Radoye

I, ko se nudi da radi temu za Barselonu?

To majstore!

To. Ne mozes da se vratis odakle si otisao jer to vise ne postoji, u medjuvremenu se promenilo barem koliko se i ti promenis za to vreme. Mene nekad puca nostalgija za nekim mestima i ljudima ali dosta toga sto mi ovde nedostaje danas vise ni fizicki ne postoji. Ne znam kako bih se osecao da se nisam odselio i da sam sve vreme bio tamo, da li bi me isto ovako ponekad hvatalo da mi nedostaje to cega vise nema ili ne. Uglavnom, svaka nostalgija konacno prodje cim posetim Srbiju - jer svaki razlog koji je bio validan kad sam iz nje odlazio jos uvek je validan, mozda jos i vise. Uvek me tuga uhvati kada vidim koliko je sve oronulo i propalo, kako se ljudi zlopate i tesko zive. Uvek popizdim i hocu da se bijem cim moram da stupim u kontakt sa zvanicnom drzavom (olicenom da li u zdravstvu, sudovima, policiji, whatever - a takva su vremena naisla da tebi dragi ljudi stare, oboljevaju, umiru, pa uvek treba nesto da se juri i sredjuje sa zvanicnim organima). Nakon par dana u Srbiji ja ponovo propusim i vratim se svim losim navikama kojih sam se u medjuvremenu otarasio. Nakon 2 nedelje posvadjam se sa svima i jedva cekam da se vratim u Kanadu.

Ne znam kol'ko su me razumeli, ali znam da nisu imali izbora ako su hteli mir u kuci. Ne zato sto bih ja nesto posebno kukao nego zato sto bih se penjao po lusterima 🤣 keva i dandanas prica koliko sam bio nemiran i da je jedini nacin da me "smire" bilo da se cuje neki motor. Kad god bi automobili prolazili ulicom (selo, kuca dalje od glavne dzade, nema saobracaja osim iza 2 popodne kad ljudi dolaze s posla pa je svaki auto dogadjaj) ja bih prestajao da radim stagod sam vec radio i fascinirano slusao brujanje motora. Kad sam bio 2-3 godine deda mehanicar se hvalio musterijama da ja po zvuku prepoznajem svaki automobil. Isto ako je na TV bilo nekakvih automobila ja bih mirno sedeo i gledao umesto da moraju da brinu gde sam i da li pravim neku stetu. Najcesce bih otisao kod dede u radionicu (deda i baba nisu daleko stanovali u drugoj ulici, gledali smo se preko baste pa sam od najmanjih nogu umeo sam da odem do njih) i onda mu "pomagao" - ustvari, nevidjeno ga smarao i smetao mu ali deda je za mene imao beskrajno strpljenja...

VN Ardena 1904, 18-togodisnji Britanac Sesil Bjanki na bolidu Volsli, 12 litara, 96 KS, 1300 o/min cetvorocilindricni motor postavljen horizontalno (kao bokser, ali samo jedna polovina) zbog sto nizeg tezista, maksimalna brzina oko 120 km/h / 75 milja na sat.

Ovo je verzija s albuma, bolja je singl verzija ali nema je na YT

Ima jos dosta toga sto je isprobano samo u teoretskoj fazi sto se tice aerodinamike ali jos nije dobilo prakticnu primenu - npr anularno krilo Sto se tice teorije tu se manje-vise vec sve zna, puno toga je isprobano po vazdusnim tunelima i u CFD simulatorima sto tek ceka da zazivi u praksi. Delom je razlog sto mnoge od ovih novih ideja zahtevaju i nove materijale koji su jos uvek skupi, a delom zato sto i ovo sto sada imamo sasvim dobro radi posao. U onom momentu kada cena eksploatacije letelica konvencionalnog dizajna nadmasi cenu eksploatacije ovakvih futuristickih koncepata, oni ce zaziveti i u praksi. Kod auto-trka stvar je drugacija, tu je razvoj aerodinamike uslovljen pravilima (koja se periodicno menjaju) i tu je fora da se napravi najefikasniji dizajn unutar datog seta parametara. Kad bi se aerodinamicarima u auto-sportu dale odresene ruke da mogu da naprave trkacki auto po svojoj volji onda bi situacija bila slicna onoj u kojoj se nalaze ovi pri vazduhoplovstvu, a trkacki automobili bi izgledali drasticno drugacije nego danas. Jer zapravo klasican trkacki bolid jednosed sa otkrivenim tockovima i krilima napred i pozadi je jedan izuzetno aerodinamicki neefikasan koncept.

Samo davaj!

To care, daj jos!!! 😄