet", "Kališ u junu", "Setite se gde smo bili 2011." I tako u krug i u sledećih 13 godina.

Ako pretpostavimo da je Šabaz zaista ok sa idejom da je ove godine u KKCZ i da ne postoji želja da promeni klub već na polusezoni, onda se čovek sa pravom zapita da li je moguće da igrač takvog kvaliteta i iskustva sebi dopusti da u organizaciji napada, kreiranju i za sebe i za druge, izgleda kao kadet u seniorskoj košarci. Da ne znam da je u timu već nekoliko meseci i da je odigrao solidan broj utakmica gde je sa lakoćom asistirao i poentirao na razne načine, pomislio bih da je direktno sa aerodroma sišao na parket, u novo okruženje saigrača i trenerskog stafa. Linija manjeg otpora sa besomučnim uzimanjem šuta za 3 na uštrb prodora i korišćenja pik igre je simptomatičan znak. Šabaz se sigurno neće vratiti u formu i povratiti psihološku stabilnost uzimanjam ovakvih šuteva, već kroz odbranu i pametnu igru u napadu, gde prioritet neće biti izbegavanje kontakta po svaku cenu. Evo, ne pamtim kada sam ga poslednji put video na liniji slobodnih bacanja. A on je prototip igrača koji kroz kontakt, iskustvo i renome može ubaciti bar 7-8 poena po meču sa bacanja. Treća četvrtina protiv Zadra je ohrabrujuća u tom pogledu, bar se trudio da bude agresivan u odbrani, bio na vreme na igraču sa loptom, imao i jednu ukradenu. Podizanjem Jaga, Nedinim rasućim kreatorskim sposobnostima, skorim povratkom Hange i standardnim nastupima Tea, Šabazu bi trebalo da bude olakšan povratak u formu i skidanje prevelike odgovornosti prema uticaju na igru koje mu je bilo namenjeno, ili je on sam sebi to nametnuo. Nadam se da ćemo ga gledati kao, za početak, ravnopravnog člana rotacije na bekovskim pozicijama, a kasnije u toku sezone kao pravog lidera ovog tima, u ulozi koju je uspešno nosio kroz pripremne turnire i na početku takmičarske sezone. Naša igra u reketu je spala na Luku Mitrovića u napadu i Bolomboja u odbrani. Da nije preveliko smaranje, verujem da bi Sferopulos ceo meč gurao sa hokejaškim izmenama odrana/napad ova dva igrača. Razumem da je short roll Lukino srednje ime, ali bi posle ovog otvaranja mogao češće da napada koš, a ne po automatizmu da gleda gde da baci pas. Protivnički skauti će mu vrlo verovatno ostavljati više prostora kod prijema lopte i braniti pas, pa bi njegova agresivnost ka košu bila poželjna. Tobi uzima previše šuteva za 3 za moj ukus. Streč 5 je fina opcija u modernoj košarci, ali ne može da bude primarni način korišćenja ovog igrača u napadu. Njegovi poeni iz reketa su timski prioritet, posebno jer se solidno brzo odmotava iz pika, završava i na obruču i iznad njega. Za sada, mi osim Tea i na momente Nede, nemamo druge igrače koji bi bacali kvalitetan i pravovremen pas Tobiju. Tu imamo velikog prostora za napredak, posebno kada se vrati Hanga u ulozi kreatora. Ako je suditi na osnovu nekoliko utakmica. Sferopulos će davati više slobode u igri za Jaga, što Dušku nije ni padalo na pamet. Iskreno, ne znam šta je bila ideja bivšeg trenera u načinu na koji bi Jago trebao biti eksploatisan u napadu. Njegova visina i frame ga limitiraju kod izbora pasova i prednosti u igri 1 na 1. Sasvim je logično da Jago mora tražiti šansu u situacijama kada mu je otvoren parket i gde ima prostora, makar to bile i one trojke sa 8 metara, koje on uspešno pogađa kroz dosadašnju karijeru. DeDa se i dalje uklapa u sistem i privikava na nove saigrače. Igra na iskustvo i pokušava da kompenzuje svoje fizičke nedostatke kod branjenja snažnih igrača na pozicijama 3 i 4 svojim BBIQ-om. Ne bi bilo pošteno tražiti od njega mnogo više od onoga što on trenutno daje, bar u ovom delu sezone. Za sada su njegove evidentne kreatorske sposobnosti ostavljene po strani, ali zna se koliko on može u ulozi sekundarnog kreatora i generalno koliko je dobar u protoku lopte, uz onaj ekstra kvalitet lucidnog pasa ili poena koje samo on može da izmisli. Odlaskom Duška, bio sam zabrinut za status i ulogu Gidre. Nadao sam se da će novi trener prepoznati njegov kvalitet koji daje na obe strane patketa. Posle nekoliko tranzicionih mečeva, čini se da polako njegov protagonizam raste i da će on nastaviti da bude jedan od nosilaca naše igre i legitiman starter sa velikom minutažom, bar u EL. On je verovatno naš najkonstantniji šuter spolja, ali pored toga on je uz Hangu i Davidovca univerzalni igrač, igrač zadatka koji neće juriti poene po svaku cenu, već raditi ono što mu je trener namenio pred meč. Ova ekipa ima veliki napadački potencijal i to se dobro zna. Glavni zadatak kroz sezonu će biti uklapanje petorki koje mogu igrati kakvu-takvu odbranu, jer imamo očigledne linite pre svega u spoljnoj liniji koja bi trebala biti prvi i osnovni bedem odbrane. Ne znam kako Sferopulos razmišlja, ali možda ne bi bilo loše implementirati neke trik odbrane iz arsenala npr. Albe. Podrazumeva se obavezna agresivnost na ball handlera i pritisak na loptu i prvi pas. Iskoristiti činjenicu da u principu imamo vrlo raznovrstan roster koji može biti uspešan u odbrani kod switcha, uz obaveznu stranu pomoći. U teoriji, mi bi trebali da imamo najveći problem u branjenju linije za tri, posebno kod strech opcija protivnika. Neka tako i ostane, ali da se reši problem zaštite reketa i defanzivnog skoka, po svaku cenu.

Normalno da je veća šansa da neko od 212cm uhvati skok pre nego neko od 180cm. Ali taj od 212 mora da zna da se postavi pre skoka, da zagradi svog igrača, pa i da skoči i na kraju uhvati skok. Pada mi na pamet moj školski Tomašević koji je sa minimalnim odrazom kupio 10+ skokova po meču, na dobro postavljanje, tj. anticipaciju. A igrao je PF, ne na centru. Nisam siguran da naši centri (osim Tobija koga moram da pogledam detaljnije u nekoliko mečeva) mogu sve ovo da odrade i budu defanzivno dominantni ribaunderi. Svakome fali po nešto, zato će biti jako bitna pomoć krilnih igrača, gde me ne bi začudilo da DeDa bude jedan od prvih skakača tima, pod uslovom da ima dobru minutažu. Očekujem skokove i od Hange i Rokasa, Mij još uvek ne znamo koliko bi npr. Simon ili Bolomboy mogli biti dobri na def skoku, kada se bude uspostavio sistem odbrane i raspodela defanzivnih uloga. Mogu biti jako prijatno iznenađenje. Ne znam koliko Simon može objektivno na krilnog centra, posebno ako mu je match-up strech 4 koji može da napada licem. Ili bilo koji niži u small ball postavkama protivnika. Slažem se sa većinom ovde da bi on morao da bude rim protector pre nekog korektora, ali da sačekamo šta će nam sezona doneti. Naši spoljni će perimetar braniti slično kao i prošle godine. Radićemo pritisak na loptu, tj. izlaziti visoko na ball handlera, nekada i po celom terenu. Neće se ići da Teo ili Shabazz uzimaju žive lopte kao što je to radio Stef Jović ili Zo, već na usmeravanje igrala sa loptom tamo gde ga želimo, sa udvajanjima ako je neophodno, gde je strana pomoći spremna da sve ispreuzima. Ako ball handler napada iz pika, imamo načina kako to da branimo, pisao sam u postu iznad. Protiv Albe kao ekipe kojoj je zaštitni znak brz protok lopte u napadu, bez mnogo driblinga, naša odbrana je delovala skroz ok za presezonski meč. Naravno, ostajali su povremeno njihovi igrači sa pogledom na koš iza linije za 3, ne može se ni očekivati da ćemo baš sve pokrpiti posle par zajedničkih treninga, ali mi je generalni utisak da to nije izgledalo loše. Druga je priča koliko je Alba reprezent onoga što nas čeka u EL, svakako ne spada u gornji dom po kvlaitetu, ali koncepcijski gledano, pokazali smo da u tom meču možemo parirati njihovoj motion offense igri. Daleko od toga da smo atletski ili defanzivno potentna ekipa, ali možemo da krpimo na iskustvo i utreniranu odbranu bar u toj meri da naš napad odradi svoj deo posla. Drugim rečima, ne očekujem da ćemo biti kanta za napucavanje po broju primljenih poena po meču, ali ni da budemo Radonjina Zvezda ili Oly iz najboljih dana. Zato je tranziciona igra jako bitna, što više laganih poena će biti ključ dobrih rezultata. Olakšavajuća okolnost je što za razliku od prethodnih sezona imamo više potencijala u napadu na postavljenu odbranu, posebno iz pika i šuta za 3. Kombinacijom organizovanog napada 5 na 5 i tranzicione igre, u zavisnosti od petorke koja je na terenu, trebali bi da tražimo balans u našoj ofanzivnoj igri. Kada uđemo u taj lud ritam, postaviće se pitanje energije naših starijih igrača. Želja da se igra odbrana će postojati, znaće oni i gde ide lopta i koji napad protivnik igra, ali ne znam koliko će to telo ispratiti. Zato je bitno pametno rotirati roster i iskoristiti svakog od ovih igrača koji su trenutno tu, bez ikakvih otkaza ili pozajmica. Mnogo je reči "ako" vezano za ovogodišnji roster. I u odbrani i u napadu. Treba sačekati mesec, dva i videti kakav će nam biti početak sezone i gde škripi. Imamo i kvantiteta i kvaliteta, a i struku koja će pokušati da te nedostatke ispravi. Pa za koliko to bude dovoljno, videćemo.

Da iskoristim post novog člana i poentu koju je istakao. Prelazni rok je u KKCZ godinama krajnje fluidna, nedeterminisana i nekonzistentna stvar na koju je uticalo mnogo faktora, od kojih dosta njih i nema neke direktne veze sa košarkom. Bilo je tu prebijanja dugova, vraćanja usluga, nepotizma, uslovljavanja... Bilo je i pogrešnih procena, ali to je i najmanji problem, jer su greške kod skautinga svakodnevica svih EL timova, pa se ne može mnogo ni zameriti, uz poslovicu "ko radi, taj i greši". Nerešeno pitanje sportskog direktora. kao i nepostojanje trenera od integriteta i znanja svih ovih godina je dosta doprinelo haotičnim prelaznim rokovima kojima smo svedočili u poslednjih 10+ godina. Tu je i jako bitno pitanje obezbeđivanje novca, tj. budžeta za predstojeću sezonu, da ne idem tako daleko pa kažem i za nekoliko godina unapred. U ovom prelaznom roku, rešili smo dve stavke - budžet i trenera. Duško Ivanović, da se ne osvrćem na debatu o njemu vođenu na prethodnim stranama, ima dovoljno i znanja i iskustva, a i karakter koji nam daju za pravo da verujemo u njegove odluke kada je dovođenje igrača u pitanju. Jedino bih mogao da stavim znak pitanja oko Tea, jer ne verujem da je Duško "grizao" da se on dovede, ali isto tako znam da nije toliko ni lud ni rigidan da a priori odbije takvog igrača. Za sve ostale sam siguran da ih je lično tražio, ili u najmanju ruku birao kao jednu od raspoloživih opcija. Ako je sve ovo blisko istini, onda možemo da kažemo da je naša struka sastavljala roster, što nije bio slučaj prethodnih godina. Kakav je taj roster, koji kvalitet ima i za kakve rezultate je to dovoljno, za sada možemo samo da nagađamo. Može da se sumnja, da se kritikuje, može da se opravdava ili uzdiže u nebesa, ali će na kraju parket pokazati gde leži istina. Pošto nisam vidovit, ja ne znam gde ćemo tamo, početkom juna, biti - sa štitom u ruci ili na štitu. Tako da, umesto da kritikujem ili opravdavam sklapanje ovakvog rostera, mogu da pokušam da razumem šta Duško želi od njega i kakvu ćemo vrstu košarke igrati, jer su to dve stvari zbog kojih je ovakve igrače i dovodio. Podela na pozicije po brojevima od 1 do 5 je meni smešna već skoro deceniju i smarao sam sa tom pričom i na ovom i na drugim mestima. Takođe mi je ireleventna podela na "visoke" i "niske" igrače i većina (kvazi)logičkih izvođenja iz ove podele. U savremenoj košarci, bilo koji broj od 1 do 5 može biti plej mejker. Slikovit primer je Jokić, plej sa pozicije C, LeBron sa bilo koje pozicije na kojoj igra, u evropskoj košarci Sikma sa pozicije 4 i gomila drugih SF ili PF igrača koji imaju mogućnost da iskreiraju i realizuju ofanzivne setova tima. Slično ovome, možemo imati bolje skakače na tzv. pozicijama 2 i 3, nego sa tzv. poziciji 5. Npr, ako ekipno branimo ofanzivni skok dobrim box out-om, onda će naši "niski" pokupiti mnogo skokova. Tu su i individualni kvaliteti igrača koji uključuju anticipaciju i predikciju gde će lopta da završi posle odbitka, što je nevezano za poziciju i visinu. Tek poeni mogu biti distribuirani na razne načine kroz roster, što zavisi od selekcije, kvaliteta igrača, taktike i protivnika protiv kojih se igra. Iako bi treneri želeli da u što većoj meri iskontrolišu svaki meč, iskoriste skauting pred isti na najbolji način, da objasne i motivišu igrače da cene svaki posed, to u praksi vrlo često izgleda drugačije, jer "svaka utakmica je priča za sebe". Ohrabruje činjenica da ne postoji samo jedan način da se dođe do pobede, košarka pleni lepotom i zbog ove činjeice između ostalog, pa se treba potruditi da se nađu alternativni načini, kada projektovani zakažu. BBIQ, kvalitet i iskustvo igraju veliku ulogu u ovome, a ako ništa drugo, mi takvih igrača ove sezone imamo više nego svih prethodnih zajedno. Naravno, neki bazični okvir, startegija i filozofija igre mora da postoji i mislim da će KKCZ to imati u ovoj sezoni. Problem je, narvno, veliki broj novih igrača koje trebe uklopiti u tim, upoznati ih jedne sa drugima i utvediti ko sa kim najbolje funkcioniše na obe strane parketa. Komplementarne petorke su ono što će se tražiti u ovom pripremnom periodu, kao i u prvih mesec-dva takmičarske sezone i to je nešto na šta moramo da se spremimo i prihvatimo kao neminovnost. Brzina integrisanja pojedinaca u kolektiv koji zna šta igra u odbrani i napadu je relativna stvar i zavisi od mnogo faktora. Niko ne može da predvidi koliko dugo će stvaanje tima trajati. Možemo da se nadamo da to bude više pre nego kasnije, ali pritisak rezultata će pretiti da se u jednom momentu preseče pre vremena i igra sa onim igračima koji su trenutno najbolje opcije. Balansiranje između rezultatskog i strogo košarkaškog motiva kod selekcije rostera, raspodele minutaže i protagonizma će biti ključ u ovih nekoliko početnih meseci. Šta će to Zvezda da igra? Fokus će, bez obzira na evidentni individualni ofanzivni potencijal, po meni, biti na odbrani, defanzivnom skoku i tranzicionoj igri. Išao bih toliko daleko i rekao da uspeh Zvezde zavisi od nivoa odbrane na kojoj će ovaj roster biti obučen da igra. Kod branjenja centralnog pika, vidim da smo sa prošlogodišnjeg switcha, počeli da praktikujemo hedge & recover, a biće tu još opcija koje se isprobavaju na treninzima. Pik na strani smo prošle sezone relativno dobro branili ice odbranom, nema razloga da se to ne nastavi. Duško u principu traži od SVIH igrača da budu spremni da brane SVE protivničke igrače u svim pozicijama. To je ideal koji je nemoguće dostići, ali će se od igrača tražiti da pruže svoj maksimum. Zbog specifičnih fizičkih karakteristika naša dva ball handlera, treba videti kako ćemo braniti sistemske mismečeve i postovanje istih. Tražiće se svakako čitanje igre u odbrani i dobra strana pomoći, gde bi Bjelica (ako bude u stanju da igra), Hanga, DeDa, Giedraitis, pa i Bolomboy mogli biti solidna rešenja. Imamo i manje solidne opcije u vidu nekoliko igrača koji ne prate dobro ofanzivne kretnje protivnika i na tome će se raditi u predstojećem periodu. Ni na jednoj od ove 4 utakmice nismo videli našeg projektovanog prvog centra, tj. kako se snalazi u odbrambenom sistemu Duška Ivanovića, a mora se reći da je to i najveća nepoznanica od koje će zavisiti mnogo stvari. Šta Tobey može u napadu otprilike svi znamo, a šta može u odbrani ćemo videti. No, svakako ćemo se truditi da igramo timsku odbranu, jer imamo nekoliko upitnih odbrambenih individualaca, pa će uigravanje i vreme potrebno za to biti jako bitno. Na žalost, toga nemamo na pretek, pa će se korekcije vršiti u hodu, kad se stigne, davajući prioritet rezultatu pre svega. Nije idealno, daleko od toga, ali tako je kako je. Za kraj, čekam da vidim kako ćemo i koliko uspešno braniti tranziciju protivnika, jer mislim da smo tu trenutno najtanji, baš zbog činjenice da imamo toliko novih igrača koji prvi put igraju zajedno. U napadu, moj je osećaj da će nam Shabazz biti prva opcija. Ja sam prijatno iznenađen njegovom igrom u ovih par mečeva. Nisam ga pažljivije pratio još od koledž dana, pa nisam mogao ni da znam kakve su njegove fizikalije i rešenja u napadu u ovoj 2023. godini. Sve što može Shabazz, može i Teo, ali sa manje minuta u igri. To bi trebala da budu naša dva primarna kreatora u napadu. Luka "short roll" Mitrović i DeDa imaju svoje mogućnosti kao sekundarni kreatori, a Hanga je verovatno definicija pojma glue guy u košarci. Jako bitan, ali ipak ne bih rekao ključan igrač u ovom rosteru Zvezde. Veliko pitanje stoji oko Nemanje Bjelice. Ako od njega budemo mogli da dobijemo makar 50% onoga što je nekada radio, to će biti nemerljiv doprinos našem timu. On bi dao jednu dodatnu dimenziju našoj igri, podigao kvalitet za makar jedan nivo iznad na obe strane parketa. Slab sam na Bjelicu, moje najdraže (potencijalno) pojačanje ovog leta. Otud i nerealna očekivanje od njega. Mislim, u najmanju ruku je suludo od igrača u tim godinama, sa povredom koju je vukao skoro cele prošle sezone, koji igra praktično na otvoreni ugovor očekivati bilo šta, a kamo li da bude ključ našeg uspeha, ali to smo mi - Cigani ludaci. Nedović bi trebao da bude lider 2nd unit-a, uloga koja mu je poznata od prošle sezone i koju bi mogao da iznese na pravi način. Simon i Yago su dva igrača kojima će verovatno trebati najviše vremena da se uklope u roster, ali kvalitet, želja i motivacija ne bi trebali da budu upitni. Ne znam u kakvim ulogama će biti Kuz i Dalibor, verovatno će mahom imati minute u ABA, pre nego u EL, ali i to je neka uloga u timu. Nije mi jasno ništa oko kapitena, ni koliko on može u ovoj sezoni da doprinese, ni kakav je njgov status po pitanju startne postave i minuta. Nadam se da tu nećemo omašiti i dati mu više protagonizma nego što on realno zaslužuje. Ostaje žal za malim Topom, rado bih ga gledao ove sezone u ABA, ali u našem dresu i na po nekoj EL utakmici, ali da se nadamo da je prelazak u Megu najbolje rešenje za njega u ovom momentu. Čekam da vidim kako ćemo u fullu iskoristiti Rokasa, ovo što za sada igra mi nije neki pokazatelj da će biti jedan od lidera. Po ulozi, rskao bih da je trenutno najbliži Hangi minus kreacija, jedan all around igrač koji neprimetno dolazi do svojih poena, skokova... Lično mislim da bi on mogao biti jako dobra opcija ako mu se da više protagonizma u napadu i očekujem da to vidim kako sezona bude odmicala. Versatilnost tima je naš veliki plus. Trčanje takođe, BBIQ, iskustvo, kvalitet u vrhu EL. Šut bi morao biti bolji nego bilo koje druge sezone. Ostaje problem uigravanja, usvajanja postulata timske odbrane i kristalizovanje uloga u timu. Nadam se da će to biti jedan prijatan proces koji ćemo pratiti sledećih meseci i gledati kako rastemo kao tim. U idealnim uslovima, KKCZ je jedan ozbiljan EL tim. Ne vrhunski, ali ozbiljan. Pošto idealno ne postoji, ostaje da se nadamo da će biti što manje povreda, makar onih ozbiljnijih i da će dubina rostera moći da kompenzuje manje probleme ovog tipa. Zato, da poželim pre svega dobro zdravlje svim našim igračima, za ostalo ipak manje brinem.

Ne znam ima li smisla komentarisati igru u ovom periodu sezone, posebno na uzorku od dve netakmičarske utakmice u nekompletnom sastavu, ali hajde da se napiše nešto što je za sada primetno kao ideja. Mečevi protiv Sasarija i Asvela i nisu imali previše smisla, s obzirom na broj i kvalitet igrača sa kojima smo raspilagali u tom momentu, ali od nečega mora da se krene. Pozitivno je što smo smogli snage i volje da prerlomimo Asvel i da kako-tako dobijemo tu utakmicu. Koliko god bio nevažan rezultat na ovom turniru, sve je lakše progurati kroz pobedu, nego kroz poraz. U Nemačku smo došli sa 4 dodatna igrača u rosteru i sama ta činjenica je drastično promenila našu predstavu na terenu. Možda i pokazala kako će ovaj tim igrati kada bude kompletan. Meč protiv Albe je obeležila Duškova konstantna rotacija igrača da bi se održao defanzivni potencijal ekipe tokom svih 40 minuta. Te hokejaške izmene, koje je meni kao gledaocu bilo teško ispratiti, samo govore da Duškov mozak radi kao kompjuter i da tačno zna šta želi od tima kojim raspolaže u datom momentu. Frekventne izmene i akcenat na odbranu su omogućile i one šokantne defanzivne poteze Nedovića i ostalih igrača od kojih se bacanje na parket, blokade i agresivnost u odbrani baš i ne očekuju. Konkurentnost na svakoj poziciji i mogućnost da se plan igre zadrži i promenom celih petorki bi moglo da bude velika snaga ovog tima u predstojećoj sezoni. Izgleda da će jedan od postulata Duškove filozofije košarke - nije bitno koliko igraš, već kako igraš - napokon zaživeti kroz ovogodišnji roster KKCZ. Naravno, uvek postoji sumnja i skepsa jer se toliko kockica mora posložiti na mesto, ali ako naš trener uspe da od ove grupe napravi disciplinovanu vojsku, bićemo jako opasni kao ekipa koja bi na svakom meču mogla da izgura različite protagoniste. A to je svakako noćna mora za skauting od strane naših budućih protivnika u EL. Glavni zadatak struke će biti hendlovanje ega svakog od po imenima projektovanih nosilaca i uklapanje njihovog iskustva, skill seta i individualnih kvaliteta u zajednički, timski okvir. Naravno, ne mogu se zanemariti evidentne razlike u košarkaškom kvalitetu i iskustvu koje postoje između naših igrača. Zna se vrlo dobro ko bi trebali biti lideri na parketu u svakoj petorci koja na njega izađe, ali mislim da će se, posebno u ovom pripremnom periodu, kao i na samom početku takmičarske sezone, forsirati jedna kolektivna, timska igra sa dosta izmena. Njen cilj će biti što brža integracija ogromnog broja novih igrača u stil košarke koji ćemo praktikovati u napadu i u odbrani. Meč protiv Bajerna će, verujem, doneti sličnu postavku igre od strane našeg trenera. Koliko god bilo lepo osvojiti jedan turnir u konkurenciji EL timova, ipak će druge stvari biti u fokusu, stvari o kojima sam pisao u prethodnom pasusu. U istom ritmu i sa istim trendom dolazi turnir na Kipru sledeće nedelje - integracija još dva nova igrača u grupu, pa opet treba očekivati sličnu ideju naše struke - doziranje i testiranje trenutnog kvaliteta svakog od pojedinaca u svrhu sastavljanja moćnog tima koji bi trebao da zna šta želi da igra i koje rezultata ostvari u svakom meču dolazeće sezone. Strpljenje, znanje, rad... Sreća sa povredama i uspešan man manegement. Za razliku od prošle sezone, u ovoj imamo sa čim da radimo, imamo alternativne opcije kojima možemo da pribegnemo, a imamo i veći kvalitet, pa i kvantitet igrača u timu. Za koliko će sve ovo biti dovoljno reći će nam decembar/januar, kada bi mogao da se podvuče prvi presek rada i rezultata ovog tima. Logično je očekivati da će ova ekipa sa desetak novih igrača u rotaciji rasti kako sezona bude odmicala, pa se nadam da ćemo gledati tu uzlaznu liniju od oktobra ove, pa sve do kraja maja sledeće godine.

Mi imamo određeni kvalitet za EL takmičenje, ali je on daleko od top timova koji se muvaju od pozicija 1 do 6. Taj ograničeni kvalitet bez 100% fokusa, motivacije i spremnosti na borbu do kraja ne znači mnogo. Otuda porazi u mečevima gde smo kao bili neki favoriti. Mi nemamo luksuz da potcenimo bilo koga u EL, a protiv Cibone se videlo kako prolazimo u takvim slulčajevima i u ABA. Ako npr, Vildoza ne igra na 100% kao u novembru, to više nije Vildoza već random stranac koji ima određeni kvalitet koji pokazuje sporadično, nedovoljno da se ostvare ambicije koje klub navodno ima. Isto važi i za Nedovića i Petruševa. Ta trojica igrača su nas vukla u onom periodu dobrih igara i rezultata, sada se pojavljuju na svakom trećem meču. Faku jeste košarkaški mega car, ali ne može da kompenzuje izostanak ove trojice koji su projektovani kao lideri tima. Protiv Efesa smo napokon dobili poene od Kuza, Bentila, pa i Lazarevića. Tih 20-ak poena za nas ima daleko veću specifičnu težinu nego 40 komada Nedare, pa se nadam da ćemo do kraja ligaškog dela EL imati dopronos igrača iz drugog plana u poenterskom smislu.

Ma, u Duška ne treba sumnjati ni po jednom osnovu. Dok su ga igrači slušali (a šta će kod skora 1/6 i nedoraslog trenera koji ih je do njega vodio), naša igra je ličila na nešto. Iz te neke smislene igre smo dolazili u situacije da dobijamo mečeve. Kako su, svako iz svojih razloga, pustili mudašca i pomislili da se može pikati EL i na neki drugi način, počeli su problemi. Jel ima još neko utisak da je Duško baš zgotivio ovu ekipu, da su mu ušli pod kožu i da je postao slab na njih? Ili je to moja racionalizacija problema na relaciji šta trener priča,a šta igrači rade.

Momentum sezone se promenio u onih poslednjih 5 ipo minuta u Kaunasu. Tih 10-ak jalovih napada je dalo projekciju kako može da igra Zvezda kada se ne poštuje game plan koji je donosio rezultate i u prethodnim mečevima i u pomenutom meču. Gubitak strpljenja u napadu i ulazak u individualna rešenja koja mogu, ali i ne moraju da reše meč, nam je iz ruku izbilo najjače oružije koje smo imali - timsku igru, pamet i strpljenje do kraja napada, utakmice. Ponešeni pobedama koje ni izbliza nisu bile ubedljive, neprotiv, naši igrači su precenili sopstvene mogućnosti i u mečevima koji slede i traju i posle Albe, pokušali da prečicom dođu do rezultata, uprkos insistiranju trenera u svakoj izjavi da su nama potrebne dve stvari: vera i strpljenje. Olako se prešlo treko ove trenerove mantre, pa je ona vremenom u glavama igrača izgubila status postulata broj jedan i prešla na nivo prozaičnosti. Strpljenja je skoro pa potpuno nestalo, a vera je fokus svog delovanja skrenula na drugu stranu - veru u to da jedan igrač može rešiti sve. Negde usput su krenule da se pojavljuju i pukotine u odbrani, ne u smislu da se grešilo u serijama, već u samom pristupu i energiji kojom se ona igrala pre toga. Rezultat svega je bio da se sjajan skor od 9/3, posle utakmice sa Žalgirisom transformiše u zabrinjavajući 1/5. Kakva bi to sezona bila kada se, pored Žalgirisa i Alba ne bi uključila u ozbiljno uzdrmavanje snova o Top8. Naš evroligaški život je izgleda sudbinski vezan za ova dva kluba. Kada god se ukaže neka realna šansa za taj prvi cilj učešća u EL, pojave se Alba i Žalgiris da nam objasne gde nam je mesto. Naravno, bilo je ove sezone i poraza od PAO i Virtusa koji su morali ili trebali da se dobiju, ali uvek će se nači opravdanje da smo te neplanirane poraze anulirali neočekivanim pobedama na strani nad Oly, Makabijem, pa i Partizanom i Valensijom. Možda i jeste tako. Možda smo previše poželeli nakon promene trenera i energije oko ekipe, zaboravljajući užasan start EL i skor 1/6, pa je ovaj skor na kome se trenutno nalazimo realno stanje dosadašnje sezone, kada se sve uzme u obzir. U to ulaze i povrede igrača i problemi oko registracije Facua. Na krilima pobeda protiv Makabija i Albe bi verovatno pao i Bajern, pa bi u poslednjih 8 kola ušli sa skorom 13/13 i Campazzom na pleju, što bi nam davalo kakve-takve nade u plasman među prvih osam. Ovako nam je svaka sledeća utakmica praktično eliminaciona, pa ostaje da se iz kola u kolo borimo za goli život. To će biti jako teško, posebno jer ćemo pored rezultata paralelno morati da radimo i na ponovnom uspostavljanju postulata igre koja nam jedina daje šansu za neki ozbiljniji impact u evropskoj košarci ove sezone. Vera i strpljenje... Da li je kasno za to?

Nisam pratio Albu u poslednje vreme, ali kapiram da je to utakmica koju bi trebali da rutiniramo, ako uopšte imamo neke aspiracije za Top8. Ne pamtim kada smo ove sezone (i da li smo uopšte) odvalili neku ekipu u EL, a nije da to nismo radili prošlih sezona, sa objektivno slabijim rosterom i def orijentisanim Radonjom.

Druže,ako ti kilometarski post sa gomilom podataka nije pomogao, pokušaću sa kraćim. Uloga Puntera je promenjena i to ne vidi samo neko ko ne želi da vidi. Uzima manje minuta i manje protagonizma u završnicama. To je dovelo do dobrih stvari i po Partizan i po Puntera. Raduj se.

Uz te tri koje si naveo, dodao bih i prvu protiv Bajerna, možda i protiv Žalgirisa na strani. Proširiću priču na sve mečeve od početka vaše serije, tj. fokusirati se na Puntera i njegov uticaj u tim mečevima, posebno u 4/4 istih. Vaša reultatska prekretnica u EL je krenula od 16. decembra i utakmice sa Efesom. U taj meč ste ušli sa 5 vezanih poraza i skorom 4/9. Meč se lomio do kraja, a Nunnelly je sa 12 poena u 4/4 bio match winner, Exum je dao 7. @bold Punter ukupno 18 poena, 6 u 4/4 uz 3 asista, overio pobedu sa dva bacanja 3 sekunde pre kraja. Sledeću protiv Fenera ste dobili poenom razlike, dakle isto tesan meč. U 4/4 ste ušli sa -6. U toj odlučujućoj četvrtini poene su rasporedili Lessort (6), Exum (4), LeDay sa jako bitna 4 poena na samom kraju i Avramović sa 3 bacanja za konačnih 73:72. Punter 0 poena i malo vremena na parketu. Treća vezana pobeda je bila protiv Bajerna. Kontrolisali ste meč i imali 10 razlike na kraju 3/4. U 4/4 Bajern konstantno smanjuje prednost i dolazi na -3 na manje od 3 minuta do kraja. To se opet vodi kao tesna završnica. Pobedu Partizanu je doneo pre svih Exum sa 10 poena u poslednjoj četvrtini. Doprineli i LeDay i Madar. Punter 0 poena, uz generalno gledano očajan meč (1/8 iz igre i +/- -9), Ova tri meča su jako bitna za celu ovu seriju koja i dalje traje. Tu se pokazalo kako i koliko treba koristiti Puntera, pa je taj trend nastavljen i kasnije, sa manjim odstupanjima. Sledeća utakmica i nova pobeda je bila protiv Monaka. Slično kao protiv Bajerna, ušli ste u 4/4 sa +9, ali ne da niste dozvolili probleme, već ste ih zgazili u tom periodu 31:12. Lessort, Exum i LeDay su bili lideri tima, a Punter je uspeo da ubaci 2 od 31 poena Partizana. Ovo svakako nije bila tesna završnica, ali je opet ta 4/4 bila prekretnica i opet Punter nije imao nikakav impact na istu. Onda ide jedan solidan meč Puntera, posebno u 4/4 gde je ubacio 11 poena, ali je Partizan izgubio od Makabija. Uticaj na pobedu opet nepostojeći. Na pobednički kolosek se vraćate protiv Baskonije. +14 na početku 4/4 i praktično rešen meč. Ogroman doprinos igrača iz drugog plana - Madara, Trifketa, Alekse i Papapetrua koji su ubacili više od 50% poena celog tima. Punter sa najvećim +/- na meču, +22, ali uz slab šut iz igre (3/8) i bez odlučujućeg uticaja na igru i pobedu. Toplo-hladno se nastavlja i u sledeća dva meča. Izgubili ste prvo od Valensije, pa pobedili Zvezdu. Valensija je ušla u 4/4 sa +11 i bez većih problema ostvarila pobedu. Exum 22 i Punter 14 su bili jedini dvocifreni. Još jedna solidna rola Puntera koja je rezultirala porazom, uz samo 1 ubačaj iz igre u 4/4. Pobeda u Derbiju od +1 je još jedan tesan meč. Exum i LeDay vukli tim kroz ceo meč, obojica završila sa po 20 poena. Punter je bio praktično non-faktor na celom meču sa 6 poena i samo 4 uzeta šuta (1/4). Meč rešio Exum sa 7 poena u poslednjih 46 sekundi meča. Punter ubacio 2 bacanja u 4/4, uz faul i 0/1 iz igre. Pobeda nad Asvelom je bila očekivana, lagano na +21. Punter prvi strelac tima sa 22 poena. Eto uticaja na pobedu svog tima. U Kaunasu, Partizan je dominirao celo prvo poluvreme koje je završio sa +17. Posle pada u 3/4, u poslednju četvrtinu sa ušlo sa +7. Daleko da je to rešen meč, posebno kada se igra protiv Žalgirisa na strani. U 4/4 Nunnally (10 poena), LeDay (4), Lessort (4), Exum (3) su nosili svoj tim, ne dozvoljavajući domaćinu da priđe bliže. Na minut ipo pred kraj i na +15, dakle kada je meč praktično rešen, pojavljuje se Punter sa 2 poena, kao i sa još 2 na 4 sekunde pre kraja meča, kada je lagano mogla da se istapka lopta jer ste ih već pre toga dobili u BG, pa konačna razlika na ovom meču nije ni bila presudna. Punter u grupi od 6 dvocifrenih igrača koje predvodi Papapetru. I poslednji meč do sada, još jedna pobeda nad Bajernom u kratkom intervalu. +15 pred početak 4/4, Bajern slomljen. Najviše što su uspeli da dobace je -9 na 55 sekundi do kraja. Punter prvi strelac tima sa 19 poena. Od neizvesnih završnica, kojih je bilo 4 na 11 mečeva, Punter nije ni na jednoj bio go to guy. Partizan je dobio sve 4. Mislim da ovo jasno ilustruje preokret u načinu na koji se koristi Punter, a skor 9/2 pokazuje da je taj način korišćenja ispravan i da ide u korist tima, tj. rezultata. Prethodni period i Partizanovih 4/9 je bila poprilično drugačija situacija - previše slobode i direktno uticanje da se neki mečevi izgube. Molim te, nemoj me terati da nalazim i te mečeve, može da se pogleda sajt EL i nađu statsi, kao i PBP. Sve ovo napisano nema nameru da umanji kvalitet koji Punter de facto ima. Jedan je od boljih šutera u EL, ove sezone sa dobrim procentima za 3 na velikom uzorku. Mirna ruka sa penala kada treba, jako opasan u serijama kada se "zapali". Dobar midrange šut i generalno lepo je za oko gledati ga. No, sve to ne može da opovrgne činjenicu da on za sada nije ispunio ono što mu je Željko namenio na početku sezone - nepikosnoveni lider tima i clutch igrač. Iz ovog teksta i podataka koje sam izneo se vidi kako ga u poslednje vreme Željko koristi, posebno u poslednjim četvrtinama, kao i kakav je rezultat te promene. Šta će biti do kraja sezone, da li će Punter direktno rešiti neke mečeve kada se lomi, ne znam. Ne kažem da nije moguće i ne kažem da bih se iznendio, samo konstatujem ono što sam do sada video u statsima i golim okom.

Floor geneal (dalje u tekstu FG) je pojam vezan primarno za ofanzivni učinak. Taj učinak može da se ogleda kroz poene i/ili asistencije, ali i preuzimanje odgovornosti i iniciranje neke serije poena ne nužno kada se meč lomi, već u bilo kom trenutku kada je taj igrač na parketu. Rekao bih da je FG podvrsta plejmejkera. Svaki FG je plejmejker, nevezano za poziciju, dok svaki plej ne mora biti FG. Isto je i sa pojmom primarni ball handler, koji može biti FG, ali i ne mora. Mike James je primarni ballhandler, ali teško da ga iko može nazvati FG. Meni ni Larkin nije FG, dok kod Micića ostavljam mogućnost da jeste. Zo, Slukas, prime Calthes i LLull, Laprovittola (kada bi mu Šaras dopustio), Teo su neki od igrača za koje smatram da spadaju u tu kategoriju. U NBA, Jokić je FG sa pozicije 5, LeBron sa bilo koje pozicije koju igra, Dončić je definitivno FG, CP3... Naš primarni ball handler Vildoza nije FG, ali zato je Faku nešto najbliže tom pojmu što trenutno postoji u evropskoj košarci. Nekada smo imali MWilla i Jovića koji su po meni klasični FG. FG per se je više opisna nego kvalitativna odrednica. Drugim rečima, tim koji ima takvog igrača nije nužno u startu u prednosti nad drugim timovima koji ga nemaju, jer se njegov izostanak u rosteru može kompenzovati na druge načine. Pored ofanzivnog skill seta, elitni FG mora da ima visok BBIQ, kao i da oseti momenat meča i donese dobre odluke u nizu. Sprovođenje ideja dogovorenih pred meč i/ili forsiranje dogovorenog stila igra se podrazumeva za svakog FG, a oni elitni imaju i bonus u mogućnosti da izađu van šablona u zavisnosti od situacije na terenu.

U pravu si za proširenje rotacije, uvek pomaže kada dobiješ još par igrača koji mogu da uzmu 10-15 minuta i odrade svoju ulogu. Hteo bih da dopunim ovu tvoju opservaciju jednom svojom. Meni se čini da je vaša serija boljih igara i pobeda uže vezana za Željkovo (debelo zakasnelo) kapiranje prave uloge Puntera. Koliko i kada da ga koristi, a kada ne. Ne mogu tačno da tvrdim jer se ne sećam dobro, ali mislim da Punter nije igrao priličan broj tesnih završnica koje ste dobili. Ili pak igrao, ali sa ulogom koja nije da pripali hero ball po svaku cenu. To racionalisanje sa kapitenom je po meni ključna razlika između Partizana sa početka sezone i ovog koji je po trenutnom plasmanu u Top8.

@bold Preciznije je reći: Nije bek šuter jer mu šut nije forte. Njegovi procenti iz Barse prošle sezone su isto toliko merodavni kao i Trifunovićevi iz ove (10/19 za 3 u EL i 24/53 u ABA, ukupno 47.2%), a ne vidim da se igde piše da bi Trifke trebao da uzima više šuteva generalno, a posebno za 3. Na stranu što ABA skoro da nije nikakvo merilo zbog kvaliteta odbrana koji se tamo prezentuje. Do sada u sezoni, Exum je na samo 4 od 23 utakmice koliko je odigrao uzeo 5 ili više šuteva za 3 i procenat mu je 38%. Na čak 17 od 23 utakmice je uzeo 3 ili manje trojki po meču, a sve to na solidnu prosečnu minutažu od 23 minuta. U KKP je tek peti po procentu šuta, iza Puntera, LeDaya, Trifketa i Anđušića, tu negde u rangu sa Madarom i Nunnallyjem. A 4 od 6 nabrojanih igrača uzima češće šut za 3 od njega. Dakle, jasno je da njegov šut za 3 nije prva opcija, ni individualno ni timski. Da može nekog da zatrpa ako mu se bezobrazno ide ispod bloka kao nekada Calathesu - naravno da može, ali to isto može i ogroman broj igrača na skoro svim pozicijama u EL zbog koncentracije ofanzivnog kvaliteta prisutnog u EL, naročito od ove sezone. Praviti od njega nekog 3/2 tweenera sa 5+ uzetih trojki na meču je upitno iz nekoliko razloga. Prvo, ne postoje naznake da bi se njemu procenti povećali uzimanjem uloge volume šutera, a drugo - KKP već ima nekoliko igrača sličnog tipa koji su pouzdaniji šuteri za 3. Treće i najvažnije, uzimanjem lopte Exumu, ona bi morala da se poveri nekom drugom, a znamo da niko osim Madara i donekle Avramovića ne može da se pohvali ne znam kakvim handlom, pa bi Exumove 2 izgubljene lopte po meču narasle na 3, 4 ili više za bilo kog drugog ko bi tu loptu uzeo u ruke. Da ponovim, nije Exum problem. Ovo što igra kod Željka je jako blizu njegove idealne uloge. On je po meni najkvalitetniji igrač i lider, srce i moror ove ekipe. "Problem" je selekcija na spoljnim pozicijama koja forsira tačno određen stil igre u napadu, gde skoro da nema plana B. Ta neka fleksibilnost u igri koja nedostaje Partizanu da bi se pošibao ozbiljno za Final4 već ove sezone je i malo i mnogo, zavisi kako ko gleda na stvari. Neko bi se zadovoljio ulaskom u Top8, neko samo sa F4, a nekome je i ovo do sada super. KKP ima mnogo više prostora za napredak u odbrani in general, posebno kod 1 na 1 situacija i kod zaštite reketa. Defanzivne timske kretnje su bolje nego sa početka sezone, ali idalje nedovoljno dobre da bi se u odbranu moglo pozdati kada šut stane.

Dobar post, drago mi je da je neko stavio u prvi plan Exumovo ponašanje na parketu. Taj dečko treba da bude uzor mladim košarkašima, a ne indijanci koji uzimaju megafone i divljaju sa navijačima, nebitno čiji dres nose. Exum nije plej. to naravno zna i Željko. Ovde je, kao i u mnogo slučajeva sa drugim igračima, problem do terminologije. Mnogo je preciznije reći ball handler, nego plejmejker. Kao legitiman EL ofanzivni ball handler, Exum ima tendenciju da više kreira za sebe nego za druge, koristeći svoje fizičke predispozicije - brzinu, snagu, odraz i frame. Prepoznaje situacije na terenu kada može da napadne ulazom, kao i kada nekog može da postuje, neretko u ranom napadu. Inače, Exumovo postovanje igrača je polako preraslo u sistemski napad Partizana, tek ćemo videti sa kojim uspehom u mečevima koji dolaze. Na desnom ulazu, ako napravi inicijalnu prednost od pola koraka, je praktično nezaustavljiv. Idealan igrač za bržu, tranzicionu igru. Igra oko i iznad obruča sa lakoćom. Ali sve to je premalo da bi ga nazavali plejom. Recimo, njegova pick igra sa rollerom je upitna. Kod pop-a je ok, ali to može i Anđušić da odigra. Ne može se reći da je dobar u improvizaciji kod asistencija, teško će baciti dobar pas ako on nije deo nacrtane akcije. Na stranu što mu je pas, po košarkaškom karakteru, sekundarna opcija i teško da se to može promeniti i da postoji neka agenda od strane struke u tom pravcu. A ne vidim do sada u sezoni da postoji. O nekoj kontroli ritma meča, što bi svaki po vokaciji plej trebao da ima, je baš teško pričati jer se čini da on uvek igra na njavećem broju obrtaja. Svako usporavanje ritma je posledica njegovog umora, a ne svesne, racionalne odluke. Staviti Exuma na krilo, u prevodu - uzeti mu loptu iz ruku, je po meni jako loše rešenje. Potpisujem da bi on u takvim okolnostima bio suvi prosek u EL. Prvo, nema stabilne procente za 3, tačnije ne može se reći da je velika opasnost u šutu spolja, zbog čega ga većina ekipa brani ispod bloka. Iako je njegov 3PG% sasvim dobar (malo ispod 40%), on uzima tek 2.5 trojke po meču, ili jednu na skoro 10 minuta, iz čega je jasno da to nije njegov napadački forte. Niti je volume, a još manje mivrowave šuter - opali trojku kada je sam i to je to. Drugo, kada bi napadao close out po čeonoj sa desne ili sredinu sa leve strane, vrlo lako bi se mogao iznuditi faul u napadu, jer njegova masa plus ubzanje se teško zaustavlja, delom i zbog toga jer i sam u dosta slučajeva nepotrebno inicira kontakt, za razliku od Puntera ili Madara koji su laki na nogama i uspešno "beže" od čuvara, tj. napadaju prostor, a ne igrača. Njemu treba prostora da se zaleti, toga u korneru nema, pa je jasno zašto on napada ili sa 90 ili sa 45. Željko je još pre mnogo godina, govoreći o pozicijama u košarci, bio zagovornik igranja van ili bez pozicija. Exum se perfektno uklapa u takvu filozofiju košarke i jasno mi je zašto je bio njegov prvi pick pred početak ove sezone. Ali, bez obzira na Exumov neosporan kvalitet koji pokazuje, imam osećaj da on može mnogo više. Ne po broju poena, već u ostalim elementima igre - u skoku, pasu, pa i odbrani 1 na 1. Recimo, 0.6 ofanzivnih skokova po meču, odnosno 2.3 ukupno skokova po meču mi deluju nekako mršavo za igrača te visine i fizikalija, posebno kada se uzme da je on hodajući mismeč u 90% slučajeva. Brojka od 2.5 asista po meču govori sama za sebe. Za igrača koji provodi 23min u proseku na parketu, kod koga je lopta najveći deo vremena i koji ima jedan od najvećih USG% u timu, ovaj broj asista je više incident, nego pravilo. Kao zakčjučak, Exum sa onim što može i što ne može svakako nije problem u ekipi Partizana. Te 2.5 asistencije po meču je i dalje najbolji prosek na nivou ekipe, a zašto lider po asistenciajma ima samo 2.5 po meču je pitanje za trenera. Koncepcijski gledano, trebalo bi da mu najviše odgovora da igra u paru sa Madarom, a ne sa Punterom i/ili Nunnally-jem koji i sami kubure sa kreacijom za druge. Tri igrača koji su shoot first igrači na spoljnim pozicijama, uz Avramovića koji je sličan njima, rezultira 16. mestom od 18 timova po broju asistencija po meču. I to nagomilavanje backcourt igrača sličnih karakteristika stavlja Exuma u kategoriju "one of the pleyers" umesto "The player", što po meni on apsolutno zaslužuje. Biraš igrače po stilu igre koji želiš da forsiraš i tu je Željko otišao u krajnost, u ekstrem koji po nekad donese pobede, ali po nekad i izbaci u prvi plan nepostojanje back-up plana. Drugim rečima, Valjak melje dok ne zariba, a kada zariba, niko ga ne može opraviti. Do sledećeg meča.