Leaderboard

"Uh,Elronde,kako se ti dobro ljubiš" reče Galadriel

Nisam, ali sada možda hoću. Sve to ima smisla, u snovima vreme ne teče uvek linearno i ne teče uvek od prošlosti ka budućnosti.

Zigmund Clash Frojd: Vrti se po Instagramu i Twiteru kako neki baja u Africi cepka drvo da pokaze koliko je velika matica od termita u odnosu na njih. I zelena je. Garant si to odgledao. Ovaj savet je besplatan, sledeci pregled se naplaćuje. Pozdrav

Aha, evo topika. Retko se dešava da zapamtim svoje snove, obično do podneva istog dana sve ispari iz sećanja. Ipak, povremeno se nešto zadrži dva-tri dana, zbog nekog upečatljivog, najčešće bizarnog detalja. Jedno vreme sam vodio noćnik, to mu dođe jelte kao dnevnik samo noću, držao sam ga na stolu pored kreveta da bih odmah po buđenju zapisao priču pre nego što je zaboravim. Međutim, nije praktično, obično se ujutru žuri na posao, faks ili štagod, a zanimljivi snovi ne dolaze po redovnom rasporedu pa da znaš da treba naviti sat dvadeset minuta ranije da bi stigao da piskaraš. U svakom slučaju, noćas je bilo bizarnih scena, a ja upravo sedim u nekoj čekaonici pa imam vremena da ih pribeležim. Sadržaj sna ide u spojler, jer sadrži bube i insekte - otvarate na sopstvenu odgovornost. Thanks for coming to my nightmare talk!

Nadam se da jos niko nije gledao film Rebel Ridge jer je samim tim spasio dva sata svog zivota.Nekada ugledni casops NIN promovise film koji je ispod nivoa Steven Seagal-a a u svom opisu ga poredi sa jednim od kultnih filmova osamdesetih sto pokazuje da je urednicka politika tog casopisa pala na sraman nivo.

Možeš se kladiti u to. Od najmanje 5 zanimljivijih tema iz Dina univerzuma, izabrali su baš ovu po modernom ključu... Biće urnebesni flop kao što je bio i The Acolyte.

Makar Stanić fizički neodoljivo podseća na njega

Bas su jako otvorili👍 Colin Farrell kapa dolje, za nepovjerovati da je on Pingvin

Those about to die (2024) Vrlo interesantna serija po mom ukusu. Radnja je smeštena u Antički rim za vreme vladavina familije Flavija. Entoni Hopkins glumi Vespazijana no on je tu verovatno samo da pogura seriju svojim imenom. Radnja je mešavina Spartaka, (prvog dela koji se odvija u ludusu) i uslovno rečeno Bordžija u smislu visoke politike i borbe za vlast. Radnja prati vlasnike konjičkih timova koje se takmiče u trkama dvokolicama kao i Cara Vespazijana i njegove sinove koji se bore za vlast. Svi su isprepleteni i radnja je zaista dobro napisana, drži pažnju 90% vremena. Ima više glavnih uloga no glavna glavna uloga je Iwan Rheon (poznatiji po ulozi mlađeg Boltona u Game of Thrones). Ovde nije toliko crn, više je siva figura, no ovde imamo lika koji je ogavniji od njegove uloge Boltona 🙂 Prva sezona ima 10 epizoda i radnja se vrti oko konjičkih trka, borbe za nasledstvo Vespazijana, kao i sudbina jedne afričke porodice. Sve je isprepleteno. Vespazijan je sagradio Koloseum, odnosno završen je godinu dana posle njegove smrti pa očekujem da će gladijatorske borbe preuzeti primat u odnosu na konjičke trke u sledećim sezonama. Serija je malo dočekana na zub od strane nekih kritičara, ima objektivnih propusta, ali meni lično ni malo nisu smetali da uživam u ovoj sezoni. Serija nije istorijska 100% ovo je onaj surogat kada neku fiktivnu priču ubace u istorijski kontekst pa imate utisak da je po istinitom događaju. Preporučujem je svima.

@Sunshine State Potpuno mi je jasno o kojoj grupi ljudi govoris.Samo sam smatrala da si ih zamenila s onima koji tu ne pripadaju. Ne znam pouzdano kakvi su ranije bili imigracioni zakoni u Holandiji i Nemackoj, ali za Svedsku znam. Do pre par godina su ovde oni koji bi dobili azil mogli na ovaj ili onaj nacin da dovedu siru rodbinu, a to cesto znaci pola sela, ako ne i celo, pa i dva-tri. Ako je ta osoba bila bradato dete bez roditeljske pratnje, znaci najcesci slucaj, taj je mogao cim dobije stalnu boravisnu dozvolu (u slucaju azila odmah, privremene su bile samo za novo etablirane veze) da dovede roditelje i desetoro brace i sestara. Onda bi zajednickom adresom dokazali da su i baba i deda u zemlji porekla ziveli s njima, pa bi i oni dosli. Onda se taj ozeni sestrom od strica, pa i ona ima maloletnog brata koji dodje u goste i onda naprasno izgubi dokumenta i postane dete bez roditeljske pratnje. Kad po tom osnovu dobije azil, eto i za njim roditelja, brace i sestara… Sada vise nije tako, mnogo se promenilo, ali oni i dalje pokusavaju na istu foru. Dolaze samo muskarci jer je put tezak i opasan, ali mnogi od njih se nadaju da ce ovako ili onako dovesti i porodicu. Neki su i zaista deca ulice, odrasli po kampovima, bez blagog pojma sta znaci ici u skolu i raditi. Ovo gore uglavnom vazi za Bliski istok i Severnu Afriku, da ne kazem muslimanski deo. Ostatak Afrike je posebna prica. Odatle dolazi i dosta zena, ali jednako bez ikakve ideje da se nesto radi i tako obezbedjuje egzistencija. Muskarci iz tih krajeva jos nesto i rade, ali zene ni pod razno. Pri tome ih u tome ne sprecavaju ni muskarci, ni vera ili tradicija. Sve u svemu, ima tu dosta novih momenata i fenomena. Cini mi se da cemo u narednim godinama vidjati sve vise ekstrema po pitanju totalne nespremnosti na bilo kakvu integraciju. U odnosu na njih oni od kojih se @Selina dize kosa na glavi, ti sto malo koriste socijalu i decje dodatke, a malo raduckaju na crno, izgledaju kao pravi amateri.

Ko je rekao The Witcher? Inače, MAX objavio sneak peek za Vitez sedam kraljevstava: Iskreno preporučujem da pročitate knjigu, ima je u srpskom prevodu. Tri novele u knjizi, ukupno 350 strana, očas posla. A po mom skromnom mišljenju, nešto najlepše što je Martin napisao o Pesmi leda i vatre.

Pih ja sam bas smoren sto u polednjih hm 10tak godina setim se sna na svakih 3-6 meseci.. Pre neku noc me maltretirali neki kulovi a pre toga (ima bas dosta) sam sanjao da blejim sa Tritonom

Ja sam pre nekih petnaestak godina prestala da sanjam. Pre toga su mi snovi bili cesti i uglavnom krajnje cudni. Nikad ih nisam volela jer cak i kad su neutralni, dakle niko me ne juri da mi nekako naskodi ili cak ubije, uvek mi ostavljaju neki osecaj nenormalnosti, koji me drzi duze ili krace vreme posle budjenja. Pre pet godina sam pocela ponovo da sanjam. Poslednjih godinu dana vrlo intenzivno, svaku noc. Otprilike jednom mesecno je to nocna mora posle koje se ne usudjujem da opet zaspim. Kao sto rekoh, bas ne volim svoje snove, ali mi je jasna i logika s tim desetogodisnjim prekidom i sada nastavkom sanjanja. Naime, u vreme dok nisam sanjala, radila sam fizicke poslove koji nisu zahtevali angazovanje mozga. Znali su i oni da budu stresni, itekako, ali se sve ostavljalo na poslu i sledeci dan je uvek pocinjao od nule. Poslednjih godina radim posao koji se nikad ne zavrsava, zahteva mentalne vratolomije i kombinacije svih vrsta da bi se sve uklopilo i dalo zeljeni rezultat. Tu je i emotivni angazman jer radim s ljudima u teskim zivotnim situacijama. Valja to sve presloziti nocu u glavi, da bi sledeci dan bio sto manje haotican. Taj deo razumem i donekle sam i zahvalna na snovima, iako ih i dalje ne volim. U svemu me tesi nauka koja kaze da snovi izostravaju mozak i pomazu mu da bolje funkcionise, cak i kad su krajnje neprijatni kao sto su nocne more. I one imaju pozitivan efekat na mozak, mada nisu dobre za srce i pritisak. Znaci, valja nam ziveti sa snovima jer su oni dobri i korisni, cak i kad mislimo da nisu 😀.