Leaderboard

Ne zelim da se raspravljam sa tobom jer nisi u pravu ali samo par ispravki da probam da ti objasnim gde gresis: Prva greska je ovo da je jedina validna validna statistika indeks igraca. To je tako daleko od istine i da je tako niko se ne bi bavio naprednom statistikom. Napredna statistika moze da prikaze mnogo vise od samo pukog indeksa. Druga greska je je sto je ona statistika iskljucivo iz EL tako da nam skor nije 2-5 nego 1-3. Mozda bi mogao da se slozim da bi jasnije bilo da imamo vise utakmica za analizu ali i dalje mislim da je iz podataka savrseno jasno sve. Da ne pominjem da se te brojke naravno i poklapaju sa onim sto gledamo. Svakako cu da vadim statistiku kada se ekipa raspada da vidimo sta je problem i ko prouzrokuje taj raspad. Kao sto kad pobedjujemo gledam ko je najvazniji za pobede tako i za poraze gledam ko je uzrok tih poraza. Verujem da i u strucnom stabu isto rade i to na daleko vecem nivou. Treca greska je sto stalno pominjes +/- a onaj moj post se osim u napomeni(kada sam i rekao da on i nije toliko merodavan jer zavisi od dosta drugih faktora) uopste nije bavio sa +/- kolicnikom. Uporno pominjes te 2 trojke i to je super, kada bi mogao bar na svakom 10-to minutnom ulasku da pogodi bar po 1 trojku to bi bilo odlicno, ali pogadjas vec, da to ne moze da uradi. Ono na sta ne obracas paznju ili ne zelis to da pomenes je da nasa odbrana nije dobro postavljena kada je Filip na terenu. Jednostavno visoki igraci moraju da budu korak ili dva blizi reketu jer Filip 1 na 1 ne moze nikoga da sacuva i da nam se ne bi setali kroz reket jednostavno to moraju da urade. Onda se recimo desava situacija da Gist prima poene u lice od Dejvisa kao da je tinejdzer. Mozda sam i ja mogao da dodam jos podataka u onaj vec obiman post ali se plasim da ga tek onda niko ne bi citao. Ima tu jos dodatnih informacija o tome kako Filip utice na nas tim. Od toga da protivnici odjednom mnogo bolje sutiraju za 3 kada je on na terenu(i to ne 1-2% pa da kazes da je statisticka anomalija nego ako se ne varam celih 12% se povecava procenat ubacenih trojki). Nesto sto je od pocetka potencirano kao nas odbrambeni problem, cime su nas izmedju ostalog pobedjivali i u ABA ligi. Tu je i dalje manje defanzivnih timskih skokova, manjak ofanzivnih skokova, povecan broj faulova... Jednostavno receno nasa timska igra se raspada kada je Filip na terenu i to po mnogo parametara. E sad kad vidis ove parametre i kada na to dodas da smo trenutno tipa druga odbrana EL onda ti bude zao jer ovaj tim ima potencijal da igra bas sexy odbranu(konacno). Filip jednostavno ne moze da igra EL. Ja ne volim da govorim lose o nasim igracima ali sve njegove brojke su katastrofalne. Jednostavno katastrofalne. Ove sezone su se treneri izgleda bolje spremili za Filipa(cak i ABA) i ovo usmeravanje u levu stranu gde je Filip apsolutno beskorisan je nesto sto je Tomic uradio prosle sezone Gordicu pa je izgledao kao amater kada mu zatvoris desni ulaz. Ja sad kad bi krenuo da ti pisem da pored toga sto protivnici sutiraju 12% bolje trojke(*) , da KKCZ sutira 14,8% bolje kada Filip nije na terenu, da trojke mi sutiramo 16,2% bolje kada nema Filipa na terenu a da procentualno uzimamo skoro pa isti broj suteva kada je Filip na terenu i kada nije. Da kada je Filip na terenu mi iz svakog suta na kos postizemo po 0,71 poen a kada nije tu postizemo po 1,05 poena. Da ne pominjem sto Filip ima bednih 0,46 poena po uzetom sutu. *) edit: sad sam pogledao statistiku i kada je Filip na terenu protivnici sutiraju trojke sa 41,2% a kada Filip nije na terenu sutiraju sa 24,5%. Stravicnih 16,7%. Kad sam vec tu da pomenem i da defanzivni rejting(da ne bude samo da gledamo ofanzivu) u koji ulaze blokade, izvuceni faulovi u napadu i ukradene lopte: kada je Filip na terenu indeks 13 a kada nije na terenu je 38. 3x je manji.

Pa da, tačno vidim da za sledeći derbi spremate to...da nam se userete u život. Da žabar objasni Pejdžu da se malo odmakne malom i da ga pušta, ovaj zabode 15p 10as, dobijemo vas njegovom trojkom za kraj. On postaje doživotni plejmejker KKCZ vi uzimate titulu. Dolazim na debi da prekinem tekmu ako vidim da ste ga pustili prvi napad Šta je par nedelja u CZu naspram toga da Fića ne izraste u heroja kao posle PO prošle godine. Sad kad vrtim malo film, tačno ste ga puštali tada da nam ga uvalite za sledeću sezonu. ccc

malo sam večeras intenzivirao prepiske sa nekim verziranijim kolegama i većina ih je u fazonu "dolazi ozbiljan trener i Filip završava". ajd' pa da vidimo, što reče KaliRuti, šta god da se desi moraće ubrzo.

Rodio se sin, mali gospodin, Male sanjive, oci vesnine ! Gdje ste drugari. 🙂 Nije me bilo 10-ak dana zbog privatnih i poslovnih obaveza, sad sam opet tu da doprinesem kvalitetu diskusije.

Da li zaista mislis da je u praksi ovo izvodljivo? Konstatno vidjam kako se kolona +/- predstavlja kao indeksni poeni.

Da otvorite još jednu temu o Filipu, malo je jedna ... jedna ko nijedna.

Drugovi, nepotizam ne poznaje klupske boje. Ne volim Zvezdu, ali vise ne volim tatine sinove, zbog kojih momci koji su doneli odluku da probaju da zive od kosarke/studiraju medicinu/vredno rade i trude se u čemu god, moraju da se lade da bi bi bilo mesta za Nesinog smrdu.

Da ja samo onako po srpski i sočno hebem mater svima koji pljuckaju Djenku a naročito idejnom tvorcu koji je došao na tu ideju. O onom smeću niko ne sme da prozori mesecima reč, ali da se neki drugi igrač zapljune - a naročito mi smeta što je to Djenka - nikakav problem! E pa hebo vam ja mater klosari sa Mocarta!

Filip je bio katastrofalan i u toj Karijevoj sezoni, strašno nas je sahranio u onoj finalnoj seriji (koju nažalost pamtimo i po drmanju koševa i pljuvanju Vlade Jovanovića od strane troglodita). Sada je on dosta bolji košarkaš nego tad (naravno, isključivo u fazi napada) ali to jednostavno nije dovoljno za ovaj nivo. Hvala Ivanu što nam je plastično prikazao stravu i užas Fićinog boravka na parketu.

Ovaj clanak uredjivao onaj baklava tjuber.

E, tako

malo da dezinfikujemo temu od ovih grckih klipova ...

I dalje ima signature move raširenim rukicama, kad nešto opako zajebe... U fazonu Pobogu ljudi, igrajte malo tu odbranu, ne mogu sve sam Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Alphonso Ford odabran je kao 32. pick na NBA draftu 1993. od strane Philadelphia 76ersa. Srednju školu i fakultet odradio je na domaćem teritoriju, u rodnom Mississipiju. Na opskurnijem sveučilištu Mississipi Valley skrenuo je pozornost na sebe briljantnim igrama te stekao reputaciju jednog od najubojitijih ofenzivnih igrača u državi. U svojoj freshman sezoni predvodio je čitavu NCAA Diviziju I s 29.9 koševa u prosjeku, a već u sljedećoj zabijao je za koledž-standarde nestvarnih 32.2 poena. Postao je prvi igrač u povijesti NCAA-a koji je četiri uzastopne sezone bilježio više od 25 koševa u prosjeku, a s 3165 koševa peti je na all-time listi scorera Divizije I. “Al je bio jedan od najboljih ofenzivnih igrača koje sam imao prilike trenirati”, rekao je njegov trener s Mississipija Lafayette Stribling. “Kad bi ga krenulo, bio je nezaustavljiv. Mogao je šutirati. Bio je izrazito skočan. U napadu je bio čarobnjak koji je vjerovao da ga nitko ne može usporiti. S njim u momčadi uvijek ste bili kompetitivni.” Unatoč slavi iz studentskih dana Ford se nije najbolje snašao u NBA ligi. Razloge treba tražiti i u tome što je bio nizak za klasičnog beka šutera (192 cm). Odigrao je svega 76 utakmica u dvije sezone noseći dresove Sixersa i Sonicsa, te se nakon avanture u CBA ligi odlučio otisnuti preko oceana. Sredinom devedesetih počeo je priljev Europljana u NBA ligu, no paralelno su i američki košarkaši koji se nisu snašli na domaćem tlu sreću odlučili potražiti na Starom Kontinentu. Al je bio jedan od njih. Dolaskom u Europu započeta je legenda o Alphonsu Fordu. Na mala vrata 1995. potpisao je za španjolsku Huescu za koju je zabijao 25.1 poena u prosjeku. Sljedeća stanica bila je Grčka - Al je nastavio puniti mrežice; u dresu Papagoua bio je najbolji strijelac grčkog prvenstva s 23.9 koševa. U samo dvije sezone izgradio je reputaciju ubojitog scorera te je bio spreman za iskorak u nekom od većih europskih klubova. Netom prije početka sezone 1997-98 suočio se sa slobodnim padom - naletio je na zdravstveni problem koji je jako rijedak u svijetu profesionalnog sporta. Dijagnosticirana mu je ni manje ni više nego AKUTNA LEUKEMIJA. Riječ je o brzoprogresivnoj zloćudnoj bolesti u kojoj dolazi do zamjene normalne koštane srži zloćudnim stanicama. Drugim riječima, vlastito tijelo se okreće protiv tebe, a stopa smrtnosti kod odraslih ljudi pet godina nakon otkrivanja je 76 posto. S tek 26 godina, u punom naponu snage, Alphonsu je košarkaška karijera pala u drugi plan, a nova borba bila je ona za vlastiti život. Papagou i Ford su sporazumno raskinuli ugovor, a Al je idućih godinu dana proveo po terapijama u bitki s ovom teškom bolešću. Unatoč svemu, za konačni cilj imao je povratak na parkete. Znao je da neće biti jednostavno - jedno je okršaj s protivnicima na parketu, a nešto sasvim drugo borba pod obručima uz paralelni rat s leukemijom u vlastitom tijelu. Jednostavno nije bilo fer. Izvan svake granice razuma, rušeći biološke zakonitosti, vratio se košarci 1998. nakon samo sezone izbivanja. Samim povratkom već je postao pobjednik, no način na koji se vratio bio je nevjerojatan. Priliku mu je pružio grčki Sporting, a nakon što je tamo pokazao da je i dalje na visokoj razini unatoč bolesti, potpisao je dvogodišnji ugovor s Peristerijem gdje je pružio neke od najboljih predstava u povijesti europske košarke. U sezoni 2000-01 Ford je osvojio nagradu MVP-a prvenstva te je senzacionalno vodio Peristeri do borbe za titulu grčkih prvaka koja je na kraju okončana trećim mjestom. Njegova je momčad istodobno igrala Euroligu, a Al je s prosječnih 26 koševa bio najbolji strijelac čitavog natjecanja! U svojoj prvoj euroligaškoj utakmici ikad Estudiantesu je ubacio 35 poena. Ponajbolju utakmicu karijere pružio je u playoffu protiv Tau Ceramice kojoj je sasuo 41 poen od ukupnih 79 svoje momčadi, čime i danas drži rekord za najviše poena u jednom euroligaškom susretu. Ovakve predstave u elitnim natjecanjima Starog kontinenta za čovjeka čije su krvne stanice odumirale svakim izlaskom na parket dio su mita o nadljudskoj snazi volje Alphonsa Forda. Svaka nova sezona bila je izravno suočavanje sa smrću u oči, ali i korak bliže košarkaškoj besmrtnosti. Kruna karijere je potpis za Olympiakos, jednogodišnji ugovor težak za tadašnje standardne nestvarnih 12 milijuna dolara. Odužio se onako kako jedino zna, trpanjem koševa i dominacijom nad suparnicima. Još jedna titula najboljeg strijelca Eurolige (24.8 koševa) dodana je u vitrinu. Pored toga, osvojio je grčki kup, a u finalu prvenstva s AEK-om propustio je dva posljednja susreta zbog ozljede čime se oprostio od Grčke, zemlje koja mu je pružila toliko toga, a on njoj još više. “Una magia di Ford.” Ford-manija se preselila u Italiju, a spomenute riječi bile su neizostavne u prijenosima utakmica domaćih komentatora. Dvije sezone nosio je dresove kultnih klubova Siene i Scavolinija. Sienu je odveo do Final foura Eurolige, a po drugi put je odabran u najbolju petorku natjecanja. Alova posljednja sezona (2003-04) u dresu Scavolinija ipak će ostati posebno upamćena na tužan način. Iako je konkurenciju nastavio častiti s 22.2 poena u prosjeku, ispriječio se jedini protivnik koji ga je mogao zaustaviti - leukemija. Zvuči nevjerojatno da je netko mogao igrati vrhunsku košarku uz tako teške zdravstvene tegobe - no to se stvarno događalo. Poseban twist ovoj nadnaravnoj ustrajnosti dala je Alova tajnovitost. Međutim, ovog puta povratka nije bilo. Mada je igrao na rubu smrti s leukemijom u poodmakloj fazi, svojoj momčadi je za kraj podario četvrto mjesto u prvenstvu čime se kvalificirala za Euroligu. Današnjem talijanskom reprezentativcu Danielu Hackettu Ford je bio idol, a njegovoj sreći nije bilo kraja kad je Alphonso došao u njegov rodni Pesaro i potpisao za Scavolini. Nažalost, ta sreća se ubrzo pretvorila u patnju i gubitak. “Još uvijek plačem radi Alphonsa Forda. Nitko nije očekivao ono što će se dogoditi. Nitko u momčadi nije znao za njegove obnovljene zdravstvene probleme. Jedini upućeni bio je klupski liječnik kojem je otkrio kako bi mu ovaj pomogao oko nabave lijekova. Bilo je dana kad se nije mogao ustati iz kreveta, ali otišao bi u teretanu i potom zabio 30 koševa. U playoffu talijanskog prvenstva Ford je sjedio na klupi jedva držeći oči otvorenima. Nitko nije imao pojma što mu se događa.” Krajem ljeta, Al je obznanio da više ne može igrati košarku. “Dragi prijatelji, objavljujem da sljedeće sezone neću moći igrati za Scavolini. Moji zdravstveni problemi mi trenutno ne omogućuju da se natječem kao profesionalni sportaš. Želim da svi imate vjeru u mene. Ostanite snažni i borite se jako. Moje srce će uvijek biti s vama. S ljubavlju, Alphonso Ford.” Nepuna dva tjedna nakon ove šokantne i tragične objave, Alphonso je preminuo u rodnom Mississipiju. Imao je samo 32 godine, a za sobom je ostavio suprugu i troje djece. Njegova sedmogodišnja borba s leukemijom, koju je većim dijelom držao u diskreciji i stoički igrao, došla je kraju. Godinu za godinom pobjeđivao je smrt, a njegova priča nije samo oda o preživljavanju već najbolji mogući prikaz snage ljudske volje. Kontra svih šansi postao je ponajbolji scorer u povijesti Europskog kontinenta, a koliko je velik i cijenjen odaje podatak da današnja titula najboljeg strijelca Eurolige nosi ime upravo po njemu. Legacy mu se sastoji od dva naslova najboljeg euroligaškog strijelca, dva odabira u prvu petorku Eurolige, četiri titule najboljeg strijelca Grčke, MVP priznanja Grčkog prvenstva te jednog trofeja u grčkom kupu, a njegovih 22.2 koša u prosjeku je najviši prosjek koševa u povijesti Eurolige. Ipak, najbitnija Fordova titula je ona životnog pobjednika koji je medicinskim čudom, živeći s leukemijom postao jedan od najboljih košarkaša Europe. Nije htio odustati, kako od sebe, tako ni od košarke. Alphonso se smatrao jačim od opake bolesti, ali i većim od do tada postignutog u svijetu kontri i silaznih putanja. Stoga je nastavio igrati. Dirljiva priča pokojnog Alphonsa Forda može svima poslužiti kao živuća motivacija - ako se sedam godina borio s teškom bolešću i ostavio neizbrisiv sportski trag njoj unatoč, možda i naši problemi, kakvi god bili, mogu biti nadvladani.

Znao sam na šta misliš i bez da pogledam kalendar...ali za svaki slučaj Daj da nađemo Momirova, Đokovića i Uskokovića, da im skupimo neku ozbiljnu lovu da nagaze juniora...to bi bio spektakl...da ne može da prevede loptu protiv kućnog tima.

U Kini, neće skoro nazad. Što se mene tiče, pak...ljudi ja stvarno imam puno razumevanja za vaš pet hate ovde, za youtube clipove i za ostale demostenske radove. Ali ja bih stvarno voleo da se ovo okonča i da gledam na miru voljeni klub.

na Politici: Politička pozadina napada na Filipa Čovića. podnaslov: da li je na pomolu konačno rešenje kosovskog čvora, pa zato i napadi na Nebojšu Čovića preko njegovog sina Filipa.

Realno da mi napravimo mali presjek popularne lakijeve emisije ''Guzonjin sin''. Dakle, do sada smo imali 4 evroligaske epizode I jedan aba spinoff. Meni licno je omiljena s01e04, ali generalno sve epizode su odlicne I preporuka za sve koji nisu slucajno pogledali. 🙂

Ovo je bukvalno za zatvor.

I daj da se ne zajebavamo sa Gavrilovicem, Jovanovicem i ostalim likovima koji nisu trenirali nista ozbiljno. Pa ne dovodimo ih da treniraju Drcu i Balabana, nego Braune, Djenke i ostale likove koji su radili sa top trenerima veci deo karijere. Ako je vec Tomic vrdao i letos, navodno te price oko toga da mu je porodica ostala dole, da je hteo u Oli i slicno, onda je trebao tad da dobije pedalu. Ispao je ljigavac ovim zapaljivanjem i nema sanse da je njemu iko suflirao oko Filipa; jer da jeste, jasno bi bilo da bi mali igrao samo kad je bezbedno, a ne zavrsnice u kojima je redovan bio na parketu. Tomicu na faci pise kakav je lik, zato nikom nije bio ni trunku simpatican i zato me i ne cudi sto je otisao kao jaje. Ali je takodje cinjenica da je najbolja domaca opcija koju smo mogli da imamo. Samo u Srbiji jebote, dovedes igrace, utrosis pare kao lud i onda skontas da ti treba trener i pocnes da razmisljas u principu- ma moze to i Jovanovic, moze i Gavra, ma moze bilo ko..A pre samo dve godine si tako dobio po picki kad si vunderkida Alimpija stavio na klupu. Ako je kinta problem, onda nisu trebali da nagomilaju ovoliko igraca i naprave roster za koji nam je malo 12 mesta na tekmi, pa redovno neko ko ne treba, bleji na klupi. LBraun, Davidovac Beron, Djenka, Lazic Dobric, Perperoglu Faje, Simanic, DBraun Kuzmic, Gist Da izadjemo sa ovakvih 12, da na klupi imamo dobrog trenera i da onda razmatramo koliko smo realno dobri ili nismo. Sa sve Tomicem na klupi, ali bez malenog veseljaka u timu, ovo je za TOP 8, bez ikakve dileme.

Sto se trenutne situacije tice, vepar je na podu i sad ga treba gaziti. Osjeca se to u vazduhu, osjeca i gazda, odatle nicu placeni tekstovi na telegrafu plus onaj jado sto je snimio cak i klip za cirka 20 evra (hebo sam mu sve po spisku na komentarima, cisto iz gusta). Potrebno nam je sve vise Lakija na tribinama. Ono sto je bas pozitivno jeste sto dosta ljudi koji su bili suzdrzati apropo gremlinovog statusa u Zvezdi, tipa tu je zbog tate ali nije bas toliko los, pocinju da shvataju o kakvoj se posasti radi. PS. Krka specijal guzonjinog sina je bio brutalan!! Jedva cekam dupli program ove sedmice, Vasa, Larkin, Dunston, plus onaj krakati Evans iz Himkija, ima mali da leti kao na ping pongu po tribinama. PS 2. Novog ceduljasa na klupi ne bih nesto komentarisao. Da se mali bar upisao u strelce protiv Mege, ovako ni vesninu baklavu nece dobiti.

Nenadic ima mesta u vecini ABA klubova, Filip u samo dva.

Radanov nagradjen klupom u Zvezdi kad je krenuo da igra, posle skroz sklonjen, pa cak i Keselj upadao u 12 pre njega i sad kao da nista od toga nije bilo. Bas lepo igra. Steta sto ovaj Uskokovic nije domaci, mladi plejmejker i potencijal za reprezentaciju. Bas takvog trazimo u prvom timu, jbg.

Ja sam pričao ovde o mom prvom gledanju Filipa, Železnik Vorkersi, prva B liga. Mali kao i sada, ali mršav i neverovatno brz. Imao je neke ludačke sprinteve sa loptom, mi baš izneverovali. Iz tog ugla, on je mogao da postane igrač tipa Lekavičijus, malo reći upotrebljiv na visokom nivou. Ovo sad je neka druga, deblja verzija.

Jeste problem jer nijedan trener od integriteta nece pristati da vodi tim u kojem Filip mora da igra. Ne samo da igra, vec ima i bitnu ulogu.

Mislim da ovo nisu samo razmišljanja nego da ima i nečeg konkretnijeg u tome. Koliko osluškujem, sad se zna i cifra koju Xavi traži i mislim da možemo da se nađemo sa njime ako malo smanji. Pre par dana je Bartzokas figurirao kao jači kandidat al' sad je Xavi opet frontrunner. Takođe, koliko isto čujem, Xavija više zanima Zvezda od Valencije. Ali sve je ovo nezvanično tako da haj'mo sačekati narednu nedelju.

A mogao je Filip fino da ode nakon dva tri kola i ispala bi to jedna lepa sportska prica. Ostao bi upamcen kao plej koji je igrao za Zvezdu, spominjale bi se njegove partije iz PO ABA lige, sve u svemu bi bio jedan lik kojem bi navijaci Zvezde kad se pojavi na utakmici aplaudirali za koju godinu. Ovako se ide unazad i analiziraju njegove igre iz Grcke, prave se klipovi na kojima se pokazuje koliko stete nanosi timu. A sve je to samo pocetak, jer je jasno da on u EL ne moze bolje. Ubosce mozda u nekoj utakmici neku trojku, ali nikad nece moci da organizuje smislen napad. Skolski primer samodestrukcije.

Glavu gore bre. Peta epizoda guzonjinog sina ima da gori !

Napuštam klub iz ličnih razloga: Oće da me udave lebe mekani ne može ličnije od toga.

branko se jbga setio gde su ficja & on bili 2011e. isto u zvezdi (:

#5 u zelenom dresu... odrzao je defanzivnu kliniku igracima Panathinaikos-a, izmedju ostalih i danasnjem saigracu.

Od ličnih razloga Filip je naveo nemogućnost da šutira za 3 preko 20% i za 2 preko 25%

Kolege Agrourban i Kronos zaslužuju Veprovu spomenicu za posvećenost jer su jedini od komšija prepoznali trenutak i rešili da nam pomognu!

Dobiće Ćofi šal u četvrtak (:

Da rascistimo - izmisljenih likova ce sasvim sigurno biti i to verovatno ne jedan ili dva, vec znatno vise. To dolazi kao neminovnost sa izborom bas ovog settinga (Second Age), koji je neuporedivo manje pokriven i razradjen u odnosu na preostala dva. Bukvalno na prste jedne ruke se mogu prebrojati likovi o kojima je napisano ista vise od jedne recenice ili prostog navodjenja u hronologiji (kraljevi Numenora recimo). Zbog toga ce sama serija fakticki biti fan fiction i to nije sporno. Ono sto bi bilo sporno (bar za mene) jeste ignorisanje i tih kljucnih stubova koji citavoj prici i daju smisao, narocito imajuci u vidu da se ionako mora izmisliti ogroman procenat neophodne gradje. Tolkien mozda nije ostavio dovoljno materijala da se samo na osnovu njega isprica prica u ovakvom formatu, ali to ne znaci da treba ignorisati okvire za istu koje je nesumnjivo ostavio i koji upravo i daju smisao i sustinu. Tauriel je slab lik dodat bez ikakvog opravdanja ili razloga iz vizure same price Hobbita (naravno, jasno je da je ubacen iz marketinskih/komercijalnih razloga), dok ce u ovoj seriji slicni likovi biti must, jer jednostavno ne moze drugacije. Narocito ako bi se izabralo da se dogadjanja prate iz perspektive nekog obicnog/ih, nicim specijalnog/ih glavnog/ih junaka. Uopste nije neophodno da noseci likovi budu bas Sauron/Elrond/Elros/Celebrimbor/Galadriel/Cirdan/Ar-Pharazon/Elendil/Isildur jer se moze izabrati da se prica iz ugla nekog daleko manje bitnog, ali je od kljucne vaznosti da budu deo serije kako bi pruzali neophodni kontekst i usmeravali je prema opstem konceptu i hronologiji koju je Tolkien kreirao, pa makar je i ne razradivsi detaljnije. Dakle, ako si izabrao da seriju smestis npr. u dane nakon odvodjenja Saurona u zatocenistvo u Numenor, ne moze ti centralni bad guy biti niko drugi do on. To se jednostavno ne moze nicim opravdati i u krajnjoj liniji je i potpuno besmisleno. Pa opet ako ti je tema Last Alliance Ili ukoliko je izbor pao na Forging of The Rings of Power, opet ti ne moze kljucni negativac biti niko osim Saurona, niti kljucne figure na drugoj strani bilo ko pored Celebrimbora/Galadriel odnosno Elronda, Elendila i njegovih sinova (a ti samu epopeju mozes pricati iz usta nekog obicnog pesadinca). Poenta je da (iz mog ugla), showrunneri imaju veliku slobodu u kreiranju novog materijala, ali da je ta sloboda ipak ogranicena osnovnom idejom koju je autor definisao.

Real nba fanovi će tu tekmu gledati na O2

Al kako je pažljivo istrimovao bradicu, ljubi ga majka.

Nemoj da te lozi tripe. Ispadas 1/1 Realno, rascmario te je tim za sredinu tabele, a ko zna sta te ceka protiv azdaja poput uinija i wooka. Nama niko nista ne nudi. Izgleda nismo zanimljivi :(((

a šta znam imao je par kul skokova u napadu. nije baš totalni non factor.

Mi igramo sad protiv clutcha, fina prilika da preuzmemo primat posle 2 runde Ujutru se budim i nema 10 poruka od Maxe na fejsu MAJMUNCINO JEDNA STA SI TI SPREMAO CELO LETO i znao sam da smo odrali.

Pa i taj Filip Covic je vise licio na kosarkasa nego ovo masno bure. Ok uvek je bio nizak i okracen ali je licio na sportistu koliko toliko. Ovaj sad lici na nekog propalog i zapustenog sitnog kriminalca koji igra basket iz hobija

mene mrzi sad da tražim statse iz karijeve sezone sa onim rosterom ali sa sigurnošću tvrdim da se sada pravi neka malko Iskrivljena verzija te sezone i ficje u njoj. kao prvo, nedovicu nije jr uzimao minute, makar ne značajno, jer je i tada nedovic igrao sg, beka sutera koji ume da igra sa loptom u rukama, pre svega da bi iskreirao sebi. glavni igrač na pleju je bio bojan popović a na sg-sf je bio milutinovic batočinac i nešto sitno lazić kao drugo i bitnije, nedovic je sam sebi uzimao minute jer tada, još više nego sada, nije znao svoje kretnje u napadu, već je igrao instinktivno a u odbrani se gubio kao ja na času matematike. a to kod trenera kao što je kari ne prolazi, pogotovo ako si talentovan. što se samog ficje tiče, ja se sećam da je u prvim tekmama imao neku solidnu minutazu od 15-20min, igrao naravno kao neko ko nije prošao razgovor za posao u cirkusu. tad mu je još u prvih 3-5 tekmi gde smo gubili nešto poen dva negde u sloveniji, kari nacrtao akciju gde ficja treba da završi to za 3-5sec ukupno. sutnuo je air ball 2 metra od obruča i to je bilo sve što se tiče završnice ili njegovog protagonizma kada je bitno te sezone. dakle, po mom sećanju, bio je u sastavu ali ne puno više od toga. a kamo da ima veze sa nedovicevim statusom ako neko nadje statse ili se ja rešim da kopam, javljam

Bio sam ubeđen da igrate protiv nas, pa da spremamo taktiku Filip Mlati Partizan (kao što je neko već predvideo), da izazovemo dodatne podele.

Ako se ne zajebavas onda si stvarno veliki optgimista ako mislis da nekoga mozemo da dobijemo iz tog ranga sve dok je ovakva situacija u i oko kluba, sa ili bez Fayea

Pocinje drugo poluvreme, krecemo da igramo dobro, Lorenzo predvodi to sve, prodori, asistencije, odbrana. Izlazi na 2:45 do kraja trece, za tih 7:15 dali smo 20 poena. Ulazi Covic. U narednih 8 minuta dali smo 14 poena, ali nije u tome stvar, bezidejni smo, napad je stao potpuno. Da li je Lorenzo ulazi da pokrene napad ponovo? Ne, a nije ni usao do kraja. Sledeci put kad neko krene da ga kritikuje neka se seti da je presedeo poslednjih 12:45 utakmice koju je odigrao odlicno i da je njegove minute uzeo predsednikov sin koji je bio potpuno neprimetan i protiv jedne od najgorih ekipa ABA lige. Je li neko i dalje za Gavrilovica?