Leaderboard

Srecom nisam kod kuce, nemam bas snage da gledam ovu odjavu legendarnog rivalstva, makar bila i na egzibiciji 😞

Lando, ovako se ne postaje sampion.

Razbiće vas Taj Gibson, PJ Tucker i Chris Paul

Koje zatisije, nigde zive duse, izgleda da cu ove sezone protiv botova da igram, nista spremni smo i to.

I da bude 60 sekundi vreme za draft kao i u A ligi.

U A idu 4 ekipe - najbolji u regularnom i 3 iz doigravanja. U C idu 3 ekipe - 14 ekipa prijavljeno u C @delgado molim te za potvrdu.

Koji amater, pa Dalas ima samo 2 meca u 1/4 Brzo ces ti da se vratis odakle si dosao sa ovakvim timom Evo nas mediokritetski tim koji nece da ispadne barem ako bude zdrav, Holidej/ Sruder/CP3 Oubre/T.Mann Wiggins/ JJ/Jovic/Camara A.Davis/Gober/N.Richards P.S. Sram bilo onoga sto mi je uzeo Sabonisa ispred nosa.

Doncic/Giddey/Rozier Poole/Sharpe Brooks Randle/Barnes Claxton/Poeltl/Mich Rob/Missi

Krećem sa gledanjem The Hobbita: Extended edition Držite mi fige

5.pik.

Ne znam jesam li ja toliko oćoravila ali loptica se uglavnom ne vidi iako je slika odlična I to je to... kraj jedne ere navijala sam za tri seta, da ih gledamo još malo, a čini mi se da je i Novak dobar deo drugog seta razmišljao o tome Lepi govori na kraju, Arapi se otvorili i za zlatni reket

Jebote, naježi me...

@Igor_ Ja ne mogu da glasam na poolu pa pisem ovde, 20.10 u 19h

Ako ode, ko ce da brani majku od agresivnih ispada oca alkoholicara? U ovakvim porodicama, dete je talac kako slabe majke, tako i neuracunjljivog oca. Preveliki je to teret za dete koje odustaje od sebe prihvatajuci ulogu jedinog odraslog u porodici. I neggde mora da pukne, negde se prekida nit prirodnog razvoja licnosti, dete sklapa sebe kao slagalicu, razapet izmedju onoga sto je ram za vlastitu sliku a to je porodica u kojoj je rodjen, i onog sto je njegova iskonska potreba da bude svoj. Ako odabere da bude svoj, drugaciji od rroditelja, ima osecaj krivice da ih je napustio, ako odluci da ostane, mora da se prilagodjava hendikepu roditelja i bira da i sam bude hendikepiran iako za to nema razlog u sebi. Volela bih da vidim porodicu u kojoj dete nije stavljeno pred ovakav izbor, mislim da je nema, u pitanju je samo razlika u intenzitetu izazova. I sama sam kao dete bila razapeta izmedju jake majke i slabog oca. i odlucila sam da budem "jaka", postala sam "tatin sin", slozila sam sebe kao jakog oca kojeg nisam imala, "stub porodice", zastitnik slabih i nemocnih. Sasvim sam sigurna da mi se ona prznica od majke grohotom smeje sa nekog oblaka i milioniti put porucuje "ista si tvoj otac, mene ne mozes da prevaris". Epilog: zivot je borba bez prestanka. Sva mudrost koju mozemo da dostignemo je da pametno biramo svoje neprijatelje: alkohhol, droga, kocka, nisu dostojni da im se zivot preda bez borbe.

Vavin najbolji turnir ove godine. Voleo bih da ode do kraja.

Slazem se da je sa 16 timova najbolji format. Hteo sam ove sezone da pokrenem keeper ligu, ali zbog posla nisam imao vremena da sve pripremim i okupim ucesnike. Bold: sva ova pravila u potpunosti menjaju igru na bolje.

Ako ima mesta, igrao bih ja. Nisam igrao nikad ESPN fantazi, ali Yahoo redovan. Ako ne, Bože moj, neki drugi put.

Pominjao si da radiš, ako se ne varam menjao si poslove, zaključujem da si završio neke škole, imaš neka znanja, vidi se i po tvom pisanju, solidno opšte znanje, znači da čitaš više od naslova, da ne ponavljam kako je tvoj način pisanj, stil, rečitost, na zavidnom nivou, za sve to je bio potreban izvesni napor da se postigne, na primer škola, od sedme godine pa narednih X, životni ritam je podeđen rasporedu i obavezama čak i ako se pokušava sa izvrdavanjem jednako je potreban napor, samodisciplina, bilo da polaziš od toga da moraš jer si svestan da ti je topotrebno, bilo jer te roditelji teraju, sve je to uklapanje u jedan sistem uz prihvatanje pravila i uz sabiranje rezultata, šts si uložio, šta si dobio. Kako si taj period, u koji i ušao kao dete a izašao kao odrastao čovek, prošao u smislu zadovoljstva postignutim, želja da seučini više, postavljanja ciljeva, traženja prečica, Posle škole vreme bez obaveza, traženje posla, nalaženje, opet zadaci ciljevi, svrha, ne znam kakav poso radiš, kreativan ili reproduktivan, ponavljajući i kako uspešno obavljen posla ili deo poslautiče na raspoloženje? Ili bi želeo da radiš nešto drugo? Mnogo je pitanja a to je samo deo , manji broj informacija koji je poeban meni ili nekom drugom da stekne sliku da može da donese , naglašavam, laički sud i kaže ti si u problemu zbog toga i toga, a tek bi došlo na red, ono, šta treba i može da se učini, pa tek onda kako.

@Gaga @duka doncic Glasajte bar za broj IR mesta? Bojkotovanjem izbora dajete podrsku aktuelnoj vlasti

Ako je iko u mogucnosti da posalje sms 303 na 3800 za lecenje autizma maticnim celijama, za divnog decaka Niksu, hvala mu od srca ♥️

Zakiva Kolin Farel kao Pingvin..zakiva i serija

Msm, nalazim kocku kao univerzalno uzivajucu. Stoga, dosta ljudi kocka, nedeljno, cak i dnevno, pa to ipak rade cesto odgovorno ibu skladu sa budzeton koji si mogu priustiti. Nisam pricao o tim ljudima. Vidjao sam one ubrzane, adrenalinske zavisnike da prokockaju ogromne cifre. Nisam pricao ni o njima, oni lakse prestanu. Vidjao sam glupane koji se zalete uvereni u sebe da ce zajebati sistem programiran da kazinu donese profit. Ni o njima nisam pricao. I oni lakse prestanu. Pricao sam o patoloskim slucajevima, kompulsivnim kockarima, koji se lose nose sa stresom, dosadom, neispunjenim zeljama, koji ne mogu da se pomire sa nesavrsenom verzijom sebe, i koji ne veruju u sebe. Oni koji upropaste sebe i sve oko sebe, pani dalje kockaju da bi se osecali bolje. Rekonstruisali srecne velike dobitke, jer sve ih pamtr do detalja, a gubitke potisnu. Iz sopstvene vizure... Neskromnk od mene da se ne svrstam u pretposlednju grupu xd

Cesto se pitam kako sam tako destabilizovao dopaminsku proizvodnju. Instaliram FM (recima se ne moze opisati ljubav prema toj igrici koju sam oduvek osecao), ni da me dirne, kamoli zadrzi i zainteresuje. Krenem u teretanu, u dve iteracije, postanem depresivan. Udomim si macku, cale ne prestaje da zakera zbog dlaka. Ocu da se iselim, onda se setim da sam svorc, tj u dugovima do guse. Probam da se okupam hladnom vodom, ostane mi samo trauma od smrzavanja nakon dodira sa jednom kapljicom takve vode. Sednem za slot masinu, poletim do meseca i nazad. Da, cesto pomislim da bi to pomoglo. No, otac mi je alkoholicar. Drugove nemam. S druge strane, najcesce ni ne zelim. Stvarno je za odrzavanje prijateljstva potrebno previse truda za moje energetske kapacitete, i volju za kompromisima. Neka hvala. Uostalom, svi moji hobiji, kakvi su takvi su, su solitarni. Mozda da imam partnerku, pa mi vetar u ledja da neka ideja da gradimo nesto zajedno i da zbog nje budem najbolja verzija sebe, ali zena kao partnerka je nesto nedohvatljivo, tkd ce iza toga ostati jedno veliko mozda xD Istina je da vidam rane ovih dana, ali junacke nikako. Taj pridev ne ide uz mene, nikako. Preanksiozan sam ovih dana da bih pisao na forumu. Citam, ali mi neki strah, trema, sta li je, ne da da pisem. Kao sto rekoh, dinamika je ista kao kod drugih ovisnosti. Jurnjava za dopaminskom nagradom. Pocne kao dobra zabava, po koji dobitak, i ni ne primetis da te je ovisnost obuhvatila kao hobotnica. Uronis u poricanje, laganje (kako drugih, tako i sebe), iako u dubini duse znas da ne zelis da prestanes i planiras novu kockarsku avanturu kad god imas kesha. Polako gubis prijatelje, porodicu, poverenje drugih, gubis i moralne vrednosti i standarde kojih si se drzao. Izgubis empatiju, emocije. Zapravo, senzitizovan si samo kad kockas. Tada svi problemi nestanu. Doduse, ta avantura ti najcesce nabaci dodatnih 100, jer uvek izgubis. Ako si kompulsivni kockar, uvek gubis. Kompulsija je znamo sta, bolest, prisilne misli, iracionalna naredjenja koje ne mozes da kontrolises. Kockanje ide ruku pod ruku sa depresijom (i poremecajima licnosti sa simptomima koji ukljucuju intenzivnu samokriticnost i manjak/nepostojanje samopouzdanja - narcisiodni (onu frazilnu fasadu samouverenja koju grade ne racunam), granicni, izbegavajuci, itd..). Najcesce ti oduzme i poslednji bit vere u sebe i samopouzdanja, i jedini momenti srece su dok se okrece slot, valda verujes da si (potencijalni) dobitnik. Naravno, kad ovisnost metastazira, kao sto rekoh malopre, uvek gubis na kraju, ali i ti temporarni dobici su dovoljni da se osecas kao da si na vrhu sveta, privremeno jelte. Kako si na kraju sve izgubio, ponovo, n-ti put, uvalio sebe u nove probleme, osetis neopisivu kolicinu besa, samomrznje i samokrivnje. Osecaj bezvrednosti, pa i osecaj da si idiot, glup, tard. Taj bol i frustraciju mozes da otupis novom kockarskom avanturom uz ideju koja se uvek nalazi na rubu mozga da ces mozda bas sada biti dobitnik i resiti probleme (ili bar deo njih). Beskrajna spirala samounistenja. Neizostavna su razmisljanja o suicidu. Bukv moras opet da igras da bi se osecao bolje. I zaista pomogne, opet kazem, privremeno. Prvo se osecas kao "neko", a onda kao "niko" xD Vecina (kompulsivnih) kockara ne zeli da kocka, ali ipak ne moze da se otrgne, i i te kako osecaju krivicu zbog toga. Osecas se bespomocno, ali odbijas da potrazis pomoc. Zvuci nelogicno, ali poznato je da logika prestaje tamo gde ovisnost pocinje. To je vise od navike, kao rutina. Verujem da je takva adikcija samo manifestacija neceg trulog u dubini duse. Kockari generalno ne umeju da invertuju adikciju, sagledaju sebe iz drugog ugla i nauce da vole sebe. Kako bez spoljne validacije? Nemoguca misija. A i to je kratkog daha kada se desi, jer samopouzdanje i vera u sebe nije stecena kroz proces introspekcije i sazrevanja, upoznavanja sebe, pa zato i jeste tako efemerno. Nije cudo sto su kockari ovisnici s najvecom stopom recidiva xD Eto, sori ako sam zvucao inkoherentno.