madafaka73

Sve osim prve rečenice je potpuno pogrešno. Prenos (vođenje) lopte mu je sjajan, odlična kontrola, koordinacija pokreta. Njegove TO dolaze kada se šunja (ponekad bez potrebe) oko čeone ili bočne aut linije, pa nagazi neku od njih ili baci pogrešan pas. Ja pokušavam da se setim ko mu je uzeo loptu kod prevođenja ove sezone. Ja to nisam video. Zo vrlo retko, da ne kažem nikada, ne organizuje igru leđima. Baš naprotiv, on je pravi primer kako jedan plej treba da stoji i da se ponaša na terenu u polju napada kada ima loptu u posedu - telom i licem okrenut ka košu, glava podignuta, spreman da napadne driblingom u svakom momentu. Što se tiče vremena za koje prenese loptu u polje napada, ono varira u zavisnosti od toga da li nam treba brža ili sporija igra. Smešno je pričati o njegovoj sporosti u prenosu kada je to igrač koji je rođen za tranziciju ili kontru. Organizacija... Pa vidi, da bi se organizovao napad u košarci treba ti prvo trener koji će nešto da objasni i nacrta, pa ti onda treba 4 saigrača, a u većini slučajeva i jedno i drugo. Kad smo već kod njega, brz oporavak Zo. Što se utakmice tiče, prilično je teško nešto analizirati. Ono što sam primetio je sledeće: propust Šakote kada je umesto Davidovca startovao sa Lazom. DeDa u prvoj petorci, iako silom prilika, da ne kažem slučajan izbor, se pokazao kao pun pogodak. Smešno je vraćanje igrača u prvu petorku, samo zato što se oporavio od povrede, a imaš petorku koja je dobro nosila tim u nizu pobeda. I naravno, Laza ništa dobro nije uradio za tim u početku meča, ni u odbrani, ni u napadu. Nevidljiv, bukvalno igrač manje. Drugi propust Šakote je taj što nije reagovao izmenama kada smo krenuli da se spuštamo sa onih -19 na -8, čini mi se. Ok, ubacio si rezerviste, ali čoveče, dolazimo na 2,3 poseda razlike - reaguj! Ne znam čemu onolika minutaža za Kuza, zar nije mogao da pegla Ojo, ako smo već predali meč na tih -19. Čudno, vrlo čudno i to se uklopilo u kompletni utisak meča - od publike, preko sudija do igrača oba tima. Dalje, obrnuli smo priču, pa sada energetski patimo u EL zbog utakmica u ABA. Ulazimo u mašinu za mlevenje u sledećih par nedelja, može se to katastrofalno odraziti na naš skor i bilo koje ambicije u EL, ali i ozbiljno dovesti u pitanje učešće u plej-ofu ABA, ako izgubimo od Budućnosti i Primorke. Neka kontrola štete bi bilo najstrašnije tankovanje EL i priprema za ove derbi mečeve u regionalnoj ligi. Mada, bez Lorenza, bojim se da je sve uzaludno. Teška sezona od početka, a preti da postane još teža svakim danom koji dolazi.

Euroleague Četvrtak, 12. decembar u 19h CET, Štark Arena Zvezda - Baskonia Dolaze nam prave UN u malom, 11 nacionalnosti u rosteru od 16 igrača. I trener kao 12. nacija. Momentum je na našoj strani, u nizu smo od 3 pobede, dok je Baskonia pretrpela dva poraza za redom. U ukupnom skoru u EL vodimo sa 5 pobeda iz 8 mečeva, ali smo dva poslednja kao domaćini od njih izgubili. Od 6 ovogodišnjih gostovanja, Baskonia ima samo jednu pobedu i to u prvom kolu @Žalgiris. Njihova 3 poslednja poraza su bila vrlo ubedljiva: vsMakabi -30, @Pao -32 i vsEfes -25, ili prosečno -29. Baskonia je lider EL u TRI kategorije: ofanzivnom skoku (12.1 po meču), ukupnom skoku (37.25) i broju poseda (zajedno sa Albom 84.7) na 40 minuta, pa eto odmah mesta za znake uzvika. Ekipno nisu dobar šuterski tim, 15. su od 18 ekipa, neznatno bolji od nas (17. od 18). Obrnuto, mi smo neznatno bolji po broju asistencija, ali ova dva tima su u samom dnu EL po ovom kriterijumu. Ovaj trend upoređivanja se nastavlja i kada je ORAT u pitanju, oni malo bolji, ali oba tima među najlošijima u ligi. Ipak, imamo jasnu prednost u DRAT, gde smo mi na deobi drugog mesta (90.9), a oni u sredini tabele (96.9). Ali, ono što je zanimljivo kada je odbrana u pitanju je da su po DEF kategoriji (blokade+ukradene lopte+izvučeni faulovi u napadu) na prvom mestu u EL. Pojedinačno gledano, stvar je potpuno jasna - Šengelia je neprikosnoveni lider tima. Najviše minuta na paketu (30min po meču), najviše poena (18.8 ppg), najviše skokova (6 rpg), najbolji procenat šuta za 2 (60%). Drugi kradljivac, treći asistent tima. Odličan procenat za 3 (42.6% na velikom uzorku). Na nivou cele EL, drugi je po indeksu korisnosti (bio prvi pre eksplozije Larkina u poslednja dva meča), peti strelac. Stvarno sjajne brojke i konstantnost ove sezone. Triling bekova Pierria-Vildoza-Stauskas nosi tim poenterski (24.1 poen po meču), dok ih dopunjuju krilni igrači Shavon Shields i Garino (zajedno 13.9 ppg). Imaju visoke centre, Youssoupha Fall (221cm), Michael Eric (210cm) i Ilimane Diop (211cm) sa dobrom atletikom i rasponom ruku, ali i slabim doprinosom u napadu - zajedno tek ispod 4.5 poena po meču u proseku. Match-up - Šengelia na naše tri četvorke Faye je neko ko može da ga "smara" i pritiska, dobro brani spolja, ali ne sme dozvoliti da ga Šengelia ugura u reket Derik... hajde da kažem da može da ga brani u reketu, slabije spolja. Ali, morao bi da ga napada i optereti u odbrani ili izvuče faulove Ne vidim kako Boriša može sačuvati Šengeliu. Ako ništa, može mu zadavati probleme spolja, ako ga krene šut za tri. Mada je veliko pitanje da li će Boriša uopšte ulaziti na parket - Dueli centara na obe strane parketa Visinski možemo da im pariramo. Kuzov skil i Ojo-va snaga su neki naši aduti. Videćemo šta može Gist i da li će pasti još neki poen iz pika. Teorijski, u ovom match-upu ne bi trebala da leži prevaga u korist Baskonie, a na nama je da je okrenemo u svoju korist. Ili bar držimo na neutrali. Svakako da je glavni akcenat, kada je naša centarska linija u pitanju, na kontroli skoka - Pierria-Lorenzo Pierria je dobar defanzivac, posebno kradljivac, najbolji u celoj spoljnoj liniji Baskonie. Ako bude frke (jer računam da je Zo već po malo umoran), iznuđivati preuzimanja visokim blokom i odvući Pierriu dalje od njega Must Limitirati Šengeliu koliko je moguće. Čvrsto u odbrani i napadati ga što više, eventuelno opteretiti faulovima u ranoj fazi meča Kontrola tempa igre, ne ulaziti u jurnjavu bez potrebe Kontrola defanzivnog skoka, ozbiljan box out Energetski i fizički parirati Baskonijinoj hustle igri Pametno dozirati Lorenza Faktor X Neki crv me muči u vezi njihovog lošeg šuta za 3 i naše najbolje odbrane takve vrste šuta u EL. Da ne bude jedan od onih mečeva... Imajući u vidu da su poslednja njihova 3 poraza bila sa ogromnom razlikom, prvo poluvreme može biti vrlo bitno za nas, ako uspemo na napravimo neku značajniju prednost. Neće Baskonia po svaku cenu juriti pobedu, odnosno neće se trošiti preko neke granice ako budu gubili sa 15 ili 20 poena razlike. Osim toga, kada kola krenu nizbrdo, oni nemaju nikoga ko će da povuče ručnu, već nastavljaju sa svojom brzom igrom, na veliki broj poseda. U poslednjem meču protiv Efesa kod kuće su bili tragikomični, doživeli čak i zvižduke od sopstvene publike. Zato samo jako i u kost od početka, pa ako nam se otvori i šut, može ovo biti laganija pobeda nego što se očekuje. S obzirom na sve okolnosti, čini mi se da se mi više pitamo. Srećno momci.

U vezi toga šta nam treba, koga jurimo i šta ćemo na kraju da dovedemo... Možda zabuna nastaje zbog prevaziđene nomenklature košarkaških pozicija. "Basketball positions were made up so that people who didn’t understand the game could follow it." - Jalen Rose Već neko vreme playmaker je preširok pojam, samim tim i neprecizan. Ide se u "specijalizaciju", odnosno igrači se dele preko uloga u timu, onoga što mogu da pruže zahvaljujućim svojim fizičko-tehničkim skilovima. Pa tako, po jednoj podeli prezentovanoj u martu 2012. godine na redovnoj Konferenciji za analitiku u sportu u Kembridžu, imamo podvarijante ball-handlera - ofanzivni, defanzivni, combo, shooting i role playing ball-hadler. Kako mi stojimo kada je ova podela u pitanju? Ukratko, vrlo loše. Jedini kvalitetan ball-handler u timu je Lorenzo. Na osnovu onoga što smo videli, slobodno ga možemo okvalifikovati kao two-way igrača, koji u sebi ima karakteristike i off i def, pa i scoring ball-handlera. Filip je definitivno drugi ball-handler, ali on zbog svog skill seta, a posebno fizikalija, nije adekvatno rešenje kada je potrebni kvalitet u pitanju. Imamo jednog priučenog (Đenka) i jednog "na silu" (Bili) combo beka, a zajedničko im je da im je ball handling i playmaking ispod proseka za nivo takmičenja u EL. Role player nam je Laza, hajde da tu stavimo i Perpera i Dobrića. Sva trojica loši ball-handleri. Tu je i atipični Davidovac sa visokim driblingom, prosečnom brzinom, ali solidnim playmakingom. Od visokih igrača Kuz, Boriša, Ojo i Faye nisu u stanju da spuste loptu bez TO, ili da iskreiraju za sebe (kreiranje za druge je tek problem). Jedino je Derik neko ko može (optimistički pišem u prezentu, a ne perfektu) biti kreativan bez pomoći ostatka tima. Ako govorimo o profilu igrača koji nam je najpotrebniji, moramo poći od stavke da smo za sada druga odbrana EL. To je neka baza, osnov na kojoj treba graditi igru u napadu. Dakle, taj igrač se mora uklapati u defanzivni potencijal ekipe. Ne mora biti elitni defanzivac, ali ne sme biti minus igrač u odbrani. Dalje, mora biti dobar ball-handler na EL nivou sa solidnim fizikalijama. Ako ima ikakve šanse, mada ne možemo mnogo da biramo, da bude dobar passer i da mu pick igra nije špansko selo. Da rezimiram, po meni, najbolje bi nam legao defanzivni ball-handler sa tranzicijom koji ume da podeli asistenciju i odigra pick. Čak i da se niko ne dovede, ovaj tim može da funkcioniše na solidnom nivou u EL i elitnom u ABA i KLS. Uz neke uslove, od kojih je najbitniji limitiranje Filipa i po ulozi i po minutaži, odnosno sklanjanje iz 12 u nekim utakmicama. Ali se ne zna dokle, jer bi to sa sobom povlačilo posledice kojih smo svi svesni - rabljenje Lorenza i potrošnja Bilija i Đenke. Nama već sad zbog tumbanja uloga uveliko škripi pozicija beka šutera, a mogu samo da zamislim kako bi to izgledalo u zamahu sezone ili, još gore, u njenom finišu. Kako god, nedostatak ball-handlera ili popularno plejmejkera, nije novost u istoriji košarke. Mnogo trenera je uspešno kompenzovalo taj nedostatak, na razne načine. Run`n`gun košarka je jedna opcija. Mnogo šuteva za tri, brzi napadi, tranzicija, na poen više. Druga, dijametralno suprotna, je strogo kontrolisani napad i forsiranje dominantnih igrača, nevezano za poziciju na kojoj igraju. Ako sklonimo ove dve ekstremne filozofije igre na stranu, ostaje nam igra koja apsolutno zavisi od trenera, treninga i uigranosti. Ali, ni tu ne može bez problema - ovo nam je treći trener u tri meseca. Sve što radimo, mora biti ubrzanog tempa, u hodu, da bi nadoknadili propušteno vreme. To neće biti lako kada se zna kombinovani kalendar EL i ABA utakmica. Zato je ipak za nas mnogo bolja opcija dovođenje potrebnog igrača, uz uslov da ne bude previše povreda i da ŠAKOTA NIJE BUST.

Od kultura Lepenskog vira i Vinče, kada nije bilo ratova nekoliko hiljada godina, u ovoj našoj poslednjoj civilizaciji ne postoji period bez sukoba ljudi u najširem značenju te reči. Može se reći da je u jednom momentu preovladala određena paradigma realnosti i mi u njoj i dalje živimo. Od tada pa do danas vlada jedan isti model ponašanja - porazi, ukradi, ubij, otmi. Od neolitskih hordi koje sa brda gledaju na mirna sela u dolini reke i vrebaju šansu za napad, pa do savremenog neoliberalnog porobljavanja sveta na sve moguće načine, ništa se suštinski nije promenilo. Želja za dominacijom nad drugima, neretko i patološke pobude ili kompleksi koje stoje iza toga - sve se to preliva i na sport, kao jedan od vidova ispoljavanja modernog čoveka. A kako je vrhunski sport postao biznis, tako je je popustila i poslednja brana koja je sprečavala bujicu od plavljenja plodnog tla viteškog, amaterskog sporta. Košarka nije izuzetak. Imamo odavno jasno postavljenu piramidalnu strukturu, na čijem vrhu se nalazi NBA, ispod nje EL, EC, pa ispod njih nacinalne lige košarkaški pismenijih sredina, dok su na dnu sve ostale lige svih zemalja gde se igra košarka u svetu. Ova struktura, za vreme vladavine ovakve paradigme realnosti, se ne može promeniti. Nikada EL neće biti blizu NBA, niti će nacinalne lige moći da se približe EL po količini novca i kvalitetu takmičenja, odnosno igrača. Dok je profit motiv broj jedan, svako će ostati na svom mestu. U tom smislu nevoljno i sa gorkim ukusom u ustima primećujem da je savremenom čoveku ostavljena samo jedna dilema: da dominira nad drugima ili da bude potlačen. Taj neljudski izbor je stavljen pred svaki klub koji se takmiči, pa tako i pred Zvezdu. Mi kao klub ili kao sportska sekcija kluba, zajedno sa navijačima možemo napraviti konsenzus oko toga da ne želimo da dominiramo u toj nekoj ograničenoj sferi našeg uticaja (ABA, KLS), ali time nećemo sprečiti druge da zauzmu upražnjeno mesto, odnosno, nećemo uraditi ništa suštinski za demontiranje paradigme. Što je normalno, jer nismo je mi ni napravili, ta promena mora doći sa vrha, a ne sa dna. Moj neki predlog, neki odbrambeni mehanizam ili delimična anestezija koja omogućava da se koliko-toliko egzistira u ovoj realnosti je da se gleda košarka kao igra, u svom najčistijem obliku. Sve ostalo van igre nas vodi u aporije i nedoumice, pa onda verovatno i u sukobe. Što jednih sa drugima, što samih sa sobom.

Kontrola tempa igre: Armani 73 poseda, 7 manje od proseka.......................check Kontrola Ćaća: 4/10 iz igre, samo 3 asistencije za 26+ minuta.....................check Kontrola šuta za tri: 23.3%, duplo manje od njihovog proseka kod kuće......check Kontrola skoka: 40 prema 31 u našu korist.....................................................check Zatvoren pik, zaključan reket, dobra strana pomoći i switch. Nije loše, momci.💪 Zo... Ne znam da li su mi draže one dve blokade na Ćaću ili alley-oop za Gista. Da zanemarimo sitnice tipa, 21 poen, 7 asista, 4 skoka za PIR 29, fantastična kontrola meča, clutch momente, standardno odličnu odbranu. Keep on dancing, Zo. Pohvale za Šakotu (polako sa preuranjenim negaitvnim komentarima kojih je bilo mnogo od kako je doveden), sve je lepo spremio sa svojim saradnicima i što je najbitnije, preneo na parket. Ako vežemo četiri za redom, dižemo se iz mrtvih. Sada smisliti kako sve ovo preneti na strašnu i nikad jaču ABA ligu.

Sutra, 5. decembra, gostujemo ekipi AX Armani Exchange iz Milana, utakmica počinje u 20:45 h. U svojoj dvorani, Mediolanum forum, Armani ima skor 5/1. U pobedama nad Žalgirisom, Fenerom, Barsom, Baskoniom i Makabijem koš razlika je +51, dok je jedini poraz pretrpljen od Efesa (-5). Kod kuće prosečno postižu 84 poena iz 80.2 poseda, a primaju 78. Procenti šuta: za 2 50.1%, za 3 odličnih 46.2%. Jedini poraz je došao kada ih je Efes spustio ispod 40% za 3, pa eto prvog zadatka za nas, ako razmišljamo o pobedi. I ono malo trojki koje promaše nadomešćuju ofanzivnim skokom (off TRR posle šuteva za 3 im je 27.3%). Još jedna bitna stavka, znajući koliko loše gradimo. Osmi su u EL po ORAT, deseti po DRAT, dakle neka sredina koja ne govori mnogo. Pojedinačno gledano, lideri tima su im Ćaćo (PIR 16.4, PPG 15.1, ASS 5.7), Skola (PIR 12.2, PPG 11.7, REB 5.9) i Micov (PIR 12.9, PPG 12), koji neće igrati zbog povrede. Posebna pažnja na Dela Valea, koji ima ubedljivo najveći +/- (+41) za 13 ipo minuta na parketu u proseku. To je igrač preokreta, energije, tempa, neko ko može da veže recimo, tri trojke, dva, tri skoka i dve dobre odbrane za bukvalno par minuta. Ćaćo je prvi asisent tima i neko sa najviše poseda, pa ne treba posebno naglašavati potrebu da se on ofanzivno limitira. Džef Bruks je zanimljiv igrač koji radi od svega po malo i puni statističke kolone, ali i pomaže timu. Kontrola Ćaća (a preko njega i tempa igre), odbrana šuta za tri i defanzivni skok su neki uslov da bi uopšte bili konkurentni.

BOLD 1 Imao si nekoliko postova sa sličnom poentom, mrzi me da tražim druge, pa ću uzeti ovaj poslednji kao primer. Kažeš da je i po tebi Filip glavni problem, a onda pitaš zašto se svi bave glavnim problemom? Nema previše logike. Ne bave se SVI SAMO Filipom. Ali, pošto skoro SVI na forumu imamo konsenzus da je to glavni problem, u skladu sa tim je i procenat postova/reči/rečenica o istom. Dakle, čak i da su ove tvoje dve boldovane rečenice logički dosledne, opet nisu bliske istini, jer se ovde dosta piše o kompletnom rosteru Zvezde, o predsedniku, trenerima (3 komada za sada), pojedinačnim igračima, načinu korišćenja nekih (ili čak svih) igrača i generalno o taktici, što u smislu utilizacije sopstvenog rostera kao celine i pojedinačno u napadu, što u smislu korišćenja određenih igrača u specifičnim momentima nekog meča u odbrani. BOLD 2 Prvo treba definisati šta znači "pravi razliku". Ako sada zanemarimo problem razvitka mladih domaćih igrača, što je velika i bolna tema, ali ne za ovaj topik i konkretnu raspravu, stranci bi trebali da se uzimaju ne samo da bi dali 20, 30 poena po meču, već da bi odrađivali sve ono što jednom timu treba u takmičenjima u kojima nastupa, shodno ambicijama kluba za svako od tih takmičenja. Prošla sezona pod Tomićem je jedan pozitivan primer selekcije, a zatim i korišćenja stranaca koji su u funkciji kluba. Zaista je retkost da svi stranci koje trener dovede budu skoro perfektne kupovine, gde je svaki od njih nosio klub u određenim delovima sezone i bio u pravom smislu deo tima, deo celine. Naravno da je bilo prospusta i problema, uspona i padova, ali je ipak na kraju taj TIM sa trenerom izašao kao pobednik, sa dva trofeja i povratkom u EL. Ove sezone nastaje raspad odlaskom trenera i mi još uvek ne možemo da se oporavimo od toga. Šakotu treba ocenjivati tek posle određenog vremena, možda tek tamo oko februara. Da li je on dobro rešenje u ovom momentu ili ne je druga priča. Jesam li ga ja doveo? Mogu li ja da ga menjam? Imam li ikakvu odgovornost? Ne, samo polazim od toga da on jeste trener Zvezde i da mu treba dati vremena sa timom koji on nije selektovao i sa kojim trenira nedelju, dve da bi se dala neka ocena njegovog rada. A to što će u tom čekanju možda da ode sezona, nije pitanje za mene, ili bilo koga od nas po forumima, već za Nebojšu Čovića. Nisu Lorenzo i Bili jedini koji preuzimaju odgovornost, niti su jedini koji imaju ulogu nosilaca. Pisao sam o ideji Tomića o nosiocima prve i druge petorke, Gistu i Perperu. Gist je to u potpunosti ispunio, dok je trokiralo sa Perperom, pre svega zbog prevelike slobode u napadu i na tome sam zamerio Tomiću nekoliko puta. Posle odlaska Tomića, Gist je pao, a Perper se povredio, pa ako na to dodamo i Derika koji više ne igra nego što igra, imamo veliki problem u redefinisanju uloga nosilaca. U svakom haosu desi se i nešto dobro. U našem slučaju je to Lorenzo, ali moramo shvatiti da čovek nije Džordan i da nije realno očekivati toliki uticaj na igru našeg prvog pleja tokom cele sezone. Takođe, po pravilu, haos donosi više lošeg, pa to loše treba gledati kroz Bilija, koji konstanto ima problema da dođe do poena i tako bar donekle neutrališe svoje propuste u odbrani, kroz Davidovca koji ne zna gde je i šta treba da radi, kroz Fayea koji ima problem sličan Bilijevom, samo u obrnutom smeru, kroz Kuza koji je možda i prerano vraćen na parket, kroz Đenkinih 0/16 za 3 u EL ili kroz limite Ojo-a, psihu Simanića, ulogu Dobrića. Vidiš, može da se piše, a i piše se, o problemima celog rostera, što u periodu Tomića, što posle njega. Ali, sva ta pisanja nemaju nikakvu težinu, ako se konstantno ne spominje koliku štetu na obe strane terena pravi Filip i koliko mogu biti uzaludni svi iskreni napori i trenera i struke i igrača da od ovog tima izvuku rezultate i trofeje ove sezone. Čak i ako se svi drugi problemi uspešno reše, što je samo po sebi malo verovatno.

Teško je druže (bar meni lično) prevazići urođeni otpor prema mazohizmu i napisati nešto o najlošijoj utakmici sezone. Spomenuti po ko zna koji put cirkus, klovna, trenera, izmene, petorke, selekciju šuta, građenje kod defanzivnog skoka... Simon nas je ubio, ubacivao uvek kada smo prilazili na dva poseda. On i Boutrajt šutirali trojke 8/14 (57%) i pokupili nam, pazi sad, TRINAEST skokova, od čega pet u napadu. Od naših četvorki, samo Derik može da napada leđima Simona, Faye i Simanić to jednostavno ne umeju. Na stranu ekploatacija Simona u odbrani, nije on nikakva defanzivna rupa, naprotiv. Imali smo neke druge, lakše mete za izvršavanje taktičkih ideja. Fokus bih bacio na to kako smo ga tretirali kada napada, kao da ga prvi put vidimo u životu. Što je najgore, Simanić ga je vrlo dobro čuvao na početku utakmice, ali eto, KKCZ ima neki trip da Boriša počne meč, a onda da više u igru ne ulazi, ili da uđe na dva, tri minuta u nekom random momentu meča. Faye vs Simon bi, po svim karakteristikama oba igrača, morao biti u najmanju ruku, neutralan match up. Zato je valjda Senegalac i igrao samo 6 minuta. Najviše minuta na četvorci (16 minuta) je odigrao D. Braun, igrač koji je po nas, u ovom momentu, najlošija opcija. Niti može uspešno da ga zatvori na liniji za tri, niti može da mu brani ulaz, niti može/želi/hoće da zida ili generalno uvuče u reket i odatle napadne. Znači, mi jednog 3 na 4 tweenera, koncepcijski streč četvorku, branimo našom najsporijom i najtežom opcijom koja je više 4 na 5 nego 4 na 3. I pri tome ne koristimo u napadu njegove kompetativne prednosti. Genijalno. Dobrić je neko ko bi mogao da pravi probleme Simonu, jer ima brzinu i snagu da ga isprati na bilo kom delu terena, te skok i solidnu disciplinu u odbrani, ali eto njega nije bilo u rosteru. Ako će već Kuz da se koristi po uzoru na Borišu, tj. da počne, pa da nestane sa parketa, onda možda naša struka treba da razmisli u kom momentu meča će mu dati tih 10-15 minuta.

Postoje dve opcije: 1. Kuzmanović ne razume košarku, 2. Kuzmanović je bot. Pošto je čovek igrao seniorsku košarku na solidnom nivou 15 godina, hajde da odbacimo opciju jedan u smislu da nije baš da ništa ne zna. One njegove "stručne" analize igre protivnika pred mečeve Zvezde u EL su... pa, nestručne, da budem blag. Pa se kao takve uklapaju u prethodno izneto. Ono što su mu usadili njegovi treneri (hard core YU škola) od najmlađih dana (odbrana, mali faul, tu i tamo neke taktičke ideje) je sve što isporučuje tokom "stručnog" komentarisanja. Međutim, pohvale Filipu, emotivnost u glasu dok komentariše njegove poteze, malte ne na ivici suza kada ovaj pogreši, pa onda vidljivi animozitet prema strancima in general, posebno prema Lorenzu u ovoj sezoni (čeka Derika, kad se vrati, najeb`o je lik) - izlazi po malo iz okvira "ne razume košarku" i bliži se odrednici "bot". Nemam pojma da li botuje i za koga bi mogao da botuje i zašto. Niti me interesuje. Samo bih želeo da od stručnog komentatora najkvalitetnijeg evropskog košarkaškog takmičenja, ko god on bio, dobijamo mnogo više od upadica nekog random lika sa najboljim mestom u hali.

bold 1 Malo prejako za mene. Mi smo iz 77 poseda dali 76 poena. To je skoro poen po posedu, što se u evropskoj košarci smatra za izuzetno. Samo 5 timova u EL imaju veći prosek od jednog poena po posedu. Lorenzo je odigrao najbolji meč u sezoni. Najviše poena, najviše asistencija, najviše poseda, samo 3 TO. Dečko je plesao na terenu, ubrzavao kad je trebalo, smirivao i postavljao napad kako treba, a uz sve to stizao da uz Đenku i Lazu bude zid u odbrani. Ne znam šta više očekivati od njega. Ubrzali smo igru, poentirali iz tranzicije više od našeg i EL ovogodišnjeg proseka. Šutirali bacanja skoro 90% (17/19). Naravno da ima mesta za napredak, ali ovaj naš meč je bio mnogo kvalitetniji nego onaj protiv Žalgirisa. A i protivnik nije zalutao u EL, jedna vrlo čvrsta ekipa sa dobrim trenerom. bold2 Šakota je prvo zaboravio na Simanića, koji je imao neviđeni DIFF (objasnio Ivan), pa onda na Đenku (pisao propolis), a neko je takođe naspisao i za Kuza, koji je odigrao sasvim korektno onih 8 ipo minuta što je proveo na parketu - dobra odbrana na Dubljeviću, 2 skoka, 2 blokade. Da nastavim sa centrima, Ojo je ubacio dva puta za dva relativno lako, a još tri puta su ga faulirali, gde je pogodio sva bacanja. Dva puta mu je ispala lopta kod dobre pozicije i mislim da je jednom presečen pas ka njemu. Sedam akcija za njega, četiri uspešne i 9 peona iz cele priče. Vrlo korektno, šta više. Sa Gistom je moralo bolje, to sam već napisao. Kao što napisah, Kuz se nije ni vraćao na parket. Tečnost u igri smo imali sa Lorenzom na pleju, backup pleja nemamo, ali bio je i generalno bolji protok lopte u napadu nego do sada u EL. A to da je Valensija bila bolja... Slabiji šut za dva, slabiji šut za tri, slabija bacanja, manje asistencija. Ono gde su bili bolji su skokovi u napadu (ne znam ko nam ove sezone nije pokupio gomilu skokova, čak i u ABA) i ukradene lopte. Koncepcijski, oni su nam pravili probleme isključivo sa pozicije 5, tj. preko Dubljevića (22 poena, 4 trojke), jer mi po strukturi rostera gledano, najteže možemo da branimo streč petice. Zato i velika minuitaža za Gista, jer se pretpostavilo da on može najbolje da čuva Dubljevića i u reketu i van njega. Od ostalih, Abalde nam je dao 10, od toga pola sa penala. I Vanjica 11, od čega mislim 9 u prvoj četvrtini.

Ja ti se izvinjavam ako sam bio preagresivan, nije mi to bila namera. Vidi, nisam ni ja neki ljubitelj statistike u smislu da je smatram Svetim pismom. Niti sam neki ekspert za istu. Što kažu, nisam ginekolog, ali mogu/volim da pogledam. Posegnem za statistikom kada neki vizualni opažaj ili utisak sa utakmice ili niza utakmica treba proveriti. Konkretno, juče tokom meča sam primetio Fayea koliko brljavi na obe strane, onako, baš mi je bilo očigledno. Pa sam hteo da proverim u statistici i potvrdilo se kao tačno. Ti nisi primetio, ja jesam. Sutra će meni nešto promaći, a ti ćeš to da istakneš. Zato nije loše pogledati papir sa ciframa. Eto, čovek koji je bio, po statistici, najbolji defanzivac Zvezde do sada u EL, je bio sinoć najlošiji. Druga krajnost je Gist, koga je većina ljudi percipirala kao lošeg (zbog niza promašaja u 4/4 kada se lomilo), ali on čovek ima sasvim ok statse. Plus/minus mu je +11, DIFF 28.2 za preko 20 minuta na parketu. A Faye bolji po indeksu korisnosti od Gista (PIR 7 prema 3), bolji u skokovima 8 prema 2, blokade 1 prema 0. Zato i postoje različite statističke kategorije, da mogu da se ukrste i da se izvuče neki zaključak. Što se tiče uzroka, trebalo bi pogledati sa kim su igrala ova dvojica igrača. Moguće je da je Gist većinu vremena proveo sa Lorenzom i Đenkom, a da je Faye gulio sa Filipom tih 8 ipo minuta kada smo pali, da je potkačio onih 3 minuta Davidovca itd.

Kvotuješ deo mog posta, a onda se pozivaš na nešto što ja nisam ni rekao u tom istom postu. Sa te strane, nisam morao ni da odgovaram, ali hoću jer te cenim kao kolegu forumaša. Dakle, nigde nisam napisao da je Filip najveći krivac ili jedini krivac za neku seriju Valensije ili da je bio najgori na terenu. Ne, najgori nije bio ni Davidovac, već Faye (+/- mu je bio -21, a DIFF čak -43). Ono gde sam bacio akcenat je jedna smišljena i svesna, pripremljena akcija da Filip uzima svoje minute u EL, ali da nema skoro nikakav uticaj na igru. Nula uzetih šuteva, nula skokova... ma sve nule osim jedne asisencije. Pa sam onda pokazao, kroz zvaničan statistički podatak, da ni takav pokušaj da se Filip "sakrije" i napravi podnošljivim za EL utakmicu nije uspeo. Ne zato što Ojo nije ubacivao poene ili gubio lopte, već zbog toga što Filip nema kvalitet da igra EL. Što se tiče petorki u kojima Filip igra, lično mislim da ni 4 Pistonsa iz ere Bad boysa kao saigrači na terenu ne bi pomogli da on bude + faktor u odbrani. Ono o čemu možemo da diskutujemo, a vezano za deo mog posta o Filipu, je moja predikcija da sa njim na parketu u drugom poluvremenu (što znači sa Lorenzom na klupi) ne bi imali šanse za pobedu. To je mišljenje kreirano na osnovu odgledanih utakmica u EL i jačih u ABA, potkrepljeno statistikom. Ako ti imaš neko drugačije mišljenje, nemam ništa protiv da ga navedeš i obrazložiš.

poeni iz tranzicije/kontranapada 1. četvrtina, 4 poena Prvi naš posed, polukontra, Lorenzo o parket do Laze za polaganje na oko 7:30 do kraja, Kuz dobro brani Dubljevića, čačka loptu koju uzima Lorenzo i završava na obruču 1 na 5 2. četvrtina, 0 poena dok je Filip bio na parketu, ni poen iz brzog napada, čak ni pokušaj 3. četvrtina, 5 poena 6:20 do kraja, skok Gista, brzi prvi pas do Lorenza koji trči i završava 2+1 2:25 do kraja, Đenka krade loptu Vanji, trči kontru i dobija dva bacanja koja ubacuje 4. četvrtina, 2 poena 2:55 do kraja, skok u odbrani Lorenza, koji brzo prelazi u polje napada, koristi mismeč i napada Dubljevića ulazom, polaže Ukupno, u 77 poseda, iz nekog vida tranzicije postigli smo 11 od 76 poena (14.5%, što je veće od EL proseka za ovu sezonu kada su svi timovi u pitanju), gde je Lorenzo direktno učestvovao sa 9, ili procentualno sa 82%. 6 asistencija i još bar 3,4 kada je igrače spajao sa košem ili ostavljao same na šutu. Odlična odbrana i naravno šut za pobedu. Ispisao sam roman o njemu u jednom od prethodnih postova, mnogo mi je drago što je pokazao da može bar deo toga da ispuni. Ovo je neki model korišćenja Lorenza, ne da bi uzeli EL ili napravili neki niz od 10 pobeda za redom, već da bi uopšte bili konkurentni u ovom takmičenju. To je neka polazna tačka, a na struci da je da radi i na ostatku tima. Pre svega sa Gistom, kod koga postoji želja, ali moraju se naći bolje situacije za njega kada je napad u pitanju. Sinoć je bilo par dobrih momenata, iz kojih on na žalost nije poentirao. Mora se raditi na pick igri, recimo mene baš zanima kako bi izgledalo 2 na 2 njega i Lorenza na očišćenoj strani, sa dosta prostora i dva dobra šutera koji čekaju na liniji za tri (Baron, Simana, Dobrić, pa i Lazić) na slabijoj strani. Mislim da bi iz takvog set upa imali stvarno mnogo opcija, a i smanjili bi potrošnju Barona u trčanju kroz blokove i takođe smanjili mogućnost gubitka vremena u bespotrebnom driblanju daleko od koša. Pokušano je sa Filipom u stelt modu, da ne kvari mnogo, tj. da ne učestvuje u igri uopšte. Njegov +/- je "zadovoljavajućih" -6, najviše zbog male minutaže, ali je zato uspeo da za tih 8 ipo minuta na parketu ima DIFF (razlika između ORAT i DRAT) -20. Ova njegova povreda ili "povreda" nam je direktno donela mogućnost da pobedimo, sa njim na parketu u drugom poluvremenu ne verujem da bi imali ikakve šanse. Laza je odigrao kapitenski i svaka čast na celom meču. Đenka je esencija ovog tima, mora se razmisliti o boljem balansu njegove i Bilijeve minutaže i uloge. Ako (kada) Đenka krene da ubacuje svoje poene, a jučerašnji meč je bio ohrabrujuća uvertira u to, mislim da neće biti dileme koji od ova dva igrača treba da ima prednost, posebno ako ćemo i dalje, na osnovu Tomićevih, pa i Šakotinih izjava, biti ekipa koja dosta polaže na odbranu.

E vidi... ne znam 🙂 To je više pitanje za Tomića i Gavrilovića nego za mene. Ovo je samo moj utisak nakon pregledavanja naših EL utakmica. Ne mora ni da znači da je tačno to moje zapažanje. Forumaš Ljuba82 je ponudio deo odgovora vezano za naš loš ofanzivni timski rejting navodeći česte spore napade i raspolaganje malim vremenom da se isti uspešno završe. To stoji kao činjenica. Ostaje da se vidi zbog čega mi preferiramo spore napade nad tranzicjom. Ja nisam uspeo da nađem "points after fast breaks" statistiku za EL, pa ću pisati na osnovu onoga što mi je dostupno. Ipak, pogledao sam Synergy za prehodnu sezonu u EL i evo nekih zanimljivosti. U sezoni 2018/19 kontranapadi, brzi napadi ili tranzicija je bila zastupljena u proseku sa 10% poseda svih timova. Prevedeno na nas u ovoj sezoni, mi bi trebali da trčimo 8-9 kontri na svakom meču. Dalje (i posebno značajno), efokasnost takvih napada je izuzetna: čak 1.2 poena po posedu i to je timovima donosilo od 6.9 do 13.4 poena po meču iz tranzicije. Opet, primenjeno na nas, ove sezone bi morali da imamo bar 10-12 poena iz kontri u proseku. Ja nisam siguran da mi to imamo. Ali prvo da vidimo zahvaljujući kojim parametrima smo mi treća odbrana EL i kakve veze to ima sa našim brzim napadima. Po defanzivnom skoku smo tek 13. od 18 klubova. Defanzivni skok je bitan parametar kada je tranzicija u pitanju, jer je to prvi uslov da istu pokrenemo. Što manje defanzivnih skokova, to manje šansi da se ubrza igra. Posle def. skoka, treba gledati kakav nam je tzv. prvi pas, tj. ko ga prima, ko otvara kontru/tranziciju. Dalje, treba gledati linije trčanja - gde trči igrač sa loptom, gde igrač(i) bez lopte. Na kraju, treba videti sam završetak akcije, posebno ako je hendikep tipa 3 na 2 ili 2 na 1. Pomenuo bih i pojam sekundarnog (kontra)napada, koji je praktično sinonim za tranziciju, a koji traje po nekom pravilu od 6 do 12 sekundi. To je nastavak kontranapada (ako primarna opcija, najpoželjnije 1 na 0, ne prođe) i on NE TRPI IMPROVIZACIJU. Sekundarni kontranapad se može igrati ne samo posle dobre odbrane (skok u napadu, brzi prvi pas i otvaranje terena ili osvojene lopte), već i posle primljenog koša kao sistemski napad. Verziju ovog napada je uspešno igrao g. Radonjić sa Cirbesom koji se, u tih prvih 10 sekundi tranzicije, uspešno pozicionirao u reketu protivnika, često u očiglednom mismeču zbog preuzimanja u odbrani i uglavnom smo na taj način lako poentirali iz igre ili sa bacanja. O sekundarnom kontranapadu možete detaljnije pročitati ovde, a autor je g. Klipa. Može se postaviti pitanje da li naši centri Kuz, Ojo i Gist mogu da istrče i realizuju sekundarni napad na ovaj način ili na neki drugi, npr. iz dotrčavanja, po pravilu kroz sredinu reketa, gde dobijaju loptu i završavaju na obruču lakim poenima. Ja Kuza i Ojo-a ne vidim u toj opciji, jer nemaju brzinu, a zašto Gist ne trči u kontru je pitanje za Gista i klub. Gde su krakati Simanić i Faye u kontri? Oni bi u tri koraka bili već na liniji za tri u napadu. Dobrić, Lorenzo, Đenka, Laza i Baron su još 5 igrača koji mogu da trče. Ostaje pitanje oko Derika, Filipa, Davidovca, Perpera i dva nabrojana centra, ali i Filip i DeDa mogu bar da otvore kontru iz prvog pasa, ne moraju da je realizuju. Tu bi najveći problem mogao biti upravo igrač koji otvara kontru, tj. ball handler. Tu smo najtanji generalno na nivou celog rostera i osim Lorenza, te donekle Barona i Filipa, mi nemamo igrača koji mogu da istapkaju tu loptu i asistiraju, a da ne naprave TO, ili u najmanju ruku da iz tranzicije opušteno skliznemo u pozicioni napad, zbog nemanja rešenja za brzi napad. Po ukradenim loptama smo DRUGI u EL. Uspešno krademo u proseku 7.6 lopti po meču, a protivnici protiv nas imaju u proseku 14.5 TO. Iako je značajno videti na kom delu terena je dolazilo do STL, tj. da li na perimetru ili u reketu, da li blizu čeone ili bočne linije (jer sve to utiče na mogućnost kontre ili tranzicije), sama činjenica da smo drugi po ovom parameru više ide u prilog tezi da je tranzicija poželjnija i realnija iz tih situacija, nego neki sporiji, pozicioni napad. Opet, zašto do toga ne dolazi u toj meri da svi mi to primetimo u ovih 10 utakmica u EL, je više pitanje za struku KKCZ, nego za forumaše. Po blokadamo smo sredina, pa ovaj parametar i nije neki faktor u razmatranju problema tranzicije. Po asistencijama koje dozvoljavamo protivnicima smo odlični TREĆI tim EL. Još jedna defanzivna stavka koja nam ide u prilog, ali za našu igru i rezultate, pa i na uspešnost tranzicije, ne toliko korisna, jer sa druge strane vrlo malo i sami asistiramo (treći najgori tim EL). Što se tiče branjenja šuta, DRUGI smo u EL po procentu šuta protivnika za 3 (dozvoljavamo tek 32.5% za 3), dok smo slabi u branjenju šuta za 2 (13. u EL sa 53.2%). I umesto zaključka, postavio bih nekoliko pitanja. U kakvom fizičkom stanju nam je tim, ko može da trči na obe strane terena i u kom vremenskom intervalu? Kakva nam je rotacija igrača i da li se vodi računa o optimalnoj individualnoj minutaži igrača pri svakom boravku na parketu? Da li se na treninzima vežba tranzicija? Zašto Dobrić, kao igrač sa najvećim ORAT u timu i dokazani igrač koji unosi energiju i ubrzava igru, tj. poboljšava tranziciju, ima tako malu minutažu i ulogu? A sve ovo bi moglo da se sublimiše u jedno konačno pitanje: Da li je tranzicija uopšte percepirana kao važno oružje u napadu, ne samo kod Tomićeve Zvezde, već i na nivou cele EL?

Za početak, dve stvari, samo da bude jasno. Prvo, ovo nije "Ja tebi vojvodo, ti meni serdare". Drugo, no homo😉. Sad kad smo to raščistili, da pohvalim i ja tebe kao najduhovitijeg (ne samo u smislu humora, već i smislu duha) i na ovom i na onom SK forumu. Ne znam odakle izvlačiš ove jezičke bravure, asocijacije i poređenja, ali svaka čast. Da si nam živ i zdrav i da si što češće u svom elementu. Kao što moramo čuvati Lakija, moramo negovati i tebe i sve ostale (a ima ih mnogo na ovom forumu) koji, svako na svoj način, doprinose da se nešto pozitivno dešava oko našeg kluba. Nemam ništa protiv, samo ako se setim svog passworda sa SK. I ako je to ok sa moderacijom, odnosno ako ljudi to žele da čitaju. Mada, po broju pozitivnih reakcija (hvala na tome) bih rekao da to nije problem.

Sve se slažem. Nisam pisao o našem pozicionom napadu iz nekoliko razloga. Prvo jer bi možda bio smor za ljude da čitaju, a onda i jer smo ostali bez trenera i igrali po nekoj inerciji, inspiraciji i improvizaciji. Dakle, taj naš pozicioni napad (kao i kompletnu igru) treba gledati kroz period sa Tomićem i posle njega. Sledi period pod Šakotom, to bi bio treći segment koji tek treba analizirati. Lorenzo je igrač koji može da isporuči skoro sve što trener traži od njega. Ima visinu, brzinu, školovan je igrač, odličan ball handling, dobar pas (jačina, preciznost, uglovi dodavanja i sama mehanika su dobri). Može da doda direktno ili od parket. Tajming, kao jedna od ključnih stvari kod uspešnog pasa, dolazi kroz treninge i utakmice, odnosno kroz upoznavanje sa saigračima ili prosto besomučno ponavljanje targetiranih situacija. Videlo se u par navrata da čak može i da diktira tempo igre, da bude pravi floor general, što je za mene bilo baš prijatno iznenađenje u tako ranom periodu sezone, odnosno kada se uzme u obzir njegovo debitovanje u evropskoj košarci, novoj sredini, kulturi itd. Na stranu što Lorenzo može da ubaci 20 poena svako veče i bilo kome, kada bi se to forsiralo. Njegov šut za tri je na prvi pogled najveći problem (33.3% u EL, 42.1% u ABA, ukupno 14/37 ili 37.8%). Nije loše za nekog kome je to najveća mana. Vrlo dobar sa bacanja (u EL 90%, u ABA 77.8%, ukupno 16/19 ili 84.2%). Ostaje šut za dva gde ne briljira, uostalom kao i ceo tim Zvezde, gde u El ima 45.1%, a u ABA 66.7%, ukupno 60/113 ili 53.1%. I po ovome je jedan od najboljih šutera kada su procenti u pitanju od svih projektovanih nosilaca igre. Ima dobar 1 na 1, može da probije i stvori višak, iz ulaza ima nekoliko opcija, a i da završi na obruču bez problema, što je njegov forte i apsolutno nedovoljno iskorišćen kvalitet. Rođen za tranziciju. Drugi je skakač tima u EL sa 3.4 rpg, iza Gista (5.3 rpg) U odbrani je pokazao šta može u dosta situacija/utakmica. Sasvim dobra odbrana 1 na 1, lagano ispraća igrača nogama, igra čistu odbranu grudima, sa rukama sa strane, nema velikih problema da se provuče pored bloka, a videli smo i nekoliko blokada, što je stvarno retkost kada su igrači na njegovoj poziciji u pitanju. Može da ukrade i da bude konstantno na liniji pasa, dobra anticipacija. Nisam primetio stranu pomoći, ali kapiram pošto nam je ceo tim u *urcu kada je ovaj segment igre u pitanju, da se ne vredi cimati tim problemom u ovom momentu. Lični osećaj je da mu u odbrani fali konstanta, taj neki mentalni fuck y`all stav, zona u koju će da uđe i da dominira na obe strane terena. To može da dođe vremenom, ali on mora da se profiliše u neprikosnovenog lidera tima. Da se unlock-uje njegov beast mode. Dakle, ja apsolutno ne vidim samog Lorenza kao problem u periodu Tomića. Probleme treba tražiti u ostatku rostera koji može ili ne može da isprati kretnje u postavljenom napadu, odnosno u treneru koji je selektovao tim, sklapao petorke, trenirao ih, crtao napadačke setove. Neko je već pisao kako pretpostavlja da će Lorenzo da pokida u nekom EL powerhousu sledeće sezone. Ja se sa tim slažem, uz boljeg trenera i saigrače, on može biti opasan upgrade za svaki jači tim u Evropi, pa nek bude za početak i sa mesta drugog pleja, nebitno. Ipak, ostaje nada da ćemo ispeglati probleme i produžiti Lorenza na iks godina, ako bih se ja pitao. Isto važi i za Ojo-a, a u širem smislu i za svakog drugog igrača kome nije pronađeno pravo mesto, minutaža, uloga. Ostaće zauvek otvoreno pitanje šta bi bilo da je Tomić ostao i završio sezonu. Da li bi ekipa rasla kako prolazi vreme, da li bi se rešio problem Filipa u EL i ostale neuralgične tačke našeg tima. Ja lično sumnjam u to, jer je napravljeno previše propusta. Možda je to video i Tomić, pa podvio rep i povukao se, uz možda još neki dodatni razlog. On je i za vreme svog boravka u Zvezdi pokazao određene propuste. Perper je kod njega glumio Džordana, tj. radio je sve što mu padne na pamet. Mišljenja sam da Perper u ovim godinama nije smeo da ima toliku slobodu u napadu. Dalje, pokazali su se određeni problemi sa disciplinom Gista i u napadu i u odbrani. Besomučno i protivno svakoj košarkaškoj logici je gurao Filipa. Zapostavio Dobrića. Pričao kako je po njemu Nenadić legitiman backup plej, a dečko nema blage veze sa tom pozicijom. Odbijao da prepozna Davidovca kao jednog od sekundarnih kreatora (ali ne sa pozicije pleja, kako zamišlja većinska zvezdaška javnost). Možda i preveliku ulogu u napadu svalio na Bilija, a zatim eksplicitno pokazao da ne ume da ga koristi na najekonomičniji način. Svi ovi propusti su povezani jedni sa drugima preko te a priori i bespogovorno rezervisane pozicije drugog pleja za Filipa, kao kad na automobilu počne da trokira jedan deo, pa vremenom, ako se ne popravi, sa sobom povlači mnoge druge probleme koji mogu dovesti do totalnog kraha celog sistema. Sve u svemu, bespotrebno je napravljena velika frka u timu, a čvorovi se stezali sve više kako je vreme prolazilo. Nije daleko dan, a možda je već i prošao, kada se ti čvorovi mogu razmrsiti jedino mačem.

Odigrano je 10 kola u EL, koliko-toliko dovoljan uzorak da se izvuku neke cifre. Timska staistika: Poslednji smo u EL po ofanzivnom timskom rejtingu, ORAT, (85.5), što bi značilo da postižemmo samo 85.5 poena na 100 poseda. Treći smo po defazivnom timskom rejtingu, DRAT, (91.1), dakle primamo 91.1 poena na 100 poseda protivnika. Negde u sredini smo po broju poseda (POS) po meču sa 83.9. Fener ima najmanje POS (78), Alba najviše (88.5). Zanimljivo je da smo u dve od tri pobede imali vrlo nizak broj poseda (protiv Fenera 78 i Žalgirisa 77). Možda premali uzorak da se izvuče zaključak tipa: više nam odgovara sporiji tempo nego run`n`gun. Kontradiktorno je da treća najbolja odbrana u EL ima malo poseda. Uz podatak da smo najslabiji napad, nameće se činjenica da mi praktično nemamo tranziciju koja bi mogla da dođe iz dobrih odbrana, ali i da nam poveća ORAT. Pojedinačna statistika: Najslabiji ORAT ima Filip, sa njim na parketu dajemo samo 76.5 poena na 100 poseda. Čak i Branko Lazić ima bolji ORAT (78.4), što je neverovatna činjenica kada se uporede njihove uloge: drugi plej tima sa preko 15 minuta po utakmici i defanzivni specijalac sa 12 minuta po meču. Najbolji ORAT ima Dobrić (92.1), pa Kuz (89.5) i Bili (88.7). Najslabiji DRAT imaju Bili (95.2) i Filip (95). Imajući u vidu koliko se Bili troši u napadu samo da bi primio loptu (neretko i na 9 metara od koša), te da mora da preuzme i ulogu sekundarnog kreatora, očekivano je da se takav igrač malo "poštedi" u odbrani. Ne znam šta bi mogao da bude izgovor za Filipa. Najbolji DRAT kod nas ima Mo Faye (77.9), pa slede Lazić (85.7), DeDa (87.5), Lorenzo (87.6) i Simana (88.8). Iz ovoga se vidi najbolja defanzivna petorka. Na papiru. DIFF, ili razlika između ORAT i DRAT je poražavajuća za Filipa, a iznosi -54.1 (minus pedeset četiri zarez jedan). Filip je "lider" tima i po sledećim statističkim stavkama: *TO/POS (izgubljene lopte po posedu, izražene u procentima) 31.8%, na timskih 16.3%. Dakle, imamo pleja koji gubi duplo više lopti po posedu nego ostatak tima zajedno. SCO +/- (plus ili minus u rezultatu dok je igrač na terenu) mu je neverovatnih -58. Mo Faye najbolji (+20), iza njega Lorenzo (+13). TSR (true shootin ratio) je Filipu mizernih 22.2%, najbolji Ojo (65.2%) i Simana (62.1%). TRR (true rebounding ratio) opet najslabiji u timu (4%), najbolji Derik (18.3), Ojo (16.8) i Gist (14.3). ST/TO (odnos ukradenih i izgubljenih lopti) najslabiji u timu sa -13. Istina, isto toliko ima i Lorenzo, ali sa čak 113 minuta na parketu i ko zna koliko poseda više od Filipa. PIR (indeksni poeni), opet fenjeraš, ovog puta sa Lazićem, obojica po 12, s tim da Filip ima dve utakmice manje. Najbolji Lorenzo (117 ili 11.7 po meču), Bili (88 ili 9.8) i Gist (63 ili 7.8). DEFF, kao jedna od stavki koja pokazuje odbranu (blokade+ukradene+izvučeni faulovi u napadu), mu je 3 i tu je iznad Kuza (1). Poor Kuz... Kada sve ovo, a i mnogo više i detaljnije, pogleda čovek koji i nije neki stučnjak, niti ga košarka ineresuje u svojim detaljima, mora da pomisli, ako je normalan, sledeće: Filip, sa ovakvom statistikom, ne sme da bude na terenu više od minut, dva. Najbolje ni minut. Međutim, gledajući USG% (procenat poseda pojedinca u odnosu na broj poseda celog tima), vidimo da je Filip (17.9) ispred Dobrića (17.5), Đenke (16.6), Davidovca (16.6), Kuza (14.7), Fayea (14.7), Boriše (14.2) i Lazića (11.6). Kada izdvojimo projektovane nosioce igre u napadu Gista, čiji je USG% najveći (28), Pepera (26,5), Lorenza (25.3), Barona (23.1) i Derika (21.2), ispada da je između Filipa, kao jednog od najgorih igrača EL po statistici, od ovh nosioca odvaja samo Ojo (20.8). Da ne bude da je post fokusiran na Filipa (iako je on jasno prikazan kao ubedljivo najslabija karika na obe strane terena), ono što se kroz ovu statistiku može videti je i nedovoljna minutaža i uloga za Dobrića, kao i jasna prednost koju, za sada, Ojo ima nad Kuzom. Dalje, preveliki USG% Gista (41.8% šuta) kao nosioca prve, odnosno Perpera (43.2%) kao nosioca druge petorke. Još jedan problem je što Baron, kao najčistiji šuter u rosteru ima 42.9%. Zbog svega ovoga, mi smo najslabiji tim u EL po procentu šuta iz igre (43.7%), a bez šuta utakmice ne mogu da se dobijaju u nizu. Ono što nas za sada drži iznad površine vode, ili konkretno sprečava da budemo zakucani za dno tabele, je solidan procenat bacanja (79%) i ta treća defanziva lige. Kako bilo, činjenica je da postoji mnogo više negativnih nego pozitivnih stvari i sa te strane naš skor i položaj na tabeli nije iznenađenje. Kada se doda odlazak trenera u sred sezone, pa i prevelika minutaža za Filipa, dobijamo jednu realnu sliku koja nije ni malo lepa. Da se mogu popraviti stvari, mogu... Čak je vrlo jasno i na koji način. Ostaje da čekamo i vidimo da li će se to i dogoditi. edit *ispravljeno: umesto TO/PASS treba da stoji TO/POS

Nemoj mi druže zameriti što sam izvukao delove tvog posta, znam da to može delovati kao da sam izvukao neke stvari iz konteksta, ali nadam se da ovde to nije slučaj, jer su obe tvoje teze, ovde boldovane, vrlo jasne i eksplicitne, dovoljne same sebi, bez uzimanja u obzir ostatka teksta tvog posta. Niti ja imam nešto protiv tvog posta, sa kojim se generalno slažem od početka do kraja, samo sam osetio potrebu da neke stvari dopunim, odnosno objasnim svoje gledanje na problem. Bold1 Ranije nije radio ove stvari: 1. pretio forumašima, a neke i imenovao, 2. eksplicitno rekao da će taj i taj igrač (u ovom slučaju, što ima specifičnu težinu, njegov sin) po svaku cenu ostati, nevezano kako to utiče na rezultate, igru i sveukupnu atmosferu oko kluba, 3. rekao da je KKCZ njegov lični klub. Sve tri stavke su po svom sadržaju preagresivne, po klub štetne, a u nekom opštem smislu - neinteligentne. Kroz njih kuljaju emocije, a od pragmatizma, racia i diplomatije, koji moraju biti glavni modus operandi jednog predsednika kluba, nema ništa. Gubitak kontakta sa realnošću Nebojše Čovića je evidentan. Nije retka ova situacija, kada se neko u dugotrajnom osećaju moći toliko otuđi od realnosti, da krene da povlači poteze inspirisane ličnim, unutrašnjim osećajima i osećanjima, a realne pokazatelje potpuno zanemari. Ovde Nebojša pokreće neki svoj lični rat. Protiv svih koji ne misle kao on, protiv svih koji kvare njegovu idealnu sliku sveta (konkretno sliku o KKCZ, posebno ulozi svbog sina u tom klubu), ma protiv celog sveta ako treba. Svi znamo kako se završava rat protiv celog sveta, ali i rat protiv realnosti. Nije sporno da je Nebojša Čović završio svoju priču u Zvezdi, samo je pitanje koliko će još da se batrga i koliku štetu će napraviti klubu. Ja ne znam koliko zvezdaška javnost, pravi navijači kojima je prvenstveno i isključivo stalo do kluba, mogu da amortizuju ovaj završni (i najopasniji) period jednog tiranstva i bezumlja. Možda zviždanje uz potencijalni bratski sukob na tribinama i oko hala, možda prazna dvorana čija tišina govori mnogo. Treba biti pametan i za nas, a još više za njih, pa sa što manje štete po klub, koji će postojati i kada iz poslednjeg neurona bilo kog čoveka na planeti iščezne sećanje na ime porodice Čović, uraditi najkorisniju stvar. Bold2 U idealnom svetu, koji se još u našoj civilizaciji nije ispoljio kao realnost, svaka pojava loša po društvo je za osudu sama po sebi, bez kompromisa, pa tako i nepotizam. U realnom životu, kompromisi, na žalost, moraju postojati. Lično sam jedan od onih koji je bio za ostanak Filipa kao trećeg pleja, koji bi igrao KLS i neke slabije ABA utakmice, dok zavšetak iste i "teže" utakmice, kao i kompletnu EL, ne bi smeo ni da vidi, čak ni sa klupe. To je bila neka moja crvena linija do koje kao čovek, a onda i kao iskren navijač Zvezde, mogu da idem. Kao što smo videli, ta granica je debelo pregažena, neki pozitivni momenti sa kraja prošle sezone su se iskoristili kao pravilo, a ne kao izuzetak koji potvrđuje pravilo, pa je sva bahatost, nerealnost i iracionalnost uzela maha, prvo u glavi Nebojše Čovića, a onda se i materijalizovala u realnom životu. Rezultat toga je svima jasan, osim onima od kojih je ova košarkaški suluda ideja i krenula. Njihovo osvešćivanje kao najidealniji scenario, shvatanje greške i ispravljanje iste, deluju kao utopija iz perspektive ovog momenta u kome se nalazimo, ali God moves in mysterious way... Šta će Srbin, u momentu teškoće, nego da pogleda ka Bogu ili dohvati oružje. Neretko i jedno i drugo. edit ispravljeno par grešaka u kucanju

Mučan dan za sve Zvezdaše. Nekoliko puta sam kretao da nešto napišem, ali nije išlo... Jer uvak kad uzmem da pišem post, imam neku jasnu ideju, detalji se dopune sami. Sada se lomim između besa, tuge, nemoći, agresije... Eto šta napravi košarkaška šizofrenija porodice Čović, koja je danas izgleda izašla iz okvira sportskog. Svrha ovog i svih sličnih foruma se ozbiljno dovode u pitanje, jer sada stvarno teško da neko može sebe da natera da nešto piše o KOŠARCI. O igri, o idejama u odbrani i napadu, o tome kako bi neki igrač mogao bolje da se iskoristi itd. Mučno i jadno do čega je doveo Nebojša Čović. Opet će braću da deli na ove i one i gura u sukob da bi sačuvao svoje dupe. Kao da nismo, kroz dugu istoriju, imali dovoljno spoljnih neprijatelja koji su to isto radili. On je od današnjeg dana definitivno pokazao da nije više za ovaj klub, da je debelo zastranio i da može da donese daleko više lošeg nego dobrog NAŠEM klubu.

Malo o (pomoćnim) trenerima. Lično bih najviše voleo da verujem u varijantu da je sa Tomićem zapelo oko Olyja, da je hteo da ide na leto, ali nije mogao zbog ugovora, te da je dobio garancije da će u toku sezone preuzeti Grke, pa zbog toga raskinuo ugovor sa Zvezdom. I to praktično na svoju štetu, gubeći novac, relativno stabilnu poziciju sa solidnim rosterom, a ponajviše priliku da se pokaže u EL, tj. nastavi dominaciju u regionu i Srbiji. To bi mi bio onako čist profesionalni raskid, gde bi njegova procena bila da može više sa Olyjem nego sa Zvezdom. Možda bolno i subjektivno nepravedno, ali ipak na kraju se moraju videti neki profesionalni motivi kod donošenja te odluke, na kojima ne bi mogli da mu zamerimo. Varijanta da je došao u sukob sa Nebojšom oko doselekcije tima mi ne deluje realno iz mnogo razloga. Prvo, imao je skoro ceo tim sa kraja prošle sezone, pojačan Gistom, D. i L. Braunom, Kuzmićem i Dženkinsom. Drugo, sam je izjavljivao da je zadovoljan Filipom, verovatno se planiralo da guramo sezonu sa dva pleja plus dva kombo beka. Treće, iz minutaže se nije moglo videti da je neko od igrača bio "na ledu", a strpljivo su se čekali Kuz i D. Braun, odnosno guralo se sa njihovim zamenama, što im je i bila primarna funkcija - da budu backup u jednom ili više momenata tokom sezone. Dakle, ništa out of ordinary. Postoji varijanta sabotaže, gde je zli Tomić prvo stopirao neke već dogovorene potpise, a onda namerno gubio utakmice i spuštao formu igrača, kurčio se na KZM i generalno razbijao tim i igru. Sve ok, samo ne znam zašto bi to radio? Neka svako proceni verovatnoću ove opcije, ja Tomića ne poznajem lično da bih znao da li je moguće da neko bude toliko đubre i neprofesionalac, bez nekog debeeelog razloga. Na stranu sve to, ono što bi trebalo pitati Tomića su sledeće stvari: - Zašto Filip u bilo kom meču EL? - Zašto nije uspeo da iskontroliše Gista, da mu poboljša selekciju šuteva i generalno dovede u prirodnije košarkaške pozicije kod finiširanja? - Zašto nije uspeo da koriguje Perperoglua u smislu da postane pravi timski igrač, a ne crna rupa u napadu? - Zašto mu Bili Beron, kao prvi šuter, ima 29/75 (38.6%) iz igre, ostala dva lidera ekipe Gist i Perper 38.9%, odnosno 39.6%? - Zašto nema više minuta za Dobrića na uštrb kapitena i zašto Đenka šutira 0/11 za tri? Ove cifre su iz EL do današljeg dana, pa iako Tomić nije vodio tim na nekoliko zadnjih utakmica, jasno je da su ovi problemi postojali i pre, pa su se samo produbili njegovim odlaskom. Što se tiče Gavrilovića, siguran sam da ni on nije očekivao da će ovoliko dugo voditi tim kao prvi trener, vidimo da mu se ni posle više od mesec dana ne nudi ugovor prvog kouča, pa ne znam ni šta bi on trebao da radi u situaciji kada nema nikakve garancije, vrlo malu odgovornost (uvek može da "sklizne" nazad na pomoćnika kad dođe prvi trener), sa upitnim autoritetom kod igrača. Nije Gavrilović tu ništa kriv, već isključivo Nebojša Čović, a najveća žrtva je KKCZ i njeni navijači.

Gist ostao u Bg. Faye DNP. Simanić je odigrao kao mala sisa, samo nastavio niz od još pre derbija. D. Brownu prva utakmice posle ko zna koliko. Uguravaju nam igrače u reket. Poslovično slab skok i box out. Zato se pokušalo sa Jovanovićem na 4. Mada je taj detalj apsolutno irelevantan i za rezultat i za igru večeras.

Košarkaška šizofrenija u porodici Čović. Tata koji uporno želi da bude trener, a ne zna. I sin koji uporno želi da postane košarkaš, a ne može. Reality check im lupa šamarčine svako malo, ali oni guraju dalje. Stalno ponavljaju isto, očekivajući drugačiji rezultat. Žive u svom svetu, van realnosti. Prekidi misaonog procesa (oličeni u ideji da Filip može da igra ozbiljnu košarku), preemotivne reakcije (tate koji se inati i pogrešno kanališe očinsku ljubav), paranoidne obmane, disfunkcija u poslu... Šizofrenija. Pre određenog vremena, shvatajući da će Filip ostati u klubu do kraja sezone, ili bar do kraja tatinog gazdovanja u Zvezdi, sam uhvatio sebe kako razmišljam o tome da li postoji način da se Filip bilo kako iskoristi. I pade mi na pamet da ono što je Tomić pokušavao sa sinom neće moći da prođe. Taj neki pokušaj damage control Filipa, svođenje na minimum njegovog lošeg uticaja na igru, sklanjanje od protagonizma u napadu i skrivanje u odbrani, samo je kuvalo i kuvalo, kao ekspres lonac sa problematičnim oduškom, preteći da kad-tad eksplodira i dovede do havarije. Prirodan tok stvari je bio da se upravo to i desi, a desilo se odlaskom Tomića, mada bi se desilo i na neki drugi način. Kažem prirodan tok stvari jer znam kako su razmišljali mama i tata i koliko su se grizli za usne u nestrpljenju da vide svog sina na velikoj sceni, u liderskoj ulozi. Posle Cibone u Zagrebu napisao sam jedan poluozbiljan post, upoređujući Zvezdu sa cirkusom gde je klovn glavna atrakcija. Tada mi se vratilo ono ranije razmišljanje i shvatih da je jedini način da Filip bude koristan u igri upravo ono što se dešavalo u Zagrebu, u derbiju i večeras u Berlinu - da Filip dobije dosta prostora u napadu i da se na taj način pokuša kompenzovanje njegove sramotne, jadne i bedne igre u odbrani. Vidim da je i tata isto pomislio, ali, očekivano, pokazalo se da je to samo polovično rešenje, opotrebljivo samo u utakmmicama protiv jako slabih timova, dok u bilo kojem jačem meču - da je klasično košarkaško samoubistvo. Situacija je mnogo teža nego što možemo i da pomislimo. Ritam utakmica melje, teško da se ima vremena za sitne korekcije u timovima koji su stabilni sa strukom i rosterom, a kamo li kod nas koji nemamo pravog trenera već mesec dana i gde svakim danom tonemo sve dublje, gubimo konce ko kada igra i zašto, ko je van forme, a ko rovit, ko suspendovan, a ko pred izlaznim vratima. Ja lično ne pamtim težu situaciju u Čovićevoj eri, pri čemu ne mislim osključivo na sadašnji trenutak, već više na problem u globalu - perspektivu, kompleksnost situacije, gubljenje vremena i smanjenje šansi za dobru poziciju pred plej-of ABA (od EL smo, na žalost, valjda svi digli ruke).

Ja sam u svom prvom postu na ovom forumu napisao hijererhiju zasluga za sve uspehe/neuspehe jednog tima: 1. vrh kluba 2. trener i pomoćno osoblje 3. igrači Sa te strane, lično me ne pogađaju dobronamerne sugestije oko spinovanja, a vezano za glavni problem kluba. However, moram radi istine da napišem par reči. Koliko znam, mi smo prošle sezone imali trenera. Šta god mislili o njemu, Tomić je uspeo da uzme dva najbitnija trofeja, sa akcentom na ABA ligu i povratak u evropsku elitu. Doveo je tri igrača koja su direktno i značajno uticala na uspehe, Bilija, Perpera, Fayea. I sva trojica su ostala da igraju i ove sezone. Problem trenera nastaje faktički u momentu kada ostajemo bez istog, pre oko mesec dana. Od tog momenta do danas, apsolutno je ispravno da se taj problem apostrofira kao najbitniji, valjda ne treba objašnjavati zašto. Međutim, problem oko Filipa je mnogo stariji i počinje praktično od momenta kada je potpisao za Zvezdu. On eskalira na početku ove takmičarske godine, kada je završen prelazni rok i kada svi shvatamo da je Filip projektovan kao drugi plej u EL sezoni. Opravdano se sumnjalo da on može da bude faktor u EL kakav je bio u završnisi KLS i nekim mečevima ABA lige. Iako lično spadam u umereniju grupu sa stavom da Filip može da bude treći plej tima i da igra odeđene utakmice u regionalnoj i domaćoj ligi, isto tako spadam u onu najekstremniju kada su njegove igre u EL u pitanju. Da rezimiram, nadam se i poentiram. Problem oko Filipa je dugo aktuelan i uvek ima mesta za raspravu, dok je problem trenera svež i iznenadan. Trenutni prioritet je trener, a dok smo trenera imali najveći problem je bio Filip, tj. pozicija backup pleja za EL mečeve i završnicu ABA. Normalan sled stvari bi bio da se prvo reševa šef struke, pa onda sve ostalo. Ali da se reši do kraja i kako treba. Bilo kakva polovična ili kompromisna rešenja dovešće do velikih problema u ABA ligi, a blamiranju u EL.

Asvel je jedina ekipa do sada u EL koja je došla da se "bije" 40(45) minuta. Ne 10 ili 20 kao većina (za neke je i to bilo dovoljno da dobiju), već ceo meč i koliko god treba produžetaka. Dakle, po prvi put nismo mogli da iskoristimo fizičku slabost ili energetski pad protivnika u nekom delu meča i isti prelomimo. Našu ogromnu boljku oličenu u postojanju jednog jedinog pravog ball handlera, apostrofiranu mnogo puta od početka sezone, oni su eksploatisali kao svoj primarni taktički cilj tokom celog meča i na kraju, uz dozu (ne)sreće slavili. Ako gledamo neke neuralgične momente, a bilo ih je dva - krajem regularnog dela i na kraju produžetka, oba posle TO, videćemo da nismo imali igrača koji rešava takve situacije. Davidovac nije trebao da igra ISO, već je plan bio drugačiji, a klizanje Lorenza (kao onomad Jovića protiv CSKA) nas je sprečilo da vidimo koji plan je bio za taj drugi put. Falio je Perper da uđe i na jednoj nozi ako treba reši tih dva puta po 15-20 sekundi. A i generalno, njegovo prisustvo na ovom meču je bilo ključno, jer šta je bolje u meču gde se izmišljaju poeni na obe strane, od igrača kome je to primarna opcija, na stranu iskustvo i respekt kod sudija. Bili i Zo istrošeni, umorni, prebijeni - svaki napad su počeli na 10 metara od koša i dobar deo istih tu i proveli. Vreme napada nam je bilo skraćeno sa 24 na 10 sekundi, a nisu pomagali ni visoki blokovi, delom zbog toga što kretnjama naših centara posle takvog tipa picka ne pravimo nikakav problem protivniku, a delom zbog toga što nije bilo kretnji (po čeonoj npr. kao protiv Igokee) ili "nuđenja" drugih vrsta sa slabije strane. Ako gledamo meč kao celinu, naša bezazlenost u šutu za tri je presudila. Ne samo zato što smo promašili bar tri izuzetno bitne trojke, kada se gleda momentum meča, već više zbog nemogućnosti da se odbrana Asvela raširi i da se time dobije više opcija u napadu. Jedna od tih opcija je bila i spuštanje na centre po SVAKU CENU, ako ništa onda da se optereti faulovima njihov ključni skakač, rim & paint protector i generalno glavna figura meča Jekiri. Sva tri naša centra su pokazala, kao i protiv Tavaresa, da za to nisu sposobni, ali ovde odgovornost moraju da podele sa ostatkom ekipe, odnosno trenerom i skauting timom. Možda se Ojo i najbolje nosio u toj ulozi, dok se Kuzmić i dalje vraća posle povrede, kao i Gist. Na žalost, Simanić nije uspeo ništa da uradi na obe strane terena, Faye vrlo malo, što je dodatno naglasilo problem neigranja Perpera, ali i skoro zaboravljenog D. Brauna. Ono što mene čudi je velika minutaža Lazića (22+ minuta), na uštrb Dženkinsa (4 ipo minuta). Iako je kapiten bio četvrti strelac tima sa minutažom startera, moralo se naći više prostora za Đenku. Videli smo Davidovca na pleju gde nije zadovoljio, a Asvel je bio poslednje ekipa, gledajući kompoziciju rostera i filozofiju igre, protiv koje ga treba probati na ovoj poziciji po prvi put u sezoni. Izostalo je taktičko spuštanje Davidovca na niski post, vrlo prosta akcija iz igre dva na dva sa bilo koijm našim bekom, gde bi mogao da naškodi Asvelu, dolazilo do preuzimanja ili ne. Ne smemo rabiti Lorenza na ovakav način u ovom delu sezone. Koliko god on bio fizički spreman, ne sme igrati 35+ minuta jer njegova rešenja u petom i trideset petom minutu nisu ista. Zato mislim da je u konkretnoj situaciji Đenka morao dobiti više minuta sa loptom u rukama. Dolaze polako na naplatu u EL sve greške (i nesrećne okolnosti) kod formiranja rostera. Asvel jeste atipična ekipa i činjenica je da nećemo igrati mnogo ovako energetski zahtevnih mečeva kod kuće, ali neke stvari su teško nadoknadive, u košarkaškom smislu. Da se mi polako okrećemo ka ABA ligi gde kaskamo za liderima, a za dva dana nas čeka derbi. Rekuperacija na maksimumumu, pre svega, a onda da se skupimo i dobijemo to kako znamo i umemo. Na žalost, kouč Mitrović je plastično objasnio kolegi Trinkijeriju (ne kažem da to ovaj nije znao i pre) kako eksploatisati naša nedostake i generalno gledano kako igrati 40 minuta protiv Zvezde. Partizan ima takvu ekipu koja može i hoće da se bije i juri po terenu naše bekove do iznemoglosti, pa nas čeka još jedan sličan meč. Istina, oni ni približno nemaju pretnji pod košem kao Asvel, dakle možemo da razvijemo određenu kontraigru, ali je veliko pitanje kako ćemo energetski i mentalno odigrati derbi posle vrlo neprijatnog poraza.

Kasnim dosta sa komentarom, ubi me neki virus, pa sam obe naše ovonedeljne tekme odgledao iz kreveta umesto sa tribina. Što se Reala tiče, meč je izgubljen i pre nego što je počeo, jer se videlo da mi sami ne verujemo u pobedu. Manjak energije u meču protiv takvog evropskog powerhousa je za mene neverovatan - nedopustivo je da oni ginu više od nas i da pokazuju veću želju za pobedom. Nekim "radonjićevskim" pristupom meču, gde nema izgubljene lopte, a kamo li utakmice, mogao se kompenzovati manjak kvaliteta duže od tri četvrtine i uz pokušaj rešavanja jednog jedinog (ali vrednog) koncepcijskog problema - Tavaresa, te malo bolju rotaciju igrača zarad očuvanja energetske efikasnosti, pokušati uvući meč u egal zadnja dva, tri minuta, kada ne igraju samo igrači na parketu, već i Arena. Oni su ubacili svoje šuteve, mi nismo. Tako glasi objašnjenje Ognjena Kuzmića i još jednog ili dvojice igrača Zvezde. Koliko god ovo bilo, na oko, preprosto tumačenje stvari, ono je i tačno. Suvi kvalitet u "ludim" trojkama Ljulja i Rudija je bila ona prevaga na koju nismo imali odgovor, pa smo konačno kapitulirali u poslednjoj četvrtini, energetski ispražnjeni. Mene raduju dve stvari. Prva je vrlo korektna odbrana nad njihovom elitnom bekovskom linijom (Ljulj, Kampaco, Laprovitola), odlična rotacija i dovođenje Reala mnogo puta u situaciju da se šutira na isteku vremena. Druga je odlična rola Lorenza, koji je pokazao protiv jedne od najboljih evropskim timova da može da igra na najvišem nivou. Kao što se već pisalo, Tavaraes je ugasio ne samo sve naše centre, nego i četvorke. Od Bobija iz najboljih EL dana ne pamtim takav uticaj jednog big guya na tok utakmice. ČItao sam i razne predloge kako ga je trebalo braniti, ali se bojim da sa ovakvom kompozicijom našeg back courta mi nismo imali šanse. Ja bih samo dodao ono što mislim da niko nije napisao (ako jeste, izvinjavam se) - da je možda trebalo probati sa Ojom (DNP iz nekog razloga), koji je jedini imao visinu, snagu i gabarit da pokuša Tavaresa udaljiti od koša, bar u fazi odbrane i bar da nam ne kupe onih 14 ofanzivnih skokova, direktno ili indirektno zaslugom džina sa Cabo Verdea. Mi smo za Igokeu, u ovom momentu, ono što je Real za nas. Ipak raduje ubedljiva igra i pobeda. Zo je nastavio tamo gde je stao u prethodnom meču, Bili takođe. Primetio sam dosta pokretljiviju igru u napadu, dosta kretanja i nuđenja, što je Zo uglavnom dobro, a na momente i maestralno, koristio. Na stranu neizvesnost oko statusa Filipa Čovića, koji je van ekipa ne zna se do kada, i problema oko prvog trenera tima koji je evidentan, ja bih ukazao na dve stavri. Prva je da moramo po svaku cenu uključiti Đenku u igru, nedopustivo je da on, posebno u ABA ima tako mizernu ulogu. Kapiram da on menja Lazića u ulozi defanzivnog pitbula, ali mora mu se naći prostor u napadu, možda baš preko pozicije back-up pleja. Druga je uopštena na nivou ABA lige, a kaže da se u prvih deset strelaca regionalne lige nalazi samo jedan domaći igrač - naš Radanov i to na osmom mestu. Podatak za razmišljanje za sve države koje učestvuju u ovoj ligi, iz ugla razvoja mladih igrača, budućih reprezentativaca.