madafaka73

Daj da prijavimo ekipu na vreme, da odigra neka random forum petorka protiv tog Baščelika, Kneževa i ostalih amatera... Zeza me koleno odrazne noge, pa skoro ne mogu ni da skočim, kao i zglob šuterske ruke, malo sam slab sa kondicijom i jako spor, ali sve ostalo je top.

Ne znam da li je ovakva izjava svesno spuštanje očekivanja pred EL sezonu ili neka iskrena projekcija, ali čini mi se da je ona istinitija za nas nego za vas. Na punu Arenu i energiju sa tribina, plus Željka dobićete bar 7-8 kod kuće, nevezano za kvalitet tima, posebno prve petorke, koji je skroz OK za EL level. Još 3-4 na strani i eto dvocifrenog broja. Mislim, nije to neki milestone koji bi navijači Partizana prihvatili kao potpuno zadovoljavajući, ali eto, kad se već povela priča oko toga da dodam i neko svoje mišljenje. Stoji da ste novajlije u EL u ovakvom sistemu takmičenja i da ćete tek osetiti šta znači igrati 4 tekme u 9-10 dana sa potencijalno iscrplujućim putovanjima, ali ostaje pitanje od malo pre - šta su vaše ambicije u Evropi? Ne samo za ovu sezonu, već i za one koje slede, ako uspete da uhvatite kontinuitet igara u eliti, na ovaj ili onaj način, nebitno. Trener, sportski direktor, vertikala sa političkim vrhom, Arena, navijači, novac - sve ste to pokrili. Ostaje ona "sitnica" u igrakom kadru, u mogućnosti da se u skorije vreme napravi roster od 12-15 igrača sa EL ili bar fringe EL kvalitetom. Posebna tema su domaći, a još posebnije mladi domači igrači, što je rak rana naše košarke u poslednjih 15 i više godina na sistemskom nivou. I koliko god Željko pričao da njemu nacionalnost u timu nije bitna, ipak ostaje činjenica da je Partizan srpski klub i predstavnik Srbije u EL, plus jedan od najvećin klubova sa ovih prostora u određenom vremenskom periodu, pa pretpostavljam da bi navijači takvog jednog kluba voleli da imaju i nešto malo Srba, a da to ne budu puki "mahači peškirom" i garbage time igrači. Nama je vreme pokazalo da nismo sposobni da uradima ništa ozbiljnije u eliti evropske klupske košarke, jer da smo bili bili sposobni, to bi i uradili, pa makar to bio one-hit-wonder, jednom i nikad više. Sada vas očekuje isto putovanje kroz konstantno preplitanje emocija kao što su euforija - indiferentnost, nada - razočaranje, sreća - bes... Pa srećno vam bilo na tom putu.

Pih, šta reći... Aj za početak da nisam gledao ništa od naših utakmica u pripremnom periodu. Valda ću uspeti da uhvatim nešto sa ovog turnira koji sledi. No, sve to na stranu, hteo bih da prokomentarišem neke neuralgične tačke koje primećujem po komentarima u psolednjih 5-6 strana (pre toga nisam čitao, mnogo ste se raspisali, jbg) U vezi igrača, Adams se analizira najviše, što je logično ako se uzme u obzir pozicija na kojoj igra. Uklapanje dva primarna beka u našoj spoljnoj liniji, Adamsa i Nedare,, u čijim rukama će lopta provesti najviše vremena u napadu, je jedna od ključnih stvari za ishod sezone. Kako će to ići i kako završiti, Bog sami zna. No, možda iz kluba treba da razmisle o tome da ne troše previše vremena i živaca na uklapanje Adamsa u "evropski stil košarke", Vidimo i na ovom EP da trend igara na prvenstvu skoro da nema dodirnih tačaka sa onim što se igralo u npr. EL u poslednjih iks godina. Da, na EP ima prilično igrača iz NBA, kojih u EL nema i koji sa sobom donose drugačiju folozofiju igre, ali imam utisak da će se u nastupajućoj sezoni igrati znatno brža košarka nego što smo na to navikli. U skaldu sa prethodno napisanim, možda je bolje pustiti Adamsa sa lanca i ne praviti od njega u 26. godini nekog evropskog PG, posebno jer nemam pojma šta da očekujem od našeg trenera u smislu kakvu košarku ćemo igrati, na čemu će biti akcenti i koliko on ima znanja i mogućnosti da isprati zahtevnu EL sezonu, ali i onu u ABA. Da se ne lažemo, mi nemamo ni jednog Top5 na svojoj poziciji EL igrača u timu, kao što je to npr. bio Kalina prošle sezone. Njegov odlazak, ali i onaj Davidovca nam je prepolovio timski BBIQ, pa valjda je logično da sledi da se mi na neki ekstra kvalitet i ne znam koliko pametnu košarku ove sezone ne možemo osloniti. Ja kažem da zajašemo na talas trenda sa EP, da maksimalno ubrzamo igru i da živimo od TRANZICIJE, uz solidne procente za 3 bez čega se u modernoj košarci ne može. Nedara, Adams, Dobrić, Džoni... su svakako tipski bliži ovakvom stilu košarke, nego nekom 5 na 5 pozicionom napadu. Da ne igramo šah, nego cug. Mislim, ništa mi ne možemo specijalno da uradimo u EL, a pitanje i u ABA pored prilično pojačanog Partizana, pa hajde bar da naše utakmice budu zabavne. I na ovom pridevu bih se zaustavio, jer najbolje opisuje neka moja očekivanja za sledeću sezonu kada je KKCZ u pitanju. Ništa više, ništa manje.

Pozdrav ciganšture. Nisam neki ljubitelj prelaznog roka. Iskreno govoreći, niti mogu da čitam hiljade hipotetičkih imena, poluinformacija i najava wannabe insajdera, niti mogu sebe da nateram da na taj način pišem. Kapiram da je roster ili zatvoren ili blizu zatvaranja, pa bih sebi sada dozvolio da dam neki komentar. Generalno, ovog leta smo napravili krupan zaokret sa rosterom i stručnim štabom, što se nikako ne uklapa u onu maksimu - ne menjaj ono što dobro funkcioniše. No, nije prvi put da teškom mukom sklopljen mozaik rasturamo skoro do sastavnih delova, takva nam je karma izgleda. Od svih tih promena izdvojio bih dve koje su po meni ključne: odlazak trenera i najbitnijeg igrača - Kalinića. Da je tranzicija između sezona ostala samo na ovome, već bi to bio ozbiljan udarac kako za bilo koji pokušaj uspostavljanja kontinuiteta igre i filozofije iste, tako i za kvalitet na parketu koji je donosio Kalina, a koji se ne ogleda u broju postignutih poena i neprijatnom osećaju u preponama kada treba da se odigra odbrana u nekim utakmicama u dugačkoj sezoni. Ukratko, izgubili smo apsolutne lidere na klupi i parketu. Ali, to nije bio dovoljno veliki izazov, pa smo ostali i bez trojice, uz Kalinu, najbitnijih igrača - Woltersa, Hollinsa i Davidovca. Gubitak trenera i malte ne cele prve petorke bi, da nije tužno, zapravo bilo smešno za nekoga ko pretenduje da bude ozbiljniji faktor u Evropi. Ali šta nas boli paja, mi smo iks puta dokazali da to nismo. Toliko o lamentiranju nad sudbinom kletom. Da vidimo sa čim se može raditi ove sezone i koji su dometi. Kažu da uvek treba poći od trenera, od njegove filozofije igre, znanja, iskustva, autoriteta i handlovanja međuljudsjih odnosa. Ne bih ulazio u dublju analizu Vlade Jovanovića iz prostog razloga što nemam dovoljno informacija. Ako povlačimo paralelu sa Alimpijevićem, a ona se sama nameće, primetićemo dosta sličnosti. Mlad, perspektivan, ali neafirmisan trener sa manjkom iskustva kada je EL, a možda i ABA liga u pitanju. Epizode u FMPu i Ciboni su bile turbilentne i bez nekog zapaženog uspeha, a dobar impuls u nastavku sezone mu može dati osvojeno prvo mesto u diviziji B na evropskom U20. Ipak, sva glavna pitanja ostaju otvorena i odgovore ćemo dobijati kako bude odmicala sezona. Da smo mogli bolje, bez sumnje smo mogli, ali bar što se mene tiče strpljenje i podrška treneru i saradnicima nisu upitni. Da ne davim mnogo prvim postom posle duže vremena. Kad uhvatim vremena nastaviću o igračkom kadru.

Brate, meni bolji ovaj Pros. Šalu na stranu, povela se rasprava oko pozicije Luke, pa se ljudi mačuju nekim brojevima. Meni npr. 4 ne znači ništa. Tu stavljaju treneri sve od visokog mršavka sa šutem (to je kao onda strech4) do undersized "debeljka" sa niskim težištem i masom kojom zaustavlja protivničkog visokog koji igra leđima, a nema tu masu. Samo kod nas i samo trenutno ima 6 igrača koji mogu i igrali su na tzv. poziciji 4. Da ne širim priču mnogobrojnim ilustracijama ovog tipa, poenta je da postoji širok varijetet tipova igrača koji mogu na tu poziciju, što važi i za ostale 1, 2, 3 i 5. U tom smislu, na 4 može i Luka. Ljudi uglavnom usko gledaju pojedinačne igračeve karakteristike, pa ga na osnovu toga svrstavaju na jedan od tih 5 brojeva. Mislim da je ispravnije gledati tim kao celinu, uže posmatrano petorku koja je na terenu, a još uže tandem visokih koji igra zajedno u istom momentu. Da imamo atletsku peticu koja može da se izvuče za 3, takav profil igrača bi bio komplementaran sa Lukom na 4. Kuz i Cirbes to nisu i zato Luka ne može sa njima. To je ono najuže posmatranje. Dalje, idemo ka komplikovanijim problemima, a to je petorka na terenu. Prvo pitanje je šta trener želi od te petorke. Da li je početak meča kada po pravilu izlaze najbolji two-way pojedinci? Da li se gubi, pa mora malo da se rizikuje u odbrani, ubrza igra i igraju oni koji zapravo mogu da ubace loptu u koš, pritisnu prenos i istrče koju tranziciju? Da li se vodi, pa se igra usporava, ne ide se na off skok i rizikuje kontra, tj. čeka se protivnik na postavljenu odbranu, a napad cedi do poslednjih par sekundi? Od ovakvih i sličnih pitanja, kao što su pojedinačni match-upovi ili konkretan problem koji tim ima u tom meču (npr. problem sa skokom) zavisi i petorka, ali i pozicije igrača. Meni je tu Ataman najveći kralj. Kaže na poluvremenu - Loši smo bili u skoku i kreće drugo poluvreme sa Pleissom, Dunstonom i Singletonom u petorci. Hajde pitajte Atamana ko je tu 4 i zašto. Slično radi i Laso sa Tavaresom i Poirierom. Ko od njih dvojice "širi igru"? Boli ga đoka za širenje igre, hoće čovek skok, kontrolu reketa i poene iz istog. A da Radonja upari Kuza i Luku na duže od onih cca 10 min u sezoni, ovde bi bio predstavljen kao najveći nemač pojma, ne zbog toga što je taj tandem bio loš na parketu i što od njega nismo dobili šta smo hteli, već što se usudio da igra sa dve petice. Jer to je, jelte, jeres. Do skoro je bila jeres igrati sa dva ballhandlera (aka pleja) u petorci. Bila je, a i dalje je kod nekih, jeres izjednačavati tzv. pozicije 2 i 3. I tako dalje, da ne širim previše. Rezime bi bio da je po meni Luka mogao opušteno u petorku sa nekom strech5 dobrih fizikalija, a koji broj ćete da mu date, potpuno je nebitno.

Imamo sjajan skor 7/9 protiv ekipa koje su na kraju ušle u plej-of EL. Sa ruskim timovima smo imali skor 2/3, uz neodigran meč protiv CSKA u Beogradu. Dakle, ne bi se naš odnos pobeda i poraza mnogo menjao i da su sve 3 ruske ekipe ušle u Top8. Sa te strane gledano, ne možemo reći da nismo bili konkurentni u evroligaškoj kampanji za sezonu2021/22. Još manje da tu ne pripadamo ili da smo zalutali. Kao što je mnogo puta napisano, bilo je dosta poraza na jedan ili dva poseda, koji su mogli da odu i na našu stranu, pa kad se podvuče crta, smatram da je ovo bila dobra sezona u EL za tim ovakvih igračkih i finansijskih kapaciteta. Za iskorak napred, nedostajali su bolji rezultati protiv timova koji su približno našeg kvaliteta, protiv kojih smo imali sroman skor 5/7. Ako izuzmemo personalne problema na skoro svim mečevima u EL i nemogućnost da se precizno izračuna, pa ni proceni, koliko nam je koji igrač falio u svakom od tih mečeva ponaosob, te se fokusiramo na krajnji rezultat kao merilo, možda se može pričati o problemu igranja utakmica gde smo favoriti ili bar imamo na papiru veće šanse za pobedu. To je bio slučaj i prethodnih sezona, kada smo "pucali" pod pritiskom i gubili vezane mečeve kod kuće gde smo bili favoriti, koliko je to moguće biti u ovakvoj ligi. Odgovor bi mogao da leži u činjenici da mi nemamo dovoljno suvog kvaliteta u igračkom kadru koji je sposoban da "na rutinu" dobije takve mečeve. Baš zbog toga, mi svaki meč u EL od kako smo tu ušli moramo da igramo na približno 100% svojih fizičkih mogućnosti, pre svega u odbrani i tranziciji. Svaki pad tonusa iz bilo kojih razloga, naši protivnici umeju i znaju kako da iskoriste, jer ipak se radi o eliti evropske klupske košarke, ne treba to nikada zaboraviti kada se analizira bilo šta vezano za EL. Osim toga, mi konstantno moramo ozbiljno razmišljati o mečevima u ABA ligi, koja nam je do ove sezone bila jedina ulaznica za elitu. A sve to na roster od 15-ak igrača, od kojih svake sezone imamo max 3-5 legit, još toliko fringe EL igrača, a ostali popunjavaju broj. To je tako i implicira da se trenerskom stafu i igračima ne može mnogo zameriti, jer su tu negde na očekivanim rezultatima, s obzirom na okolnosti. Ostaje pitanje o kvalitetu rada uprave kluba, kao što su: da li mogu obezbediti veći budžet, da li mogu "završiti" licencu i da li oupšte imaju veće ambicije od ovih koje je klub ostvario u prethodnoj deceniji igrajući Evroligu. Od odgovora na ova pitanja, ali i njihovu primenu u praksi zavisi i ocena uspešnosti uprave kluba, mada se mogu naslutiti odgovori na prva dva, a za treće bi verovatno sledilo saopštenje poznatog literarnog stila gde dominiraju zamene teza, relativizacija, igranje na emocije navijača, pa se posle čitanje ne bi moglo naslutiti šta je u stvari odgovor.

Lično mi trne penis šta White tvituje, još više šta piše po mrežama njegova supruga. Dečko nema pojma gde je došao i kakva je istorija i geopolitika ovog prostora (mislim na Evropu in general, ali i na odnose među tzv. Slovenima, tj. par naroda i ostalim nacijama koji su iz tih Slovena nastali). Ako treba da snosi bilo kakve sankcije, za razloge bih uvek naveo njegove loše igre i pussitude na terenu, nego nespretno artikulisanje sopstvenog stava i implikacije istog na okolinu gde živi i gde zarađuje novac. Iste sankcije i za bilo kog igrača koji nije uspeo da faulira Milaknisa i Cavanaugh-a u poslednja dva napada Žalgirisa, nije problem. Nemam ništa protiv političkog angažovanja sportista. Svaki punoletan čovek ima pravo da se politički angažuje na razne načine. Ali imam protiv da političke stavove prezentuje na sportskim događajima. Svako nošenje bilo koje parole koja se odnosi na bilo koji rat, sada aktuelno i konkretno na rusko-ukrajinski sukob, na sportskim događajima je direktno mešanje politike u sport, per se. Dodatna kvaka je što se nošenjem partole tipa stop the war i slilčnih, u najmanju ruku implicitno staje na stranu Ukrajine, jer je ona prepoznata kao napadnuta strana, a protiv Rusije koja je viđena kao agresor. Tako da i o nekoj neutralnosti, praktično, nema govora i opušteno smo mogli i da držimo ukrajinsku zastavu, pevamo njihovu himnu umesto one evroligaške, da nam dresovi budu plavo-beli i da mašemo sličnim zastavicama od izlaska iz busa do ulaska na parket, sa licima razvučenim u osmeh pred mnogobrojnim kamerama koje bi to zabeležile. Formalno bi bilo naglašenije, ali suštinski isto. Sportisti raznih fela su po ko zna koji put uvučeni u političke igre, a ne bi trebali. U tom svetlu, nikakve parole ni u kakvim bojama naši igrači ne bi trebali da nose, već da se fokusiraju na ono što im je posao i zašta su plaćeni - igraju košarku i trude se da pobede. Ima dovoljno gospode iz USA, Rusije, EU, UN, NATO, GB, vojnih i civilnih službi, verskih zajednica, javnih i okultnih grupa i organizacija čiji je pretpostavljeni posao da se bave političkim i diplomatskim pitanjima. Sportisti tu nemaju šta da traže. No, što napisa jedan pametan čovek: Problem današnjeg vremena je što svako hoće da bude neko. Tako i sportisti, koji zbog konformizma, neobaveštenosti, dosade, oportunizma raznih vrsta ili nečeg desetog, izlaze iz okvira svog posla kojim se bave, bivaju prepoznati i podržani kao neki influenseri, a u stvari su drvene lutke čije udove i usne pomera čika iza kulise. Kada aktuelna kriza prođe, brzo se sve zaboravlja i drvene lutke vraćaju u kutiju, Ko će sada da pamti ko je klečao, a ko nosio zastavu Ukrajine, kada nam preti nova pandemija ili globalni rat, erupcija vulkana ili invazija vanzemaljaca. Nemam nikakav politički motiv dok ovo pišem, osim jednog čvrstog stava koji je posledica želje da se sport izdigne iz mulja politike i politikanstva i bude jedna od svetlijih tačaka ovog civilzacijskog sunovrata u kome živimo.

Gudura je već bio prežaljen sa spremnom pozajmicom u MZT iz Skopja. Onda se povredio Dangubić na duži period, pa je Gudura ostao u Zvezdi samo zbog toga. Dao sam ti like jer si napisao jedan dobro balansiran post u kome ima dosta istine. Ono u šta nisam imao nameru da se pretvori naša diskusija je: ko je bolji - Radonja ili Tomić? Za to poređenje nemamo dovoljno materijala, jer je Tomić izgurao samo jednu sezonu + 2,3 meseca sledeće, dok je Radonja sinonim za "setite se gde smo bili 2011" period. Radonja ima svoju eru i svoj trademark folizofije igre, pa i rezultate, Tomić je tek zagrebao po površini. Dakle, ne može se porediti. Ono šta mogu i šta hoću, a to sam i pisao, je da kažem svoje lične impresije po pitanju obojice trenera. Valda imam pravo da smatram da bi Tomić ostavio dubok trag u KKCZ da je izgurao 3 vezane sezone. Način odlaska Milana Tomića je odraz njegvoog karaktera, pa čak i da je on ekskluzivni krivac za to, ne može se na osnovu toga ocenjivati njegovo znanje košarke i trenerskog posla, baš kao što ne može ni ono Saše Obradovića na osnovu načina na koji je otišao. Pazi, rečenica "to nije dostojno trenera KKCZ" za obojicu navedenih trenera je krajnje proizvoljna i bazirana na stvarima koje su van košarke i tiču se međuljudskih odnosa u Zvezdi, gde vedri i oblači jedan čovek u deceniji i više. Taj nedostojan po nas trener ima šansu da uvede svoj tim na F4 EL, došavši u klub u polusezoni. I sve dok budemo merili ko je dobar čovek, a ko "đubre" i dok nam to bude bio najvažniji kriterijum po kome ocenjujemo kakav je ko trener, vrtećemo se u krugu u kome se nalazimo 11 godina. Ponekad nas centripetalna sila povuče prema centru, ali uglavnom smo pod dejstvom centrifuge koja nas udaljava od istog.

To je pitanje pre svega za Čovića, jer je on jedini zajednički imenilac u toj jednačini koja se rasteže preko 10 godina. Da li neki od trenera ima želudac ili ne bi trebalo da bude pitanje za gastroenterologa, a ne ključni argument kod selekcije istih. Samo spominjanje stomaka kao argumenta, koje je na mestu btw, govori koliko smo neozbiljno radili u prethodnom periodu pod Čovićem. Ne možemo pričati ni o kakvoj "eri Tomića", jer na žalost čovek nije ostao dovoljno dugo u klubu. Možemo pričati o periodu između jula 2018. i oktobra 2019, što je malo više od godinu dana u klubu. Takođe, ne znam koliko je takmičenje u EC te godine merodavno za ocenu njegovog rada, jer je očigledno full fokus bio na povratak u EL, odnosno ABA ligu, koja je osvojena uz samo jedan poraz u ligaškom delu (rezultatski nebitan meč protiv Cedevite u gostima, ako se dobro sećam) i pobede nad Trinkijevim Partizanom u naletu u polu-finalu, te Podgoričanima u finalu sa čuvenih 100 razlike u tri meča kod kuće. Ako posmatramo tadašnji roster i neke prethodne pod Radonjićem, pa i ovogodišnji, teško da možemo reći da je Tomić tu bio u prednosti kada je kvalitet u pitanju. Ono što je Milan sjajno radio je uklapanje svakog pojedinca u tim, gde su Baron, Faye, Ragland, KC, a posebno Perper jako dobro korišćeni. Upravo bih želeo da povučem paralelu Kalina - Perper i naglasim da i pored očigledne prednosti u kvalitetu koja je na strani Kaline, moj osećaj kaže da je Perper bolje korišćen i da je bio više koristan za tim Milana Tomića, nego što je to slučaj sa Kalinom i ovogodišnjim timom Zvezde. Ragland je bio dobar, skoro 11 poena i 6 asista u ABA, uz skoro 50% šuta iz igre i solidnu odbranu. Poređenja radi, naš najkonstantniji igrač ove sezone i neko ko igra na njegovoj poziciji, Wolters, ima 8,5 ppg i 3.7 asista za sada u ABA. Daleko od toga da je Bili jedini pogodak Tomića. Navedeni Perper je bio ključni igrač Zvezde u toj sezoni, pravi lider tima, uz Raglanda koji je u potpunosti opravdao ulogu i poverenje koji su mu dati. Faye je davao neviđenu energiju na parketu i svoj manjak kvaliteta u poređenju, recimo, sa Whiteom od ove sezone, kompenzovao borbom i odsustvom straha, ali i respekta za jače od sebe protivnike. KC nam je praktično doneo titulu u KLS te sezone kada smo dobili Partizan u finalu sa 3:1 u pobedama. Posebno izdvajam dovođenje Lorenza Browna na početku sledeće sezone, koji je po meni najkompletniji plej koji je igrao u Zvezdi u novijoj istoriji. A g. Šakota je takođe objasnio neke stvari oko skautinga kada je na sredini sezone doveo Puntera. Dakle, ima igrača, samo neko to treba da vidi i proceni. Bojim se da Radonji to nije jača strana. Još samo ovo. Ako se dobro sećam, Tomić je jedini trener koji je davao pravu šansu Simaniću (oko 19min po meču na 27 utakmica) uz odlične procente šuta (61,45,92) i samo su Ragland, Ojo i Baron imali veću minutažu. To je za svaku pohvalu samo po sebi i ko zna kako bi razvoj Simanića tekao da je Tomić ostao do kraja svog trogodišnjeg ugovora. Nenadić (10) i Radanov (8 min) su takođe imali prostora da pokažu šta znaju i da se nametnu. I na samom kraju, ne treba zaboraviti da je Milan morao da se nosi sa balastom zvanim Filip, koji je došao da malo trenira sa ekipom i popuni broj, a na kraju zaseo na back up pleja evroligaške ekipe i uspeo da bude njen najgori igrač po statistikama. Kreacija, mogućnost prilagođavanja, praćenje modernih trendova u košarci, dobar skauting kod dovođenja igrača, inkorporiranje pojedinaca u tim, jasno definisane uloge i ovlašćenja - sve je to bio forte Milana Tomića. Minus mu je bio slab stomak, zbog čega je izgleda i otišao u momentu kada je trebao da naplati plodove svog rada i etablira se u legitimnog EL trenera.

Mi navijači možemo da ispunimo halu i dajemo podršku timu na taj način, ali i preko pisane i izgovorene reči. Drugi način uticaja, osim ako neko ne izvadi par miliona evra ili uđe u neko telo kluba gde se kao nešto o nečemu odlučuje, ne postoji. Svaka čast Radonji, ono što je on uradio u svojim mandatima je epohalno, sa akcentom na svrgavanje Partizana sa trona regionalne lige i dominaciju u istoj. Postavio je neke osnove i njih se pridržava i dalje. Koliko god to donosilo solidne rezultate u prethodnom periodu, ipak se može pomisliti da nije dovoljno napredovao, evoluirao u svojim shvatanjima košarke. Jeste da ulazim u domen teoretisanja, ali moram da napišem da je meni u poslednjih 10-11 godina Zvezda najbolje izgledala pod Tomićem. Tu mislim na sve oko kluba. I samu igru kojoj je i dalje odbrana davala ton, ali i shvatanje da se moraju imati igrači koji mogu nešto i da ubace u koš. Ne jedan, već više njih. Skauting oko dovođenja igrača je bio sjajan, kada se pogleda odnos cena - kvalitet. Sjajna tranzicija i ulivanje poverenja igračima. Trener koji je mogao da ima jako visok plafon, a sa njim i mi kao klub, pričam o EL. E sad, šta se tu desilo oko onog njegovog naglog odlaska i dalje nije jasno, valjda ćemo jednog dana saznati. Poenta je da nisu krvava kolena jedini koncept koji može jedan finansijski inferioran tim dovesti u poziciju da se ozbiljno uključi u borbu za plej-of EL. Ima i do znanja, konstantne edukacije, prilagođavanja, praćenja trendova, hrabrosti i davanja šanse mlađim igračima, bez kojih mi ne možemo ništa, jer nemamo para da nam u timu bude 10 stranaca. Imam uverenje da bi Tomić u periodu od 3-4 godine konstantnog rada u KKCZ napravio ozbiljnu priču, no kao što sam napisao - to je sve domen teoretisanja i šao mi je što to nikada nećemo proveriti u praksi.

Nismo uspeli u nečemu što 99% navijača nije ni očekivalo pred početak sezone, posebno posle traljave doselekcije, Ok, odstranjivanjem ruskih timova se otvorila šansa, ali ne samo za nas, već i za sve ostale klubove koji su bili već prežaljeni. Zato "čudni" rezultati i neočekivane pobede nekih timova, pokušali su svi ti timovi da gurnu do svojih limita pa šta bude. U te klubove ubrajam i nas i molim vas de se ne piše o nekoj unapred predanoj utakmici, jer toga nije bilo pod Radonjom i u potpuno determinisanim situacijama oko našeg plasmana u plej-of EL. Znam, jer sam lično pizdeo iks puta zašto se ostavlja maksimum na terenu u EL kada nam ta pobeda ne znači ništa, zašto trošimo igrače, rizikujemo povrede itd, a ovamo nas čeka žurka u ABA za koji dan. Prva četvrtina je bila pokazatelj da smo došli da pokušamo da pobedimo. Radonjini tajm-auti koji su se ređali kao na traci takođe. Jednostavno, zafalilo je energije i snage da se nadomeste naša dva najbolja defanzivca na perimetru, koji usput mogu nešto i da ubace u koš. To je bilo vidljivo i protiv Albe, gde ceo meč nismo uspeli da limitiramo njihovu spoljnu liniju, posebno Maodo Loa koji nam je i došao glave. Ja se slažem da nam je ofanzivni playbook siromašan i odavno pročitan. To je uslovljeno pre svega ovakvom selekcijom i doselekcijom tima, uz izuzetak oko Whitea koji je posle povrede pola starog igrača, ako je i toliko. Da li zbog manjka novca, tvrdoglavosti ili nečeg trećeg, tokom sezone se odustalo od dovođenja novih i eventualnog odstranjivanja prisutnih igrača, pa je pokušano u okviru rostera koji je bio na raspolaganju da se prave neke nove kombinacija. Pefi i DeDa su bili najveće žrtve ovih usputnih pokušaja, ali smo videli da small ball sa Dedom na 5, igra sa 2 ballhandlera, pokušaj sa Džonijem na beku šuteru nisu doneli ništa specijalno na duge staze, već tek po neki bljesak koji je bio dovoljan za sporadične pobede kada su se poklopile sve kockice. Mi bez Holija i Laze nemamo šta da tražimo u ABA. Ne samo u finalu, već i u polufinalu. Cedoli i Partizan su dve po kvalitetu i stilu igre vrlo slične ekipe i za obe nam treba ful roster, uključujući i doprinose Simonovića i Cirbesa, ako je to uopšte teorijski moguće. Ako budemo kompletni i zdravi, mislim da smo i dalje favoriti za titulu u regionu, iako treba biti jako oprezan zbog raznih igrica van terena i meke sile koju jedan klub ima, hoće i zna kako da primeni.

Što neko napisa, najveća vrednost meča protiv Krke je Top JR. Pobeda valjda nije dolazila u pitanje. Još da je neki drugi klinac umesto Simona dobio minute, to bi bilo baš sjajno. No, daj šta daš. I ovo je ohrabrujuće. 16 ipo godina, sa tendencijom da raste (možda i puno) preko ovih 195cm. Po vokaciji je plej, videćemo kako će brzina nogu i koordinacija pokreta pratiti eventualni rast u godinama koje dolaze. Za sada baš lepo nosi tu visinu, dosta je brz, a mislim i da je sa snagom vrlo solidan za svoje godine. Već sad ima dobar frame i ako je radnik kao ćale, to će sve biti samo bolje. Ono što mi se kod njega najviše sviđa je racionalnost pokreta. Nema tu besomučnog tapkanja lopte, niza srednjih promena u prazno i ostalih kerefeka da se pokaže dobar ball handling. Glava mu je stalno gore, gleda i vidi teren, ume da nađe dobro rešenje i baci pravovremeni pas. No, kako to obično biva, nečija prednost može biti i najveća mana. Tu mislim na neku preteranu samouverenost kod onih izgubljenih lopti, tačno se videlo da je olako ušao u dribling, a zatim i bacio onaj pas. Naravno nivo košarke na koji je sinoć prešao je za dve kalse iznad dosadašnjeg njegovog iskustva, pa će biti potreban period prilagođavanja na jače, bolje i iskusnije rivale. Jeste Krka najslabiji tim na tabeli ABA lige, ali njegov nastup juče je zaista dobio u najmanju ruku prelaznu ocenu. Raduje i podrška klupe i trenera, te igrača na parketu, to mnogo znači za klinca. Hajde da se nadamo da ovo nije bio izolovani incident i da će mali Top, ali i još par klinaca, dobiti minute u ABA. možda i u EL, što da ne.

Paradoksalna situacija gde sam zadovoljan rezultatima u EL iako ne uđemo u Top8 proističe iz tužne istine da smo debelo limitirani košarkaškim kvalitetom da bi ozbiljnije napali neki bolji plasman u elitnom takmičenju i druge činjenice da sam navijač Zvezde, što samo po sebi donosi manje ili više iracionalan pogled na stvari s vremena na vreme. Paradoks je u tome što i dalje smatram da je tim mogao i morao bolje da se posloži, jer je disproporcija između našeg napadačkog i defanzivnog rejtinga toliko velika da ne može biti kompenzovana nikakvim krvavim kolenima. U nekim idealnim uslovima, gde smo tokom sezone pošteđeni i bolesti i povreda, ovaj i ovakav tim bi možda i imao neke šanse, ali valjda i deca znaju da smo daleko od života u normalnim, a kamo li idealnim uslovima. Paradigma ovogodišnjeg tima se ogleda u situaciji oko Pefija i bajanja u pasulj u kakvim situacijama može biti više koristan nego štetan po tim. Taj parametar je, na našu žalost, ove sezone izgleda jedino merilo kvaliteta određenog pojačanja. Pod istim kriterijumom možemo posmatrati malte ne ceo naš roster, gledati ko nije povređen ili bolestan, koliko je spreman, na koju nogu je ustao i kakav ga match-up očekuje na dan utakmice. To je naša realnost cele sezone - da ne zavisimo od nas i sopstvenih kvaliteta, već u dobroj meri od kvaliteta i raspoloženosti za igru protivnika, pojedinca i tima u celini. Ulazimo polako u april, a naša realnost je da od Whitea dobijamo tek za nijansu više nego što bi dobili od Simanića da je ostao u klubu, od Cirbesa ne dobijamo apsolutno ništa, pa bi svaki solidniji centar abaligaškog kvaliteta bio bolje rešenje, a od Simonovića toliko malo da skoro nije ni vredan pomena kao član rostera. Da li smo mogli da nakon onakve povrede Whitea nađemo načina da izađemo iz ugovora ili ga bar revidiramo na realnije okvire? Da li smo mogli da pojurimo neku četvorku koja bi nam donela kvalitet u skoku i obrani, ako ništa drugo? Da li je morao da se produžava Cirbes i posle Nove godina kada je apsolutno svima bio jasno da ćemo od njega ove sezone dobiti jako malo? Jel nije mogao da ostane Radanov i radi ono što radi Simonović (šta god to bilo)? I onda ide pitanje - jel mora Kalina toliko da siluje jbg? Pa jbg mora. Da li vi shvatate da mi od naša tri centra imamo jako malo poena iz reketa? Na prste jedne ruke se mogu nabrojati situacije kada je Kuzu spuštena lopta na niski post u EL da igra 1 na 1. Luka ima limite u izboru koga može da napadne leđima iz reketa, a koga ne. Cirbes no comment. Hollins se čekao dobrih 4-5 meseci da ubaci nešto spolja, Dobrić nekoliko puta po mesec dana zbog povreda i bolesti, Džoni se i dalje čeka. Sporadični ubačaji Lazića, Davidovca, Lazarevića, Pefija su sve samo ne neki od sistemskih opcija našeg napada. Na sve to, jako slabo trčimo i realizujemo tranzicionu igru, s obzirom da ipak spadamo u 5 najboljih odbrana u EL. I zato Kalina mora da izlazi iz opanaka, da uzima i po 7-8 trojki na meču, što nikada u karijeri nije radio, da se besomučno spušta na niski post i troši snagu na krljanje u reketu... Jedino Walters pokazuje EL klasu cele sezone, sa manjim pauzama koje su potpuno normalne i očekivane s obzirom na okolnosti pod kojima se igra košarka u Evropi. Jedan igrač od 12 ili 15 je premalo da se i pomisli na neki bolji plasman u EL, ali eto, ako nešto nije nikada nedostajalo Ciganima, to je slab kontakt sa realnošću, uvid u kvalitete sopstvenog tima i još više kvalitet konkurencije. I pored odstranjivanja ruskih klubova, pravo je čudo da se mi i dalje u teoriji, ali i u praksi borimo za to osmo mesto. Potpuno smo isceđeni i potrošeni, toliko limitirani u lakoći postizanja poena da nam jedan Maodo Lo liči na Chris Paula, a toliko inferiorni u reketu da nam izvesni dugajlija iz ČADa Koumadje sa imenom ni manje ni više nego Christ liči na Šeka iz prajma. Eto toliko smo slabi na 1 i 5 i eto toliko nam fali da budemo ozbiljno konkurentni sa ili bez Rusa u ligi. Da li je neko bio toliko tvrdoglav kako se tvrdi i da li je onaj drugi bio toliko nesposoban da obezbedi bolji budžet, a onaj treći, imaginarni, nije dobro odradio posao skautinga pojačanja pred sezonu i u toku iste... malte ne je potpuno nebitno. Ono što me više plaši je što je naš najmlađi igrač u rosteru koji može da primiriše EL parketima Stefan Lazarević sa skoro 26 godina. Večiti mladi igrači Dobrić i DeDa će za par godina biti 30-godišnjaci... Laza, Kuz i Simon, pa i Luka pri kraju karijera, ni Kalina nije daleko. Ako se i plasiramo u EL sledeće godine, pa i one tamo, samo će još više biti naglašeno pitanje šta smo to radili preko 10 godina sa razvojem mladih igrača i kome ostavljavamo KKCZ da u njoj igra u sledećem ciklusu od 10-15 godina. Nama ni potencijali Simanića i Radanova nisu bili dovoljni da od njih nešto dobijemo, a obojica su bili top prospekti u svom godištu u Evropi. Jel imamo sada takve dece? Vudragović, Gačić, Topić, ostali klinci koji igraju 1MRL ili jedinstvenu junirosku, kvalitetnu kadetsku? Ko je tu ekstra talenat, ko će dobiti šansu u EL u sledeće dve godina ako je budemo igrali? Protraćena decenija, zavijena u šareni papir regionalne dominacije, sa crvenom mašnicom jednog učešća u Top8 i zalepljenom čestitka-karticom na kojoj piše "setite se gde smo bili 2011". Šareno, vesele boje, a i zveči nešto unutra kada se prodrma. Ciganima dosta.

Jbg, nećemo valjda kukati na DeDu što nije mogao da sačuva Mirotu, jednog od najboljih igrača u Evropi, svakako najboljeg na svojoj poziciji. Davidovac se jeste istakao nekim dobrim defanzivnim rolama u jakim mečevima u EL i ABA, ali u tim match-upovima nije bilo igrača ni približno Mirotićevih kvaliteta. Osim toga, njemu ne leže ovako pokretni igrači koji mogu da napadaju na razne načine, iz prodora, šuta za 3, ali i iz reketa. Teško je ukalupiti Mirotića u neku od kategorija, ali hajde da kažemo da je on najbliži nekoj strech4, a takve igrače DeDa ne može da drži u kontinuitetu. Barsa je toliko jaka u rosteru i na klupi da bi svakako mogla da nađe bar 3 ili 4 načina da dobije meč, čak i da je Mirota uštopovan, ali hajde zarad diskusije da napišem da bi bolja opcija za njegovog čuvara bio tandem Kalina - Lazarević. Normalno, nismo hteli da trošimo Kalinu na ovu rolu u meču gde su nam se šanse za pobedu kretale u promilima, a Lazarević je imao neka druga zaduženja, pre svega na igračima iz spoljne linije. Onaj jedan switch na Miroti je lepo odbranio, to sam zapamtio, ostalih duela se ne sećam. Zbog povrede Hollinsa, napokon malo više ofanzivnog protagonizma za Dobrića. 17 poena iz 10 uzetih šuteva, uz odlične procente (50, 50, 83) može biti ohrabrenje pred finiš sezone. Džoni odigrao još jedan solidan meč u EL, posle Reala. Ono što malo brine je što se okrećemo njemu kada sve druge opcije propadnu, u ovom slučaju potpuno zaustavljen Walters i nedovoljno spreman Pefi, ali tako je kako je. Bitno je da je Džoni svoju šansu iskoristio. Odlična rola Lazarevića, koja je mogla biti nagrađena većom minutažom, no ne treba prebacivati Radonji što ga je zamenio Kalinom, iako nije bio njegov dan. To je pokazatelj da smo pokušali da idemo na pobedu, što je po meni za pohvalu. Zna se hijerarhija koja je kod našeg trenera vrlo jasna, ne može se tu ništa promeniti, jednostavno takav je trener i to svi znamo. Brine neulaženje Lazića u igru u drugom poluvremenu. On nam je i inače jako bitan igrač, a posebno sada kada nemamo Hollinsa na određeni period. Valjda je sve ok sa kapitenom.

Hajde da iskoristim ovaj post da dopunim prethodno napisano o Džoniju. Nije on u kanalu u poslednje vreme, igra manje-više isto kao od početka sezone, posebno u EL. To bi impliciralo da je u kanalu od kako je došao kod nas, što naravno nije blizu istini. Ono što se traži od njega u Zvezdi Dejana Radonjića je neuporedivo zahtevnije od onoga što su tražili u Podgorici. Ako izuzmemo onu jednu sezonu u EL, koja nije bila sjajna i kada je Džoni dugo bio povređen, Budućnost je uglavnom igrala sa EC ekipama u Evropi, a u regionu pokušavala dve ili tri sezone da svrgne Zvezdu sa trona. To su neki maksimalni dometi ovog kluba, bez želje da vređam ili poništavam trud i novac koji se tamo ulaže dugi niz godina. Zvezda ima drugačije ambicije. Prvak ABA se malte ne podrazumeva, a u EL se traži neka stabilnost i ako se otvori šansa, napad na plej of. U tom kontekstu treba gledati Džonijeve igre, on mora da prođe period prilagođavanja na veće zahteve i ozbiljniju košarku u oba smera. Što se tiče organizacije napada, tu se najbolje vidi njegov problem i razlika u folozofiji igre u Zvezdi i Budućnosti. Podgoričani su živeli od centrtalnog pika u ranoj fazi napada, posle čega je ball handler imao slobodu da odlučuje da li će naskočiti za 2, baciti pas roleru na alley oop ili ići do kraja ako ga preuzme sporiji igrač. Cobbs je posebno koristio sve tri navedene opcije, ali ni Džoni nije zaostajao, a imao je i dodatnu opciju da šutne za 3 iz step backa, što je Cobbs ređe radio. Dalje, sloboda koju je tamo imao u igri je nešto što u Zvezdi nije mogao da očekuje, bar ne u svojoj prvoj sezoni i posebno ne u EL. Mi od njega trenutno imamo prilično sigurnog igrača sa loptom u rukama, koji ne pravi previše grešaka, učestvuje u distribuciji lopte (mada bi mogao i brže baciti pas u nekim situacijama) i igrača koji nije operisan od postizanja poena na razne načine. Fizikalije i igra u odbrani je nešto na čemu se ove sezone radi i vide se pomaci na bolje. Nije sjajno, što se može videti i iz njegove minutaže, jer zna se kako Radonja razmišlja. Ipak, dobar je na igraču sa loptom, pokušava da ne ide ispod bloka koliko mu snaga dozvoljava i uči ono što defanzivno inferiorni bekovi moraju da znaju - generalno usmeravanje igrača, icing kod side picka, pomoć sa slabije strane. Njegov najveći defanzivni kvalitet su brze ruke i urođeni refleks pomoću kojih uspeva da oteža prenos lopte ili čak ukrade istu kod driblinga. Dakle, ima tu materijala sa kojim može da se radi, ali preduslov je rad na fizikalijama i dobije bar još 5kg mišićne mase. Da ga izdužimo preko tih cirka 190cm ne možemo, ali možemo da ga raširimo i ojačamo. Usled jasnih zadataka koje dobija od trenera, koje on još uvek savladava, ponekad deluje da je neodlučan ili smušen, a zapravo to je ta sekunda dužeg razmišljanja kao posledica promene sistema i filozofije igre, veće odgovornosti, većeg pritiska i većih očekivanja. Ja ne sumnjam u Džonija, savladaće on sve to, pa da kraj sezone u regionu i KLS bude sa njegovim pečatom, a od sledeće sezone i EL.

Bio i ostao veliki fan Džonija, od kako je počeo da igra seniorsku košarku. To naravno pomnožiti sa 2 kada je prešao u Zvezdu. Imao sam velika očekivanja, bazirana na pretpostavljenom velikom radu preko leta, pred njegovu praktično prvu EL sezonu. Ipak, pošto ne živimo u idealnom svetu sa optimalnim okolnostima koja bi dozvoljavala fokus isključivo na košarku, tako su i moja nadanja ostala u domenu teorije koja se tek sporadično ostvarivala u praksi. Džoni je na momente pokazivao svoj potencijal, ali je bilo jasno posle nekoliko mečeva u EL da za to takmičenje mora imati bolji frame, fizikalije i/ili visinu. Lično sam pisao dosta puta da mu treba dati veću slobodu u napadu, jer on nije igrač šablona, već inspiracije. Međutim, na klupi imamo čoveka koji je daleko od romantičarskog pogleda na košarku kao igru, sa jasnim sistemom i jasnim zahtevima za svakog igrača koji želi da bude u klubu - moraš biti deo tog sistema. U meri u kojoj je igrač sposoban da odradi svoj zadatak zavisi i njegova minutaža, uloga i protagonizam. Radonjić nije trener koji ide lakšim putem ili linijom manjeg otpora, naprotiv. On nije uzeo ono što Džoni trenutno ima i prekrstio se pa šta bude, već je pokušao i dalje pokušava da od njega napravi kompletnijeg igrača. Zato, sa ove vremenske distance naročito, ne čudi dovođenje iskusnog Stefana Markovića jer je očigledno postojala potreba koju na poziciji pleja Džoni nije mogao ostavriti. Taj proces tranzicije igrača kroz sistem koji se u timu forsira je jako težak, dug, a ponekad i neostvariv za pojedinca. Džoni je u tom procesu bio do povrede Pefija, sada mu se silom prilika daje veća minutaža od one koju je za ovaj deo sezone verovatno planirao Radonjić, ali to je viša sila, pa ostaje da se nadamo da je Džoni spreman za izazove. U sličnoj tranziciji je bio i Deki Davidovac. Njegove briljantne partije u EL i ABA na poziciji 4, a kasnije i na poziciji 5 su pokazatelj da je on svoju "školu" prošao sa uspehom i da sada i on i tim i mi navijači uživamo u plodovima te uspešne transformacije. Hollins ima jasnu uzlaznu liniju već mesec dana unazad, smirio je ruku i glavu i sada je postao ono što je projektovano od početka sezone - za naše uslove i platežnu moć izuzetno kvalitetan two-way swimgman. Čeka se Dobrić da popuni taj solidan par igrača sličnog profila. Što se tiče Whitea, on je navodno fit, tj. povreda ruke je definitivno sanirana, ali ostaje problem u glavi koga još nije rešio. Ipak, kao da vidim određene pomake u poslednjih nekoliko mečeva. Ne treba opet ponavljati koliko je White bitan igrač za nas i kakvu je projektovanu ulogu u našem timu imao do povrede. A samim tim ni hendikep koji zbog njegovog izostanka kao tim imamo od početka sezone. Vrlo pametno i učinkovito smo koristili određene igrače u određenim periodima sezone. Nebitno da li je to bio plan ili više rezultat prinude, nekoliko naših igrača je imalo sjajna izdanja u kraćem ili dužem vremenskom periodu (Kalina, Kuz, Luka, Vanilica) kada su bili lideri tima i vukli ga do bitnih pobeda. A svaka u EL je jako bitna. I podjednako teška. Zato ipak treba malo spustiti loptu kada su očekivanja oko ulaska u plej of u pitanju. Očekuje nas 4 meča na strani za redom, a igraćemo bez Pefija i Cirbesa, verovatno i Hollinsa određeni period vremena. Mislim da smo izvukli vrlo blizu maksimamuma do sada u sezoni. Čak i ti dugo vremena apostrofirani porazi u tesnim završnicama su se okrenukli na našu stranu u poslednjih nekoliko mečeva. Isto tako, neki "neplanirani" porazi kod kuće su kompenzovani podjednako neočekivanim pobedama na gostovanjima, pa smo i sa te strane negde gde bi i trebali da budemo. Za borbu i zalaganje igrača, kao i trud struke da balansira u nenormalnoj situaciji ove sezone nemam nikakve zamerke i zato za mene (ne)ulazk u plej of neće imati nikakvo specijalno značenje u oceni sezone u EL. Jer, evidentno je da smo i pored ogromnih problema rasli i kao tim i kao pojedinci i da ćemo tako i nastaviti. Za koliko je to dovoljno u EL ne znam, jer smo u manjku sa realnim kavlitetom rostera, ali pretpostavljam da će biti dovoljno za ABA.

Počeo juče da kuckam odgovor na telefonu, baš onako detaljno, ali nisam stigao da završim, a posle nisam bio u sličnom raspoloženju da ulazim u sitna crevca. Nisam ni sada, zato kratko: pod iskorakom smatram ozbiljan napad na F4 u bar jednoj od navedenih 7-8 sezona i/ili bar još par nastupa u plej-ofu. Svedoci smo da skoro svake sezone "nešto malo fali" da napravimo pravu priču - nekad je to centar, nekada plej, nekada trener. Pošto ne verujem da je neko na nas bacio crnu magiju, onda je verovatno problem u menadžmentu kluba koji nije sposoban da izađe iz začaranog kruga grešaka u proceni, preplaćivanja igrača ili otplaćivanja starih dugova. Sa budžetima koji smo imali, najmanje što nam je trebalo su te greške koje i bukvalno i u prenesenom značenju skupo plaćamo. A mi smo napravili dosta takvih grešaka. Ja bih voleo da mislim da je samo novac problem, ali mislim da nije. Novac je svakako preduslov, ali nije presudan, inače Žalgiris ne bi ušao na F4 2017/18 sa budžetom koji je pripadao donjem domu EL. Ako je mogao Žalgiris, mogli smo i mi. Što se tiče talenata, ja i dalje tvrdim da ih ima u Srbiji i okruženju (uvek može i neki mladi stranac koji obećava, ali više kao izuzetak nego pravilo). Pravi problem, koje je lepo primetio i objasnio Manu, je naš rad u mlađim kategorijama, gde se deca dovode na buljuke, po 6, 7, 8 novih igrača svake godine u svim selekcijama, gde se jure akceleranti i deca sa nadprosečnim fizikalijama, da bi se osvojila ta neka Jedinstvena ili kvalitetna liga koja u principu ne znači ništa za razvoj dece, već ima za cilj da pokaže našu dominaciju u svim starosnim kategorijama. Ali eto, u prošloj sezoni mlađe kategorije Zvezde nisu osvojili NIŠTA, od pionira do juniora, pa ako to nije onaj poslednji signal da deceniju i više radimo katrasrofalno sa mladim igračima, onda ne znam šta je. To što nam Mega kupi najtalentovanije klince nije samo do Mege, nego ima i do Zvezde. Mislim, kapiram da je najlakše optužiti Miška i njegove nefer kompetitivne prednosti koje se oličavaju u funkciji najuticajnijeg menadžera u košarci na ovim protorima, a i šire. No, možemo i da pogledamo u naše dvorište, ako nije problem. Da ne ponavljam reči iz prethodnog pasusa, dodao bih samo i vrlo problematično handlovanje igrača koji su bili prepoznati kao veliki talenti, ostali u Zvezdi ili se kalili u FMPu, a onda kada je trebalo da se ostvare i u seniorskoj košarci, došlo je do kraha. Možemo uvek da se pitamo da li bi Simanić i Radanov možda više napredovali u nekom drugom klubu i da li bi im taj klub dao više minuta i pokazao više strpljenja. Kada na ovo naklemimo i priču da Zvezda "ne može da razvija talente jer juri rezultate", onda nije ni čudo što zbog svega ovoga deca u širokom luku zaobilaze naš klub i idu u Megu, prep school, koledž ili na neko šesto mesto. Evo npr. malog Jovića je Miško doveo kada je imao 14 ili 15 godina i to posle meča u kome je on dao 11 trojki. To je Mišku i Tadiji bilo dovoljno. Čoviću nije, ako je uopšte i imao info sa te utakmice ili ako smo uopšte pratili tu talentovanu decu po raznim ligama. I sad mi kukamo što je on tamo. Slično je za Đurišića, koji je još mlađi i koji se celu godinu kalio u OKK seniorima. Zašto Zvezda nije dala Simaniću i Radanovu svu slobodu u našem "razvojnom klubu"? Pa zato što to nije naš razvojni klub, već Čovićeva igračka koju mnogo voli i koju neće dati Zvezdi za sve njene potrebe, već samo pod uslovima koji njemu odgovoraju i od kojih ima koristi. Čemu FMP u ABA ligi, ako mu je funkcija da bude razvojni klub Zvezde? Opet isti odgovor. I opet jedan od bitnijih problema koji se naslanja na rad sa mlađim kategorijama. Kad sve to postane praksa koja traje deset godina, onda dolazimo do sadašnjeg vremena kada se pitamo gde su ti talenti, pa se onda ubaci najlakši odgovor koji skida odgovornost sa velikog rada i truda oko te dece, a on glasi - pa nema ih.

Sve teorije smo obrnuli u vezi pobede nad Uniksom: - Nije igrao Zo, pa je Nate mogao da se razmahne (posebno u poslednjih 5 minuta meča) - ne može niko Radonju dva puta u sezoni da odvali na istu foru - I ćorava koka ubode po neko zrno - DeDa na 5 kao revolucija u košarci - manja rola Dobrića je bila ključ itd A niko da se zamisli nad izjavom koju je naš trener dao kao razlog loših igara i poraza u EL u skorašnjem periodu - strogo mirovanje skoro celog rostera u periodu od dve nedelje i problemi koji prate takav neuobičajen razvoj situacije. Po meni, ne bi morali da idemo dalje od te Radonjine izjave. Niti je on zaboravio kako se vodi Zvezda u EL, niti su igrači zaboravili da igraju košarku. Za tim poput našeg, kome je fizička sprema alfa i omega bilo kog uspeha u Evropi, prečesto seckanje ritma pojedinih igrača, a od ove sezone i celog tima, je hendikep kojeg ne bi mogao da kompenzuje ni duo Gregg & Phil iz najboljih trenerskih dana. Na stranu selekcija i nepostojeća doselekcija, ovaj tim je, ovakav kakav je, pokazao više puta u EL da mu za uspeh (ulazak u Top8) nije neophodan još jedan centar ili bek šuter, već samo zdravlje i rad na treninzima. Ko ovo ne razume, biće vazda nezadovoljan i tražiće razloge lošeg plasmana na raznim mestima, jer je valjda lakše lamentirati nad nedovođenjem Lessorta, Nnokoa ili centra sličnog njima, kao i nekog imaginarnog two-way beka šutera sa dobrim ball handlingom koji će da igra za limitiranu mesečnu platu, nego verovati u ovaj tim i ovog trenera i kada se gubi, posebno kada se zna koliko problema smo imali od preseasona (povreda Whitea) do dana današnjeg. Evo, još jednom da spomenem Whitea. Nisam zaboravio kako je čovek kidao u onih par utakmica pred početak sezone. Uklopio se na keca u trenerovu filozofiju igre i potvrdio da je sa razlogom smatran najvećim pojačanjem ove sezone, uz Kalinu naravno. A mi smo praktično do juče igrali bez njega. U poslednje vreme je fizički prisutan, ali su očigledni problemi u njegovom psiho-fizičkom stanju kao posledica teške povrede. Niti ima masu kao ranije, niti ima čvrstinu u duelu, niti pokazuje želju da taj manjak čvrstine nadomesti hrabrijim kontaktima na obe strane parketa. Da ne bude zabune, ja njega potpuno razumem, pa i opravdavam. Samo hoću da pokažem da ćemo mi celu sezonu odigrati bez jednog od dva projektovana lidera tima - prvi deo bez 100%, a drugi sa 50% njegovih mogućnosti. Spadam u grupu ljudi koja smatra da je Top8 za nas ove sezone završena priča. Jednostavno, previše mečeva je izgubljeno kod kuće. Da li se tu, pored gore navedenih razloga, radilo i o nekoj vrsti pritiska koji su igrači osećali kao favoriti na papiru, usled čega su "izgoreli" u želji, je samo nagađanje, ali verujem da u tome ima zrnce istine. Da mi je krivo, krivo mi je. Da bih voleo da me demantuju, voleo bih. Isto tako, u manjoj sam grupi ljudi kojima nije dovoljno puko "trčanje sa šampionima" i smatram da je KKCZ morala da napravi iskorak napred u Evropi u prethodnih 7-8 sezona, koliko igramo elitno takmičenje. Ali i pored svega toga, ne mogu da ne volim i ne poštujem ceo tim sa stručnim štabom zbog načina na koji se nose sa problemima, želje koju imaju i kako se bore za dres. Taj deo kluba je naša svetla tačka, Ne samo da me nije sramota što sam navijač Zvezde koja nas reprezentuje u EL na ovaj način na koji nas reprezentuje, sa svim porazima i pobedama koje je ostvarila, već sam ponosan na njih. I zaista verujem da će se boriti do kraja. Ne onog teorijskog koji nas eventualno izbacuje iz trke za plej-of, već i posle toga, do poslednjeg kola ligaškog dela EL. Jer sport, osim rezultata, medalja i pehara ima i drugo lice - večita borba sa sobom i protiv drugih u želji da napreduješ i pomeraš limite. To ostvarivanje najbolje verzije sebe, koje je dugotrajan proces bez prečica, smo izgleda svi mi zaboravili u decenijama koje su pojeli skakavci, pa nije loše da makar i naznake ovakve paradigme života možemo naći u timu koji volimo i za koji navijamo.

Kapiram da je ova izjava najahala na talas opšteg defetizma, pa donekle i sindroma "kiselog grožđa" (u fazonu, toliko je loša (do)selekcija da nam ni prime MJ ne bi pomogao, sa čim se ne slažem), ali i kao takva je malo prejaka. Tavares je apsolutno dominantan u EL na poziciji centra već par godina, ne postoji igrač koji bolje zatvara reket, štiti koš, lepi blokade, pa i postiže poene. Pravi game changer u pozitivnom smislu za svoju ekipu i Real ga basnoslovno plaća ne bi li ga odvratio od NBA, gde realno pripada. Zdrav i prav Milutinov je odmah iza njega i takođe je jedan od igrača sa velikim uticajem na kontrolu reketa i obruča. Obojica su vlažan san svih ekipa u EL, šta reći za Zvezdu koja je godinama donji dom po platežnoj moći i ovakve igrače može samo u igrici da dovede, uz neki patch ili cheat. No, kao što sam napisao, kapiram da izjava nije u bukvalnom smislu, a i teorijski je nemoguća za ostvarenje, kamo li u praksi, pa ne bih više o tome. Poenta je da bi svakako bili mnogo ozbiljniji konkurent za Top8 i sa za klasu slabijim centrom od navedene dvojice. No, to je moralo da se reši na početku sezone, da se tako i projektuje tim - ostaviti kamaru para za startnog, 25-30min centra, a Kuza i Luku koristiti kao back-up opcije sa većom minutažom u ABA, KRK, KLS. Ili odustati od jednog od njih, zarad dominantnog Biga. Pošto se to nije desilo kada je trebalo, Radonja se bacio na "opravljanje" Kuza i Luke i tu je, mora se priznati, uradio fantastičan posao. No, ni najbolje verzije našeg centarskog para iz ove sezone nemaju taj kvalitet da iznesu godinu u EL na način da daju tu odlučujuću prevagu u reketu, skoku, blokadama. Između ostalog, zato smo tu gde smo i to ne pišem kao kritiku tima, već kao realno stanje na tabeli kada se uporede naš i rosteri ekipa protiv kojih se borimo iz nedelje u nedelju. Ono što u poslednje vreme čitam, a što se koristi kao sprdnja, je floskula "da se ne guše Kuz i Luka". To bi valjda trebalo da bude duhovito, ili zajedljivo ili već šta, a u stvari u tome leži suština naše potencijalne doselekcije na centru koju nismo dočekali. Kao i usamoj igri košarke, tako je i kod dovođenja igrača tajming izuzetno bitan. U momentu kada se pisalo da bi centar sličnih kvaliteta ovoj dvojici bio nepotreban i da bi ugušio one dobre stvari koje Kuz i Luka rade na parketu, to je bila sasvim korektna i tačna izjava. Naravno da u tom momentu (decembar/januar) na tržištu nije postojao legit EL startni centar koji bi se uklopio u našu finansijsku ponudu, možda ni u namenjenu ulogu i minutažu. Pravo pitanje je - zašto nije doveden startni centar na leto, kada mu je i vreme? Ili se svesno išlo na tandem Kuz - Luka, olako shvatila verovatnoća realizacije doselekcije na C oko Nove godine, pa je onda pokrenuta mašinerija zamena teza, spinovanja i damage controla, ne bi li se nekako umirili navijači i skinula odgovornost sa onih sa kojih ne može da se skine, a to su Čović i Radonjić, baš tim redosledom po važnosti. Ostavljamo Zirbesa, što valjda niko na planeti zemaljskoj ne može da shvati osim navedene dvojice i tako nam, pored poslednjeg voza za EL pojačanje, prolazi i onaj za ABA i domaća takmičenja. Hrabrost ili ludost, tanka je linija između te dve osobine. A krajem proleća ćemo videti na koju smo stranu povukli.

Ima tu istine, što je i provejavalo iz mog prethodnog posta. Ali, moram biti kristalno jasan, da me ne bi dušebrižnici koji mere svaku napisanu reč optužili za ovo ili ono. Dolazak Kaline, per se, ne može i ne sme biti problem ni za jednu EL ekipu, posebno ne za Zvezdu. Kvalitet i iskustvo, motiv i zalaganje ovog igrača su opšte poznati i potvrđeni mnogo puta na najvišem nivou evropske košarke, gde je vrhunac bila ključna rola u Fenerovoj tituli prvaka EL. Ono što može i jeste problem je druga interesna strana, KKCZ, koja izgleda nije bila spremna na kapitalca (pa još i domaćeg igrača koji se afirmisao u Zvezdi) i na sve što takav status nosi. Ja nemam ni trunke sumnje u iskrene i ispravne namere svakog igrača iz našeg rostera, posebno ne u Kalinu. Siguran sam da želi najbolje za tim i da misli da može sve to što je zamislio i da iznese. Ali, zato postoji trener i stručni štab, pa i menadžment kluba - da reaguje i koriguje određene stvari koje više štete nego koriste ekipi. To je izostalo i sada trpimo posledice svi mi - i igrači i navijači, a najviše sam Kalina. Ovde se ne bih previše osvrtao na poziciju koju on igra, tj. na priču da je do tumbanja došlo zbog velike gužve na toj poziciji 3/4. Tim pre što se i pre početka sezone povredio naš projektovani starter na poziciji 4 White, a Luka doveden mnogo ranije da bi igrao centra, a ne četvorku, tako da se potpuno otvorila ta pozicija 4 za Nikolu. DeDa, Simon, Lazarević su bili samo igrači rotacije, gde dvojica od ove trojice stavrno nisu mogli da očekuju veću minutažu u EL, već da budu ono što im je i namenjeno kao uloga - backup opcije. Ovde zaista ne visim nikakv sukob interesa, hijerarhija je vrlo jasna i laiku. Ono što je meni nejasno se oslikava u pitanju: da li je sam Kalina uzeo na sebe ova ovlašćenja koja ima ili je to trenerova ideja i plan? Suštinski, nebitan je čak i odgovor na ovo pitanje, već da se ponovo uspostavi balans u timu, gde će svako raditi svoj deo posla. Evo, sada smo konačno kompletni i zdravi, pa je pravo vreme za to. Ja stvarno smatram da u ostatku rostera imamo dovoljno materijala i mogućnosti da se rastereti Kalina, ali ako je on alfa mužjak u svlačionici, na parketu i van njega, neko kome će se praštati gomila nepotrebnih grešaka samo zato što nas je udostojio potpisa za ovu sezonu, onda smo u velikom problemu i sa pravom možemo da se upitamo da li idemo ka tome da jedan igrač postane važniji od tima?

Subjektivni, navijački deo mene je pizdeo, a onaj objektivni, košarkaški bio impresioniran gledajući kako već duže vreme najbolji trener Evrope, g. Ettore Messina, još jednom demostrira u kojoj meri je svojim igračima usadio tu neverovatnu želju za pobedom i spremnost da se koriste sva dozvoljena i raspoloživa sredstva u ostvarenju tog cilja. To odavno više nije onaj "manekenski" tim iz evropskog centra mode, već pravi skup ratnika koji ostavlja i ruku i nogu u borbi za pobedu. Ali, daleko od toga da je to divlja gomila Kremanjonca sa sekirama u rukama koja raspolaže isključivo sirovom snagom. Ne, to je jako dobro podučena grupa igrača sa skilovima i razumevanjem košarke koja zna šta treba da radi na terenu, kada i na koji način. Poslednje tri utakmice su nas ne samo dobili, već i prebili. Verujem da je to jednim delom motivisano onom našom serijom pobeda i u Bg i Milanu, a drugim shvatanjem g. Messine kako se mora igrati protiv Zvezde - istim intenzitetom i kvalitetom odbrane i fizike, a boljim i kreativnijim napadom. Skautirani, nadigrani, pobeđeni. Veni, vidi, vici. Da, Armani je igrao bez Shieldsa i Mituoglua, dva jako dobra igrača, bitna za trenerovu filozofiju igre, ujedno i vrlo nezgodan match-up za naš roster, ali to se skoro pa nije ni osetilo u jučerašnjem meču. Armani je imao dovoljno "mesa" i bez njih dvojice, a i dovoljno napadačkih veština da iskontroliše meč skoro u celom njegovom toku. Jednostavno, kvalitetnija, talentovanija, skuplja i bolje vođena ekipa od naše i tu po meni nema mesta nekom tugovanju i kritici. Umesto kritike, može se čovek zapitati zašto je Armani izveo samo 4 slobodna bacanja i zašto nismo valorizovali našu prednost u asistenicijama, ukradenim i izgubljenim loptama. Za bacanja nemam odgovor, a što se tiče ukradenih lopti i uopšte iznuđenih i neiznuđenih grešaka naših protivnika u napadu ove sezone, od toga imamo jako malo koristi, jer je paradigma igre našeg trenera sa "strong defense & transition offense" spala na samo "strong defense". Mi tranzicionu igru nemamo od početka sezone, pa i ako možemo određene probleme pravdati povredama, bolestima i pauzama u treningu većine igrača, ovo ne možemo, jer to mora biti postulat naše igre, posebno ako se zna koliko patimo u napadima na postavljenu odbranu. I onda postaje skoro irelevantno koji procenat za 3 imamo ili kako koristimo pick igru, jer su sve to naše sekundarne opcije, opcije po kojima znamo da nismo u prednosti nad našim protivnicima iz EL. Ja tu vidim glavni problem naših rezultata u Evropi, premalo je laganih poena postizano iz krvavo zarađenih lopti u odbrani. Naravno da svaki problem, pa i ovaj koji je po meni krucijalan, dosta zavisi od profila igrača u rosteru, pa tim više čudi da ekipa koju je selektovao trener tako da kada god može igra tranzicionu košarku, to vrlo retko radi. Personalne probleme u smislu uloge i sposobnosti da je iznese predvodi Nikola Kalinić. On tokom ove sezone izrasta u igrača koji ili gubi ili dobija utakmice. Na stranu moj lični animozitet prema takvom profilu igrača (zato nikada do kraja nisam mogao da zgotivim Teodosića), dosadašnje igre i rezultati jasno govore da od toga imamo više štete nego koristi. Kako god, to je još jedan znak pitanja koji se postavlja pored jedne od primarnih ideja Radonjića svih ovih godina, po kojoj utakmice dobija kolektivnom igrom u oba smera i koriščenjem svakog igrača u rotaciji kao člana celine, da ne kažem šrafa u mašini. Ja sam par puta prethodnih meseci napisao u kratkoj formi da bi Kalina morao da prestane da glumi LeBrona, jer on to nije. Onog trenutka kada smo mu dali da igra Point forwarda krenuli smo putem koji je jako rizičan, jer pored svih kvaliteta koje Kalina ima, kreativnost i skoring nisu na vrhu liste. Dovoljno je pogledati njegove procente za 2 i 3, a posebno sa bacanja, kao i broj asista po meču, pa videti da to nisu elitne brojke, čak i sa ovakvom ulogom, slobodom i USG%. Moram da primetim da mu se previše dopušta i toleriše, on jeste legitimni starter naše reprezentacije, ali nije čovek-tim. Za EL je kasno, ali neka sitnija korekcija u njegovoj ulozi bi bila dobro došla, da ne dovedemo u pitanje i rezultate u ABA jer je jedan igrač umislio da može da radi sve na terenu i da sam dobija protivnike. U principu, srž mog pisanja u ovom postu se može svesti na pitanje - da li je Radonjić odustao od svoja dva osnovna načela ili je to samo splet okolnosti usled nekompletnosti ekipe od početka sezone, rostera koji je ograničen budžetom ili nečega trećeg.

Ovo mi izgleda kao da je Čović jurio kapitalca na C po svaku cenu ili ništa. Da mu ne bude neprijatno što Cirbija menja nekim average opcijom. Šalu na stranu, Maik je i dalje prilično spor, kondicija mu je upitna, ma svi parametri igre su mu u padu posle druge korone i pitanje je da li će i kada ići na bolje. Opet, to je naš treći centar i ne znam da li je ispravno toliko akcentovati kvalitet neke treće opcije, koja god pozicija da je u pitanju. Ako nas zdravlje posluži do kraja sezone, mi imamo sasvim dovoljno municije u našoj rotaciji da se nametnemo kao ozbiljni favoriti u regionu. Priče o nastavku borbe za Top8 EL, kao i izvor iste, više shvatam kao zdravu sportsku ambiciju pojedinca da se uvek ide na pobedu i ne predaje do kraja, nego kao neki realan domet kluba. Kako god, nada još uvek postoji, a duplo kolo koje sledi će verovatno dati deo odgovora na ovu dilemu. Danas DeDa sjajan, imao je minijaturu u trajanju menja od jednog minuta kada je imao koš za dva, blokadu, ukradenu i trojku, posle čini mi se još jednu i tako prelomio meč. Kapiten odličan takođe, a malo bode oči zbunjenost i smušenost Pefija koji je svoje minute u 4/4 odigrao više u stilu kadeta nego prekaljenog veterana. Nije da se ne uklapa u trend njegovih skorašnjih partija, ali nesigurnost u vođenju lopte i pasu je neki novi momenat. Kalina i Wolters plaćaju ceh prevelikog trošenja od početka sezone, valjda će ovaj novi sistem rotacije igrača omogućiti da sačuvaju svežinu u napornom nizu utakmica koje slede.

Pa Radonja umalo zbog odbrane da pošalje Guduru u MZT onomad, šta se čudite onda za Jaku. Naš trener na poziciji swingmana traži two-way igrače, sa podjednakim akcentom i na odbranu i na napad, a ne bi se bunio da im odbrana bude forte. Zato ove godine gledamo Dobrića i Hollinsa, a ne Jaku i slične njemu. No, pošto sam iskulirao forum preko 3 nedelje, da prokomentarišem dve utakmice koje smo odigrali u tom periodu. Posle pauze zbog pozivnog testa na lančane reakcije polimeraze i izostanaka sa treninga u periodu koji je značajan u profi sportu, očekivao sam poraz od bar 15-20 razlike. Ipak, naleteli smo na raspali Asvel, pa se izdržalo celo poluvreme u nekom prividu naše nadmoći. Kako je kondicija počela da uzima veći udeo u uticaju na rezultat, tako smo i mi padali, da bi se sve završilo smušeno u napadu i porazom na jednu loptu. Ipak, sve te tesne završnice koje gubimo u EL, neka neimenovana Boginja košarke nam, shodno zakonu o karmi, vrati u ABA ligi, svesno ili nesvesno nas podsećajući gde nam je mesto. Upravo tome bih pripisao pobedu nad CedOli i ovaj put izbegao neku realniju analizu, koja mi se čini besmislenom usled reseta, gde mi praktično krećemo od nule u nastavak sezone. Dobra stvar ovog neplaniranog zimskog raspusta za naše igrače je što su svi zalečili sitnije povrede i što smo po prvi put od početka sezone svi u konkurenciji za 12 u rosteru. Pretpostavljam da se sistem treninga menja u hodu i da se prilagođavamo teškom rasporedu koji sledi usled potrebe da se nadoknade odloženi mečevi. Takođe pretpostavljam da će se ove godine veći fokus baciti na KRK nego inače. Pojačanja očigledno neće biti. Nisam iznenađen, ali jesam razočaran. Sa zakašnjenjem vam svima želim srećnu Novu godinu, Hristos se rodi, da smo živi i zdravi, sve ostalo ima kod Kineza itd. E da, par napomena. Vidim povećan broj upisa uinija i Šarca na ovoj temi, posdravljam. Maik Zirbes je neuništiv, jer u imenu ima energetski jaku srpsku reč majka, a u prezimenu, kao što je grk Zorba u stvari helenizovan, tako je Zirbes germanizovan Srbin. Što nas može odvesti u sintezu njegovog imena u srpska majka, a to nema baš pozitivnu konotaciju u našem narodu, odnosno jednom njegovom delu. A sve to opet dokazuje koliko je Maik, kao i svaki pravi Srbin, ambivalentna ličnost. Radonjiću, imaš konja za Derby, a koristiš ga kao vučnu mazgu. Pusti Džonija da procveta, posebno jer Vanilica ima dušu u nosu već par meseci usled preteranog rabljenja.Vreme je za tu planiranu podelu minuta na ravne časti i veću slobodu u igri dobrog dečka iz Podgorice. Nije EL vedeta, ali može da pruži daleko više od ovoga što je do sada pokazao, a to je, da se ne lažemo, neprihvatljivo malo. Stefan je od Pefija došao do Markovića. Bezličan, utopljen u masu igrača sa sličnim (prezimenom) karakteristikama. Iz nekog mazohističkog poriva, živ nisam da vidim kako će to Radonja inkorporirati u smislen deo tima. Razbih lobanju u nastojanjima da vidim i shvatim šta on to igra u napadu, posebno na postavljenu odbranu, ali avaj, ne videh ništa. Možda je do mene i mojih anomalija u perceptivnom aparatu, ne sporim. Kalina da prestane da glumi Brona jer to nije. DeDa uvek ispred Lazaraviće, ne zajebavajte. Krvava kolena do kraja sezone i mrvice kreacije i boljih procenata od dinamičnog dua Dobrivoje - Hollins. Smutiš, promešaš, ispečeš, eto titule u tzv. regionu i nadam se obe u domaćici. A sledeće sezone? Pa sve isto, naravno.

Kuz nije hustle centar. Skromna centarska tehnika (zakorak, roling, finta šuta...), pa i finiširanje oko obruča na različite načine i sa obe ruke, uz konstantno prisutan strah da zbog tih mana ne napravi korake, TO ili faul u napadu, mu drastično ograničavaju tzv. leđnu tehniku. Njegov forte je dobro pozicioniranje i napad na koš uz što manje driblinga ili pokreta, što iz crtane akcije, što iz skoka u napadu, gde je odličan, upravo zbog navedenog dobrog osećaja za pozicioniranje. U jednom delu sezone je pokazao solidan šut sa poludistance, ali je to brzo nestalo, što je šteta jer je time izgubio dodatnu dimenziju u napadačkoj igri. Ima perioda u mečevima, ali i celih mečeva, kada uopšte ne gleda koš. Da li je to do umora, gubitka samopouzdanja ili do trenerove ideje, ne znam. Kod picka je mnogo spor, posebno kada je Džoni sa loptom. Njih dvojica ne mogu da se usklade i sinhronizuju jer šljakaju na različitom broju obtaja. Teorijski, Kuz bi mogao najbolje da sarađuje sa Pefijem, ali ja ništa od toga nisam video, sa ogradom da nisam baš imao fokus na saradnju Pefi - Kuz. Za igru leđima, ali i demonstriranje vrhunske centarske tehnike, snalaženja oko obruča i finiširanja na razne načine imamo Luku. Uživanje je gledati kada je u svom elementu, prava old school četvorka koja se zbog trenda small balla podigla na 5. Luka ima drugih problema, posebno u odbrani i skoku, ali je tehnički gledano, jedan od najpotkovanijih visokih igrača u EL. Uz njegov visok BBIQ, liderstvo i želju da uvek pruži svoj maksimum, on je potpuno legitimno rešenje za ovakav tim Zvezde, sa budžetom i kompozicijom rostera koje imamo i stilom igre koju forsira trener. Maik je bio vrhunski igrač za EL nivo, sa naglaskom na bio. Pravi razbijač ispod obruča, sa dobrom tehnikom, skokom, brzinom. Odlično trčao kontre, Radonja je u prethodnom mandatu apsolvirao brzi napad kada je Maik prvi u kontri i koristi mismeč protiv beka u reketu. Dobar kod picka, brze ruke i noge u odbrani, gde je mogao i da preuzima niske na ulazu, pa čak i na perimetru, gde ih je često terao na loš pas ili iznuđivao TO. Ne zna niko da li od njega može da se očekuje i u kojoj meri poboljšanje u fizikalijama, pre svega u agilnosti i brzini. To je ključno u ocenjivanju da li on može da pomogne timu kao treći centar u meri koja je zadovoljavajuća ili ne. Ostaje da čekamo i vidimo, pošto je upravo produžio ugovor. Što je duže u klubu, manje su šanse da ćemo dovoditi bilo kog centra. A taj centar bi imao smisla samo ako je legit EL starter. Da li ima takvih i koja im je cena, to mi nje poznato.

U mini-ciklusu od 3 poslednja meča u EL trojke šutiramo sa odličnim procentom od 43.5%. Dva smo izgubili, jedan dobili. Ciklus od 3 meča pre toga smo trojke šutirali loših 26.8%. Dva dobili, jedan izgubili. A jedan ciklus od 3 meča pre toga, trojke smo šutirali boljih 33.8% i sva 3 izgubili. I može tako da se ide unazad do početka sezone, a neće se naći nikakva korelacija između našeg procenta za 3 i odnosa pobeda i poraza. Ovo pišem zbog cenjenih kolega sa foruma koji su ovaj naš segment napadačke igre apostrofirali kao veliki, da ne kažem najveći problem. Iako je bilo jasno da nije tako posmatrajući i poznavajući Radonjin sistem igre, evo malo i brojki da upotpune ovu priču i nadam se završe diskusiju na tu temu do kraja sezone, Ako pogledamo zbirno ovih poslednjih 9 mečeva, mi imamo skor 3/6. Gledajući statistiku iz pobeda, ni procenat protivničkog šuta iz igre nije bio veliki faktor. Tako npr, mi smo dobili Zenit kada su oni šutirali očajnih 35% iz igre, ali i Oly koji je imao sjajnih 54%. Bajern je imao 45%, što nije previše dobro, ali ni loše da bi mu se pripisao odlučujući imact na rezultat. Ukupni broj skokova takođe nije faktor, jer smo u ove tri pobede nadskakani od Bajerna (27 prema 35) i Zenita (32 prema 33), dok smo sa Olimpijakosom bili egal (27 oba tima). As/To ratio takođe ne govori ništa, da ne smaram i sa tim brojkama. Na sva tri meča smo ili bili egal ili u minusu po broju asista, uz malu prednost u TO na našu stranu. U ovih 6 poraza, skok možda može biti dobar pokazatelj. Ukupno smo imali 19 skokova manje. Samo Zenit je imao 16 skokova više, ostali po 4-5, a nadskakali smo samo Efes (+8 skokova) i bili egal sa Barsom i tako donekle popravili ovaj loš statistički trend u skorašnjim porazima. Može se izvući zaklučak da je nama neophodan makar egal odnos skokova da bi bili konkurentni za pobedu u EL. Procenat šuta protivnika za 2 u ovih 6 mečava kaže da smo jako loše branili šut unutar linije za 3. Par puta je procenat protivnika išao i preko 70%, u većini slučajeva preko 60%, a to je nedopustivo ako se želi pobeda u EL. Analizirajući ove podatke, može se steći neki utisak šta je razlog naših poraza, gledano kroz statse, a stavljajući po strani kvalitet našeg rostera u odnosu na protivnika. Kod pobeda je to manje vidljivo, pa verujem da to zavisi od stvari koje se ne vide kroz brojke. Tu prvenstveno mislim na nivo energije sa kojom tim igra posebno u završnicama, kao i mirnu ruku naših igrača u momentima kada se lomi meč. edit ispravljeno: Oly umesto Žalgiris zeznuo me Wolkup 🙂