Leaderboard

@Pletilja Mislim da si ti otprilike poslednja osoba sa ovog foruma koja bi nekoga (vidim po reakcijama na tvoje pisanje, plus moje misljenje) asocirala sa nekom negativnom emocijom. Ja inace decenijama imam kucne ljubimce skupljane iskljucivo sa ulice. Nikada nista od rasnih zivotinja, tu imam isto misljenje kao ti...(o ljudima vecinom ne bih ni trosila reci, cast izuzecima) Druzimo se, oni kad im vreme dodje umru, ja tugujem za njima ali idemo dalje. Ima uvek neko novo da se udomljava iz nevolje. Tebi sve najbolje 🌷, drzi se.

Odmor, laganica, nema F1, pa da se malko podsetimo, kako se nekad dobro jelo, tj vozilo. A ne ove sisice danas 😁 Massa vs Kubica ; Japan 2007 https://www.instagram.com/reel/Cv72rjOLOcd/?igshid=MTc4MmM1YmI2Ng==

Najviše oko nameštanja slike. Npr. mislio sam da ću lagano moći da pomeram komplet sliku (gore, dole, levo, desno), a u stvari on uradi auto correction, zafiksira sliku i to je to. Može zoom in i zoom out, ali ne da bog zna koliko pomeraš sve. Tako da, često moram da podmećem neke stvari pod projektor da bih dobio dobar ugao projekcije. Valjda sam bio zaslepljen ovom samsung reklamom. 😄 Znači, autocorrection je super, ali fizički prvo moraš da dobro podesiš projektor. Onda, ne može netflix na tom njihovom androidu, ali imam google chromecast što rešava sve nedaće. Desi se, kad nije na punjaču, da ne može da projektuje jer je previše svetlo. Kad staviš na punjač već bude ok. Ali dobro, tu nisam imao prevelika očekivanja. Ali da, malo kenjam, generalno je super. Relativno je mali, pa ga nosam svuda. Baterija je skroz ok za jedan film/utakmicu. Zvučnik je top. Generalno kad je na punjaču stvarno je odličan. Ako bi nešto da je mobilno onda ti preporučujem, a ako ne, onda možda pre neki "statični", pa možda i @NikadProtivKaline da podeli utiske.

Putovali bi u Srbiji iz manjih sredina da kao država imamo pristojnu cenu goriva kao iz prosvećenih sredina, da se do grada stiže lako, bez gužve i da generalno ne vozimo krševe od auta redovno stare po 15-20 godina, a premija bude kada se ulovi neki ispod 10 godina. Uzrok tome je što Srbija ima manju kupovnu moć od recimo Austrije, mora da se odvaja značajna količina novca od prihoda. Ovako u NBG laganeze stančić, auto ti i ne treba pored toliko autobusa sa kojim možeš švercovati najlaganije. Što se tiče montažne kuće, ne znam gde si to pročitao ili čuo da ima za 10k evra čak 50 kvadrata. Jedan kvadrat košta minimum minimuma 350 evra. Za početak parcela koju retko gde možeš naći da je samo ravna površina, već se mora platiti i rušenje objekta, to bi bilo 10-12k evra, sem ako nećeš negde gde je bila prethodno njiva, pa kad spavaš da te probudi traktor na pet metara od kreveta. Takođe, hajde da je samo to, nego treba još brdo novca da se saspe. Na kraju 50 kvadrata kuće nije dovoljno, to je mnogo tesno za porodicu 4+, jer danas niko ne pravi toliku kuću te veličine da bi sutra živeo u njoj sem penzionera. Takođe, vidi se iz posta da ne znaš kako se kreću cene, nije to samo sagradiš kuću, staviš krov i gotovo, to je tek početak, sledeće faze teraju do ludila sa napumpanim cenama i to zna samo onaj koji je pravio bilo kakvu kuću u poslednjih pet godina. Prosečnom čoveku je mnogo bolje da kupi stan, nego da pravi kuću, mnoogo bolje, jer kuća je danas luksuz.

Mora izgleda neko da nastavi stopama Južnog Juče je baš bilo dugih tajbrejkova. Mislila sam da Fric i Lehečka nikad neće završiti prvi set.

AWOL 2500 Slika je neverovatna. Sto bi rekli Ameri "jaw dropping". Ima i AWOL 3500 sa naravno 3500 ansi lumena, ali je to overkill za mene. To je za svetle prostorije, a i kosta skoro duplo, sto je malo bolesno, jer osim toga nema razlike izmedju oba modela. Meni su 2500 (2700) i vise nego dovoljni u mojoj crnoj sobi. A setup sam naredjao, da nisam mogao optimalnije. UB824, Q995b, Nvidia Shield TV, PS3, PS5, sve na FeinTech switch-u. Radi kao sat. Platno sam uzeo preko Nothingprojector. Black Series je nova serija, jedna od najjeftinijih, a ispostavila se po kvalitetu slike slicna onim najskupljim. Razlika u ceni je i do 5x. Postoji na YT veoma dobra uporedba. Nach cu je kasnije.

Ne znam sta cu sa sobom. Udomila sam Aju jer sam bila zgrozena njenom macijom sudbinom: uvezena iz Rusije pre 11 godina kao kod nas retka rasa, razmnozavana preko mere da bi se zaradilo nekoliko hiljada eura prodajom njenih beba, iz pasosa vidim da je promenila 2 odgajivacnice u Bg, veterinari je zaticu u kavezu, bolesnu, zapustenu i potpuno istraumiranu, oduzimaju je vlasnici, lece je, pokusavaju udomljavanje kod nekoliko porodica, Aju vracaju jer je ona potpuno nesposobna cak i za kontak ocima, o dodiru, ikavoj komunikaciji nema ni govora. Te godine sam izgubila Izu, dijabetes usred korone, otisla je za 3 dana, bila sam toliko tuzna bez nje, onda sam cula Ajinu pricu i pomislila da je ispravno da se potrudim oko Aje u cast mojoj Izi, mom malom andjelu cuvaru. Od prvog dana sa Ajom bila sam zgrozena koliko je ta macija dusica bila uplasena, prestravljena, bojala se i moje senke. Jedva da sam je i vidjala u stanu, stalno se krila, samo po posipu i praznim posudama za hranu znala sam da je tu. Mesecima smo tako zivele, kao sustanarke, patila sam, navikla da moje mace budu vesele, razmazene.....i onda je, jedno vece, Aja stala na prag moje sobe i pogledi su nam se sreli. Tako je pocelo nesto lepo, Ajino vracanje u zivot, miran, tih, ubrzo je sama dosla u moje krilo i trazila ceskanje i mazenje.... A onda je dosla dijagnoza malignog tumora, 2 operacije jedna za drugom. I tada me je pogadjalo koliko Aja ne ume da se brani: ni jedan jedini put za ove 2 godine i 10 meseci Aja nije izvukla svoje jake nokte, nije se branila kada sam morala da joj dajem tabletice, nikad me nije ujela ali mi ni u trenucima najvece prepustenost nije liznula ruku, jednostavno, Aja nije znala da i to moze. Da smo ipak uspele, videla sam kada se Aja prvi put sklupcala pored mog zaspalog unuka, Aja nam je verovala, strahote su zaboravljene. I sad se desava nekakva uvrnuta inverzija: sad sam ja ta koja se plasi ljudi, sklanja se u svoja 4 zida zaprepascena merom ljudske pohlepe, svireposti, ruznoce. Ne propustam priliku da na objave o prodaji rasnih pasa i macaka ostavljam ogorcene komentare, gde god mogu apelujem da se rad odgaivacnica zabrani bar na 5 godina kako bi se smanjio broj ulicnih zivotinja koje su prepustene svakoj vrsti ljudske svireposti, postali smo (ne)kultura linca. Kako traziti milost za zivotinje kad smo tako brzo i tako lako zaboravili pobijenu decu, ne jedno, ne dvoje vec previse za i jedno drustvo koje pretenduje da to bude, postali smo copor sa alfa muzjakom koji laje na mesec dok mi podvijamo repove pred njim takvim, bestidnim i surovim. I zato, u mom slucaju nije u pitanju egoizam, strah od pitanja kako cu bez Ize, Aje.....u pitanju je to sto ja vise ne mogu da verujem nikome osim deci i psima, mackama lutalicama, uz njih se jedino osecam kao ljudsko bice, sa ljudima - ne. .... Dala sam reci mojoj deci da vise necu udomljavati nikoga, na sta ce liciti takav zivot, ne znam....

nek bude 30, to je bas izmedju 5 i 180.

brate dok prodje 2 minuta vec sam zaboravio sta sam hteo searchovati.

Koji je projektor u pitanju? Super setup. Ja sam onako zadovoljan Xgimi-em. Očekivao sam da će biti malo pametniji. 😄 Uglavnom jesu sitnice, ali dovoljno da me iznerviraju. Kada ga pustim onda je već ok, kao što se da videti na slikama:

Svaki put kada vidim Christopher Walken su mi pomesana osecanja. Od brilijantnih uloga od lovca na jelene, the stepford wives, blast from the past, sedam psihopata, kralj Njujorka... i jos mnogo dobrih filmova i uloga, pa do legendarnog video spota fatboy slim, negde mi se uvek javi da je bio pored Roberta Wagnera jedini na brodu kada je Natalie Wood 'pala' sa broda...

Meni je uteha bila da zivotinja ne zna sta je smrt i nema strah ili bilo kakav pojam o smrti i umiranju. Razmisljala sam ( pokusavajuci da sebe utesim ) da je bol koju osecamo zapravo nas egoizam jer ne znamo kako cemo i sta cemo sutra bez, u ovom slucaju, Aje. Nju vise nista ne boli❤️

Jedini film o traknju koji ima smisla. To na mestu jedan, mesto 2. Le Mans sa Mekvinom, 3. Mesto Rush. Sve ostalo blaga jeza. Sent from my iPhone using Tapatalk

Koliko se moglo pročitati, Tarantino planira da pored sebe, penzioniše i Brusa Vilisa kako dolikuje. Ne znam kako će to izgledati s obzirom da Brus pati od afazije ali verujem da bi mu Kventin pronašao adekvatnu ulogu. Kakva romantika.

1984, CART Indikar sampionat, alobodni trening pred trku na Micigen Spidveju i Tom Sniva u bolidu bez zadnjeg krila: Iako znacajno brzi u poredjenju sa standardnom konfiguracijom krila bolid je ipak imao suvise nepredvidljivo ponasanje i prakticno je svaki krug bio lutrija hoce li odrzati kontrolu ili se razbiti o zid, pa je vec za kvalifikacije vraceno krilo...

Frenk Mekort, Andjelin pepeo, 1996 Nikad, bas nikad, nisam u rukama imala knjigu u kojoj nema ni jednog pasusa, ni jedne recenice opisa prirode, osim ako se spominjanje jedne reke - ubice i jednog jezera ne podvede pod - priroda. Dodushe, spominje se drvo kao apstraktan pojam, kao nesto o sta moze da se obesi covek ako je Irac i ako se bori protiv mrskih Engleza tokom mitskih 800 godina borbe za slobodu Irske..da, imamo i kishu kao prirodnu pojavu ili kaznu boziju smishljenu da kinji pokoljenja Iraca i potstakne ih na smernost i trpljenje primerenu dobrim katolicima. Andjelin pepeo je autobiogradija F. Mekorta, prica o njegovom detinjstvu i zivotu porodice u Irskoj tokom tridesetih i cetrdesetih godina 20 veka. To je prica o gladi, nezamislivom siromastvu, surovosti i drustvenoj osujecenosti koja se prihvata kao sudbina, takav je zivot i sta se tu moze, narocito ako ste dete, ako ste gladni od jutra do sutra, ako ste toliko sami u svetu nesrecnih odraslih da vam je prijatelj andjeo sa kojim se srecete na sedmom stepeniku razrusenog doma. Vrlo mudra forma romana u kojoj se odrasli pojavljuje kao pripovedac samo u prvom poglavlju a pricu nastavlja dete, decak Frenk, oslobadja roman patetike jer detinje oci ne sude, ne mrze, dete zivi to sto mu je dato, spontano kao priroda. I zato je svet odraslih za dete bas takav, elemenmtarna nepogoda koju trpis jer ne mozes da je zaobidjes. I onda to nije patetika, onda je to otmenost onih koji nista nisu dobili pa nemaju sta ni da izgube. Roman je nagradjen Pulicerovom nagradom. Biografija Mekorta i njegove brace oslobadja nas potrebe da ih sazaljevamo a meni licno je donela potrebu da knjigu zagrlim i malo cutim, za promenu.

Nista nismo mogli da ucinimo za Aju, tumor se vratio 3 put, sa metastazama na kostima, mozgu.... Teski dani provedeni u mazenju u senci platana, shaputanju na jastuku, pogled u te divne oci boje smaragda i skretanje mog pogleda jer, ja znam istinu, odluka je na meni. "Mama, Aja ne moze da ti kaze da je nesto boli, idemo zajedno, neces sama da prolazis kroz to..."kad to kaze lekar, onda to ima tezinu. Ko sam ja da odlucujem o tome, Aji treba jos samo malo vremena, da i poslednje secanje na 8 godina u odgajivacnici i sve uzase koje su joj ljudi cinili nestane, da ga zajedno izbrisemo iz njenog secanja......Aja je tu, sve vise spava, sve manje jede, mrsavi strasno brzo, zadnje nozice otkazuju i onda dolazi to subotnje jutro pre 14 dana, Aja ne moze da ustane, pokusava, pogled joj luta, u tim divnim ocima vise nema Aje, panika.... Imam 2 divna veterinara, znaju zasto smo dosli sa Ajom, daju nam vreme da se oprostimo pre prve in jekcije, Aja spusta glavicu na moj dlan i pada u san. izlazim, moj sin ostaje sa njom, ja ne mogu.....bila sam spremna da odemo zajedno, da budem sa njom i u tom prelasku na drugu stranu, da se ne plasi. A morala sam da izadjem, da pustim lekare da u miru obave svoje.... 2 godine i 10 meseci Aja je bila divan gost u kuci. Imala je, konacno, pored sebe nekog ko je postovao njene granice, pruzio joj mir i more neznosti, da iz svega toga uzme onoliko koliko moze. Ne bih vam pisala o ovoj traumi da me jutros nije pogodila jedna pesma sa radija koja mi je tako lepo objasnila sta sam ja bila u Ajinoj prici, sta svako od nas moze i treba da bude u necijim pricama i evo tih divnih stihova: