Leaderboard

2017/18 vs 2018/19: Broj utakmica: 56 vs 57 Broj pobeda: 41 vs 42 Broj poraza: 4 vs 6 Broj postignutih golova: 124 vs 126 Broj primljenih golova: 30 vs 44 Broj korišćenih igrača: 28 vs 36 Najviše utakmica: Pešić (51) vs Borjan (46) Najviše golova: Pešić (29) vs Ben (25) Najviše asistencija: Pešić (16) vs Marin (12) SEZONA 2018/19: Igrači bez postignutog gola (aktivni): Hajdin, Vulić, Milijaš i Jirka Igrači bez ostvarene asistencije (aktivni): Savić, Milunović, Babić, Vulić, Milijaš i Jevtović Igrač bez nastupa: Nemanja Supić Igrač sa dabl-dablom: Ben Mohamed- 25 golova i 10 asistencija Lideri po broju nastupa: Milan Borjan (46), Ben Mohamed (42), Dušan Jovančić (40) Lideri po broju golova: Ben Mohamed (25), Milan Pavkov (15), Ričmond Boaći (13) Lideri po broju asistencija: Marko Marin (12), Ben Mohamed (10), Lorenso Ebisilijo (7) Najbolji strelac u domaćim takmičenjima: Ben Mohamed- 18 golova Najbolji strelac u evropskim takmičenjima: Ben Mohamed- 7 golova Najveći dolazni transfer: Mirko Ivanić- 1.3 miliona evra Najveći odlazni transfer: Nemanja Radonjić- 12 miliona evra Najubedljivija pobeda: Crvena zvezda- Radnik Surdulica 6:0 Najubedljiviji poraz: PSG- Crvena zvezda 6:1 REČ VOX FORUMAŠA: Igrači koje je svaki forumaš video u svom timu: Milan Borjan, Miloš Degenek, Marko Marin i Ben Mohamed Najbolji igrač: Marko Marin (36) Najbolji mladi igrač: Dejan Joveljić (34) Transfer sezone: Marko Marin (27) Gol sezone: Milan Pavkov vs Liverpul, drugi gol (29) Tim sezone: Borjan (38)- Stojković (20), Degenek (38), Babić (31), Rodić (34)- Jovančić (33), Krstičić (24), Ivanić (26)- Ben (38), Marin (38), Pavkov (21) IGRAČKI KADAR: Golmani: 82. Milan Borjan- 46 utakmica/40 primljenih golova 1. Zoran Popović- 12 utakmica/4 primljena gola 27. Nemanja Supić- bez nastupa Odbrana: 30. Filip Stojković- 39 utakmica/1 gol/5 asistencija 2. Milan Gajić- 12 utakmica/1 gol/4 asistencije 90. Vujadin Savić- 31 utakmica/1 gol 19. Nemanja Milunović- 16 utakmica/1 gol 15. Srđan Babić- 32 utakmice/3 gola 23. Milan Rodić- 34 utakmice/1 gol/1 asistencija 77. Marko Gobeljić- 37 utakmica/6 golova/4 asistencije 34. Stefan Hajdin- 8 utakmica/4 asistencije Sredina: 3. Branko Jovičić- 39 utakmica/1 gol/1 asistencija 29. Dušan Jovančić- 40 utakmica/2 gola/4 asistencije 20. Goran Čaušić- 28 utakmica/1 gol/3 asistencije 7. Miloš Vulić- 8 utakmica 10. Nenad Milijaš- 8 utakmica 8. Mirko Ivanić- 18 utakmica/3 gola/1 asistencija 11. Lorenso Ebisilijo- 30 utakmica/3 gola/7 asistencija 31. Ben Mohamed- 42 utakmice/25 golova/10 asistencija 92. Aleksa Vukanović- 13 utakmica/2 gola/2 asistencije 36. Erik Jirka- 7 utakmica/1 asistencija 17. Marko Marin- 30 utakmica/7 golova/12 asistencija 21. Veljko Simić- 39 utakmica/8 golova/5 asistencija 33. Milan Jevtović- 13 utakmica/4 gola Napad: 99. Ričmond Boaći- 18 utakmica/13 golova/4 asistencije 9. Milan Pavkov- 39 utakmica/15 golova/4 asistencije 28. Dejan Joveljić- 24 utakmice/11 golova/1 asistencija Bivši igrači: Miloš Degenek (33 utakmice, 2 asistencije), Rašid Sumaila (5 utakmica), Aleksa Terzić (2 utakmice, 1 asistencija), Nenad Krstičić (27 utakmica, 2 gola, 4 asistencije), Dejan Meleg (7 utakmica, 2 asistencije), Džonatan Kafu (9 utakmica, 2 gola), Nemanja Milić (11 utakmica, 1 asistencija), Nemanja Radonjić (8 utakmica, 4 gola), Slavoljub Srnić (16 utakmica, 1 gol, 1 asistencija), Nikola Stojiljković (15 utakmica, 5 golova, 2 asistencije) FILIJALA I MLAĐE KATEGORIJE- STATISTIKA IGRAČA: Igrači na pozajmicama: Miloš Čupić (Zlatibor, 7 utakmica, 11 primljenih golova), Ze Markos (Grbalj, 12 utakmica, 1 gol), Dejan Meleg (Levediakos, 7 utakmica), Dejan Vidić (Zemun, 11 utakmica), Ibrahim Tanko (Bežanija, 21 utakmica, 4 gola), Nikola Krstović (Zeta, 31 utakmica, 14 golova) FK Grafičar: Aleksandar Stanković, Strahinja Savić, Lazar Milutinović, Stefan Dabić, Stefan Marjanović, Matija Mrkela, Aleksandar Milanović, Aleksa Terzić, Damjan Daničić, Marko Konatar, Nemanja Stojić, Stefan Santrač, Miloš Nikolić, Milan Tomić, Veljko Nikolić, Ilija Stojančić, Jug Stanojev, Željko Gavrić, Vukan Đorđević, Stefan Cvetković, Danilo Radonjić, Strahinja Krstevski, Filip Obadović, Vukašin Jovković. Omladinci (igrači rođeni 2001. godine) koje sa klupe predvodi Nikola Puača, sezonu su završili na trećem mestu sa osvojenih 67 bodova (21 pobeda, 4 remija i pet poraza) i gol razlikom 73:27. U omladinskoj Ligi Šampiona ostvarili su jednu pobedu i pet poraza. Kapiten ove ekipe bio je Strahinja Eraković, a najbolji strelac Njegoš Kupusović sa 14 postignutih golova. Sastav: Miloš Gordić (00, 27 utakmica/28 primljenih golova), Luka Krstović (8 utakmica/6 primljenih golova), David Milisavljević (23 utakmice, 1 gol), Đorđe Kukolj (24 utakmice), Strahinja Eraković (17 utakmica/1 gol), Nikola Savić (25 utakmica), Mirko Milikić (29 utakmica, 1 gol), Nikola Stajić (31 utakmica, 1 gol), Andrej Pupović (5 utakmica), Ričard Odada (00, 13 utakmica, 2 gola), Nenad Adžibaba (30 utakmica), Edin Ajdinović (29 utakmica, 1 gol), Mateja Stojanović (34 utakmice, 2 gola), Martin Novaković (14 utakmica, 5 golova), Bogdan Jočić (33 utakmice, 9 golova), Luka Velikić (33 utakmice, 7 golova), Mihajlo Đorđević (18 utakmica, 4 gola), Marko Dedijer (25 utakmica, 2 gola), Aleksa Puletić (5 utakmica, 1 gol), Njegoš Kupusović (35 utakmica, 14 golova), Borisav Burmaz (26 utakmica, 11 golova), Mihajlo Baić (02, 5 utakmica). Kadeti (igrači rođeni 2002. godine) koje sa klupe predvodi Slavoljub Đorđević, sezonu su završili na prvom mestu sa osvojena 72 boda (23 pobede, 3 remija i četiri poraza), i gol razlikom 98:23. Kapiten ove ekipe bio je Aleksa Matić, a najbolji strelac Miloš Pantović sa 18 postignutih pogodaka. Sastav: Andrija Katić (14 utakmica/9 primljenih golova), Ivan Guteša (11 utakmica/8 primljenih golova), Marko Ćopić (03, 5 utakmica/3 primljena gola), Stefan Mitrović (28 utakmica, 4 gola), Dušan Radovanović (11 utakmica), Aleksandar Lukić (26 utakmica, 5 golova), David Pisar (26 utakmica), Stefan Maksimović (23 utakmice, 2 gola), Vukašin Krstić (03, 3 utakmice), Uroš Blagojević (13 utakmica), Vladimir Prijović (12 utakmica), Aleksa Matić (27 utakmica, 4 gola), David Perduv (16 utakmica, 2 gola), Filip Vasiljević (19 utakmica), Aleksandar Ilić (26 utakmica/7 golova), Edvin Eleven (30 utakmica, 7 golova), Petar Piplica (22 utakmice, 8 golova), Vladimir Lučić (11 utakmica, 2 gola), Miloš Pantović (27 utakmica, 18 golova), Nikola Njamculović (29 utakmica, 9 golova), Andrija Radulović (25 utakmica, 9 golova), Stefan Pešović (11 utakmica), Ilija Babić (30 utakmica, 13 golova), Uroš Đuričković (17 utakmica, 4 gola) Još više uspeha, velikih pobeda, i evropskih avantura. Neka nam je sa srećom.U sezonu novu kreće... Vaši, Bogi&Markoss.

Slažem se donekle za odbranu, bio je dosta dobar i konstantan na toj strani terena, mada mislim da si preterao sa "fantastičan". Smatram da je u Partizanu imao veći impact i defanzivno, posebno na strani pomoći gde je imao neke zaista impresivne reakcije, kod nas je to ipak bilo ređe. Nije imao ulogu stopper-a: Lazić je tu bio sjajan, one koji su njemu pravili probleme brzinom ili sajzom je hapsio Dangubić (kada se oporavio). Sveukupno, bez ikakve dileme je bio plus igrač u odbrani i moje zamerke nisu vezane za to. Napad je pak druga priča, tu je bio ozbiljan ball-stopper i funkcionisao je kao zaseban entitet, a pritom nije bio ni naročito efikasan, ni konstantan. Trojke je izbegavao u širokom luku, catch and shoot situacije je pretvarao u izolacije, zaustavljajući protok lopte i čineći napad statičnim. 13% za tri u Evroligi je užasno, dobro se sećam da su u jednom trenutku defanzivci prestali da mu izlaze na closeout kada primi loptu na trojci, čekajući ga dva koraka unutar linije i mameći ga da šutne trojku. Što se tiče strukture šuteva, morao sam da proverim: 82% pokušaja iz igre su mu bili jumper-i, 6% flouteri, a svega 12% su mu bili pokušaji na obruču. Poređenja radi, Beronu - koji je sve samo ne prodor igrač, pritom sa znatno slabijim fizikalijama (em 10-ak cm niži, em mnogo lošiji atleta) su 16% pokušaja oni na obruču. Kada se tome doda da je od svih tih jumper-a čak 73% bilo unutar linije za tri poena, dobije se upravo ono što sam naveo u prethodnom postu: igrač čija se napadačka igra svodi na nadriblavanje na poludistancu, uz često uzimanje i teških i isforsiranih šuteva. Bilo je naravno i utakmica kada je te šuteve pogađao, ali je bilo znatno više onih kada nije (dovoljno je pogledati game log). Ako tome dodamo da se nije proslavio u kreiranju za saigrače, utisak je da je prilično kočio napad i igrao neku svoju, self-centered igru, sa slabim procentima šuta i često nesrazmerno velikim brojem pokušaja, u odnosu na postignute poene. U ofanzivnom skoku je bio prisutan koliko i startni plej - Jović, a manje od recimo Lazića i Dangubića, naravno o visokim igračima da ne pričam. Uz to, nije imao ni ta dobra prikucavanja koja pominješ, jer je to množina, a on je u Zvezdi imao ukupno 1 putback dunk (na jednom od derbija, vrlo lep). Takođe, ne bih se složio da je on bio lider drugog unit-a, jer je od 16 utakmica u EL bio starter na 15. Pre bih rekao da je tu ulogu imao Gudurić, koji je (iako mu je to bila prva sezona u Zvezdi) dobio loptu u ruke, kreirao iz pika, postizao poene u serijama i pogađao trojke u clutch-u. Pored njega, izdvojio bih još i Simonovića, koji je unosio dosta energije i agresivnosti sa klupe i serijama trojki je umeo potpuno da promeni tok meča. Ponavljam, moj utisak je da se o njemu više piše na osnovu nekog imena, hajpa, izbledelih i pomešanih sećanja gde ima svega i svačega (verovatno i nekih situacija kada je igrao za Partizan, jer gledali smo ga i tada ), nego na osnovu realnog učinka kod nas. Stoji da je on bio opasan igrač, al' je kod nas došao u kasnijoj fazi karijere (31-32 godine), pritom je ta ekipa uveliko profunkcionisala i bez njega, odigrala sjajne utakmice, dobila ozbiljne protivnike... Kada bih rangirao igrače iz te tri trofejne sezone (2014-15, 2015-16 i 2016-17) po kvalitetu pruženih partija i ukupnom značaju za igru, Kinsey mi sasvim izvesno ne bi bio ni u Top 10 i pritom ne smatram da ga time nešto potcenjujem - jednostavno je bilo igrača koji su pružili više, neki odigrali čak najbolje sezone u svojim karijerima, što kod njega svakako nije bio slučaj. Prime Kinsey je verovatno bolji od mnogih sa te liste, al' njega u Zvezdi nismo gledali.

Ako Beron nije igrac za EL, onda nije niko iz ovog rostera. Moramo ga zadrzati po svaku cenu.

O ovome pricam. Ocigledno promasen call, nije ga pipnuo, sto nije ni bitno, na svakoj tekmi ima milion takvih callova ili no-callova gde je bilo kontakta. Poenta je da se udje u utakmicu sa predubedjenjem da ce da se navlaci za GSW i onda sve sto ide u prilog tome se razmatra, sve sto ne ide se odbacuje.

je l si pustio suzu, onu musku, najtezu?

Daba: Stravičan prizor na mestu Koraćeve pogibije June 2, 2019 0 comments Žarko Dapčević Daba Posted in ISTORIJA Specijalno za „Sport“ urednik „Večernjih novina“ Vlado Zagajski je napisao detaljan izveštaj ovog tragičnog događaja 2. juna 1969. koji ćemo prenetu u potpunosti. „Nešto pre 12 časova našli smo se na licu mesta. Videli smo stravičan prizor. U kotlini Ljubinje u samom koritu nalazio se plavi autobus sarajevskog preduzeća ’Centrotrans’. Ceo desni i prednji deo autobusa su bili su smrskani. Trista metara severnije u pravcu Srednjeg pod jednim mostićem u koritu potoka ležao je razlupan folksvagen 1600 TTL. Na njemu su bile inostrane registarske tablice, na beloj podlozi su se videli brojevi 755. U tom vozilu časovnik se zaustavio tačno na 9 sati i 45 minuta. Desetak metara dalje od mostića smo zatekli fiat 1300 mostarske registracije. U trenutku sudara za volanom tog automobila sedeo je major JNA Janče Sokolovski koji je krenuo na službeni put iz Mostara za Niš. Predusretljivi istražni sudija Okružnog suda u Sarajevu Hajrudin Hadžimuratović dao nam je iz prve ruke podatke. I sam veoma uzbuđen kazao nam je kako je prema prvim saznanjima došlo je do ovog teškog udesa. Iz pravca Tuzle dolazio je autobus. Od Sarajeva kretali su se fiat 1300 i folksvagen 1600. U jednom trenutku izgleda vozač folksvagena odlučio se da pretekne fiat 1300. Odluka je bila pogrešna. U trenutku kada je verovatno razvio brzinu od oko 100 km na čas na klizavom putu dok je kiša rominjala on je svojim prednjim desnim krajem očešao fiat 1300 pred sobom. To je bilo sudbonosno. Od udarca folksvagen se okrenuo na levu stranu kolovoza. U tom trenutku primakao se autobus. Sudar je bio neizbežan i verovatno srahovit. Šta se zatim desilo? Folksvagen je prošao nekoliko desetina metara, vozač je ispao iz vozila. Njegovo vozilo se survalo u potočić razlupano. ’Centrotransov’ autobus je nastavio vožnju u istom pravcu ivicom kolovoza, išao je 150 metara, zatim naglo skrenuo na levu stranu, presekao cestu, spustio se srećom niz neveliku strminu, ušao u poljanu, slomio žičanu ogradu oko škole, prošao kroz voćnjak, probio još jednu ogradu, nastavio neravnim terenom i naleteo na betonske ostatke mosta preko Ljubinje. To je prouzrokovalo još veću katastrofu. Od tog udarca je povređeno još 17 putnika. Automobil u kome je poginuo Korać Fiat 1300, kojim je upravljao major Sokolovski prešao je čudan put na mokrom kolovozu. Kako je vozilo prošlo mostić, kako se našlo 180 stepeni okrenuto od pravca kretanja, kako se zaustavilo u jarku – to major Nikolovski ni posle dva sata nije znao da nam ispriča. Evo šta nam je on kazao kada smo ga oko 12 časova našli svog uzbuđenog sa cigaretom u drhtavim rukama. – Kada se vozilo zaustavilo, pipnuo sam glavu, ruke i noge. Video sam da sam neozleđen. Otvorio sam vrata, izašao iz vozila pogledao na cestu i video čoveka u krvi. Bio je to, kako sam kasnije saznao, naš čuveni as Radivoj Korać. Bio je u nesvesti. Za koji trenutak tu su se našla jedna kola beogradske registracije, mislim da je to bio trener košarkaške reprezentacije Jugoslavije Žeravica sa svojom suprugom. Pomogao sam im da teško povređenog Koraća unesu u auto. Odjurili su prema Sarajevu. Iako je preko dva sata prošlo od trenutka udesa, na tom mestu smo zatekli milicionera Petka Gradinca sa službom u SUP Vlasenice. On je tog jutra krenuo autobusom za Sarajevo. Zamolili smo ga da nam kaže kako je on doživeo udes. – Razgovarao sam sa svojom susetkom u kolima. U jednom trenutku primetio sam da nam se približava fiat 1300. Sekundu-dve posle toga folksvagen je pokušao da ga pretekne dok je naš autobus prilazio sve bliže. Čuli su se vrisci, jauci, zapomaganje i tresak. Čuo sam i uzvik vozača. Otkazale su kočnice. Srećom, nisam bio povređen. Pomagao sam mnogima iz oštećenog autobusa da dođu do vozila koja su se zaustavila na cesti posle udesa. Oko 14 časova smo bili u kliničkoj bolnici. Tamo smo zatekli Acu Preradovića. Prema njegovim rečima on je bio prvi zdravstveni radnik u krugu bolnice koji je pružio pomoć povređenom. Dao mu je injekciju radi umirenja bolova, zatim je poveređeni Korać hitno prebačen u operacionu salu Hiruške klinike. Dobio je infuziju kiseonika“. Ovo je bio izveštaj sa lica mesta novinara sarajevskih „Večernjih novina“ Vlade Zagajskog, koji smo preneli u celosti. POSLEDNJI INTERVJU RADIVOJA KORAĆA Pošto je još ranije dao obećanje da će kada bude prvom prilikom bio u Sarajevu dati intervju sarajevskom „Oslobođenju“ i njihovom novinaru Tomislavu Počaniću, to obećanje Žućko je i ispunio. On je nakon prethodnog dana odigrane revijalne utakmice protiv selekcije BIH, prenoćio u Sarajevu i nije se vratio sa svojim saigračima baš zbog toga obećanja koje je ranije dao. A Žućko je inače bio poznat po tome da svoja obećanja nikada nije kršio. Nažalost, igrom sudbine to će biti i poslednji intervju koji je Radivoj Korać dao. Niko nije mogao da sluti da će poginuti samo četrdesetak minuta kasnije, nakon završenog intervjua u hotelu „Central“ koji je trajao nekih sat vremena. Zapisnik sa poslednje utakmice u Sarajevu 1. juna Poslednji intervju Radivoja Koraća je izgledao ovako, objavljen je u sarajevskom “Oslobođenju” 3. juna 1969. godine. Na pitanje da opiše svoje prve košarkaške korake Žućko je odgovorio: „Zaigrao sam sasvim slučajno. Na igralište me je doveo Slobodan Gordić. Stanovali smo u istoj zgradi, on na prvom spratu, ja na četvrtom. Bio sam srećan što ću obući taj dres, dobiti prave patike. Imao sam 16 godina. To je bilo strašno kasno, jer američki klinci počinju već u osmoj-devetoj godini a u šesnaestoj su afirmisani igrači.“ Na pitanje – Mnogo puta ste čuli ono zlatna levica, mladić sa zlatnom rukom, kako ste reagovali na sve to – Korać je odgovorio: „Imponovalo mi je dok sam bio mlađi. Sada mi je svejedno.“ … Šta mu je košarka donela Korać je rekao: „Mnogo. Video sam celi svet. Samo u Južnoj Americi sam bio šest puta. Posetio sam između ostalog i Angolu, Mozambik, Kongo, Južnu Afriku, zemlje koje jedva nađem na geografskoj karti. Stekao sam mnogo prijatelja.“ … Koji su mu bili najradosniji trenuci u sportskoj karijeri: „Imao sam tri-četiri takva trenutka. Najpre, naravno, kada sam prvi put pogodio koš. Igrao sam u drugom juniorskom timu ondašnjeg BSK-a. Ušao sam pred kraj utakmice. Čim sam dobio loptu odmah sam pucao. Drugi momenat je vezan za Rio de Žaneiro 1963. godine. Prvi put smo tukli Amerikance, izabrane predstavnike zemlje u kojoj je košarka izmišljena. Onda Čile 1966. godine, prvi put smo postali najbolji na svetu. Pa 1968. godina i Meksiko Siti, srebrna medalja na olimpijskim igrama i fenomenalna pobeda nad Rusima”. … Da prokomentariše to što našu košarku vode košarkaši, Korać je odgovorio: „To je velika stvar. Košarkom rukovode ljudi koji je najbolje poznaju, i to je dobar recept i za druge sportove. Košarka nam je i zato otišla tako visoko.“ … Da uporedi novu generaciju košarkaša sa svojom, Žućko je kazao: „Nedostatak moje generacije je u tome što smo svi počeli relativno kasno. Ali smo bili veoma obdareni. Sadašnja generacija nadmašuje nas u visini a i ranije je počela da igra. U načelu nema bitnih razlika.“ … Da li je sujeveran, da li voli da oblači isti dres, da li je sve ispite na fakultetu polagao izbegavajući da se pojavi sa kravatom, on je rekao: „Prvu utakmicu koju sam dobio, igrao sam u dresu koji mi je postao toliko mio i drag da nikada nisam mogao da ga promenim, i drugu utakmicu u tom dresu moj je tim pobedio, pa treću… Tako je bilo i sa fakultetom. Prvi ispit sam polagao u džemperu, ostalih četrdesetak takođe. Sa kravatom sam se osećao nekako zakopčan. A ja ne volim kada je tako. Mislim da su svi sportisti pomalo sujeverni. Svako ima neku svoju maskotu. Dobro se sećam Ace Nikolića, imao je neku zelenu majicu s kojom je dugo igrao. Već je bila prljava i pomalo pocepana. Ali, Aca se nikada od nje nije odvajao. Bez te zelene majice je bio kao odsečen.“ … Da li je nekada Žućko bio sit košarke: „Kako ne. Dođe to, samo srećom nikada definitivno. Kao pre mesec dana klub mi napušta Prvu ligu a protivnici igraju grubo. Srećom, raspoloženje se povrati jednom vrednom pobedom i serijom efektnih koševa.“ Sledeće pitanje se odnosilo gde će nastaviti karijeru – Italija, Belgija ili Španija. „Voleo bih u Madrid, u „Real“, u sredinu u kojoj bih brzo naučio španski. Igraću još dve godine a onda dižem ruke od košarke. Ne bih želeo da budem ni trener, ni funkcioner. Šezdeset treće sam apsolvirao elektrotehniku. Moram da izvršim tu obavezu i da se posvetim pozivu koji sam izabrao.“ Usledio je pozdrav sa gospodinom Počanićem, Žućko je seo u svoj folksvagen 1600 i uputio se ka Beogradu, gde nikada nije stigao. Za večnost će ostati i ovaj njegov poslednji intervju koji je dao samo nekih četrdesetak minuta pre nego što će nas zauvek napustiti SPOMEN OBELEŽJE U LJUBINI KOD SARAJEVA A 2. juna 1972, tri godine nakon tragičnog događaja i pogibije Radivoja Koraća, u mestu Ljubini, 4 kilometara od Seizmirovaca i 12 kilometara od Sarajeva, otkriveno je spomen obeležje u čast velikana i košarkaške legende. Prvo je toga dana u Sarajevu bila održana komemorativna sednica, da bi u 16 i 30 povorka krenula iz Sarajeva i u 17 časova se pristupilo otvaranju spomen obeležja, rada sarajevskog arhitekte Lidumila Brace Alikalfića. Obelisk je otkrio Žućkov saigrač iz reprezentacije Vladimir Cvetković. Tom činu su još prisustvovali Koraćeva majka Zagorka, predsednik košarkaškog saveza Radomir Šaper, Koraćevi drugovi iz reprezentacije Daneu, Đerđa, Đurić, Ražnatović, predsednik košarkaškog kluba Beograd Miša Trgovčević, sportski radnici Sarajeva i predstavnici košarkaških klubova iz cele zemlje. Obelisk se sastoji od bele memorne ploče na kojoj piše: „Na ovom mestu je 2. 6. 1969. poginuo u saobraćajnoj nesreći velikan jugoslovenskog košarkaškog sporta Radivoj Korać“. U podnožju je položeno devet malih obeliska na kojima je bio broj 5. Sam autor ovog spomen obeležja, gospodin Alikalfić je rekao da je hteo simbolički da iz jedne velike petice (dres sa brojem 5, koji je Korać nosio tokom cele svoje karijere) aritmetičkom progresijom nastane još novih petica, aludirajući na neke nove Koraće. Ovo spomen obeležje, tj. idejni rad je imao velikog pozitivnog odjeka u javnosti, i sam autor kaže da mu je ovo delo najdraže, iako je poznat još po mnogim drugim skulpturama, naročito u Sarajevu. Alikalfićev originalni spomenik Nakon otkrivanja obeležja, reprezentacija Jugoslavije koja je bila na turneji po Kini, po povratku iz te zemlje je došla u Sarajevo, spremajući se za Balkanske igre koje su se tu održavale krajem jula meseca te godine. Pa su reprezentativci 23. jula zajedno sa autorom spomen obeležja Alikalfićem još jednom došli da odaju počast svom drugu koji ih je prerano napustio. Nažalost, za vreme rata u Bosni i Hercegovini spomen obeležje je porušeno, a nakon rata obnovljeno, doduše drugačijeg izgleda nego originalno zamišljeno, te je i sam autor, po sopstveni rečima, ogorčen jer odstupa od koncepcije koju je on zamislio. Ali, makar i promenjeno, spomen obeležje i dan danas postoji za svakog dobronamernog čoveka koji želi odati počast jugoslovenskom velikanu.

za sve je kriv Covic sto nije pojacao ponudu za Quinn Cooka a dao je Bjelici 400 000

face ste vi sto svaka dva minuta odredjujete pobjednike,krivce i sve ostalo

Evo vam ove dve slike, ne zna se koja je gora....

Preuzeo smjenu a ni za vidit ga a kamoli čut, ccc. Sad se vidi ko je kralj a ko župan moderator

Ne mozes se ratosiljati Zalizanog ako si KK u Evropi.

TOLE LOPOVEEE

Report trke (Wimbledon Common Half Marathon) Cilj Ostvaren? Istrcati Da <2h Ne Za ovu trku se skoro i nisam spremao. Dvije sedmice prije sam istrcao svoj prvi polumaraton i nakon toga sam odmarao 7 dana, pa sam istrcao 10km u parku i onda opet odmarao za ovu trku. Negdje tu je greska, da li sto nisam dovoljno oporavljen od prve trke ili sam previse odmarao pa izasao iz stosa, ne znam. Bice najprije da je ovo prvo. Zadnjih dana pred trku, jeo sam dobro i zdravo, kako inace i jedem zadnjih 6 mjeseci, a dan pred trku sam pojeo jednu skusu da osim kompleksnih carbs unesem i dovoljno proteina i omega 3 masnoca, legao na vrijeme i sve 5. Ujutru sam se digao u 6, pojeo 4 hurme i 4 polovice oraha, za jednu vise nego prosli put, popio kafu i caj, te se polako spremio i bez vecih trzavica stigao na odrediste. Tamo sam uzeo svoj takmicarski broj i uz lagano zagrijavanje docekao pocetak trke. Vrijeme suncano, vec prije 9 postaje vruce. Na startu su odmah poceli problemi i nisam se mogao otresti loseg raspolozenja tokom cijele trke. Prvo sto sam uradio je da startam Work out tracking na satu koji ce mi mjeriti distancu/km, prolazno vrijeme/km i ritam srca (HR) i to sam namjestio da krene kad i ja predjem start liniju ali iz nekog razloga smece od Samsung Frontier S3 nije htjelo da starta brojati distancu, nego samo vrijeme i HR, a kad sam pokusao da restartujem, nije htio ni da upali. Tu sam prilicno popizdio jer se bakcem s tim vec nekoliko minuta, a cijelo vrijeme trcim uz brdo, kroz sumu i moram paziti da mi noga ne zapne u neko korijenje ili propadne u neku rupu, da se ne polomim. U jednom momentu sam pomislio da odustanem od sata ali sam skonto da ce mi samo jos vise izvuci zivce i da bih najvjerovatnije stao i razbio ga o neko drvo ili razlupao kamenom, pa nastavio... Srecom, upalio je pa sam mogao nastaviti, a imati ovo sokocalo meni mnogo znaci jer mogu da znam kako trcim i kad treba da poguram, a kad mogu da usporim, da odmorim i sl. Uglavnom, mucio sam se sa satom, uzbrdicom i neravnim terenom prvih 4km i tad sam nekako skontao da sam usao u ritam ali to nije dugo trajalo. Odmah iza je nagli nagib gdje sam morao paziti kako silazim, da se ne skotrljam niz sumu, a kad sam izasao na cistinu, docekalo me vrelo sunce i grlo puno zemlje/prasine jer je sumsko tlo prilicno suho i ovi sto trce ispred mene me caste njihovom prasinom. Nakon 6 ili 7km je bila prva stanica za vodu (od ukupno 3) i jedva sam cekao da saperem grlo, da mogu normalno da disem. Tu sam prvi puta prestao da trcim i prohodao da uzmem vodu. Nakon toga sam trcao jos jedno 5 kilometara pa sam osjetio da mi jako brzo ponestaje snaga i da mi motivacija slabi. Vec na pocetku sam skontao da nema sanse ovo da istrcim ispod 2h, ovo je kozja staza, vise podsjeca na vojni poligon ili cross-country-iron man course, nego polu maraton i poceo sam da ocajavam i da proklinjem vlastitu glupost. I to je tek bio prvi krug, imaju dva - znaci moram opet kroz isto da prodjem. Nije ni u jednom momentu bilo pomisli da odustanem, to se jednostavno ne bi desilo osim da me strefilo nesto slicno liku kraj kojeg sam prosao, a koji je lezao pored puta dok su mu bolnicari pruzali prvu pomoc. Nisam se uopste zaustavljao, nije bilo potrebe, nego sam samog sebe malo provjeri; HR - OK, disanje - OK, broji do 5 na glas - OK i ubrzao. Posto nisam imao preciznu kilometrazu, a znam da mi prolazno nije moglo biti ni priblizno prosloj trci, odlucio sam da pokusam da izvucem maksimum da vrijeme ne bude bas katastrofalno lose ali sam bio sve malaksaliji kako je koji kilometar prolazio. Ovaj Course Details koji je Vjeko postavio je mozda tacan ali kad si na terenu, cini se kao da je 15km uzbrdo, 5km nizbrdo, a samo 1km ravno. I tako sam se lomio u sebi svaki put kad usporim, pokusavam da se nagovorim da ubrzam i ponekad mi je uspijevalo. Zadnjih nekoliko kilometara je ispred mene trcala djevojka, prilicno atletski gradjena i nije bilo tesko pratiti tu pozadinu ali sam je cesto i preticao i na finisu sam nenadano nasao zalihe energije i zadnjih 300tinjak metara do kroz cilj odradio sprintom. Docekali su me sa medaljom i onda sam skupio prijatelje koji su me dosli bodriti, otisli smo da uzmem majice, vodu, banane i kad sam se malo povratio, kod organizxatora sam se raspitao za rezultate i usput vidio kako dvojica leze pored ambulantnog vozila i primaju infuziju, a onda su ih i odvezli u bolnicu. Nadam se da su OK, mislim da je samo iscrpljenje, nije srcika. Na kraju se opet potvrdilo koliko je vazno biti psihicki spreman, ne samo fizicki i koliko se dosta toga mora poklopiti da se trka izvede sa zadovoljavajucim rezultatom. Daleko od toga da sam razocaran, pa ja sam istrcao dva (2) polumaratona u dvije sedmice i mogu samo biti ponosan na sebe. To sto nisam uspio ispod 2h je zato sto nisam uzeo u obzir da teren moze biti drugaciji, a da se ni ostali uslovi ne moraju poklopiti. Mogu pokusati popraviti vrijeme na obje trke ako se prijavim iduce godine, pa istrcati istu trku. Hackney Half je bila lagana trka u poredjenju sa ovim, ne samo sto je teren ravan i ulica je, nego i sto je zrak bio podnosljiviji bez prasine (saobracaj je bio zaustavljen) i bilo je ugodnih 19C, za razliku od sume, kamenja, korijenja, prasine, uzbrdice i 26-28C. Racunam da je sve ovo odlicna priprema za maraton u oktobru i imam nekoliko elemenata na kojima trebam poraditi da izguram tu trku. Sljedecih nekoliko mjeseci moram napraviti solidan plan treninga i racunati da oktobar u Amsterdamu moze biti hladan, vjetrovit i mokar ali ako ista, ocekujem da je makar sve ravno. Par slicica i vrijeme u spoileru, ionako je predug post.

I sve ovo u jednom postu

Koga briga sta se desava na terenu, bitno je da se pise, idu postovi Borko se vec zabrojao

Jel moze da se otvori tema NBA - zalbe na sudjenje?

jebali vas delioci nepravde vise, bolje da pisete o drejku. 😜

Znači plač. :D

O, ne, ovo su trebala biti 2 posta

Slušati Banjca dok komentariše tenis je kao čitati titlove na porniću, majke mi. Znam da smo prežvakali milion puta ali ovo je stvarno nepodnošljivo, nemoguće jbt. Koji komentator još koristi izraz GEM LOPTA? Ok, set lopta, brejk lopta, meč lopta...te tri kategorije čak imaju i u statistici i grafičkom prikazu meča...ali GEM LOPTA....IMA JOŠ DVE GEM LOPTE...PA IDI BRE U PIČKU MATERINU VIŠE

Ima li ovde modova..bar neki warn da padne za ovo

Samo najvece picketine koriste ignore.

Sto je odlicno za ovu temu

Eto, sad ostadosmo za danas i bez Jevrema. Temu herojski zivom drzimo nekoliko gospodja zena i ja.

Warriors se skraćeno pisalo W's a to se čita dabljues a to se skrati na dabs i eto ti nadimka

Da se vratim na važnije teme, Toronto NIJE odigrao dobru utakmicu jer šut iz igre od 37% (28% za 3) se ne može nazvati dobrom igrom. Dobili su 3 četvrtine, ali džaba kad su u trećoj upali u teški maler. Nisu čak ni tad Dubsi igrali najbolje što mogu, niti pogađali neke trojke u serijama. Šta više, užasno bitan period je bio kraj druge četvrtine tokom koje je Klay gotovo svojeručno održao ekipu u igri, i tek tada se Steph probudio i vezao neke poene. Minus 5 nakon prvog poluvremena ja bilo premalo za Raptorse, bili su mnogo bolji tim. U drugom obrnuta situacija, isplivale su ofanzivne mane Raptorsa na videlo i da nije bilo Kawhia da Lebronovski na ramence unese par puta loptu u koš, ne bi bilo ni neizvesnosti. Kad se bolje pogleda ona situacija kod koje se Klay povredio, mislim da nije bilo kontakta sa defanzivcem, nekako se neprirodno raskrečio prilikom izbačaja i istegao mišić. Nadam se da će moći da igra jer je sinoć pokazao koliko je bitan za ekipu. Ne bih ni ja voleo da se priča više o suđenju nego o igračima ali ona trojica od sinoć su stvarno za zatvor, barem deset teških materijalnih povreda pravila, da ne pričam o sitnijim propustima. Kawhi dosta zaštićen, ali ono Stephovo bacanje unazad u igrača koji trči za njim takođe nije dozvoljeno, stalno se nešto bacaka prilikom šuta. Na zabranu da se Draymondu dosudi tehnička ma šta radio ne treba se više ni obazirati, to je notorna činjenica, mada je mogao i Lowry da popije neku tehničku za preterano iščuđavanje kad opali sekiricu. Ova serija je tek počela, kao što rekoh nakon game 1. Raptorsi mogu da igraju sa Warriorsima egal seriju. Naravno, kod svih pa i njih postoji neki strah kad ovi krenu da lete i trpaju sa svih strana, ali neki damage control mora da se napravi, tu je malo i Nurse kasnio sa reakcijama. Izuzev VanVleeta (car) i Kawhia, svi kod Raptorsa ispodprosečni, dok su Dubsi dosta dobili od ovih rezervista, što nije baš realna priča, kao ni onaj Siakamov game 1.

bolje nam je islo dok smo jinxovali, batali optimisticke postove ili ce i McKinnie poceti da ubacuje 5 trojki po tekmi

patite

Ја се са теме одјављујем хронолошким приказом једне историјске вечери, која ће се памтитити годинама.. Спортски поздрав, још оваквих скалпова и наредне сезоне.

Mozda nekog zanima sta je Zverev izjavio :

U medjuvremenu Delpo osvojio 3. set, Kacanov sad spasio brejk lopte u 1. gemu 4. seta. Mlate jadne loptice samo tako (izgleda da misle da su na audiciji za ulogu ) I sad brejk za Kacanova.

Vas dve je Borko potplatio za ovu diskusiju, je l tako?

Dok se čeka peta epizoda

Da se nadovežem na tebe i NMX-a posle. Neka moja teorija je da zbog obraščića i jako čudne građe torzoa Sten izgleda debeo, iako to nije. Ovo je sada baš ekstrem jer ima trbušnjake kao iz stripa i vizuelno nikada nije bolje izgledao, ali se sećam nekih slika od pre. Nekako je sav četvrtast, u smislu da ne ide u V, ali opet ima neverovatno jake mišiće jezgra,a pritom su mu ruke sitne u odnosu na jezgro. Nisam toliko stručan, ali mislim da je upravo izuzetna snaga jezgra prilično odgovorna za njegov razorni bekend uzimajući u obzir da Sten nije ni neki grmalj, niti visok.

[emoji41][emoji41][emoji41]

Kada bi tvoje iskustvo moglo da pomogne ljudima koji imaju roditelje, braću i sestre da uvide koliko se sve to nažalost uzima zdravo za gotovo dok traje i koliko se premalo ceni. A kada jednom zauvek prođe biće kasno. No, ne vredi, velike životne škole se peku samo na vlastitom primeru.

Ja malo trolujem, valjda neko provaljuje, jbg

Za Kleja ne vazi nijedno pravilo

To je ono o čemu smo ovde pričali ...

http://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:798055-TOMIC-ZA-NOVOSTI-Bolje-da-igrac-pogresi-nego-da-ga-nigde-nema

Nakon Kitona su svi losi. Bejl je potpuni miscast za ulogu Betmena, cak bi i Kluni bio bolji da film nije bio sranje. Betmen je gospodin covek originalno, a Bejl ima blue-collar i facu i drzanje.