madafaka73

Koliko se secam jos tamo 80-ih je Denver Doug Moe-a igrao sa 4 beka u petorci. Posle je pricu small ball-a preuzeo Don Nelson u nekoliko timova, od kojih je najpoznatiji "Nellieball" iz GSW Run TMC perioda, pocetkom 90-ih. Jel bese Phoenix D'Antonia posle trejda Nasha u taj tim 2004/05 pikao smal ball sa 4 G/F (Joe Johnson, Shawn Marrion, Steve Nash, Leandro Barbosa) i Stoudemire-om od 208cm kao centrom? Bilo je i nekoliko primera timova po NCAA koji su uspesno cepali small ball decenijama pre Miamia i te famozne 2012. godine. Znajuci Jordanov mindset kada je bilo koji detalj kosarkaske igre u pitanju, uopste ne sumnjam da bi taj manijak kroz sezonu, dve lagano nabacio nekih 40-45% za 3. Primera radi, leto pred sezonu 1987/88 je posvetio radu na odbrani sa ciljem da osvoji DPOY na kraju sezone. To je i ostvario, usput ubacujuci tricavih 35 ppg, pa je tako ujedinio titule najboljeg defanzivnog i ofanzivnog igraca lige u istoj sezoni. Kombinacija njegovog talenta, fizikalija, radne etike i ludackog drive su neprevazidjeni do dana danasnjeg. Da je paradigma kosarke, a posebno filozofija igre Phila Jacksona, bila okrenuta sutevima za 3, nema sumnje da bi najbolji igrac te ere i svakako jedan od najboljih sutera ikada, bio jedan od lidera i po ovoj stavci.

Osvrnuo bih se na ovu poslednju recenicu, jer kapiram da si poentirao sa njom i u istu sazeo sustinu posta o duzini trajanja LeBrona, izrazeno i kroz igre (prstenje, MVP, rekordi) i kroz popularnost. Nemam ja sta da prigovorim, Bron je obelezio jednu eru NBA lige. Njegova dugovecnost se moze pripisati njegovom neospornom kvalitetu, genetici, ulaganju u sebe... Ali i cinjenici da je on odavno zastitno lice lige. Upravo ovu stavku zelim da istaknem, jer se ostale prilicno cesto spominju. Kada jedan gigant u svakom smislu te reci, a NBA to jeste, stane iza igraca i svoj marketinski fokus usmeri na njega, potpuno je jasno da ce oni deliti dobro i zlo. Interes NBA je da bude mnogo vise dobrog nego loseg i otuda taj nevidjeni medijski hype o bilo cemo sto Bron uradi. Kada na tu vertikalnu intervenciju dodamo i socijalne, pa i politicke veze koje Bron uspostavlja tokom godina na horizontalnom nivou, onda dobijamo jedan siroki krug ljudi koji iz interesa radi na jednom cilju - guranju LeBrona u sto vise titula, naslova MVP, obaranja rekorda. A to znaci vise novca i odrzavanje brenda NBA na svetskom nivou. Sve je to ok i legitimno. Simbioza ovog tipa nije novost u ligi, a nije ni ekskluziva iste, vec samo jedan od mehanizama liberalnog kapitalizma u ostvarivanju sto veceg profita. Medjutim, neke objektivne naznake, a i subjektivni osecaj mi govore da njegovo vreme polako prolazi i da se u poslednjih par godina trazi novo lice. Mislim da ce to biti Giannis, ako prevagne Black lives matter narativ, ili Luka ako snage koje zele crni logo posustanu. U neizbeznoj refleksiji na MJ, kada god se prica o pojmu GOAT, mozemo primetiti neke slicnosti sa Bronom, ali i vrlo bitne razlike. MJ je takodje obelezio jednu eru NBA, bio i sam lice lige, ali njegov uspeh je ostvaren u necemu sto se uniformno zove Zlatna era NBA. Kvalitet igraca i timova je bio na izuzetno visokom nivou. Znamo svi imena legendi koje su tada igrale i koje su deo svog dominantnog igranja pokazale kroz okupljanje pred OI u Barseloni 1992. godine i formiranje originalnog Dream teama. Ne znam kako sastaviti prvu petorku, mozda ovako: Magic, MJ, Barkley, Malone, Ewing... Dok druga petorka sa Birdom, Admiralom, Pippenom, Stocktonom i Clyde-om, uz Mullina nije mnogo losija. U tim nisu usli velikani igre poput dvostrukog sampiona Isiah Thomasa, Dominique Wilkinsa zbog povrede, u ligu novopridosle senzacije Shaquille O'Neala, sjajnog Garry Peytona... Medju svima njima, a i ostalima sirom lige, MJ je bio jednostavno neprikosnoven - najbolji igrac u najboljem timu ikada u najboljoj ligi ikada. I tako preko deceniju. Znamo da je Bron uzeo svoje 4 titule sa 3 razlicita tima. Za razliku od Jordana, on nije uspeo da izgradi Dynasty team, a upitno je i da li je on Dynasty individual, sto MJ neosporno jeste. Ne znam koliko je podatak da je igrao 10 finala, a izgubio 6 afirmativan za tu pricu. MJ je igrao 6 i uzeo sve. Kuka se o povredama Bronovih saigraca, a zaboravlja se da je Jordan, u naponu snage i posle three-peata, ostavio kosarku na dve godine zbog licnih stvari. Tih cirka 200 utakmica sto je propustio je bar 6k poena (uz ostale parametre statistike) sto bi ga dovelo na celo najboljih skorera u istoriji NBA. Da li bi uzeo i te dve titule? Naravno da bi uzeo, jer se on posle tolike pauze vraca u Bullse i uzima jos jedan three-peat. Neverovatno, zaista. Potencijalnih 8 titula u nizu bi svakako otklonilo sve buduce rasprave na temu GOATa, mada i sada ne bi trebalo o tome ni ozbiljnije raspravljati. U toku MJovog prajma, ni jedan igrac, ni jedan tim nije uspeo da mu preotme primat. Sto nije slucaj sa Bronom, koji ni u svojoj ekipi u Bubble tituli nije bio najbitniji igrac i koga su sjajni GSW i njihov lider Steph opasno zasenili. Da opet spomenem povrede, ovoga puta i Curry-ja i Kleya i podsetim da su one imale i pozitivan impact na karijeru, titule i status LeBrona, a ne samo negativan. Jer da nije bilo njih, ne samo da bi GSW uzeo jos koji prsten pored ona 3 u novijoj eri, vec bi paradigma lige bila vec tada promenjena i Bron bi mnogo ranije krenuo ka penziji, bar onoj kada je marketing i zastitno lice lige u pitanju. A verovatno i onoj vezanoj za titule, rekorde, GOAT seruckanja itd. Istorijski gledano, po impactu na kosarku kao igru, Bron je imao zaslugu sto se profilisao kao odlican point forward, posle godina i godina lutanja po pozicijama. Iako je postao jedan od najboljih u toj ulozi, on nije ni zacetnik, ni inovator jer su pre njega tu ulogu igrali mnogi igraci. MJ, najbolji SG svih vremena, pa i Shaq koji je u top 5 all-time centara lige, su imali mnogo veci uticaj na igru jer su zbog njih menjana pravila. Eto koliko su dominantni bili. Ja ne znam da postoji neko Bron rule, ispravite me ako gresim. Posle LeBrona ostace samo cifre. Posle MJa ostala je legenda.

Mislim da postoji ogromna vecina Zvezdasa na ovom forumu koja misli da FMP ne bi smeo da igra ABA, vec rang ispod. To je valjda jasno i normalno. I zato nam ne treba ni Zoki Savic, ni drugi likovi da nam to objasne. Sto se tice Mege, ovde nije pitanje da li je regularno da Misko, kao najuticajniji menadzer u Evropi, donosi odluke u jednom klubu i prakticno vodi taj klub. Problem je mnogo siri i ulazi u vode globalne price menadzerisanja i menadzera, njihovom uticaju na igrace i timove. U svetlu toga, cela ABA liga moze biti kompromitovana u smislu regularnosti. Dovoljno je da se uspostavi jedna nefer veza, formalno nevidljiva, izmedju njega i nekog kluba ili ljudi iz uprave istog, pa da oni imaju prioritet u dovodjenju klijenata. Srecom ili ne, Misko ne gotivi ni Zvezdu ni Partizan po tom osnovu, tako da ni jedan od ova dva kluba ne moze da se pohvali da mu je Misko "poklonio" nekog kapitalca, posebno iz redova domacih igraca. Samo zato sto ima svoj klub i svoj izlog. A da nema, onda bi bilo ok, jel da - malo vama, malo nama i svi srecni? Jbg, ovde se kuka vise zbog toga sto ne daje Partizanu i Zvezdi, a ne zbog toga sto covek ima monopol nad ABA i ogroman uticaj i na EL, a sve vise i na NBA kad su transferi u pitanju.

Posto sam slab na Kyrie Irvinga, odgledao sam u prethodnih 5-6 godina sve sto je bilo dostupno u formi video klipa na netu za dz, a nesto sam i platio da pogledam. Govorim o njegovom workoutu, da ne bude zabune 😁 Elem, da je radio na svom ball handlingu samo na klipovima koji su snimljeni, opet bi to bio pozamasan broj sati. A odnos snimljenih i onih koji nisu je vrv 1:100, mozda i vise. Tako da imam utisak da je decko bas dosta radio, sto samo po sebi ne znaci da su mu driblinzi "mehinicki", tj. nauceni. Da budem iskren, sumnjam da to uopste moze da se nauci, ono, from scratch. Naravno da mora postojati talenat, ali talenat je samo mogucnost, predispozicija da se odredjena vestina ispolji. Rad i milion repeticija je nesto sto donosi tu fluidnost, preciznost i brzinu. Ljudi gledaju kako neko nesto lagano radi i misle da je to cist talenat, da je Bogom dano. U vreme MJ cesto su se mogle cuti price na ovu temu. Boli ga k. ima ludacki odraz, da ja imam takav i ja bih to radio. Fade away jump shot... Pa on to tako prirodno ima. A u realnosti, MJ je bio najveci radnik tog vremena u NBA, moze se reci i fanatik. Imam autobiografsku knjigu Johna Stocktona gde se jasno vidi koliko je puno covek radio na svom skilu, a kad gledas pick sa Maloneom, pomislis ovo bih i ja mogao, laganica. Sta reci o Kobeu, fanatik u rangu MJa. Steph, LeBron, u poslednje vreme i Giannis - veliki radnici koji su svoj talenat kroz ogroman rad pretvorili u titule, status, slavu.

Crossover (dribble) sustinski predstavlja promenu ruke kod vodjenja lopte tj. driblinga. Uglavnom se odnosi na tzv. prednju promenu, jer se ona najbrze izvodi, a brzina kod crossovera, uz adekvatnu varku telom, je najbitnija. Naravno, postoje i oni posle srednje i zadnje promene, koji mogu biti podjednako efektni, iako su po defaultu sporiji. Cesto se koristi dupli crossover sa adekvatnim laznjacima u svim kombinacijama 3 promene i to je ubojito oruzje u rukama dobrog ball handlera, a ako pored toga ima urodjen brz refleks i ubrzanje, onda dobijamo prave umetnike cossovera.

Kapiram da ti nije jasno, jer imas normalan mozak i ne bi ti nikada palo na pamet da se budze statsi jos od pionira. Ja sam bio toliko sokiran, da sam proveravao pricu na 3 razlicite strane i na kraju, kada sam dobio potvrdu da je tacno, smejao se naglas jedno 10 minuta, iz ocaja i neverice. E sad, ko uspe da izadje iz normale i predje na drugu stranu, on moze da ukapira zasto se to radi. Nije cilj Partizan ili Zvezda, niti bilo koji tim iz Srbije. Ovde ipak ima ljudi koji pazljivo prate mladje kategorije, ima ih i na ovom forumu. Neke price su javna tajna u krugovima koji prate i znaju, tako da se tesko moze desiti da se u Srbiji neko zahebe i uzme klinca samo na osnovu statistike. Cilj je da se smulja neka srednja skola napolju, kasnije i koledz i slicno, a tu glavnu rec vodi statistika, rec menadzera (koja je po defaultu ultra afirmativna) i highlightsi (jasno je da se montazom najboljih poteza od skoro svakog igraca moze napraviti zanimljiv prospekt). Na ruku ovoj prici ide visegodisnji trend, pre svih Turaka i Spanaca, koji nase mlade igrace uzimaju "na kilo". Upravo ovih dana, dvojica nasih klinaca koji su 2007. godiste putuje ka Turskoj, u poznati i renomirani klub. Nista novo, deca nam se svakodnevno rasipaju po belom svetu, a mi se i dalje tripujemo gde su nam igraci na prelasku u seniorsku kosarku. Edit slovo

Nabija Miško statistiku i bukvalno. Placa se 50e po mecu zapisnickom stolu da friziraju statse. Uglavnom oko procenta suta. Vedeta koja se gura ce svakako ubaciti 25-30 ili 30+ poena, jer je svaki napad njegov. Onda se lepo umesto 6/16 za 2 i 5/25 za 3, namesti da je sut iz igre oko ili preko 50%. Ukrade se od saigraca po koji skok i asist, sudije dunu jedno 15 bacanja po mecu i eto indeksa hiljadu. Pricam o mladjim kategorijama, za dvojicu igraca za koje znam. Jedan ima veze sa Miskom, drugi ne. Provereno i potvrdjeno. Nije Jovic, koliko ja znam, da ne bude zabune jer se spominje u quotovanom postu.

Ako uzmemo kao tacno da su 1 i 5 najbitnije pozicije u kosarci (o cemu se moze polemisati), onda su one najbitnije svim klubovima, a ne samo nama. Sto bi znacilo da su najtrazenije na trzistu, a to opet znaci najskuplje. Znamo da smo teski donji dom EL po budzetu od kako igramo to takmicenje i da kroz novac nismo konkurentni, pa eto glavnog dela odgovora na tvoje pitanje. Dalje, nasa skauting sluzba prosto ne postoji, sto ide na dusu iskljucivo N. Covicu, koji 10 godina nece, ne zna ili ne ume da prepozna znacaj takve sluzbe. Posto nemamo ozbiljan skauting, to nam dodatno smanjuje sanse da kompenzujemo manjak para dovodjenjem dobrog igraca ispod radara. Trece, lose se radi u mladjim selekcijama, pa i u Zvezdinim. Ako je Uskok, a nekada recimo Rebic nesto najbolje sto mozemo da izbacimo i ponudimo seniorskoj ekipi, onda da zatvaramo radnju polako. Osim toga, vec duze vreme je u nasoj kosarci prisutan efekat Misko Raznatovic, koji prvi bira od one sice od koje moze da se probere, pa smo kao klub i brend i tu bitku za renome, ugled, ali i destinaciju gde mladi talenti dobijaju sansu da se razvijaju izgubili. Nevezano za Miska, a vezano za temu, imamo veliki broj dece koja imaju odredjeni talenat i koja direktno, sa 14, 15 ili 16 godina idu napolje, pre svega u Italiju, Spaniju, Tursku i USA u potrazi za sansom da svoju karijeru razvijaju kvalitetnije nego sto bi to bio slucaj u Srbiji i tako manje-vise potpuno izlaze sa radara ljudi koji bi trebali da prate te mlade talente.

Partizan je ove sezone uradio za sada dve dobre stvari. Prvo i najbitnije, doveo je Zeljka Obradovica, sto bi moralo da ima pozitivan impact na kosarku u Srbiji, ali i okruzenju, kako kvalitativno, tako i marketinski. Druga stvar, jako mi se svidja sto se legendi kluba, a Novica to jeste, priredjuje oprostajni mec protiv aktuelnog osvajaca EL. Sto se tice rostera, kako je jako krenulo, sa dve bombe, tako se i utisalo pred kraj prelaznog roka. Ocigledno je da ce doci startni centar, ali ja ocekujem jos jednog igraca spoljne linije. Ono sto sam video protiv Cibone je prilicno tanko. Ne govorim o procentu suta, neuigranosti i izgubljenim loptama, jer je to normalno za preseason, vec o gabaritima ekipe i fizickoj snazi, posebno na pozicijama 1 i 2. Avram, Moore, Madar i Punter je bas onako mrsavo, laka konjica. U poredjenju sa timom u kome su bili npr. Jaramaz i Walden, vidi se jasna razlika u cvrstini. Ocekujem da sa ovakvim backcourtom Partizan igra izuzetno brzo i na mnogo poseda, a uspeh ovog dela ekipe ce zavisiti primarno od suta za 3. Ako to bude na nivou, otvorice se teren i za ulaze, gde su sva cetvorica vrlo opasna. Taj centar vam moze potpuno promeniti ravnotezu i dovesti u balans unutrasnju i spoljasnju igru, jer vi trenutno nemate igraca kome bi se dole spustila lopta, ako izuzmemo eksperiment sa postovanjem Zagorca. LeDay igra licem ka kosu, a Kurucsa nisam uspeo da provalim na osnovu jedne utakmice. Mozda neka strech4 koja ce da pomaze u skoku i katuje kada se ukaze prilika. Nesumnjivo da ce Punter biti apsolutni lider sa kljucevima tima, to je sjajan two-way bek i isporucice svoje, siguran sam. Ipak, ocekujem jos jednog kapitalca na centru, pa da se baci akcenat i na post igru. Znajuci Zeljka i njegove timove, nezamislivo mi je da se gura sezona sa ovakvim frontcourtom. Ide vam na ruku raspored u ABA, gde nemate jace meceve do osmog kola i Derbija, pa postoji vremenski odusak za dovodjenje centra. Ballhandling vam je dobar, za protok lopte i tacne pasove cemo videti kada se uigrate. Agresivnost ce biti na max, verujem i da ce se skok dobro krpiti i sa pozicija 3 i 4, gde imate i visinu i solidan gabarit. Tesko je predvideti domete ovog tima. Zeljko je vrhunski strucnjak, ali nije madjionicar. Ako centar bude bas dobar ubod, onda cete uci u vrh favorita u ABA, za EC ne znam, ne pratim to takmicenje.

Bravo za temu, Cacak to definitivno zasluzuje. I hvala za detaljnu pricu, mozda ce forumasi iz drugih gradova Srbije prihvatiti "izazov" i napisati koju rec o lokalnim timovima. Da probudimo kosarku i van Beograda, makar to bila samo pisana rec.

Ako Srecko Jaric, najbolji igrac basketa koga sam ikad gledao i sa kojim sam imao neverovatnu srecu da igram, kaze da je to bio Ranc kod starog Merkatora, onda je to to. 😁 Mnogi velikani su igrali tamo, znam iz prica, ali ih nisam gledao. Zato sam gledao Saleta Djordjevica iks puta, ali nikad nisam igrao protiv njega ili sa njim, na zalost. Igrao sam par puta u Zemunu u dvoristu neke srednje skole (zaboravio sam koje) gde su imali tablu u bojama zastave Jamajke. Tu je bas bilo jakih ekipa, klanje uvek. Isto u Zemunu u skoli Lazar Savatic, mnogo jak basket. Kad smo kod lokala, da spomenem i moj kraj. Na terenu kod stadiona Cukarickog se pikao ozbiljan basket. A onde se dosta ljudi slilo na Adu na koseve, gde sam najvise i igrao. Znalo se, na prva dva kosa igraju najbolji i random likovi tu ne mogu da udju. Meni je trebalo jedno 3,4 godine da me pozovu tamo i da posle mogu da uletim i prijavim ekipu. Ali sam uvek gledao da tamo dodjem sa dobrom ekipom, da se ne blamiramo bzvz, puknemo npr. 21:5 i susimo dva sata. I kad smo vec krenuli da oftopicarimo, da zloupotrebim to za jos par redova. Sa Ade i generalno sa tih basketa ima puno anegdota, ja cu dati tri koje su subjektivne prirode. Prva je o Biciklisti. Tako smo zvali lika koji je stalno dolazio bajsom, onim trkackim. Lik je bio sajla, odbijali su se od njega i mnogo tezi, krupniji, visi igraci, bio je jak kao bizon. Nisi mogao da ga pomeris sa mesta, bilo da se gradi u skoku ili kad pokusavas da zidas preko njega. Ne znam da ga je iko ikada ugurao u kos ili mu uzeo skok bez faula. Kad se on pojavi na terenu, a uvek je dolazio sam jer nije imao ekipu, znalo se sta nas ceka. Gomila masnica, zakucavanja iz mesta preko igraca i umor posle jednog basketa kao da si kopao ceo dan. Taj dan kad smo ga dva puta dobili za redom sam bas zapamtio. I taj osmeh na nasim licima kada smo Biciklistu bacili na pleca. Drugo, isto na Adi, bio je neki neupadljiv lik, blago pogrbljen, levoruk. Onako na prvi pogled, niko ga ne bi uzeo u ekipu. Ali, njegov levi ulaz i polaganje o tablu pod svim uglovima i na sve nacine je bio jednostavno nezaustavljiv. Imao je i sut, pa ako mu pridjes previse on iskoristi nevidjeno brz prvi korak i onda mozes samo da gledas kako posle ulaza i od vrha table lopta ulazi u kos. Mnogo sam igrao protiv njega i nisam mogao da ga zaustavim, ali ni on mene. Onda, jednog dana kada su mi se kockice slozile, krenem da ga pratim na svakom ulazu i da ga lepim. Prva blokada, ok. Druga blokada, cekaj malo. Treca blokada, vec se ljudi skupljaju okolo i komentarisu. Cetvrta, peta. Gotovo, usao sam mu u sistem i lepim ga na svakom njegovom ulazu. Posle mi bilo malo neprijatno, dobacivanja sa strane su bila brutalna, ali jbg takav je basket. Nisam ga posle vidjao na Adi. I trece, kod mene u kraju, OS Djordje Krstic. Dosao sa ortacima iz srednje i prijavili ekipu. Dobijamo prvi basket lagano, nisu momci neki kvalitet. Tada dolaze tri lika, klasicni Dizelasi, celavi sa kajlama. Sedaju na stepenice pored kosa i skidaju se, a ispod utoke preko kojih stavljaju jakne i dukseve. Ok. Krece basket. Prvi moj ulaz, koleno u koleno, lakat u vrat i udarac sa ledja po glavi. Drugi ulaz, rame u grudi, padam na beton. Nastavlja se basket, tuku oni mene, ja ne trazim ni jedan faul. Dobijamo nekako na moj inat 21:19. Oni nadrkani, samo cekam da krenu po utoke, spreman da preskacem ogradu i bezim koliko me noge nose. Najveci od niih, koji me je najvise tukao mi prilazi. Pruza mi ruku i cestita. Ostala dvojica rade isto, mada nevoljno. Kaze mi ovaj, odakle si tebra. Ja kazem odakle sam. Kaze ovaj najveci, brate ako te ikada neko cima, javi se meni, super si ti lik. Kazem, vazi brate. Gledam dvojicu mojih drugara, prebledeli. Vracamo se kuci i oni mi kenjaju sve vreme, jebo te basket i tvoje ludilo da moras da pobedis, umalo nas ne izrokase danas. Ja izubijan, koleno me boli, vrv sa polomljenim prstom na saci, ali srecan. Baket je to. Udavih. Ali tako je bilo tada. Danas kada prolazim kolima pored terena po gradu, ne vidim ljude da igraju. Kada se setam Adom, pa prodjem pored koseva, nije to to. Valjda sada svi klinci koji vole kosarku su po klubovima, basket igraju oni 30+, 40+ ili bas klinci od 12, 13 godina. Steta, znam koliko je basket bitan za kosarkasa, zna to i gomila nasih proslavljenih igraca koji zele da pricaju o tome.

Stari druze, ja tebe potpuno razumem. I u pravu si. Svako neka koristi ono sto mu je lakse, kao sto sam i napisao. Bez pretenzija da sebe predstavim kao neki kosarkaski autoritet, ipak moram reci da se ovim i slicnim postovima obracam advanced publici, ili onima koji bi detaljnije usli u posmatranje ovog sporta. Ima li krucijalne razlike izmedju stavova "Zvezdi treba centar" i "Zvezdi treba faceup scorer"? U principu ne, ali u kolicini informacija da. Na to se sve i svodi, ko koliko informacija o kosarci zeli da primi, obradi ili prihvati. Ovakvim postovima zelim upravo to, da ponudim. Ali i podstaknem mladje i pametnije da nastave da istrazuju, dopune, isprave.

Eh druze, ja ovo pisem i objasnjavam poslednjih 6-7 godina po raznim forumima. Strasno sporo ide prihvatanje nove nomenklature, koja nije hir i mondenstvo, vec oslikavanje realnog stanja na terenu (pun intended). Cak i na uskokosarkaskim mestima poput ovog, gde bi po pravilu trebala biti znacajno veca koncentracija poznavalaca kosarke nego u populaciji. Sto se tice ove tvoje tabele versatilnosti po pozicijama, ona je ok, neko kompromisno resenje gde bi se zadovoljila stara nomenklatura od PG do C (ili od 1 do 5), ali i unele odredjene varijacije po pozicijama. Po mom shvatanju, koje je jos liberalnije, navedene pozicije treba potpuno izbaciti i igrace posmatrati iskljucivo preko skillseta, odnosno onoga sto mogu da pruze na terenu u oba smera. Npr. meni donekle combo guard, ali mnogo vise scoring wing nisu dobre odrednice za old school poziciju PG, jer svojim znacenjem ne govore da takvi profili igraca mogu igrati u ulozi klasicnog keca. One doduse nagovestavaju mogucnost kreiranja za sebe, ali ne i za druge. Mislim da je preciznije da se za poziciju tzv. pleja koristi izraz ballhandler kao odrednica. Onda bi imali ofanzivne ballhandlere (koji po starom shvatanju mogu biti igraci na pozicijama 1, 2, 3, pa i 4), defanzivne ballhandlere, pass first ballhandlere itd. Floor general je sasvim jasna odrednica, ali ne mora biti iskljucivo vezana za tzv. poziciju 1. Recimo, meni je LeBron klasican floor general i nije cudo sto ga stavljaju kao Point forwarda. Takodje, svedoci smo da Jokic trenutno redefinise poziciju C, pa bi lagano mogli i njega smatrati floor generalom, uze gledano Point centrom. Dakle, floor general je floor general, bez obzira na njegovu visinu, brzinu, klasicnu poziciju. Isto vazi sa sve druge pozicije iz ove zastarele podele. Ono sto moram da naglasim je da ne mislim da je pogresno reci da je neko plej ili bek ili centar. Samo mislim da je mnogo preciznije koristiti izraz pass first ballhandler, rim protector ili point forward jer onda odmah znas sta odredjeni igrac ima da ponudi timu i da li ti to treba, ili ces traziti neke druge varijacije i profile koji su bolji fit timu.

Drugar iz osnovne na casu fizickog u 7. razredu, dok smo naravno cepali fudbal, sutne loptu i pogodi nastavnika u glavu, razbije mu naocare. Ovaj popizdi i zabrani nam fudbal do kraja skole. Kaze, e sada cete mao kosarku. Mi svi u bedaku, posebno ja koji sam igrao kao petlic, kasnije i pionir za Cuku sa B. Brda. Elem, uzmem basketaru prvi put u ruke i tu je pocela ljubav koja traje i danas, 30+ godina kasnije. Bas u to vreme, na radiju b92 ze upoznam sa carima rap muzike, preko emisija legendarnog Mjehura. I pre nego sto je to postalo klise i enormno ekploatisano u medijskom prostoru, spojim rap i hip-hop sa kosarkom. Kraj osnovne i celu srednju sam pikao basket u ritmu gengsta repa, u istom taktu, sa istom agresijom na terenu. San mi je bio da igram basket u nekom getu sa crncima, iako sam znao da na njihov court ne bi mogao ni da udjem. Krajem 80-ih sam ozbiljno poceo da pratim NBA, dobijao VHS od ljjudi koji su bili napolju, visio u Americkoj citaonici u Cika Ljubinoj i do detalja analizirao sitan tekst u svakom NBA digestu na koji sam mogao da naidjem. Za desetak godina, kroz vesele 90-e,sam obisao maltene sve basket terene u Bg, igrao sa i protiv poznatih imena tog doba, ali i protiv mnogo fantasticnih amatera, koji su na zalost ostali kosarkaski anonimusi. Iz celog tog miljea se izrodio nick madafaka, koji sada, kad imam punih 48 godina, nije bas najprikladniji. Ali sam ga zadrzao jer i dalje u mom bicu postoji ta iskra ljubavi prema kosarci koja me pokrece. Uostalom, godine su samo broj.

Jel tema Jokara ili repstacija? Ili je to jedna ista tema? Mene, onako ljudski a ne kosarkaski, zanima kako se osecao Jokic tokom neuspelih kvalifikacija i kako se oseca sada, kad se malo slegla prasina. To bi bacilo pravo svetlo na problem - info iz prve ruke, iskren koliko je to moguce da bude. Posto to najverovatnije necemo docekati, onda ostaje svakom Srbinu da kroz slucaj Jokic reflektuje svoja vidjenja problema igranja za reprezentaciju. I to je ok. Samo ne treba da se udje u zamku spocitavanja sta ko treba da misli i cuvanja ekskluzivnog prava na istinu, nebitno je li stav pro ili contra. Jer mi smo posmatraci i nemamo nikakav subjektivni osecaj, tj. tesko mozemo da udjemo u kozu i glavu Nikole i vidimo sta se tu desava. Posebno oni kojima empatija nije jaca strana, a ima ih mnogo u Srbiji, logikom dedukcije i na ovom forumu. Ja bih iskoristio priliku da kazem dve, tri stvari vezano za predmet rasprave. Prvo, mislim da postoji odredjena nelagoda kod Jokica u celoj prici oko repke. To je psiholoski fenomen i nema veze usko sa kosarkom, njegovim planovima vezano sa istu, tj. strategijom razvoja njegove profi karijere. Ali, daleko od toga da je nebitan faktor, naprotiv. Imamo mnogo slucajeva u raznim sportovima gde igraci idu protiv "logike" i dolaze na pripreme, pa i takmicenja vodjeni unutrasnjim motivom, tj. emocijom. Ta osecanja su vezana za sam boravak u odredjenoj grupi igraca, osecaj pripadnosti, rodoljublje itd, a mogu biti pozitivna ili negativna. Upravo od tog predznaka mnogo zavisi kada igrac donosi konacnu odluku. Kod Nikole smo imali dve situacije (koje su meni poznate, a vrv ih je bilo jos) koje su prevagnule ka negativnom. Prva je bila nepotrebno, stetno, u krajnjoj liniji i netacno drljanje po medijima o tome koji igraci iz sadasnje generacije bi mogli da igraju sa onima iz prethodnih, zlatnih. Pa je u tom infantilnom blebetanju, koje svoje motive ima i u odredjenim mehanizmima odbrane, kao i zadovoljavanju povredjenog ega, knjiga spala na jedno slovo koje nije bilo Nikola Jokic, tadasnji zvanicno proglaseni najbolji centar NBA lige, citaj sveta. Druga je detalj sa treninga repke, gde je najbitniji covek iste, pred jedno 6-7 svedoka, medju kojima je bio i Jokic, naglas prokomentarisao dolazak naseg igraca u stilu "koji ce mi *urac ovaj ovde". Info je kontroverzan, ali i potvrdjen od nekoliko ljudi koji su to culi. Imena poznata redakciji. No, promenili smo selektora, dosao je Kokoskov. Da smo birali pogodnijeg za premoscavanje barijere NBA - reprezentacija, tesko da bi izabrali boljeg, bar na papiru. I ne samo to, nastup Kokoskova i ophodjenje prema igracima je zaista na najmanju meru svelo potezanje autoriteta i mahanje diplomom ili CV-jem u nedostatku argumenata, sto je u proslosti cesto bio slucaj. Skolovan u pragmaticnoj sredini i bez nepotrebnih izliva emocija, Kokoskov je vidjen kao dobro resenje, neka pozitivna mesavina srpskih korena i zapadnjacke profesionalnosti. No, sve to nije bilo dovoljno da se privoli ovoga puta aktuelni MVP NBA da zaigra za reprezentaciju. Bez obzira na nedolazak Jokica, poraz od Italije na domacem terenu, a posebno nacin na koji je dozivljen, posmatram kao apsolutni neuspeh koji ne moze biti opravdan bilo cime. Mi smo i energetski i takticki bili nadigrani na tom mecu do te mere da se sa pravom postavljalo pitanje hemije u ekipi, motivacije, ali i postojanja bilo kakvog skautinga protivnika i ingame reakcija, sto su sve do jednog propusti koji po defaultu idu na dusu struci i njenom prvom coveku. Za mene posle tog meca nije bilo dileme da li Kokoskov treba da ide ili ne. Neuspeh, dovidjenja, vidimo se mozda ponovo za iks godina, ako ze kockice sloze. Sada se spominje Kari Pesic (zaista nisam u toku, pa se izvinjavam ako nemam aktuelan info). Ili neko drugi. Spominje se ideja da selektor vodi samo repku i da se fokusira na taj posao 365 dana u godini. Pricaju se i neke druge stvari, iznose nove/stare ideje. Ko god da personalno bude selektor, to per se ne znaci nista. Nama treba jasan sistem u KSS, struktura koja ce imati i strucni i energetski potencijal da se uhvati u kostac sa novom paradigmom koja se sve vise nadvija nad reprezentativnom kosarkom. Trebaju nam ljudi koji razumeju problem, koji imaju sirinu pogleda na isti ii koji su u konstantnoj komunikaciji sa potencijalnim reprezentativcima, ali koji taj kontakt zasnivaju na uzajamnom postovanju i razumevanju. A ne na nastupanju sa pozicije sile, vredjanju igraca ili njihovom provlecenju kroz medije fingiranim clancima ili serijom istih, samo da bi sakrili sopstvenu nesposobnost i prebacili krivicu na drugu stranu.

Otisao da se ispovracam i tako pripremim za svoj prvi, nadam se i poslednji post na ovoj... ahm, temi. Da me ne spopada nagon za bljuvanjem dok ovo pisem. Cega se pametan stidi, time se budala ponosi. Narodna izreka na koju nas navodi Kronos, opisujuci performans, pardon, pizdariju sa guslama na Zvezdinom EL mecu protiv Turaka. No, zahvaljujuci blagodetima srpskog jezika, ova izreka moze da se malo i okrene, a da opet bude tacna i poucna: Cime se pametan ponosi, toga se budala stidi. Sto je, po mom misljenju, primerenije datoj situaciji i stavu autora koji svoju ekspresiju vrsi najcesce kroz gifove i klipove. Ja cu odgovoriti recima, u nadi da ce ovaj nacin izrazavanja ipak razumeti. Osim subjektivnog osecaja zaljenja sto mu otac, djed ili pradjed nisu objasnili znacaj gusala za Srbe kroz istoriju naseg naroda, postoje i objektivni motivi mog pisanja. Ovakav pokusaj ismejavanja, sprdnje, vredjanja jednog od stubova identiteta srpskog naroda i na taj nacin ponistavanje njegovog esencijalnog znacaja u opstanku istog, je u najmanju ruku sramotan. A kada to dolazi od, po godinama, zrelog coveka, koji sebe konstantno predstavlja kao iskusnog i prekaljenog putnika kroz vijugave staze zivota, koji nam cak daje i spisak devojaka sa kojima je navodno bio u vezi, sve sa geografskim odrednicama da bi se naglasila fama o vaskolikom exSFRJ svaleru, onda ne postoji ni jedno valjano opravdanje za ispade ovog tipa. Nije problem sto on u borbi protiv mrskog neprijatelja koristi apsolutno sve pravilima foruma dozvoljene, ali cesto i nedozvoljene moduse komunikacije, to je odraz njegovog karaktera, njegove duse i u krajnjoj liniji, kolicini slobodnog vremena koje ima. Problem je sto ce to neko mladji videti i procitati, bez kritickog misljenja, konformisticki na kraju i prihvatiti kao formu istine. Hajde svi da se smejemo guslama, hajde svi da kulturno-umetnicka drustva proglasimo seljacima, hajde da nasu narodnu nosnju, nas folklor u najsirem znacenju te reci odbacimo, da ga se odreknemo i proglasimo za atavizam starih vremena za koje nema mesta u Srbinu novog, vrlog sveta. Ionako smo unisteni, sludjeni, isprogramirani da osecamo odbojnost ka nasoj istoriji i tradiciji, nasoj veri i nasim obicajima, sta je jos jedan random post na tamo nekoj njesra temi nekog levog foruma. Gospodo, vasa rec ima tezinu. Vasa rec nosi odgovornost. Vasa rec vas definise kao coveka. Vasa rec ostaje zauvek zapisana. Nemojte je uzalud traciti.

@bold Ima malo klasicnih plejeva jer se vise ne igra klasicna kosarka. Kada pogledamo krem EL plejeva u poslednjih nekoliko godina, nacicemo imena DeColoa, Chacho Rodrigueza, Vase Micica, hajde da dodam i Mike Jamesa, mozda i Larkina kao nekog kombo beka. Svi redom su ofanzivni ballhandleri, dakle igraci koji prvo gledaju kos. Chacho i Vasa su nekada bili blizu te odrednice klasican plej, ali su se u poslednjih par sezona i oni pridruzili trendu. A trend kaze da se na pozicijama ballhandlera traze igraci koji prvenstveno mogu da kreiraju za sebe, pa tek onda za tim. Ako imaju oba, onda se zovu Milos Teodosic ili Vasa Micic, aktuelni MVP EL. Ko nema taj ofanzivni skillset, mora da ga kompenzuje drugim kvalitetima, kao sto je npr. odbrana, skok, BBIQ, energija koju donosi na teren itd. Tako imamo defanzivne ballhandlere (recimo Stefan Markovic), pass first ballnadlere (Nick Calathes) i two-way ballhandlere koji nemaju vrhunski kvalitet, ali su dobri na obe strane terena (Lorenzo Brown). Ovo je naravno gruba podela. Ako se ulazi u finese, mogu se preciznije odrediti podvrste i fringe varijante ballhadlera, posebno zato sto iz sezone u sezonu oni menjaju podgrupe, u zavisnosti od razvitka ili slabljenja odredjenih tehnickih ili fizickih parametara. Kada pogledamo nas ovogodisnji roster, vidimo da oba ballhandlera zadovoljavaju primarni kriterijum, dakle mogu da kreiraju za sebe. Oni po kvalitetu sigurno nisu krem EL igraca na toj poziciji, ali se uklapaju u trend moderne kosarke i ja sa njima nemam problem. Jesu slicnih karakteristika i to moze biti problem ako zajedno budu na parketu, ali isto tako omogucavaju konstantan stil igre tokom celog meca ako ne budu. Njih je trener izabrao, sa svim kvalitetima i manama koje imaju, pa je valjda znao da li se to uklapa u njegovu filozofiju kosarke ili ne. Od visokih igraca imamo Kuza, tog novog koji dodje i to ce biti dva klasicna centra, nadam se kompatibilna. Pored njih, imamo Luku, ali i Whitea sa kojima moze da se pokusa u varijantama smallballa i korekcijama na pozicijama 3 i 4 (podizanje po visini) kada su oni u petorci . To bi trebalo da bude dovoljno, a idealno bi bilo da imamo i petog u vidu nekog osiguraca, makar bio i mlad igrac. No, daleko smo mi od idealnog, tako da sam zadovoljan i sa ovim, ako se ubode pravi centar, naravno. Ova guzva na 3 i 4 ce biti amortizovana versatilnoscu tih igraca, od kojih neki mogu da skliznu na 2, a neki da se podignu na 4. Osim toga, prilicno su jasno podeljeni u dve grupe po ocekivanom protagonizmu, odnosno pomaganju sa klupe. Jedini koji mi visi po mnogo osnova je Davidovac i tu nisam pametan kako ce ga Radonja koristiti, na kojoj poziciji, sa kojom ulogom i minutazom, sa kim u petorci.

Hallins je najslicniji Dobricu. I po poziciji (swingman) i po skillsetu. Njegova upgradeovana verzija u smislu ballhandlinga i kreacije za sebe, dok je Dobric vrv konstantniji na sutu za 3. Videcemo. Mislim da od Hallinsa ne mozemo ocekivati nista u smislu kreacije za tim, pa je zato bas daleko i od Waldena i od Loyda, koji su kod nas imali uloge kombo bekova, doduse silom prilika.

A ja ti opet kazem da gresis, talentata ima sasvim dovoljno. Ali, treba raditi i boriti se za tu decu, prepoznati, pomoci i dati im sansu. Deca su zrtve paradigme sveta koji im se predstavlja mahom preko medija gde ubrajam, naravno, i internet. "Contenti" raznih vrsta im okupiraju vreme. To je do roditelja da amortizuju. Ne da sprece, jer je nemoguce dete uskratiti za npr. telefon, vec ogranice. Ipak, tema mojih postova su specificna deca, a ne deca u globalu. To su deca koja su "zarazena" kosarkom, koja su uspela da, pored svih izazova sa strane, stave kosarku na prvo ili bar drugo mesto, iza skole. Koja imaju zar u ocima i zelju za ucenjem i napretkom. I neupitan talenat. Tacno je da se fizicka aktivnost kod dece godinama zanemaruje i to je jedna od agendi protiv koje moramo kao drustvo da se borimo. Medjutim, uvek ima dece koja rade naporno, preko nedelje u klubu i van njega, plus 3 casa fizickog i utakmica ili dve preko vikenda. Hoce deca da rade i to nije sporno. Sporno je sa kim rade i kako. Sporno je sto im tatin sin uzima mesto. Sporna je selekcija koja od mladjih pionira forsira akcelerante, jer je tom nekom "treneru" vazniji rezultat u apsolutno nebitnom pionirskom takmicenju od prepoznavanja i forsiranja talenata. Zato se nekome ko nije dovoljno duboko usao u problematiku cini da nema perspektivne dece. Kako da ih vidi, kada nisu u "izlogu". Neki nisu cak ni u radnji, vec negde u magacinu, skupljaju prasinu. Nema nikoga da ih izvuce na svetlo pozornice i ta deca pre ili kasnije napustaju sport. Nebrojeni su takvi primeri, ne bih da navodim imena, mesta i vreme jer to nikome nista ne znaci. Ali mogu da navedem jedan ekstremni egzemplar koji je svima poznat. Mali Luka Doncic odlazi u Tursku kao klinac od 13-14 godina, gde ga odbijaju jer navodno nije talentovan. Srecom, odlazi u Real iste godine gde je dijametralno suprotan odgovor struke. Ostalo je istorija. Na jednog Luku koji je uspeo dolazi stotine anonimnih decaka slicnog talenta koji ne uspevaju, iz ovog ili onog razloga. Da spomenem jos jedan poznati primer, nama Zvezdasima blizi. Guduric, koji je daleko od talenta Luke, ali ipak dovoljno kvalitetan i za seniorsku reprezentaciju Srbije, je bio na korak od pozajmice u MZT iz Skoplja. Posle toga mu se vrv smesila neka Rumunija ili druga grcka liga. Gotovo, reseno, odluceno od strane kluba. Igrom sudbine, u tom periodu se povredjuje Dangubic i Gudura ipak ostaje u Zvezdi. Eto, taj jedan (ne)srecni slucaj je potpuno promenio njegovu karijeru, ali i pomogao nasoj reprezentativnoj kosarci. Opet, na jednog Guduru kome su zvezde bile naklonjene, dolaze hiljade drugih koji su ili izgubili sansu u kosarci, ili izgubili silne godine jer su klubovi i struke u njima pogresno procenili njihov talenat. Kosarka u nasoj zemlji se oslanja na slucaj, na srecu. Katastrofalno se radi na svim nivoima, sa svim uzrasnim kategorijama. Izazov jeste veci jer smo geografski manji, ali to treba da isprovocira jos veci rad i trud, a desilo se potpuno suprotno. Nemamo trenere, hiljade nasih trenera srednje generacije, koji su trebali da budu spona izmedju starijih velicina poput Prof. Ace Nikolica, Dude Ivkovica, Karija Pesica, Ranka Zeravice i mladjih kolega koji tek dolaze, su otisli trbuhom za kruhom u Kinu, Rumuniju i gde sve ne. I ostavili veliku prazninu i manjak autoriteta, edukacije, nadzora. A kada nema macke, misevi kolo vode. Sistemski smo omanuli, a tonemo sve dublje. No, talenat koji je Bogom dan, ne gleda na zemaljske probleme. On je nazavisan od njih, sta vise, sto je situacija objektivno teza, to ima vise talenata, da bi se odrzala ravnoteza i zadovoljio zakon homeostaze. Zato ne treba napadati decu da su ovakva ili onakva, deca su sjajna. Mi matori smo problem. Treba svako od nas da se pogleda u ogledalo i upita se da li moze nesto da doprinese poboljsanju situacije, konkretno u kosarci. I jos jedna stvar, licne prirode. Zamolio bih te da nasu zemlju zoves i pises kao Srbija, a ne kao svrbija, smrdija i slicno. Meni jako smetaju ti pogrdni nazivi za moju domovinu, koja je valjda i tvoja, ziveo ti trenutno u njoj ili ne. Tesko stanje u nasoj domovini nas mora naterati da radimo na tome da popravljamo stvari, a ne da je vredjamo i nipodastavamo. Kao i sa nasom decom, uostalom.

Svako, pa i ti Takeshi_Kovacs, bira u sta ce da veruje. Tako npr. neko izabere da veruje da u klubovima sirom Srbije igraju samo najbolja i najperspektivnija deca. Da su treneri strucni i dobri pedagozi. Da nema pritisaka, potplacivanja, nepotizma, kombinacija raznih vrsta. Jednom recju, izabere da ne vidi i ne cuje hiljade primera koji govore suprotno. Ili ga to jednostavno ne zanima. I to je ok, razumem da to nije fokus paznje vecine koja prate kosarku. Ali isto tako, ti isti treba da razumeju da postoje ljudi koji gledaju, slusaju, prate, analiziraju upravo ove probleme koji su postali sistemski, dakle uredjeni i organizovani, podrzani od sistema. I kao takvi imaju ogromne negativne posledice po razvoj kosarke u Srbiji. Da, ovo zaista jeste decija prica. Ali ne zbog infantilnosti u procesu mog logickog zakljucivanja, vec zbog toga sto se radi o deci. Imam jos slicnih decijih kosarkaskih prica, bar stotinak, sa raznih mesta i vremenskih koordinata ove nase divne Srbije. I sve su iz prve ruke, autenticne, vidjene sopstvenim ocima. I iza svake stojim sa 100% kredibiliteta, kojeg, ispoljenog kroz postove, valjda imam na ovom forumu, bar kod onih ljudi koji redovno citaju i prate sta pisem. Ova jedna vinjeta, slicica izvadjena is spila koji se povecava svakim danom u poslednjih 15-20 godina, je uptavo to - ilustracija. Sama po sebi mozda ne znaci nista, ali kada se nakupi stotine takvih ilustracija, onda vec postoje indicije o trendu u sistemu vodjenja mladjih kategorija. Nije krunski dokaz bilo cega, jer nismo na sudu. I ne znam kakav krunski dokaz se ocekuje dok se sedi u fotelji i tipka po tastaturi? Da neko posalje video snimak primanja mita ili audio zapis telefenskog razgovora u kome se zavrsava kombinacija? To se nece dobiti. Krunski dokazi se mogu dobiti kada se zavrnu rukavi, krene po klubovima u Srbiji, potrosi gomila vremena, materijalnih i emotivnih resursa i to gura jedno 10-ak godina, za pocetak. Onda bi se mozda i videlo koliko ima talentovane dece i kako i zasto vecina njih nikada ne dobije pravu sansu. Nije sve tu do klubova, naravno. Gomila socijalnih i psiholoskih faktora igra ulogu, kao i uticaj porodica, menadzera. Jedna krajnje ozbiljna prica koja je po formi decija, jer su tema deca, ali po svojoj sustini personifikacija borbe protiv loseg sistema u losem sistemu, protiv Hidre kojoj uvek na mestu odsecene glave izraste nova. Ja znam sta sam sve video i cuo. Delice toga nekada podelim ovde, kada se ukaze prilika, trudeci se da ne budem previse napadan i naporan u insistiranju na jednoj temi. Srecom, ima ljudi koji dobro poznaju situaciju sa decom u kosarci, neki pisu malo manje, neki malo vise. Ali je bitno da pisu i to jako kvalitetno i istinito. Istina... Sta je istina? Da li je istina "ono sto se mi dogovorimo, drugovi"? Ili nesto sto se ponovi hiljadu puta? Ili nesto u sta odlucis da verujes? To je na svakome da izvaga, istrazi, proceni. Kako god i sta god, fokus mora biti na deci, nasoj deci. Moramo ih zastiti jer je to nasa obaveza. Jer imamo zavet predaka, nadam se i promisao o buducnosti. Mi imamo srecu da imamo izuzetnu decu u bilo kojoj sferi zivota, bilo da je nauka, umetnost ili sport u pitanju. Kosarka svakako nije izuzetak, naprotiv. Nase je da ih prepoznamo i izguramo temo gde zasluzuju da budu.

Ima dobrih klinaca koliko hoces. Problem je struka i nepotizam/korupcija u klubovima od pionira pa na gore. Samim tim i selekcija je nakaradna. Ispricano hiljadu puta u detalje. Ali najlakse je napasti decu da su netalentovana. Licni primer. Bio pocetkom jula na Zlatiboru. Setnja, kuliranje i odmor. Odem jedno jutro na basket i tamo zateknem 6-7 klinaca i jednog momka od 25-26. Krenemo da cepamo 3 na 3. Basket se pretvorio u duel dva klinca od kojih je jedan 2004, a drugi 2005. godiste. Uzivanje bilo gledati kako deca igraju. Nije mi palo na pamet da se kurcim i forsiram, izvodio sam lopte, skakao (koliko sam mogao) i napravio koji blok za ovog klinca iz moje ekipe. Skupili se ljudi, gledaju, navijaju, aplaudiraju, atmosfera kao na utakmici. A klinci samo sipaju, milina gledati te poteze. Posle basketa pitam ja njih dvojicu odakle su i gde treniraju. Stariji kaze da je iz Bg, da je bio rezerva u svom klubu (ime kluba poznato meni) i da je zaigrao tek krajem sezone kada su se trojica iz spoljne linije povredila. Kada su pustili dete da igra i uzima loptu, umalo ih je odveo na zavrsni turnir kadeta, uprkos povredama "nosilaca". Kazem mu ja, pa dobro, dokazao si se, imaces mesto startera u sledecoj sezoni. Decko se samo nasmejao i rekao: Tesko. Ali boricu se. Visok je oko 190cm, neki 1 na 2 kombo, nevidjeno brz i skocan. Na sve to sjajan sut, na ulazu obe ruke koristi. Mladji je iz Bora, takodje veliki talenat. Pitam ga jel ga zvao neko iz vecih klubova, jel bio makar na sirem spisku reprezentacije. Kaze decko, niko ga nije nigde zvao. Oko 195cm, atleta, dobar sut, ulaz, skok, odbrana. Ako ova dva random klinca koje slucajno upoznah nisu ni blizu nekom "prvom esalonu" u svojim godistima, pomislio bi neko da smo mi kosarkaska velesila koja ima na desetine boljih od njih i da godinama dominiramo u mladjim kategorijama. A u realnosti nije tako. Kada vec pricam o klincima na Zlatiboru, bio je i jedan nizak mrsavko koji je visio na kosevima po ceo dan. Kada god prodjem, on je bio tu, sutirao, neumorno vezbao levi i desni ulaz. Njegove fizikalije i tehnika nisu na nivou prethodne dvojice, ali njegova strast prema kosarci je u najmanju fuku u istom rangu. I sa njim sam pricao, kaze dete da je iz Leskovca, da je nekada trenirao ali je prestao. Zasto, pitam ga ja. Kaze mali, zato sto malo, malo, pa trener ne dodje na trening. E sad, mogu samo da zamislim kakve bi sve price izasle na svetlo dana i kakvi klinci bi se izvukli iz teske ilegale kada bi postojalo neko kosarkasko telo koje bi zapravo radilo posao skautiranja i pracenja klinaca po Srbiji. A onda da ih kvalitetna struka preuzme i oblikuje u najbolje verzije sebe. Utopija. Zato nam i propada kosarka.

Dobro je da ga je jos neko gledao, vec sam poceo da se tripujem 😄 Nisu mi bas najjasnije konstatacije iz ova dva bolda. Bogdan je definicija skolovanog kosarkasa, dijametralno je suprotan od nekog divljaka koga treba tolerisati zarad... Ne znam cega. Kod njega znas sta dobijas, posebno u odbrani i neupitnoj spremnosti da se podredi kolektivu. A te dve stavke su za Radonju kljucne, koliko znam. Slazem se da nije neki trpac, ali daleko od toga da ne ume da postize poene. Itekako ume i ta sa velikom raznovrsnoscu. Kod nas bi mogao da igra sekundarnog kreatora sa pozicija 2 ili 3, gde bas nedostaje kreacije. Hoce da doda i dobar je u tome. Fajter, radi sve na terenu, sto bi rekli glue guy. Da ponovim, ne verujem da je skup, cim igra u Kijevu. Za takvav profil igraca mora da ima lufta, posebno u timu koji je neki donji dom EL i koji mora da igra na hustle. E da, belac je. 😁

U razmisljanju o potencijalnom popunjavanju nase spoljne linije, setih se svog posta od 5. marta ove godine. I dalje mi je aktuelna prica jer bi bio dobar fit na postojeci roster, a aktuelno je i pitanje sa kraja posta. "Lider ukrajinske lige Kyiv basket, igrac Bogdan Bliznyuk. 25 godina, 198cm, 98kg, pokriva pozicije od 1 do 3, ali je primarno swingman. Skolovan (i kosarkaski) u USA - od srednje skole Todd Beamer Titans do Eastern Washington univerziteta. Nije draftovan. Slucajno sam naleteo na utakmicu Kyiv basketa pre mesec-dva i bukvalno se sokirao kvalitetom ovog igraca, za koga ranije nikad nisam ni cuo. Iz minuta u minut odusevljenje je raslo, classy moves su se redjali kao na traci. Levi roling, leva ruka zavrsava, flouter, up and under, cross over, no look pass, trojka... U pet poseda decko je pokazao vise kosarke nego 70% EL igraca koje pratim godinama. Ok, pomislih, vrv je rupa u odbrani. Ali nije. Lagano ispraca nogama sve od 1 do 4, odbrana u stavu skolska, ruke pored tela, a kod odbrane suta pravilno podignute. Odlicno koristi svoj dobar frame na obe strane terena, hussle igrac kad zatreba, a tehnika sjajna. Ima mozak, ima pas, ne siluje, uvek trazi najbolje resenje. Pravi igrac za determinisan sistem kakav forsira Radonja. Pogledao sam jos dva njegova meca i utisak nije izbledeo. Onda sam, iskreno, zaboravio na njega usled presinga svakodnevnice, sve do ovih postova o rosteru za sledecu sezonu. Vidim da su mu brojke sa koledza ( u poslednje dve godine imao 21 ppg, 4 apg, 6.6 rpg) znacajno bolje nego u Kyiv basketu, zaista se preko njegove statistike u ukrajinskom timu ne moze reci da dominira (10,5 ppg, 3 apg, 5 rpg). Medjutim, na tom malom uzorku gde sam ga gledao, bilo je ocigledno da ga je trener Bagatskis potpuno podredio timu, sto ovaj bezpogovorno ispunjava, iako je i preko eye testa potpuno jasno da Bliznyuk moze lagano da natrpa svakome 20+. Pa eto, da pitam cenjene forumase koji mnogo vise od mene prate evropske lige, da li ga je neko gledao i ako jeste, kakvo misljenje ima o njemu - vredi li ga razmatrati kao pojacanje, ili sam ja uleteo na jedine 3 tekme gde je pokidao 🙂Po onome sto sam video, on je perfect fit Radonjinom sistemu + ima kvalitet, a ne verujem da je mnogo skup."

Ako je uopste bitno, ipak vidim Dzonija pre nego Natea kao startera na kecu. Bice tu i Lazica u startnih 5, kad bude trebalo hapsiti nekog od pocetka. Sa izuzetkom pozicije C, za koju ocekujemo da se popuni ovih dana, dobra kompozicija rostera. Bar na papiru i u skladu sa mogucnostima. Oporavljeni Jovic bi bio dobar fit na ovaj tim, jer imamo mogucnost da Dzonija prebacimo na 2, cak i Waltersa u nekim varijantama. Imamo dosta tweenera - Dobric, Kalina, Dzoni, Luka, moze cak i Hallins na 3 u nekom ultra smallballu. Dosta taktickih opcija i fleksibilan roster, sto je svakako plus. Da dodje i taj centar, pa da krenemo da radimo. Najbitnije je da budemo zdravi tokom sezone i da puste bar odredjeni broj navijaca u halu, pa se posibamo sa svima.

Two-way atleta koji u odbrani moze da pokrpi Dzonija i Vanilicu. Upgrade Dobrica u ballhandlingu i kreiranju za sebe. Igrac ciji ce USG% biti na nivou ostalih nosilaca. Austin Hollins. Moja predvidjanja su bila korektna, sada da vidimo kako to sljaka u praksi. Nesumnjivo Radonjin tip igraca, a kome da verujemo ako ne njemu. Ja zadovoljan, dobro nam dosao.