Radoye

Ja uglavnom ovo trosim: https://www.hopcity.com/beers/barking-squirrel/ ili ovo: https://lagunitas.com/beer/ipa To su mi onako go to it varijante za svaku priliku, a kad mi se pije nesto lakse onda ili ovo: https://steamwhistle.ca/ ili neki istocnoevropski lager - neka Poljska, Ceska, Slovacka i ostali Balkani i Pribaltici. A zimi moze i neki stout ili wit zavisno od raspolozenja.

Meni je od ovih sto su do sada nezauzete otvorena Austrija i od Rusije nadalje. Pa ako nece Ascari Austriju uzecu je ja, a za ono na kraju sezone cemo se jos dogovoriti.

Tema za pankeraj i srodne mu milozvuke 🙂

Ma neka bude sreda-cetvrtak, samo da se unapred zna ko ce da radi. Da ne bude posle da nije niko ili da trojica krenu da pisu. Ja mogu da uskocim vikende koji se ne poklapaju sa Indijem (naravno kad prodje frka oko Meseca Maja).

Moj pokojni cale je u mladosti nesto kao vozio moto-trke dok nije doziveo tesku nesrecu i povrede glave koje su ga bacile u komu, lekari su cak hteli da ga iskljuce s aparata ali nekako je pretekao. Ali naravno kako to vec biva s takvim povredama ne i bez posledica. On se savrseno secao svega do te nesrecne 1970. a nakon toga mu je sve bilo ispretumbano - izmedju ostalih problema koje je do kraja zivota vukao jedan od najvecih bio je problem sa kratkorocnom memorijom, nije nikako mogao da pohvata to sto se trenutno dogadja. Kasnije mu se to nekako vec spakuje, manje-vise OK ali recimo gledati fudbalsku utakmicu s njim je bilo svakih 10 minuta pitanje a ko to igra i koji je rezultat. On je celog zivota imao to sto ti kazes, njemu je vreme stalo u momentu nesrece, uvek je pricao o ljudima koji su davno mrtvi i kafanama koje vise ne postoje, o dozivljajima iz vojske, stalno je ziveo u proslosti i zudeo za tim vremenima i bivao razocaran kad bi po n-ti put ponovo saznao da neko ili nesto njemu drago vise ne postoji jer je svet u medjuvremenu nastavio da se menja. Ne daj boze nikome takvu sudbinu.

I, ko se nudi da radi temu za Barselonu?

To majstore!

To. Ne mozes da se vratis odakle si otisao jer to vise ne postoji, u medjuvremenu se promenilo barem koliko se i ti promenis za to vreme. Mene nekad puca nostalgija za nekim mestima i ljudima ali dosta toga sto mi ovde nedostaje danas vise ni fizicki ne postoji. Ne znam kako bih se osecao da se nisam odselio i da sam sve vreme bio tamo, da li bi me isto ovako ponekad hvatalo da mi nedostaje to cega vise nema ili ne. Uglavnom, svaka nostalgija konacno prodje cim posetim Srbiju - jer svaki razlog koji je bio validan kad sam iz nje odlazio jos uvek je validan, mozda jos i vise. Uvek me tuga uhvati kada vidim koliko je sve oronulo i propalo, kako se ljudi zlopate i tesko zive. Uvek popizdim i hocu da se bijem cim moram da stupim u kontakt sa zvanicnom drzavom (olicenom da li u zdravstvu, sudovima, policiji, whatever - a takva su vremena naisla da tebi dragi ljudi stare, oboljevaju, umiru, pa uvek treba nesto da se juri i sredjuje sa zvanicnim organima). Nakon par dana u Srbiji ja ponovo propusim i vratim se svim losim navikama kojih sam se u medjuvremenu otarasio. Nakon 2 nedelje posvadjam se sa svima i jedva cekam da se vratim u Kanadu.

Ne znam kol'ko su me razumeli, ali znam da nisu imali izbora ako su hteli mir u kuci. Ne zato sto bih ja nesto posebno kukao nego zato sto bih se penjao po lusterima 🤣 keva i dandanas prica koliko sam bio nemiran i da je jedini nacin da me "smire" bilo da se cuje neki motor. Kad god bi automobili prolazili ulicom (selo, kuca dalje od glavne dzade, nema saobracaja osim iza 2 popodne kad ljudi dolaze s posla pa je svaki auto dogadjaj) ja bih prestajao da radim stagod sam vec radio i fascinirano slusao brujanje motora. Kad sam bio 2-3 godine deda mehanicar se hvalio musterijama da ja po zvuku prepoznajem svaki automobil. Isto ako je na TV bilo nekakvih automobila ja bih mirno sedeo i gledao umesto da moraju da brinu gde sam i da li pravim neku stetu. Najcesce bih otisao kod dede u radionicu (deda i baba nisu daleko stanovali u drugoj ulici, gledali smo se preko baste pa sam od najmanjih nogu umeo sam da odem do njih) i onda mu "pomagao" - ustvari, nevidjeno ga smarao i smetao mu ali deda je za mene imao beskrajno strpljenja...

VN Ardena 1904, 18-togodisnji Britanac Sesil Bjanki na bolidu Volsli, 12 litara, 96 KS, 1300 o/min cetvorocilindricni motor postavljen horizontalno (kao bokser, ali samo jedna polovina) zbog sto nizeg tezista, maksimalna brzina oko 120 km/h / 75 milja na sat.

Ovo je verzija s albuma, bolja je singl verzija ali nema je na YT