Leaderboard

Moram da sročim post dok sam još pod emocijama, da se oprostim od čovjeka koji mi nije bio kao otac nego je bio otac umjesto oca, s obzirom da sam dijete razvedenog braka i odrastao sam sa majkom. Pa iako sam imao živog oca kog sam viđao s vremena na vrijeme a u jednom kratkom periodu života čak i živio s njim, njegov uticaj na mene je ostao onoliko skroman koliko susret sa slučajnim putnikom u vozu na nekoj lokalnoj relaciji. Sad će svi da pišu biografije i hvalospjeve a ja bih se osvrnuo na moj lični odnos sa Duletom i kako smo živjeli jedan pored drugog a da se nikad ne sretnemo tet-a-tet. Dule mora da je znao na nekom nivou da ima značajan uticaj na grobarsku populaciju ali nisam siguran da nas je doživljavao kao svoju vanbračnu djecu kao što smo mi doživljavali njega kao očinsku figuru. Prešao sam ovdje već na govor u množini iako pričam o sebi jer sam siguran da imam još dosta braće razbacane po Balkanu i šire, koju nikad neću ni sresti ni upoznati a koji danas osjećaju isti, nenadoknadiv gubitak. Takav je bio uticaj Duletov. Nemam neko dobro mjesto da ubacim Željka u priču pa ću iskoristiti momentum i još jedno porodično poređenje, o moja dva pradjeda, dva brata, koji su zajedno podizali domaćinstvo, tako što je jedan privređivao na željeznici a drugi se, u njegovom stalnom odsustvu, brinuo o porodicama i jednog i drugog. U toj priči Željko je stric, željezničar, koji se vraća kući izdaleka posle dugo vremena i donosi velike i skupe poklone za svako dijete, materijalne i nematerijalne. S druge strane, Dule je otac, neko koje tu i kad nije, figura od autoriteta čija se sluša bez pogovora i kog svi zovu “bajo”. Moj bajo. Željko je gradio kuću a Dule porodicu. No da se vratimo malo na sami početak. Moj prvi svjesni susret sa Duletom je bio u njegovom drugom mandatu u Partizanu, prvog se zbog mladosti ne sjećam uopšte. To je vrjeme s početka vijeka kad nisu postojale društvene mreže i portali pa se svaka veza s voljenim klubom svodila na ono što lično doživiš uživo na utakmicama. Moram pošteno priznati da su počeci našeg odnosa bili dosta problematični jer je solidan period postojao gotovo konsenzus da on nije trener za nas. Još je Gan bio u pamćenju mnogih a nije pomoglo ni što su rezultati, osim u domaćoj ligi, bili jako siromašni. Tako da sam i ja potpao pod taj narativ. Dijelom se mogu opravdati mladošću i vrelom krvlju a dio ide isključivo meni na dušu. Nije pomoglo ni što sam se, ubrzo nakon što je ustoličen za trenera, iz Beograda vratio u Sarajevo na studije, pa se moj odnos sa klubom par godina sveo maltene na rezultat na teletekstu. Negdje polovinom prve decenije 21. vijeka počinje da se omasovljava kablovska televizija u domaćinstvima i tako se obnavlja moja konekcija sa Partizanom koju sam dugo priželjkivao, te sa Duletom kao nešto usputno i neizbježno. Nekako u ovom periodu i klub počinje rasti na evropskom nivou pa se više medijskog prostora poklanja i tvorcu tog uspjeha, a na, u to vrijeme još uvijek skromnom Youtubeu, počinju se pojavljivati sad već legendarne konferencije za štampu posle utakmica. I u toj atmosferi, zajedno smo rasli Dule ja i ti… Po prvi put posle dugo vremena u životu sam upoznao čovjeka koji mi je s ekrana rekao (s obzirom da sam iz miješanog braka i da sam odrastao u manje-više čistim etničkim sredinama) da ne moram da budem jedno ili drugo. Ili oba. Ili nijedno ni drugo nego nešto sasvim treće. I svoje. I da je to sasvim u redu. Neću se baviti istorijom i hronologijom koja je dobro poznata, osvrnuo bih se na ono što sam od Duleta naučio i usvojio, u svom životu i biću, od tada pa do ovog dana. I ubuduće. I zauvijek. A to su: - jedinstvo u porodici, - požrtvovanje preko granica mogućnosti za prave vrijednosti, lične i društvene, - Iskrenost po svaku cijenu (ovo mi je donijelo više miran san nego korist u životu), - kosmopolitizam, - kultura i obrazovanje, - sloboda izbora i liberalizam, te - da je ponekad jedini ispravan način ophođenja sa drugom osobom ta da ga pošalješ u pičku materinu. Možda sam to sve usvojio od njega a možda je to sve vrijeme čučalo u meni i čekalo da se oslobodi, no nesumnjivo da je baš on bio taj katalizator promjene. Zahvaljujući njemu ja sam oslobođen. Lično tebi Dule, riječi kojima se opraštam od tebe, nadam se samo za neko vrijeme a ne zauvijek: Danas, u vihoru neprekidnih društvenih promjena, otišao si noseći Partizan u srcu i baklju slobode u ruci, i ostavio nas da tu ljubav i tu baklju nosimo dalje. I za tebe. I dok god to bude trebalo. Ja sam izgubio oca, svijet je izgubio čovjeka. Neka ti je vječna slava i hvala ti do neba.

Nikoga nije ostavljao ravnodušnim, kontroverzan u rečima i postupcima. I dobar i loš, heroj i grešnik, borac, posvećenik, emocija, umetnik. Međutim, kada se sve bude sabralo, kao što je slučaj i kod drugih ljudi koji se izdvajaju iz mase, prevladaće to da je pomerao granice košarke, kojoj je fanatično pripadao, da je govorio protiv zla koje je zavladalo Srbijom i da je crno-belom svetu podario nezaboravne i neuporedive ne trenutke nego periode. Hvala mu na tome. Neka mu je prosto sve, laka mu zemlja i počivao u miru.

Oduvek sam mišljenja da kad je smrt u pitanju nema reči kojim čovek može da iskaže žaljenje do kraja, sve je malo u odnosu na konacnost tog ishoda, tako da nemam ništa pametnije od neka mu je laka zemlja i hvala mu na svemu. Braćo moja iskreno saučešće zbog zajednickog gubitka.

Izgoreo je u svojoj strasti čovjek čudan, prijek, isključiv, ponekad agresivan. Možda smo imali trofejnije, ali nismo imali odanijeg. Možda smo imali pametnije, ali nismo imali hrabrijeg. Umro je čovjek koji se nije plašio da svoj zanat mjeri savršenstvom. Stalo je srce Partizana.

Dva sata ne mogu da se smirim... Sećam se kad me je lično on spasao od batina na kraju utakmice u Zagrebu kad je na dodeli pehara ostalo samo desetak razbacanih Grobara a neki redar Purger, sa dvojicom kompanjona, penio na mene i moju bivšu kao morate da izađete, ja naravno zadrvio ne idem, izbacite me. General prišao, zamolio nas da izađemo, ja salutirao, izašao bez pogovora. Mnoge priče možemo da ispričamo i mnoge ćemo pričati u danima koji dolaze. Značajnijeg trenera nismo imali. Jednog dana, kada budemo imali svoju halu, svi znamo kako će se zvati

Čovek koji mi je “upropastio” jednu deceniju života te sam u nekim trenucima slabosti i nemoći pisao i neke ružne stvari o njemu… ali u dubini duše sam ga kao ljubitelj sporta poštovao i priželjkivao nekog takvog i mom klubu, nekog ko će rastavljati evropske velikane na proste činioce, nekog ko će neke tamo talentovane klince lansirati u košarkašku vasionu, nekog ko će se za svoj klub boriti kao da sutra ne postoji… Počivaj u miru, biće još sportskih okršaja tamo gore…

Fino neko društvo ❤️

Nemojmo upadati u zamku upoređivanja, bar ne danas. Koga više voliš, tatu ili mamu... Veliki su i zaslužni za KKP obojica, svaki na svoj način.

Da dodam da je prelepa 1 stvar u svemu ovome - kako smo svi do jednog izignorisali Ex partizanovci temu. Dule nikada nije i nikada nece biti ex partizan. Svaka KKP glavna tema, svake godine, njegova je tema.

Koje smo mi svi pičketine kad čovjek malo razmisli, dozvolili smo onom pošumljenom govedu da uskrati Duletu ulazak u Arenu ... On je kao Partizan, majku mu jebem, Dule i Željko nisu. Izvinjavam se damama na ovo 'pičketine'... Žene su ionako hrabrije od nas.

Valensija ne da ne prosipa, vec ukoliko pobede Pao sledece kolo, mogu i na prvo mesto. Verovatno jedina ekipa koja ove sezone nije imala crnu seriju, uz Olimpijakos, neverovatno zrela sezona, za ekipu koja je ponovo novi kolac u takmicanju. Ogroman aplauz za Martineza👏

Kodi na poslednjih 5 utakmica 53 asis uz 13 iz Stvarno ne pamtim kod nas da je neko drzao taj tempo uz takvu minutazu Sinoc samo 1 iz za 36 min, nestvarno

Dule, čovek koji je možda i najzaslužniji za ovakvu pripadnost i privrženost Košarkaškom klubu Partizan nas partizanovaca. Čovek koji je bio i ostao veran košarci i KKP. Se sono rose, fioriranno; Ako su ruže, procvetaće. Dule Vujošević 1959-2026.

Žao mi je što nije dočekao da vidi pad nepomenika. Hvala mu za sve što je uradio za naš klub. Nema se tu šta više reći. U petak ćemo ga ispratiti kako dolikuje, bez obzira šta pošumljeni bude planirao i uradio. Vujošević Dule!!

Ovaj potez Dobrića me pomalo podseća na onu čuvenu akciju Vanje Grbića kad se prvo bacio preko reklama a samo 5 sekundi kasnije uspeo da osvoji poen za našu reporezentaciju.

Jebote, nisam ni mogao da zamislim da ću ovako da se raspadnem kada do ovoga dođe... Zauvek zahvalan Duletu za ljubav prema košarci i neke od najlepših trenutaka u mladosti.

ladno smo četvrti već za vikend kada bi noćas Grčka bombardovala Španiju.

Pa možemo bez njih dvojice svakako da pobedimo u jednom meču 16-plasirani Pariz, ali nikako da ostvarimo zacrtane timske ambicije. Carter se možda upali u KLS, do tad - mrka kapa, čovek igra bez samopouzdanja i bez definisane uloge, mnogo teška pozicija. Nadam se da će Nwori bar da legne da se raspuca protiv Asvela. Butlerov kanal mi deluje kao dublji plus je on igrač koji to kognitivno intenzivnije proživljava umesto Nwore koji ima kratko pamćenje što i nije loše za igrača tog tipa.

ne znam... ne mogu... nemam šta da kažem...

Mogli bi naši šabani da se ne brukaju i da objave i na društvenim mrežama koje imaju neuporedivo veći reach nego jebeni sajt nego se verovatno standardno titraju jaja najvećim debosima u crveno belom pa se plaše komentara.

Ta "pripizdina" je i dalje razvijenija država od ove naše metropole. Pritom, u košarci zaslužuju svaku pohvalu jer čuvaju čast domaćeg basketa bez kupovine igrača za reprezentaciju. Ali, jbg, nisu uz razne Vladimire pa su odmah "gadni".

Tuga do neba za sve ljubitelje kosarke u Srbiji, pa i u Evropi. Tek kad dodje do ovakvih momenata shvatis da onaj ko ti prica sve najbolje cesto i nije pravi prijatelj i suprotno. Shvatis da to rivalstvo nije neprijateljsko, shvatis da volis svog prvog komsiju koji se raduje pobedama tvog rivala, lika u skoli koji nosi majicu suparnickog tabora, kolege na poslu koji se smeje porazima tvog tima. Shvatis da je na kraju dana to sport, a ti ljudi upleteni u tu najdivniju sporednu stvar zivota mnogo vise od toga i same kosarke. Shvatis da jedni bez drugih ne mozemo, da nikad i ne bih pratio Zvezdu u toj meri i sa tim zarom da nije Partizana. Koliko je kosarka divna stvar i to sto nosi nema nijedan drugi sport. DV je pre svega uneo i buntovnicki duh u ovu Partizanstinu,a kasnije preneo i na promenu ovog sistema. Nema velike ljubavi bez velike radosti, ali i bez velike patnje... Rivalstvo nikada vise nece biti isto. Generale, pocivaj u miru!

Duboki naklon. Cigan sam, živce sam gubio, silne cigarete popušio, gutao knedle kada mi moj (pokojni) kum Bane analizira hladnokrvno tu, još jednu pobedu Partizana i zašto smo mi u tom momentu "KK SLedeća sezona" i "Evropska Zvezda"...Taj fini kulturni a znalački "podprc", sa punim pravom svih tih godina....A generacije samo pljušte i izlaze novi asovi a vi grabite na EL titulu 2010...Pa radost i ono "evo vam ga na" kada smo konačno pobedili Duletov Partizan. Prošle su godine, a on je od znalca i košarkaškog naučnika, postao u mojim očima, mudrac, čovek čije sam misli voleo da čujem, pročitam, vidim....Ja Cigan do koske, odajem iskrenu, ljudsku počast, neka je Duletu (i vašem ali se ne ljutite Grobari i našem, narodnom), pokoj duši i iskreno saučešće svima.

U svakom slučaju, jasno je da neko uzima lepe pare već nedeljama na berzanskoj trambolini, koja je rezultat različitih najava, pretnji i kreni-stani akcijanja.

iz drugog ugla

Bio pre neko dan na putovanju sa najboljim ortakom, Partizanovcem. Otac mu je preminuo pre par godina, ima sad klinca, porodicu itd... Ali je jedno veče u kasne sate, iako je bio plan da ustajemo rano krenuo da se otvara za neke stvara o ocu, i DV-u. Kao da je osetio... "Brate znas sta bi dao da vidim da Dule vodi još jednu sezonu Partizan... Jebes sve ovo, nikad me nije ni malo pipnulo ovo u prethodnim godinama, nije meni Željko Partizan" Nije bitno sta je u nastavku rekao za Zeljka. Na istom putovanju mi je rekao "Ne znam kako se tebi nije zadesilo da navijas za Partizan, mislim da je to trebalo da se desi" Nije lako biti navijac kluba koji se nadmeće protiv DV-a. To je jako zajeban combo, sa jedne strane boriti se protiv svojevrsnog makijaveliste, sa druge strane visegodisnja frustracija. Nije bilo nemoguce neimati frustracije, paoze se reci i komplekse od tog KKP-a. Uostalom dobar deo navijaca KKCZ je lecio te komplekse kroz Radonjic eru. Moja verovatno najveća košarkaška frustracija je to nekakvo klanje sa nadom protiv KKP, i onda ti kad se ponadaš dodje Vesely iz nekog cut inside-a napravi 2 plus 1, i usput natrpa faul Keselju i Bjelici. Dok DV stoji mirno u beloj kosulji "Sve je ovo normalno". Mozda su se nama ciganina podelile te karte da budemo Frazisr a on Ali. Sa razlogom je bio zlopamtilo Frazisr dugo godina. Ali je i pre sredjivanja tog odnosa bilo velikog poštovanja. Iako su to bila 2 sveta. Nikada nije grlio vazduh dodvoravajuci se publici (da mislim na to sto mislim, bez pretvaranja), a postoje par stvari u sportu koje najvise mrzim, a to su panjenka penal, kad igraci skidaju srebrnu medalju pri dodeli, i na prvom mestu pick me šlihtare publici, koji zlopoupotrebljavaju prengalasene emocije (pogotovo mase) za razlicite perfomanse radi nekakve patetike i aplauza. To DV nije bio. Možda me užasavao dok se pičkara sa sudijama (čak i kad nije oštećen), ali je mirno stajao dok je cela publika samo čekala najmanji znak sa njegove strane da naprave maniju sa ciljem božanstva. Za to od mene veliki respect. Čovek je era. Čovek je simbol, i do toga doći, to ostvariti, to ne moze svako. Na kraju krajeva, nije bitno sta ja mislim,i kako se osećam povodom ovoga, čovek je generisao odredjene emocije i sentimente koji su bili važan deo mnogih života. Manje je bitno što je to meni bila nekad i patetika, kojoj ste vi skloni..moram da priznam da je to jako humanistickimnebitan segment. Bitno je da ste se vi osecali zivim dok su vam se dešavale te stvari, ta era...

Ja sam još kao klinac sagorio na onom prvom, final 4 u Gentu. Čini mi se da se ni on nije nikada oporavio od tog kraja osamdesetih. Kao najrođeniji da mi je umro. Sama je suza krenula. Hvala ti Dule!🖤🤍🩶

Vaš najveći trener, uvijek bio i uvijek će ostati, svađao sam se sa drugarima koji navijaju za KKP zbog guranja u stranu Duleta i njegovih uspjeha otkako je Željko došao, davao je sve od sebe za Partizan i živio za Partizan 24/h dnevno, poslednji koji je od klinaca pravio igrače a prije svega trudio se da izgradi kompletne ličnosti. Od mene ima poštovanje, neka mu je laka crna zemlja.

Baskonija nakon Zvezde dobila Hapoel, Real i sad Makabi. Na svakoj utakmici su prebacili preko 100p, odnosno samo su Realu dali 98. Svaka im čast.

Imamo sve u svojim rukama, imali smo i pre 10 i pre 30 dana. Ako ispadnemo bice jer mi nismo zasluzili, kalkulacije me ne zanimaju uopste vec kako da dobijemo preostale dve.

Ne znam da li je istina da se Kodi dogovorio sa Olyjem ili nije, videce se. Ako jeste on je sa svim svojim vrlinama i manama najposteniji igrac koji je igrao kod nas. Dobio je zasluzene ovacije.

Mnoge stvari su se promenile od tada, i sama kosarka. Taj zeitgeist u kojem je Dule brusio i pobedjivao je svim navijacima Partizana izrazito drag, i drugaciji je od ovog skorasnjeg. Bilo je lako poistovetiti se sa njime, kada kao mali, mlad, siromasan i uporan mozes trudom i radom da uradis sve sto pozelis. Bajkovito, i nesto sa cime se identifikujes po svakoj liniji. Dule je bio i bice mnogo vise od trenera, neponovljiva licnost i vecna legenda za sve nas.

Sve kalkulacije padaju u vodu ako izgubimo od Asvela, a ni to ne bi bilo čudno, jer mi smo Zvezda.

Moj jedini upis na košarci... Strašno mi je žao Duleta, kao da mi je iz kuće. Saučešće Grobarima.

Btw, meni su Francisco i Elijah Bryant glavni kandidati za MVP-a uz standardnog Vezenkova. Nema šanse da bi Žalgiris bio tu gde jeste da Francisco ne igra kao lud cele sezone, a Bryant ima maltene 60-40-90 sezonu, za 2 je zapravo skoro na 62%, a za 3 39%, pri tome 16 poena 5.5 skokova i 3.4 asistencije po meču. Neverovatnu sezonu igra i kad god ga gledam deluje mi maltene kao neki light Luka Dončić, igra u svojoj brzini i veoma lagano.

Ja kad idem na meč bliži sam mesecu nego igraču... Sirotinjo i bogu si teška. 😅

da napisem koju i o najvecim iznenadjenjima ove sezone, kako pozitivno tako i negativno. da pocnemo sa najneprijatnijim iznenadjenjima... po predsezonskim ocekivanjima dva najveca razocaranja su orlando i clippersi. orlandu je trebalo jedno dva meseca da se bane probudi i razigra, sto jos uvek nije na najvisem nivou jer sutira najmanji broj trojki po utakmici jos od ruki sezone ali to je do (nepostojeceg) napada trenera mosleya, ali i brdo problema sa povredama. tamo kao da su vec svi jos na pola sezone digli ruke i jedva cekaju kraj sezone i da mosley dobije otkaz. mislim da je to izvesnije nego trejd banchera. clippersi krenuli u novu sezonu sa aspiracijom da budu medju najboljim ekipama u ligi i da izbore top6, ali umesto toga su krenuli sa 6-21 i od tada se bore za play-in, koji su izborili pre svega zahvaljuci sto se trecina konferencije trudi da izgubi. beal i paul su vec daleko zaboravljeni. prvi se povredio posle par utakmica a drugi je dobio zahvalnicu i poslat u raniju penziju nego sto je bilo ko ocekivao. zlobnici bi rekli da kada bi jos uvek igrali, ne bi bilo preokreta u sezoni baksuza iz los angelesa. postoji realna sansa da na kraju zavrse kao sedmi ili osmi i da se ipak plasiraju u playoff ali tesko da ce uraditi vise od toga. kako se sada cini, njih ce vise interesovati ono sto sledi nakon sezone. ko se jos seca da je chicago poceo sa 6-1...nekvalifikovanje chicaga u play-in i nije toliko iznenadjenje ali na nacin koji su se predali je ipak dosta sramotno, cak i za standarde jedne lose fransize kao sto su bullsi. pustiti sasvim solidne igrace a da se ne dobije ni jedan valjan pick je stvarno umece koje malo njih moze da izvede. mozda nakon onog trejda carusa je bilo ocigledno sta nas ceka i ove sezone. dolazi novi gm ali stari vlasnik je i dalje tu, bice tu par godina rebuilda i opet tavorenje na samom dnu. za memphis su ove sezone zaigrala cak 33 igraca. morant je opet imao svoj show na pocetku sezone kada je i dobio suspenziju od starne kluba. posle naravno dosle i povrede i posle i shutdown da se na miru tankuje. trejdovan je jackson koji je nedavno potpisao ugovor i sada se ceka i trejd moranta na leto pa da se krene ispocetka sa wellsom, edeyom, cowardom i novim igracem sa sledeceg drafta. grizzliesi su uvek imali dobar player development, tako da se moze ocekivati da ce uskoro opet biti u borbi za playoff. dodacu tu na brzaka i brooklyn samo zato sto su imali pet pika prve runde na proslogodisnjem draftu i kako se sada cini nece ni jedan od tih igraca biti u dve all-rookie ekipe… mozda tu ima jos mesta za neke timove ali ovo su ekipe koje su najvise razocarale, bar mene. neki honorable mentions su milwaukee, golden state, drugi deo sezone houstona, dallas, indiana pa i new orleans. charlotte je najprijatnije iznenadjenje, bar po projekcijama pre sezone. 4. decembra su imali skor 6-16 i bili su 12. na istoku. isla je prica da je ball spreman za novi izazov™ ali charles lee i ostatak trenerskog staffa se nije predavalo i krenuo je preokret. od tog 4.12. imaju peti net rating (prvi napad i peta odbrana) u ligi i to ubedljivo. od tog dana top 5 ekipe okc sas bos det i cha su ubedljivo iznad svih. odbrana da bude ovako dobra od ovih igraca je samo dokaz kakav posao su lee i drugari odradili ove sezone. bilo je dosta tesko znati kojom putanjom ce krenuti celticsi u novu sezonu. bilo je argumenata za oba pravca ali se na kraju ispostavilo da ono sto su neki govorili a to je da mazzulla nema sanse da tankuje, da se to na kraju i ispostavilo kao tacnim. cetiri vrlo vazna igraca su otisli, tatumov status nije bio poznat i cak su krenuli u sezonu sa 0-3 i uprkos time, nisu ni pomisljali da ce krenuti u tank, nego napasti playoff. sigurno da je bilo vec intela da se tatumov proces oporavljanja krece bolje nego sto se mislilo pa se nisu predavali. njegove minute delili igraci za koje niko nije bio siguran da imaju mesta u nba timu i od njih je trener napravio respektabilne igrace koji ce dobro doci sada u playoffu. phoenix je najvece iznenadjenje na zapadu. nakon fijaska sa durantom i konacnog odlaska beala, svi su ocekivali raspad i mucenje ali umesto toga su dobili odlicnog trenera u vidu bivseg asistenta cavsa - ott. vaskrsao je par igraca, koji su odigrali sezone karijere i eto ih na sedmom mestu. steta sto im je buducnost nije mnogo svetla ali bar je sadasnjost malo bolja nego sto se mislilo. spursi su do pre par dana imali sansu za prvo mesto na zapadu, sto je vrhunski podvig s obzirom na to kakva je masina thunder. ipak, oni mi nisu toliko iznenadjenje kao ekipe iznad samo zato sto imaju nenormalnog wembanyamu koji kako prolaze dani igra sve bolje i bolje. bilo je skepticizma kada je u pitanju johnson, ali je covek pokazao da moze i sam da vodi ekipu i da mu ne treba popovich. ovo je tek pocetak spursa koji ce opet, cini se, biti relevantni sledecih desetak godina... na kraju detroit, mozda i nezasluzeno tek peti na kao ovoj listi. ali ipak su imali najvecu brojku kada su ocekivane pobede u pitanju. bickerstaff opet pokazao da je vrhunski trener za regularnu sezonu. cunningham je bio lock za prvi all-nba team dok se nije razboleo. uprkos tome, ekipa nastavila da pobedjuje i da i dalje fura dosta agresivnu igru sa brutalnom odbranom. i dalje se cini da ih mnogi potcenjuju (ja npr) i da ne dobijaju respekt koji zasluzuju ali videcemo ubrzo kako ce reagovati na to u playoffu. ako nastave ovako trebali bi ici bar do finala konferencije. neki honorable mentionsi su hawksi koji su u nekoj seriji od 19-3 od all-star pauze. u tom periodu imaju bolji net rating cak i od oklahome. deluje da ce biti pet na istoku i da ce igrati protiv clevelanda. toronto se odlicno drzao u dobrom delu sezone ali u poslednje vreme padaju na tabeli i dosli su do toga da ni playoff nije siguran. uprkos tome odigrali su bolje nego sto se ocekivalo i zasluzuju da ih se spomene. da dodamo tu i portland kome je trener uhapsen nakon prve utakmice u sezoni i umesto toga je dosao asistent i uveo ih u minim play-in, sto i nije bas neki bogzna kakav uspeh ali imali su milion povreda i ova neverovatna situacija sa billupsom je ipak nesvakidasnja pa eto. sada malo puno i o igracima najpozitivnije iznenadnjenje i po meni glavni favorit za mip nagradu – alexander-walker. upao je u prvu postavu odlaskom younga i uopste se ne oseca izostanak bivseg all-stara. njegov saigrac jalen johnson jos jedan igrac koji je otisao korak iznad od onoga sto je vecina ocekivala. jenkins i duren iz detroita. prvi je apsolutno pokazao da moze biti pouzdana zamena za cunninghama kada je ovaj na klupi ili out. duren, prava masina i idealan partner pored zvezde pistonsa. bice zasluzeno u all-nba ekipi ove sezone. zanimljivo je da pistonsi nisu bili sigurni da li da mu daju ugovor pre sezone ali sada se ga morati platiti max. kod bostona tri igraca iako je bilo mesta za jos. queta – Niko nije ocekivao ovakav uspon od relativno nepoznatog igraca pre ove sezone. i vodeci dvojac brown i tatum – prvi zato sto je kao i u slucaju johnsona, neocekivano je nosio ekipu cele sezone i kao nagradu dobija prvi tim all-nba. a tatum naravno zbog ovog neverovatno povratka na teren i gde izgleda kao da je odsustvovao tek par meseci a ne skoro godinu dana. jaylon tyson u odsustvu strusa iz starne postave dobio vecu minutazu i apsolutno je opravdao svoje minute. 45% za tri ove sezone. dva rukija – vj edgecombe i collin murray-boyles buducnost sixersa i toronta. neki su krilnog centra toronta vec uporedili sa draymondom greenom zbog njegove odbrane. scottie barnes – levelupovao svoju odbranu ove sezone. dvojac iz charlottea – knueppel i diabate. prvi je najbolji trojkas lige kao ruki a drugi postao mnogo pouzdaniji igrac u odnosu na ono sto je bio prosle sezone. jaquez posle katastrofalne sofmor sezone, ove je odigrao fantasticno, pogotovo na pocetku sezone kada je adebayo igrao lose a herro bio povredjen. mozda i favorit za sestog igraca. ryan rollins – jedna od retkih a mozda i jedina svetla tacka bucksa ove sezone. tre jones – slicna prica i za njega u bullsima. porter jr – odlicna sezona dok je dobijao prostora. do pre mesec dana se cinilo da su se nuggetsi zajebali sto su ga trejdovali… ajay mitchell – sjajna sezona do povrede stomacnih misica. thunderi nisu ni primetili da je j-dub bio povredjen, pre svega zbog mitchella. mozda vec i sada zreo da sam vodi tim. stephon castle – pre svega brutalan defanzivac a onda dolazi i ofanziva gde mu jos ‘samo’ pouzdan sut fali. austin reaves – i tu je sezona bila fantasticna do povrede, posle toga nesto slabije ali opet verovatno all-nba sezona da je imao utakmice. payton watson – fantasticno je iskoristio prostor kada su vodeci igraci nuggetsa bili ispovredjivani. problem je jedino da se povredjuje cesto. nuggetsi odlucili da braunu daju ugovor umesto njemu par dana pre pocetka sezone. conor gillespie – sjajna sezona gde je radio ono sto bi se ocekivalo od jalena greena a i jos vise. idealan igrac za sestog coveka. dillon brooks – opet do povrede je izgledao nikad bolje u karijeri. neki su preterivali sa all-starom ali nije bio preterano daleko. naravno problem je efikasnost. den avdija – levelupovao i on i nastavio tamo gde je stao u prosloj sezoni. deluje da je savladao vestinu iznudjivanja faulova do maksimuma. mozda upadne u trecu all-nba ekipu. ty jerome – propustio prva tri meseca sezone a posle toga iz nekog razloga postao osmi u epm-u u ligi. saddiq bey – propustio celu proslu sezonu zbog teske povrede i kada se vratio ove sezone je pokazao da je i dalje odlican kosarkas. keyonte george – jos jedan igrac koji je izgledao apsolutno izgubljeno na terenu prosle sezone da bi ove pokazao pravu klasu. mozda i glavni razlog zasto je utah trejdovala za jacksona. imaju ono sto im treba na kecu. saigrac sensabaugh – trpac bez svesti. jos jedan idealan igrac da udje sa klupe i veze par trojki i preokrene utakmicu. anthony black – jedan od igraca od kojih su mnogi digli ruke a on niotkuda po potrebi postao 20ppg igrac sa solidnom kreacijom. da dodam ovde i veterane kawhi leonarda, za mene top5 igraca ove sezone, koji i dalje pokazuje da je najvisa moguca klasa od igraca u istoriji kada je zdrav. kao i jamal murray koji je odigrao najbolju sezonu u karijeri i zasluzeno postao all-star. sigurno ima jos neki igraci koje sam zaboravio pa slobodno se moze dodati. a sada da se pokenjam po igracima koji su to zasluzili: dyson daniels – i prosle sezone je vec bio precenjen defanzivac (zavrsio kao drugi u dpoy trci) a vec ove pokazao da je to donekle i bilo tacno. osim toga imao ove sezone periode od dvadesetak utakmica kada uopste nije dao trojku. prestao je da ih sutira iz nekog razloga. mozda je ovo preterana kritika svekupno kada se pogleda kakvu sezonu na kraju imaju hawksi ali nakon potpisivanja ugovora nije skoro nista napredovao. myles turner – sta reci, uzasna sezona na vise nivoa. nije ni njegova krivica ali opet za nekog ko prima onolike pare bas slabo. jarace wailker i ben shepphard – uzasne sezone kada su imali i previse prostora da se pokazu u ovoj tankerskoj sezoni pacersa. mnogo lose. nikola jovic – u poslednje vreme je povredjen ali i kada je dobijao sanse bas je slabo odigrao. cak je jedno vreme i ispao iz rotacije. bogdan bogdanovic – losa sezona koja je krenula povredom. nakon povrede beala i otkaza paula ocekivalo se da ce dobiti minute ali umesto toga igrali klinci. 37% iz igre i 32% za tri i ukupnh 50% TS ove sezone je jezivo. finney-smith – i on poceo sezonu sa dugackom povredom ali kada se vratio imao je nekih 3.2 ppg. ne bi me cudilo da dobija dnpove u playoffu. rob dillingham – losa sezona u wolvesima, cak je 1 bones hyland dobijao minute pre njega a onda trejdovan u bullse gde je nastavio sa formom. deluje da nema mesta u ligi. tre mann – mozda i najgori igrac ove sezone koji konstantno dobija minute. 36% iz igre i 32% za tri uz 46% TS-a na 23% usga. katastrofa. ja morant – sta reci osim klovn koji je izgubio samopouzdanje i eksplozivnost toliko da ce memphis morati trositi pikove da ga se rese. herbert jones – totalni raspad u napadu uz osetno slabiju odbranu koja ga je svih ovih godina krasila. jordan poole – jos jedan klovn koji je dobar deo sezone dobijao i dnp-ove, cak i u sezoni gde pelicansi nisu tankovali. 1 fail za mene jer sam mislio da su pelsi dobri prosli trejdovanjem mccolluma. deangelo russell – opet clan cirkusa. nije se ni pojavio u wizardsima posle trejda. tyus jones – covek izgubio talenat za kosarku preko leta. ponekad je delovalo da samo juri sto bolji a/to. nije mogao dobiti minute ni u raspadu od orlanda kome je prekopotreban dobar organizator. keegan murray – bio covek povredjen i mozda je nezasluzeno ovde jer ipak igra za kingse ali opet je igrao lose kada je igrao pa se tu nasao. samo 28% za tri ove sezone a to mu je najjace oruzje. deandre hunter – vecinom katastrofalan u cavsima a onda posle trejda u kingse je morao na operaciju oka. kada je igrao uzasan u odnosu na proslu sezonu. paolo banchero – losa losa sezona u odnosu na ocekivanja i renome. da vidimo sta ce u playoffu ako se plasiraju, ako ne onda ili ce biti trejdovan ili ce trener dobiti otkaz. imali su prepucavanja ove sezone pa se mozda sve preokrene. to je to otprilike, verovatno ima jos vise razocararenja ali dosta je za sada xd

Davis Bo Leo I jedna da me razvali

Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi. Počivaj u miru.

Žao mi je što nije dočekao sikterisanje ovog zla, a ovo zlo je delom i uticalo na njegovo zdravlje. Laka mu zemlja.

Gore na nebu, armija prava 🖤🤍 😞

100 Obradovića ne može da zameni Duleta u Partizanu. Dule je bio Partizan kao što je bio Ferguson Unitedu to je Dule bio nama, možda je ovoj novoj generaciji grobara Željko veći od Duleta u Partizanu ali za nas starije Dule broj 1 pa 100 praznih mesta pa nek se ostali redaju .

Усрао нам се Жалгирис у живот дозволивши резервној петорци Дубаија да у Каунасу добије четврту четвртину са 12-38 и дође до победе. Да је Жалгирис славио, ми бисмо у петак против Асвела играли за оверу пласмана у плеј-ин. Овако смо и даље у незавидној ситуацији, и у случају пораза у Мадриду са пристојним шансама да испаднемо из топ10. (1) Ако идемо на 22 победе, не занима ме искрено на којој смо позицији јер смо се у том случају сигурно квалификовали за наставак сезоне. Можемо чак и до петог места ако би се поклопили неки други резултати; чак не бисмо ни чекали нека велика изненађења... Једна домаћа утакмица у плеј-ину би била загарантована. Ипак, у случају (очекиваног) пораза у гостима екипи која има 17-1 код куће и најјаче име у Европи, могла би прилично да се наша ситуација заговна. (2) Ако остајемо на 21 победи, ради лакшег рачунања ја бих склонио Жалгирис и Панатинаикос из те приче јер ће они против Партизана/Париза и Валенсије/Ефеса сасвим сигурно стићи до бар још по једне победе и тако се одвојити од групе. То оставља Звезду, Барселону, Монако, Макаби и Дубаи у борби за преостала три места. Да уделимо свакој од тих екипа по победу против Асвела (Г), Бајерна (К), Асвела (К), Виртуса (К) и Ефеса (К) јер ће квоте на те исходе бити око 1.30, сматрам да не бисмо погрешили. Изненађења су могућа, али ако већ хоћемо да рачунамо, зицере треба сматрати зицерима. Личног сам мишљења да је у реду такође очекивати и да ми не победимо у Мадриду и да Муса у Сарајеву не дозволи испадање Дубаија у последњем колу против Валенсије. Ти резултати би изједначили нас, Барселону и Дубаи на 21 победи. У причи остају четири меча: Барселона — ✈️ Монако Монако — 🏠 Барселона + 🏠 Хапоел Макаби — ✈️ Париз + 🏠 Хапоел Још увек не рачунајући њих, три екипе су на 21 победи, Монако је на 20, а Макаби на 19. Предвидети исходе ових утакмица не могу, па ћу само дати коментар у форми тога да ли Звезда иде у топ10 у одређеној слагалици резултата или испада. У суштини се све врти око меча Монака и Барселоне. Барселона побеђује Монако — Звезда иде даље без обзира на остале резултате Монако побеђује Барселону — Звезда иде даље само ако Монако затим изгуби од Хапоела и то не у свим случајевима ако Макаби добије обе, сигурни смо јер нам одговара тај петоугао ако Макаби не добије обе и имамо само четвороугао, Монако мора победити Барселону са +7 пре продужетка Контекст је тај да нам Монако треба уз нас јер имамо 2-0 против њега и његов одлазак на 22 победе тријумфом над Хапоелом би нас оставио у троуглу са Барселоном и Дубаијем у којем смо последњи или четвороуглу са та два тима и Макабијем у којем смо такође последњи. Укратко, сакати нас 0-2 против сакате Барселоне. Све у свему — да пробам да сведем на најпростију поруку — ако не верујемо у чуда и победе потпуних аутсајдера на гостовањима наших конкурената и рачунамо да ћемо славити против Асвела, потребан нам је барем један од ових сценарија како не бисмо сезону у Евролиги завршили после 38 утакмица: Реал Мадрид — Црвена звезда (Звезда иде на 22 победе и мирна је) Монако — Барселона (Барселона иде на 22 победе и не уништава нас са 2-0) Дубаи — Валенсија (Дубаи остаје на 20 победа) Монако — Барселона уз Монако — Хапоел и две победе Макабија (петоугао у ком смо топ3 и идемо даље) Монако са +7 — Барселона уз Монако — Хапоел (четвороугао у ком смо 3. и идемо даље док Барселона уз Макаби испада) Ништа од овога понављам не вреди ако не победимо Асвел у петак. То је услов број један за све даље прорачуне. Добро си се сетио да се наш други пораз од Барселоне води уз кош-разлику -0, али ти је промакло да смо и ми Монака победили тек после продужетка у другој утакмици, тако да рачуница каже да нам није доста Монакових +3 у том сценарију, него нам треба и +7 пошто смо ми на -15, а Барселона на -9. 🙌

Ne valja, nemamo mi prvog pleja. Ni o jednog igraca se ovoliko ne ogresismo. Prokukacemo za njim dogodine