Leaderboard

Kakvu glavu ima ova mala Adriana. Prestigne je Špotakova u šestom hicu a ona bam, baci još dalje. Bravo!!!!!

Apsolutno oduševljen, ova mala će biti velika!

Prolete ova Albanka kao da je iz Kenije. Rispekt. Moram da priznam da mi još od vremena Bubke nije jasno kako bre u onom skoku s motkom jedan takmičar može da bude kao s druge planete u odnosu na sve ostale. Tako i ovaj Duplantis.

Pa simbolično - budućnost ženskog koplja na prva dva i "prošlost" na trećem.

Naš "stručnjak" sa RTS sa pre trke na 800 za žene za Poljakinju reče - ma ona je autsajder i nije se ni mučio da je predstavlja, i devojka osvoji bronzu 🤣🤣🤣.

Pravićemo se da McLeod nije napisao da je budući osvajač 20+ slemova

Ovu malu Vilagoš treba čuvati kao malo vode na dlanu, ulagati novac u dalji napredak i najbolje moguće uslove za trening. Suvo zlato, može da donese Srbiji dosta medalja, čak i na OI. Topićku takođe, Gardaševićku...

Mala ima top u ruci, sjajna je!

Druže @MetalHead ima li bilo kakvih šansi za tapatalk do prvenstva, evo prilažem gajbaru po izboru da pokušaš nešto, Džizsa ti Boga oca, majke, sina i svetog duha i svi heruvimi na nebu. Thread naš nasušni daj nam danas i oprosti nam postove naše kao što i mi opraštamo noobićima svojim. I ne uvedi nas u 404 no izbavi nas od moda. Amin.

O da Mali Alekna me je takodje impresionirao, bas dostojan naslednik, a drago mi je i zbog Bek-Romancuk nakon skoka u dalj i razocarenja.

Sad guglao da vidim da slučajno ne grešim. Ameri su nastanili Englezi, američka nacija ne postoji, izmišljen narod. edit Sprdam se, da me neko pogresno ne shvati

Amer je glasao za Joshua-u 😄

Nije ni cudo sto je ovaj sport umro 😄 Kakva je ovo kradja, komedija

Špotakova ima 41 godinu. To znači da Tzengko i Vilagoš imaju zajedno manje godina nego ona 😄.

Kakva glava ove male Vilagos, ovo je zaista nesto posebno Malo mi zao Madjarice na kraju, usla u poslednju seriju sa srebrom oko vrata, izasla praznih ruku.

Sada gledam prošle godine U20 šampionat evrope - prva Grkinja, druga Vilagoš. Ovakvu smenu generacija ja ne pamtim. Tzengko je 2002. godište, Vilagoš 2004. Neverovatno i sjajno.

Kakva mentalna snaga, ovo ne pamtim da sam video. Bice ova mala velika, a i vec je. Neverovatna eksplozivnost!

Gubi medalju ali nema plakanja, koplje u ruku i najbolji hiitac. Bravo Vilagoš!

Nema na tv-u, ali ima strimova. https://live1.boxingstreams.cc/game/usyk-vs-joshua-ii-live-stream/

Nije se završila, makar po najavama. Što se tiče priče, donekle je zaokružena. Da su odradili još epizodu dvije mogli su skroz zaokružiti priču, ovako su nas ostavili da visimo.

Zato ja ne otvaram teme

Zanimljivo da je Alcaraz počeo underachievati otkad mu je Grof otvorio temu, par dana nakon što je osvojio Madrid. Slučajno? Ne bih rekao 😁🙁

I ja sam tu. Malo je problematično što su poispadili svi koji su bili administrativno sposobni i voljni da budu u ulozi komesara 😄

Sad sam pogledala, Coric je uzeo PR za USO.

Dobrih sinova i debelih volova nikad nije mnogo. Ma, važno je da si ti zadovoljan sa sobom.

Zar nije moglo umesto Top 1 da piše nešto drugo, ovako mi je baš idiotski.

to kad statisticari izbace na tw

Kakav je majstor pisane reči Žoze Saramago!!!! Kakav genijalac!!! Taj me čovek svakim svojim delom iznova oduševi. Trenutno čitam "Udvojeni čovek", ne znam šta je bolje: savršen stil, način na koji veze rečerenice, radnja...

Žao mi ovih što su iz B lige ušli u viši nivo i kao nagradu dobili članstvo u ligi koja se neće održati.

Mozda je glupo ovo reci, ali meni deluje da je cak talentovanija od oca. I nadam se da nece zakucati u zid poput njega. Ova progresija i talenat mi se cini da ide daleko preko dva metra.

Verovatno ne bi. Kada razmislim i bolje što je bio prestup. Zamisli da je izbila na treće mesto, pa da je Britanka "preskočila" u zadnjem skoku. Na kraju sam je video da je ona jedina prišla da teši Ukrajinku.

A u čemu je tačno problem sa inflacijom, ako porastu cene ali svima porastu i plate, izgleda kao da je sve ostalo isto? Kada bi se preko noći u jednom momentu sve cene (i plate i bankovni računi i ušteđevina pod dušekom (papirna, ne zlato) itd...) povećale istovremeno za isti procenat (nebitno koji, može to biti i milijardu %) tako da to niko unapred ne zna i ne očekuje i ne priprema se za to, tada se zaista ništa ne bi promenilo. Međutim, ni jedan od ovih uslova nikada nije zadovoljen, i društvena šteta koju inflacija proizvodi nastaje baš zbog toga. Inflacija je redistribucija resursa na neoptimalan/netržišni način - od ljudi koji su siromašnijii i politički neuvezani ka bogatijim ljudima i onima koji su bliski vlasti i državi, od poverilaca ka dužnicima. Novoformirani novac prvo dođe do državnih službenika ili onih koji obavljaju različite poslove za državu (npr. proizvođači vojne opreme i oružja) ili onih koji uspeju za sebe da izdejstvuju etiketu "firma/industrija od nacionalnog/strateškog značaja", "preveliki da bi propali" itd, koji mogu da ga troše po starim cenama, dok će oni koji su politički i ekonomski najudaljeniji od državi prvo videti rast cena a tek posle rast plata. Dalje, bogatiji ljudi imaju minimalan deo portfolija u novcu - već bogatstvo drže u hartijama od vrednosti, nekretninama, zemlji itd - i zbog toga su ne samo procentualno manje izloženi inflaciji nego i svoju imovinu mogu da iskoriste kao kolateral da se dodatno zaduže i kupe npr. još nekretnina a onda sačekaju da im inflacija pojede dug, dok siromašniji ljudi veći deo imovine (ako ne i svu) drže u novcu i nemaju kolateral i šansu da se zaduže pred inflaciju, čak i kada bi znali da dolazi. U trenutku kada su vlasti u Parizu razbijale štamparske prese, što pomenuh u prethodnom postu, sve asignote (koje su izgubile preko 99% vrednosti od trenutka kada su prvi put emitovane, dakle za manje od 5 godina) su bile u rukama siromašnih građana, dok je sva zemlja (prethodno konfiskovana od crkve i starog režima, koja je isprva služila kao podloga za asignote) bila u rukama revolucionarnih novobogataša. Drugi problem sa inflacijom je što dodaje veliki šum u glavni signal kojim ljudi koordinišu svoje ekonomske aktivnosti - a to su cene. Kada se, npr, desi bilo šta u svetu što smanji proizvodnju kafe, najbolje bi bilo da ljudi koji nisu toliki ljubitelji kafe pređu na čaj ili kakao, i da nju ostave onima koji baš ne mogu bez kafe. I ljudi mogu da to urade zbog svoje žene ili svojih kolega, ali teško da bi mnogo ljudi smanjilo konzumaciju kafe zbog nekog na drugm kraju sveta - međutim kada imamo cene, koje će u ovom slučaju da skoče, ljudi će zaista kupovati manje kafe, oni indiferentni će preći na čaj a kafu zaista ostaviti ljudima kojima je baš važna (koji će za to platiti više), makar oni bili Indijci ili Hrvati. Međutim, kada cene rastu u inflaciji, nemoguće je razlučiti da li rastu jer je suša u Africi ili zbog inflacije, tj. da li treba ili ne treba da pređem na čaj (tj. da li hoću ili neću dobiti povišicu). Problem! Treći problem nastaje na tržištima kapitala zbog inherentne nepredvidljivosti buduće inflacije. Ako bih uzeo kredit sa 5% kamate, i ako i banka i ja znamo pouzdano da će inflacija biti 10%, mi ćemo se dogovoriti da kamata za kredit bude 15% - što je efektivnih 5%. Međutim, ako inflacija bude 15%, meni je faktički kamata 0% i banka zbog straha od toga neće da mi odobri kredit; a ako inflacija bude 5% meni je efektivna kamata 10% - što mi je skupo i ja neću da uzmem kredit. Stoga od trgovine (sa bankom) i mog potencijalnog biznisa koji bi proizašao iz tog kredita nema ništa, iako bi bio sasvim dobar i uspešan. Ovo je empirijski dobro izmerena pojava (Ovaj problem, za razliku od prethodna 2, ne važi za onu standardnu ciljanu inflaciju od 2% godišnje) Četvrti problem nastaje iz promene institucija i ljudskog ponašanja kao odgovor na inflaciju. U čemu je, recimo, problem sa redistribucijom o kojoj sam pisao na početku, neko ima više neko manje ali ukupno je društvo bogato kao i ranije? Pa nije jer što više uzimaš od ljudi koji proizvode, oni sve manje proizvode, pa se i UKUPNA količina bogatstva smanjuje. Umesto da se usredsrede na svoju produktivnost ljudi se bave time šta da urade sa novcem da se zaštite od inflacije. Takođe, visoka inflacija povećava vremensku preferenciju novca, odnosno pretvara ljudi u halapljive konzumente koji hoće sve sad - jer ako ne potroše sad sutra će imati manje - a ne razmišljaju i ne planiraju za budućnost, što ima čitav niz civilizacijski pogubnih posledica. Civilizacija je drugo ime za nisku vremensku preferenciju novca, za planiranji i uzimanje u obzir budućnosti, i bliže i dalje. Dalje, vlasti često u inflaciji primenjuju lek koji je pogubniji od same bolesti: uspostavljaju kontrolu cenu (to su radili i u Francuskoj), što je kao pokušaj da se rashladi soba razbijanjem termometra (još i gore, jer cene kao i termometar mere i odražavaju neku realnost, samo što cene (za razliku od termometra) ključno utiču i da se ta realnost popravi, usmeravajući gde je najpreče da se resursi odliju). Još nešto, dužina i brutalnost ratova je neraskidivo vezana uz povećanje monetarne baze (ne mora biti samo štampanje, može biti kovanje, smanjenje procenta zlata/srebra u novcu; inflacija postoji od kad postoji država koja emituje i sertifikuje novac) i inflaciju, jer se bez toga rat vodi dok ima novca u državnoj kasi i dok može da se uzme kroz poreze ili pozajmi na tržištu itd. Uz inflaciju se može voditi do poslednjeg novčića koji građani imaju. Npr, tek nedavno je razjašnjeno kako je britanska vlada finansirala WWI (po meni najtragičniji i najkonsekventniji događaj u modernoj istoriji). 1914. su emitovali ratne obveznice sa ciljem da od javnosti pozajme 350 milion funti, međutim uspeli su da prodaju jedva četvrtinu od toga! A onda je u poslednji trenutak uletela Banka Engleske, kupila preko 150 miliona duga i to knjigovodstveno sakrila pod stavkom "other securities" a ne pod "government securities" - a to je de fakto štampanje novca i to je izazvalo inflaciju u Engleskoj. A ceo poduhvat je bio, naravno, propraćen lažnim vestima poput ove iz novembra 1914. u Finantial Timesu: ...gde se piše kako je se čitav dug razgrabio ko halva, ali neka razočarani čitaoci ne očajavaju, evo druge još bolje šanse za invstiranje... The extraordinary story of Britain’s early efforts to finance the First World War ...itd, isl...

Steta za Gardasevicku jer je poslednji skok bio na nivou 6,80 a prestup manji od jednog centimetra. Moguce da ne bi bila medalja, ali jako, jako blizu.

I to zlatna na kraju ispred favoritkinje, svjetske prvakinje, domaće Mihambo. Čestitke!

Ivana 7,06 prvi skok. Medalja u džepu.

Prepalo se dete, prvo seniorsko takmičenje na onolikom stadionu, jedna legenda kakva je Spotakova se zagreva pored tebe, moraju da prorade leptirići u stomaku. Prvi hitac joj je čak otišao levo od segmenta, dobro da na atletskoj stazi nije bilo nikoga Drugi je bacila oko 60,50 odokativno, ali je prestupila za pola stopala. Treći je bacila tri metra pre nego što treba, valjda da osigura da ne bude prestup.

Kad smo već kod Deliverance, ima onaj čuveni bendžo duel, meni jedna od najboljih muzičkih scena u filmovima.

Dobro zaokružena prica u BCS.Sviđa mi se kraj.Generalno odlična serija sa usporenom radnjom u prvih par sezona,ali nama BB fanovima,svaki trenutak je bilo uživanje. I ja razmišljam da pogledam BB četvrti put .

Better Call Saul

Bravo Armine!!!!! Može on i te kako da napreduje. Mihaljeviću kapa dole. Nema mu premca u Evropi.

The Midwich Cuckoos (2022) Adaptacija legendarnog horor-SF romana John Wyndhama. Midwich je mirno prigradsko mesto u kom se gotovo nikada ništa ne dešava, na listi top 10 mesta za podizanje dece. Jedne predvečeri svi stanovnici koji su se našli u određenom delu Midwicha padaju u nesvest na 12 sati. Policija i hitna pomoć ne uspevaju da uspostave nikakav kontakt nakon toga, niti da na bilo koji način vide šta se dešava u tom delu mesta. Prva pomisao je neka vrsta zaraze, ali nakon 12 sati stanovnici se bude iz nesvestice i barem naizgled je sve u redu. Međutim, dva meseca nakon blackout-a, sve žene koje su bile reproduktivno sposobne a koje su bile u zoni nesvestice su trudne. Među njima čak i one koje nikada nisu imale seksualne odnose ili ga nisu imale godinama, dok je za žene koje su u tom trenutku imale partnera utvrđeno da isti nije otac tog deteta. Pet godina kasnije, Midwich je doslovno hermetički zatvoreno mesto i mada porodice pogođene blackout-om izgledaju srećne, oni zapravo žive pod konstantnom prismotrom i monitoringom Vlade koja prati svaki korak u razvoju dece. Serija na odličan način gradi i prikazuje atmosferu u kojoj svaki lik i svaka majka pronalaze sopstveni coping mehanizam za datu situaciju - neki obožavaju decu, u njima vide svrhu postojanja i znak, neki ih preziru ili ih se plaše. Jer su ova deca koja imaju kalendarskih 5 godina, fizičkog razvoja kao da ih imaju 10 a umno i mnogo više. Da li su deca zaista umiljata kakvom se čine na prvi pogled? Podseća me na Midnight mass i odlična je serija, ocena 8/10