Leaderboard

Posle ovog posta je sve jasnije, zasto jadan Veseli ima ocajnu karijeru, a zasto Busta osvaja masters i igra sf slemova

Prey (2022) Film za promenu nije krsina, a to je ocigledno danas dovoljno da bi se pisalo o njemu kao o nekakvom toboz novom klasiku, fantasticnom prequelu gotovo ravnom originalu i sta sve ne. Lokacije su lepe, glavna likusa je simpa, kostimi i atmosfera jako dobri. Koreografija borbi takodje za pohvalu. Likovi imaju neke naznake arc-a, medjutim to je sve tek nesto rudimentarno, a personalitija uglavnom nigde, kako kod nosecih likova, tako ni kod teskih epizodista. Smetaju neke karikaturalne predstave (poput prikaza Francuza) imajuci u vidu da je film smesten u realan istorijski kontekst i da valjda upravo tezi da bude realistican u tom delu. Poslednja borba glavne junakinje protiv Predatora je ipak too much, jako tesko za progutati bilo kome je pogledao makar 20ak minuta originalnog filma. Ne verujem da ce iko ko pogleda moci reci na kraju jao, sta sam gledao, uzese mi satipo zivota, ali jednako je i film koji ce se otprilike prekosutra zaboraviti. Klasican holivudski proizvod za konzumaciju, s tim da ce ga (za razliku od mnogih drugih ostvarenja poslednjih x godina) retko ko ispljunuti.

Pre neki dan sa spremao: -3 patlidžana srednje veličine -kilogram mešanog mlevenog mesa, -2-3 glavice crnog luka -3 čena belog luka 1 dl crnog vina -250 gr suve slanine -kesica parmezana -300 gr gaude ili drugog sira po izboru -konzerva pasiranog paradaisa -malo origana. Patlidžan oljuštio, isekao na listiće oko 5mm debele, ređao u posudu i solio slaki red. _Za to vreme dinstao crni luk, dodao mleveno meso, 1dl crnog vina, pa usitnjen beli luk, pri kraju dinstanja, oko pola sata, dodao s100 grama sitno iseckane slanine. Posolio. Patlidžan isprao od viška soli, teflonski pekač pouljio maslinovim uljem, poređao red patlidđana, posuo polovinom dinstanog mesa izešano sa kesicom parmezana, zatim poređao red listića gaude, pa opet red patludžana. U ostatak izdinstanog mesa dodao konzervu paradaiza, mislim da je oko 300 gr, začinio origanom, pa opet red patlidana, preko nijih tanko isečenu slaninu na listiće. Pekao oko 40 minuta na oko 150-180stepeni. U tanjiru posipao sitno iseckanim peršunom i još malo parmezana. Ukus fantastičan ali ne znam šta sam spremao, musaku, lazanje ili picu bez testa ili testenine.

Bravo Armine!!!!! Može on i te kako da napreduje. Mihaljeviću kapa dole. Nema mu premca u Evropi.

Pih ubi me neko date juče u 1/2 finalu nekog turnira.. Zajebah se pa smo igrali u 10 ujutro na 28stepeni. Nisam mogao da se sastavim. A on samo vraća, winnera nema, svaka mu odlicna za napasti, al ne vredi kad neće noge da se nameste.. Udjem u njegovu igru bam bam sa osnovne i tu je bio kraj, više sam gresio.. Bas velika razlika igrati po danu i uvece..

Jeste nužno, zato što permanentni rast svih cena (uključujući, dakle, i plate) NIJE MOGUĆ bez rasta količine novca u opticaju! Ako ljudi hoće da plaćaju više za jedno dobro, onda nužno za nešto drugo hoće da plate manje - ako je količina novca fiksna. Cene predstavljaju samo lakšu reprezentaciju relativnog odnosa vrednosti (u datom trenutku) različitih dobara, koliko jabuka vredi biciklo ili moj radni sat itd, samo što umesto da se za n dobara vodi tabela od n^2 relativnih međusobnih vrednosti, mi imamo listu od n vrednosti (cena) u kojoj je ista informacija sažeta kroz zajednicku jedinicu meru/valutu, i može lako da se dobije deljenjem jedne vrednosti drugom. Kada je reč o inflaciji, tu treba jasno razgraničiti 3 odvojena fenomena, od kojih se poslednja dva gotovo redovno mešaju i zamagljuju u medijskom i pijačnom diskursu: 1) povećanje količine novca u opticaju, što je ono što bih ja stavio u centar pažnje. Originalno je reč inflacija označavala isključivo ovaj fenomen, dakle "inflaciju novca", tj. povećanje novčane baze, i nije se ni na koji način ticala cena. 2) permanentni rast opšteg nivoa cena (uključujući i cenu rada/plate) - dakle rast svih cena u ekonomiji, ili prosečne cene itd - što jeste danas uobičajena definicija "inflacije", "inflacije u pravom smislu", "monetarne inflacije", kako se sve naziva. Iako se ovaj fenomen meri različitim indeksima koji najčešće prikazuju da je inflacija niža nego stopa rasta monetarne baze, kada se izmeri kojom stopom rastu cene najtraženijih (i najmanje inflatornih) dobara - dobrih stanova, kvalitetnog mesa, automobila, iskusnih profesionalaca u raznim oblastima itd, isl - dakle svega onoga što bi ljudi želeli da kupe, vidi se da njihov rast cena savršeno prati porast količine novca . Rečju, cena svega što želite da kupite raste onako kako raste količina novca (u najboljim ekonomijama oko 6%, globolni prosek 14% - u poslednjih 100 godina), a ne kako kaže potrošački indeks. U korenu ovog fenomena UVEK leži fenomen iz tačke 1), povećanje količine novca u opticaju, i ta veza je gotovo savršeno linearna: - na prvoj slici je grafički prikaz rasta inflacije u zavisnosti od rasta monetarne baze 1960-1990, a na drugoj 1991-2011: 3) relativni rast cena NEKIH dobara koji se dešava kao odraz promene ponude i tražnje, što se u ekonomiji stalno dešava, i to nije inflacija ni u kakvom smislu. Npr. kada gas poskupi zato što su uvedene sankcije Rusiji, zbog toga neće nikome (na bilo koji rok) porasti plate, i to poskupljenje nije inflacija već prosto najednom ima manje gasa, pa je gas skuplji - ali su drva ili džemperi (ili plate) jeftiniji (relativno gasu, a ako je količina novca fiksna onda i apsolutno), pa ljudi više njih kupuju itd. (Da budem do kraja precizan, poskupljanje gasa (i svega drugog) se sastoji od obe komponente - i od monetarne inflacije i od promena u ponudi i tražnji, ali ova tačka se tiče samo ove druge komponente). ------------------------------------------------------------ A kako se inflacija rešava? U suštini, onim događajem koji se odigrao na pariskom trgu Vendome u februau 1796. godine, kada su revolucionarne vlasti iznele i pred okupljenim građanima polomili mašine za štampanje novca (tj. asignata koje su bili uveli nakon revolicije) i spalili papir na kojima je štampan, te dozvolili vraćanje korišćenju stabilnog novca, zlata i srebra (i ukinuli kontrolu cena) - što je okončalo jednu od najtragičnijih epizoda inflacije u istoriji, koja je se odvijala po istoj šemi kao i sve potonje inflacije, od Nemačke preko Jugoslavije do Zimbabvea i Venecuela. Rečju, inflacija se zaustavlja tako što se revertuje prvi fenomen, koji je uzročnik inflacije - smanji se količina novca u opticaju. Naravno, danas se ne lome mašine na trgu, već je mehanika drugačija - o tome sam, u Američkom kontekstu, nedavno detaljnije pisao na toj temi, pa da ne bih kopirao ili ponavljao, evo ga na ovom linku. U Srbiji je mehanika slična (tu se zove "repo" i "reverzne repo" transakcije), s tom razlikom da ona faktički vodi politiku fiksnog kursa, tj. štampa dinare na bazi deviznih priliva, i ne bi morala ništa od ovoga da radi (mada radi - pre par dana je podigla stopu na 3%). Ovaj način radi ali najčešće izazove recesiju u kojoj se cene ustabile. Međutim postoji i drugi način, mnogo bolji i bezbolniji, koji je dostupan zemljama koje su lakše za političko upravljanje. To su ekonomske reforme koje rešavaju još temeljniji problem velikog državnog duga i sklerotične ekonomije: mikroekonomske i finansijske deregulacije i reforma poreskog sistema i javnih finansija, koje omogućavaju ubrzan ekonomski rast, smanjenje državnih troškova i vođenje budžetskih suficita, vraćanje dugova (i poverenja u državni dug) i, dakle, fiskalno smanjenje monetarne baze. Ovo su početkom 90ih sa ogromnim uspehom uradile zemlje kao što su Kanada, Švedska, Izrael i Novi Zeland, između ostalog oborivši inflaciju gotovo momentalno nakon reformi.

Sinančević sa 21,82 (kao prvi u kvalifikacijama) i Kolašinac sa 19,99 prošli u finale bacanja kugle na EP u Minhenu...

Od prajda do litija u sat vremena...

i'm old school...

Kakav dan za hrvatsku atletiku. Matea Parlov Koštro osvojila srebro na maratonu a maloprije Filip Mihaljević došao do zlata u kugli! Bravo, bravo. Još sutra da Sandra Perković odradi svoje, a tko zna, možda i Marija Tolj iznenadi u istoj disciplini. Čestitke i Arminu Sinančeviću, bit će nadam se još puno ovakvih dvoboja između njega i Filipa.

Meni nece da pokrene snimak Kad sam vec ovde,da napisem koji redak. Posto je vec jasno da cemo u seriji svedociti padu Numenora,logicno je da ce jedan znacajan deo radnje i biti smesten u ovo ostrvsko kraljevstvo. Videli smo dosta snimaka Numenora u tizerima i trejleru. Meni se dopada kako su ga dizajnirali. Ima izgled nekog drevnog mediteranskog grada..iz epohe Rima ili anticke Grcke recimo.. Raskosan,svetao,blistav. Citadela veoma podseca na onu u Minas-Tiritu,sto je,jelte, logicno. Gradom dominira ogromna statua..ja mislim Earendila? Takodje,i dve velike statue Argonatha..od kojih se na jednoj vidi mac koji neodoljivo podseca na Narsil/Anduril kojeg ce Aragorn poneti u RoTK.. Negde sam naisao na podatak (ne mogu da pronadjem taj thread na tviteru) da je tokom snimanja bio izgradjen masivni set Numenora,tj.da je mnogo toga sto cemo videti iz ovog kraljevstva zaista bilo konstruisano..two thumbs up za ovo svakako.. Sve u svemu,meni se dopada kako su dizajnirali Numenor. P.S.naidjoh i na teoriju o meteorima koje smo vidjali i u tizerima i u trejleru - da su to Blue Wizards koji stizu u ME.

Razbijem mu ritam izlascima na mrezu, uzmem tako par poena, on 2x pogodi neko zlo da me zaobidje, al dzaba riknem tu jos vise... Bice bolje, ima novi turnir za 2 nedelje

Ne postoji jasan dokaz da deluje. Ovo je prevedena formulacija za sve te kolagene/hijalurone/hondroitine... u zvaničnim smernicama za artrozu kolena (isto je i za bilo koji zglob): The published studies and meta-analyses on the symptom-relieving (analgesic, function-improving) effect of chondroitin sulfate show contradictory data. Lično, mislim da je sve to sranje koje ne deluje više od placeba. @RatzenStadt prvo šetnja, pa brza šetnja, a posle toga zavisi. Nađi dobrog fizioterapeuta koji može da ti pokaže vežbe za mišiće lista.

Prestani pre nego što je pokidaš. Imaš Ahilodiniju, što je neki neodređeni naziv za patologije ahilove tetive koje se odlikuju upravo takvim bolom koji opisuješ, a kojima u osnovi najčešće leži degeneracija, propadanje vlakana tetive koje kad izložiš opterećenju pucaju. Pre ili kasnije će ti upravo pri takvom pokretu kakav opisuješ ili pri običnom trčanju, tetiva pući. A to ne želiš. 200/110 nije strašno, nije problem u tome. Predugo si bio neaktivan, tetiva i mišić su bili bez nadražaja opterećenja koji stimulišu rast i kao takva se istanjila i oslabila. Prvo i jedino - šetnja, šetnja, šetnja. Ništa drugo. Nikakvi sportovi, teretani, bakrači. Tek kad tu stekneš određen nivo opterećenja, onda pređi dalje. Do fudbala i ostalih sportova u kojima se skače, menja pravac i sl. imaš još da treniraš.

Nije pop, ali da ne "kvarim" onaj drugi topic.

- Dogodine ce biti mozda poslednja Indikar trka na Teksasu, staza ce biti potpuno porusena i rekonfigurisana na zahtev Naskara i pitanje je da li ce Indikar moci bezbedno da vozi na toj novoj konfiguraciji.

Skok u dalj: Anić 7,86 i plasman u finale; Jovančević sa 7,34 ostao bez plasmana u finale...

@zoran59 Ma da, imam ja smart TV i mogu preko neta gledat razne TV kanale al opet navikao sam ovako, slažem se da možda nije potrebno (kad mogu kao i ti) al je zgodnije. No dobro, ima puno opcija, snaći ću se nekako, pogotovo sad kad je do mene konačno došla optika.

I osvaja medalju na OI i to ne protiv bilo koga 😁

Da, da, prica o odbegloj kornjaci Ruzveltu koja je nadzivela Howard-ove(David Lynch) dve zene a tek je na pola zivotnog veka, prica o ptici i cvrcci iz pet shop-a (Lucky).. ❤️

Kimi ce da vozi Naskar Kup sledeceg vikenda na Votkins Glenu: https://racer.com/2022/08/12/raikkonen-feeling-ready-for-cup-debut-at-watkins-glen/

Svaka generacija ima svog djubretara. Najzanimljivija prica vezana za njega je dok smo Lavrnja i ja intenzivno gledali celindzere. On je bio jedan od onih kojem smo obojica predvidjali neki Zebaljos scenario, da ce da pegla po Juznoj Americi kad je u formi i to mu je to, ali on prevazidje to zestoko. A recimo Veseli koji je cak dve godine mladji, ali takodje su u slicno vreme peglali celindzere kojem smo obojica predvidjali top 10 lagano ce biti upamcen po fluke pobedama nad Djokovicem.

Ocekivao sam da pocne sa "Here's what you gonna do" 🙂

The Midwich Cuckoos (2022) Adaptacija legendarnog horor-SF romana John Wyndhama. Midwich je mirno prigradsko mesto u kom se gotovo nikada ništa ne dešava, na listi top 10 mesta za podizanje dece. Jedne predvečeri svi stanovnici koji su se našli u određenom delu Midwicha padaju u nesvest na 12 sati. Policija i hitna pomoć ne uspevaju da uspostave nikakav kontakt nakon toga, niti da na bilo koji način vide šta se dešava u tom delu mesta. Prva pomisao je neka vrsta zaraze, ali nakon 12 sati stanovnici se bude iz nesvestice i barem naizgled je sve u redu. Međutim, dva meseca nakon blackout-a, sve žene koje su bile reproduktivno sposobne a koje su bile u zoni nesvestice su trudne. Među njima čak i one koje nikada nisu imale seksualne odnose ili ga nisu imale godinama, dok je za žene koje su u tom trenutku imale partnera utvrđeno da isti nije otac tog deteta. Pet godina kasnije, Midwich je doslovno hermetički zatvoreno mesto i mada porodice pogođene blackout-om izgledaju srećne, oni zapravo žive pod konstantnom prismotrom i monitoringom Vlade koja prati svaki korak u razvoju dece. Serija na odličan način gradi i prikazuje atmosferu u kojoj svaki lik i svaka majka pronalaze sopstveni coping mehanizam za datu situaciju - neki obožavaju decu, u njima vide svrhu postojanja i znak, neki ih preziru ili ih se plaše. Jer su ova deca koja imaju kalendarskih 5 godina, fizičkog razvoja kao da ih imaju 10 a umno i mnogo više. Da li su deca zaista umiljata kakvom se čine na prvi pogled? Podseća me na Midnight mass i odlična je serija, ocena 8/10

Samo da ponovim post, jer zaslužuje. Pisao sam o filmu na starom forumu ... uz Volver, Volver izdvojio bih i Linčovu priču o odbjegloj kornjači

The Old Man Jeff Bridges i John Lithgow u glavnim ulogama, skroz gledljiva. Da ne kvarim ugodjaj spojlerima, Bridges je bivši agent CIA-e koji nakon trideset godina ilegale postaje ponovo interesantan agenciji ...

Odgledah Peaky Blinders. Serija definitivno vredi, čak i zadnja sezona koja se dosta kritikuje ali sticaj okolnosti ih je primorao da menjaju scenario pa je ipala malo meh. Sve u svemu vrlo dobra serija, sa brdom odličnih glumaca. Iako se o Cilianu priča najviše meni najbolji glumci u seriji su Anderson u ulozi Artura i Sam Neill u ulozi inspektora Kempbela. Kostimi, šminka su fenomenalno odrađeni, vidi se da je ekipa ljubitelj ovog istorijskog perioda. Gde škripi. Meni tu škripi što serija pokušava da ostavi na nas fantastičan utisak, serijali fino grade radnju na početku ali se na kraju svaka sezona (osim jedne) završi prosečno, odnosno onako kako je većina i očekivala, neke čak i razočaraju finišom poput prve sezone. Za one koji nisu gledali serija prati Birmigemsku bandu koja je stvarno postojala ali su skoro svi događaji u seriji fikcija. Serija pokušava ono što je Babylon Berlin odlično uradio da fiktivnu radnju uklopi u stvarne istorijske događaje ali te stvari su ovde urađene manje vešto pa ne ostavljaju utisak kao u Berlinu, pa čak ni u Senkama. Ja znam neke ljude koji misle da su stvari iz Senke a poneki i one u Babilon Berlinu istitnite što je pohvala piscu scenarija koji je odlično uklopio te priče u te teme. Ovde to kod mene nije prošlo, čak šta više insistiranju na jednoj istorijskoj ličnosti koja je bila nebitna 30-ih znatno umanjuje ocenu na tom polju no mislim da većina ljudi u stvari i ne zna taj podatak pa im to toliko neće smetati. Glavna uloga je isuviše "herojski" napisana, njegove greške su mizerne obzirom da se radi o glavnom čoveku organizovane kriminalne grupe. Njegov privatni život je toliko razvučen da je svaka od tih priča izgubila smisao posle određenog vremena i zanima vas samo šta će biti na kraju a ne toliko da li će zatvoriti neku od priča koje otvara. No Cillian je odlično izneo tu ulogu, čovek i izgleda kul tako da to većini neće biti problem. Sve u svemu ova serija jeste za preporuku jer se radi o dosta kvalitetnoj seriji. Malo više sam je kritikovao jer je vrlo lako mogla dostići neke kultne serije poput Sopranosa da je malo veštije ispisan scenario ali i ovako ne verujem da se iko od nas koji smo gledali kaje. Na kraju krajeva sezone imaju po 6 epizoda pa ih relativno brzo i pogledate. Preporuka svima a pogotovo ljubiteljima krimi serijala i vajba 20-ih i 30-ih . Pogotovo je interesantan taj vajb iz 20-ih pošto se odvija u siromašnim kvartovima a ne kao recimo kod Agate među bogatašima i srednjom klasom.

https://www.imdb.com/title/tt5859238/ "Lucky" (2017) Lucky follows the spiritual journey of a 90-year-old atheist and the quirky characters that inhabit his off the map desert town. Director John Carroll Lynch (debut as a director) Writers Logan Sparks(screenplay) Drago Sumonja(screenplay) Stars Harry Dean Stanton David Lynch Ron Livingston ... Lep i duhovit omaz dvojici filmskih legendi, Hari Din Stentonu (91 godinu imao kada je film sniman) i Dejvidu Lincu (nisu u srodstvu). Atmosfera filma je takva da sam film gledala dva puta za redom. I scena za pamcenje, Hari Din Stenton peva "Volver, volver.." ❤️ priceless

Ako si u prilici, obavezno na jedrenje. Ja sam već 10 dana na jedrilici, šunjam se po Sitoniji i skupljam kojones da na vetar odem na Skijatos. Prvi put za 40 godina sam propustio dve trke F1 za redom. Kad se vratim na kopno, pogledaću obe trke natenane. Veliki pozdrav za Radoja, Askarija, Downfroce-a.

Kad već pričamo o politici, da li ste svesni da u ovom trenutku svet za kojones drži botoksirani ludak na imunosupresivima i izlapeli čiča koji je više puta overio patos nego što je govora u Senatu održao? Nikada u istoriji toliko mnogo tehnološke sposobnosti za potpuno uništenje planete nije bilo koncentrisano u rukama potpuno nesposobnih i sumanutih ljudi. Hitlera je sabotirao Oto Han i grupa nemačkih nuklearnih fizičara, Robert Openhajmer se nije odupreo Trumanu koji je ipak znao da stane posle dve bombe. Staljin jeste bio potpuno lud, ali je imao veći fetiš da tamani svoj nego tuđi narod. Ova dvojica matorih budala smežuranih piša su bleda senka ljudi koji NISU dozvolili nuklearni holokaust u proteklom milenijumu. Nema šanse da se ovoliko zveckanje oružijem završi kao blef. Mamu mu jebem sve se vrti u krug. Tako je Mercedes tridesetih zakivao redom, a posle grunu onaj užas. Samo primećujem...

Dragi @DASUBO , nadam se da te nisam povredio. Nisam mislio ni na sta nacionalno, pogotovu ne na tebe licno. A i nacionalnost mi ne znaci nista. Tvoj post je odlicam, sa uzivanjem sam ga procitao, vise puta. Nego, verovatno sam budala, negde sam procitao da radis za Mercedes. Onda, ja svativsi (?) vec da si inzenjer, negde si pomenuo da si presao na lokomotive. Mozda gresim? I iz toga zakljucio da zivis u Nemackoj. Pisuci ranije, verovatno sam trebao da "Nemac" stavim u navodnike - kao sto sam i ja "Amerikanac," i zivim ovde, ali sam jos jednom nogom u rodnom selu mog dede a drugom u tatinoj kuci. I onda mi fali jos jedna noga jer imam radionicu i u USA. Nista posebno, ali pomalo i povremeno nesto cackam. Usjeb'o sam sve. Jos jednom, najvece HVALA za lepo kazivanje.

Dobri moj, nisam Nemac, samo više od pola života radim sa njima. Ja sam beznadežno i potpuno zaljubljen u Srbiju uprkos svim pokušajima da se ta divna zemlja unakazi u svakom pogledu sa raznih strana, što spolja tako i iznutra. U mom životu su bila važna dva Dirka, jedan vozi Harlije po nebeskim drumovima, drugi je i dalje, Bogu hvala, na ovome svetu. Hajde nešto da kažem o ovome koji više nije sa nama. To je čovek koji mi je dao šansu da uđem u Daimler, i to na najmanja moguća vrata. Početkom ovog milenijuma sam se vratio sa služenja vojnog roka u onom nezvaničnom ratu na jugu Srbije koga se niko živi sada ne seća i ne priča o tome. Potpuno rasturen i fizički i psihički, sa sjebanim leđima i načet nečim na šta sam nabasao bauljajući šumama i šta će izazvati reumatsko autoimuno oboljenje sa kojim se patim i dan danas. Elem, vratih se tako iz specijalnih jedinica vojske Srbije i Crne Gore, bez kinte u džepu, sa propalom dugogodišnjom vezom, sa friškim otkazom u Poršeu SCG koji sam popio na nacionalnoj osnovi. Doduše, teško da bi i u jednoj drugoj firmi prošao drugačije jer sam se potrudio da tadašnjeg CEO Poršea oteram u q. I to na tri jezika, za slučaj da me ne razume... Elem, takav nikakav, otišao sam samoinicijativno na razgovor sa tadašnjim šefom beogradskog servisa Mercedesa, mojim dobrim Dirkom. Ex mehaničar na kamionima, suprug grofice, ponosni vlasnik nekoliko custom Harlija, zaljubljenik u prirodu, glasan, vulgaran, temperamentan k'o da ga je 'Talijan pravio. Ljudina u svakom smislu te reči. U tri rečenice sam mu objasnio ko sam i šta sam, šta imam od škola, šta sam u životu vozio, napravio i popravio. I onda dobio najbolju poslovnu ponudu u životu. "Sine, ne mogu da ti dam ni blizu posao koji je u skladu sa tvojim stepenom obrazovanja, ali mogu da ti ponudim put gde ćeš ostvariti svoj potencijal. Ili nećeš. Zavisi samo i isključivo od tebe." I tako sam postao mehaničar u servisu iako sam godinu dana ranije diplomirao mašinstvo i to tako što sam napravio sekvencijalni menjač za jugića grupe A. Užasno teška odluka u tom trenutku, ali možda jedna od dve najispravnije u mom životu. Druga je brak sa mojom, apsolutno boljom polovinom, ali to je neka druga priča. I tako, stepenica po stepenica, jedna, druga, treća, peta, sedma pozicija sa sve epizodama divljanja autoimunog oboljenja stečenog u vojsci i dođoh u poziciju da budem na mestu gde bih bio pretpostavljeni mom Dirku. Međutim, život ipak nije bljutavi holivudski film B produkcije. Moj Dirk je prihvatio posao u Saudijskoj Arabiji pre nekoliko godina sa namerom da uzme neku sumanutu lovu na kraju karijere i da onda na miru ode u penziju. I to u svoju kuću, na imanju u okolini Gruže koje je kupio za sebe i gospođu. Otišao je za tri meseca. Nismo stigli ni da se pozdravimo. Jedino što mi je ostalo od njega je sat koji mi je poklonio za dan venčanja. I koji nosim i dan danas iako je prošlo 16 godina. A nosi i moja draga kao uspomenu na njega, jer je dobila identičan sat kao i ja, samo ženski. Ponekad zastanemo zajedno kraj te kuće pored Gruže kad nas put nanese. I svaki put se ponadam da ću čuti Harlija sa odsečenim auspuhom kako krklja iako znam da to ne može biti on. A zna ponekad i neka vlaga da udari u oči i dan danas. Što se mog trkanja tiče, to je glavni "krivac" moj ujak koji je isto kao i Dirk otišao na neko bolje mesto. Rastao sam bukvalno u izmaglici para motora čamaca koji su se trkali na Dunavu pored hotela Jugoslavije i motora fića na ušću. Oštrenje bregastih, poliranje izduvnih grana, švercovanje italijanskih kablova za svećice, stiskanje elektroda na svećicama, petljanje sa karburatorima sve je to bio deo mog detinjstva. I to onaj lepši deo. Ali to je priča koju i dalje ne umem da ispričam bez mnogo psovanja i sećanja na ružne stvari i na udese i na osećaj nemoći zbog manjka novca za sve živo. Sada, kada novac Bogu hvala nije problem, ne želim da ga prosipam u ono što predstavljaju "šampionati" na Balkanu. Odem do Mladena na Navak, odvrtim par krugova za svoju dušu i to je to. Smirim živac, izoštrim reflekse upropašćene godinama i hororom svakodnevnog saobraćaja i pomislim da li bi bilo drugačije da sam živeo u nekoj drugoj zemlji, koja ima savremenu infrastrukturu za trkanje i mogućnost da na talenat uradiš nešto. I onda momentalno prestanem. Da sam živeo u nekoj drugoj zemlji, ne bih sreo Nju. I bio toliko srećan i ispunjen. Ako budem imao sreće, u sledećem životu će zajedno sa Njom doći i karijera na stazi. Mada, ako treba da biram, jebeš trkanje...

Jbm mu sve, pomalo me je sramota da pisem o nekim stvarima, a nemam fotke da dokazem istinu. No, nekada sam bio redovni musterija na otpadima/reciklazama, a za to sam i imao i ovde kacio fotke, hvalisuci se kako sam pametan i umesan. I bila je jedna epizoda koju nisam ranije opisao. A sad cu preci u pricu, toliko opsirnu da je vecina posetioca teme/forumaa nece procitati. Jesam pisao kako sam vozio neke nebitne trke, kako sam radio ovo i ono, pa i kako sam imao prijatelja koji je imao ducan/dealership za 4 marke - Harley-Davidson, Ducati, Suzuki i BMW. Ne znam je li sretna ili tuzna prica. Moj dragi Charlie. Charles Craig. Smem da mu i ovde na forumu napisem ime jer je javna licnost, moze ga se naci na netu. Majstor. A prihvatio me je kao brata, kad sam doselio u Kansas, nepoznat i mlad. On i njegova zena Starley, spremni da na licu mesta usvoje nove ljude a odjebu, svirepo i grubo, budale. Nasao sam se u prvoj grupi. Nebitno za nas kasniji odnos, Charlie je gluv. Rodjen prerano, sa ostecenjima. A jedan od od najboljih motokrosera svoje genearcije. Ranih 1970-ih, trebalo je da potpise ugovor za fabricki Suzuki tim. Dan ranije, u nekoj amaterskoj i nebitnoj trci, zapeo je nogom i slomio/unistio koleno. Otisla karijera u vrazju mater. Stvarno se izvinjavam sto se ovo preci u podugacku pricu, mozda nije za forum. Ko nece, neka ne cita i ne gubi vreme. Sletio sam na razgovor za posao, zdravstveni radnik. Sasvim slucajno, i moj buduci sef odeljenja je bio motorista. Dobio sam posao, a taj sef mi je ponudio pomoc, privatno i izvam bolnice, da se snadjem i uskladistim pakete tokom preseljenja. Ne verujem da bi to uradio i za druge koji nisu motoristi, no to sam samo ja i mozda gresim. Elem, pokazuje mi sef gde smem da kod njega smestim pakete dok ne nadjem smestaj, a naidje Charlie. Znali su se on i moj direktor. Charlie upravo kupio stari BMW R100S. Ispostavice se, od jednog doktora sa kojim sam kasnije radio, da ga sredi i preproda u svojem ducanu. Iz motora curi gorivo, sjeban plovak na levom karburatoru. I ja, filantrop i motorista, pocnem da prodajem pamet jer mi je taj problem sa Bing karburatorima poznat. Pravim se pametan, ne znajuci da pricam sa profesionalcem, a on me strpljivo slusa. Bio je to pocetak prijateljstva. Ja sam se vratio trkama (amaterskim, nebitnim) a Charlie me je "sponzorisao." Pozajmljivao mi je svoju prikolicu, kad god mi treba, a prodavao mi gume, ulje, lance itd. po svojoj nabavnoj ceni. On nije zaradio nista, a svoje vreme i kontakte je trosio badava. (jeste, i ja sam u svojoj zdravstvenoj struci radio njemu i zeni preglede badava. "ruka ruku mije," tacno, ali ovde se ne radi o monetarnoj vrednosti nego o ljubavi i poverenju). A u PM, skrenuo sam i nisam napisao ono sta sam hteo krenuvsi. Ovaj emoji je meni, sto sam budala, a ne vama. Nista. Nastavicu ako nekoga bude interesovalo a mene drzala volja da se izlajavam.

Evo ga upeo sam. Posto sam zadnjih god i po u Orange County, ovde ima bukvalno 3 terena u radijusu od par milja. Obicno igram kod druga u komplexu jer ima 8 terena, nema zakazivanja, ponekad igraju ljudi ali bas slabo. ili kod drugog ortaka u Laguna Niguel (prve 2 slike), tamo je bas dobro. Zelenilo okolo, svetla super, ima cak i "centralni" turnir zamenise stara svetla za nova LED koja su krs. Tj nisu toliko krs, koliko taj neko ko ih je stavljao veze nema sa tenisom, bas smetaju pogotovo ako igra neko i na drugim terenim jer onda siba po ocima sa svih strana Mi, pon, sre, pet. Fazon od 19-20 pa do 22, tada se gase svetla i pocinje trece poluvreme malo mango malo pivo, super zajebancija. nije vruce, oko 7 vec temp padne na 22, 23 i onda je super. Igram neku ligu/turnir jer mi je ekipa isa na odmore po evropi.. sa ovima sa aplikacije, nadjemo se gde god, kao sto rekoh terena ne manjka Edit: pretprosli vikend odem na egzibiciju Michael Chang i James Blake.. Dobro zezanje, cak me i pogodishe lopticom, potpisanom :)