Leaderboard

Dobro jutro.

Razgovarao sam o finalnoj seriji sa dosta ljudi čije mišljenje cenim o finalnoj seriji sa Futurom. Svi se slažu, tj slažemo u jednom; niko ne pamti takav iznenadni obrat kod bilo kog tima kakav se nama desio od zadnje četvrtine prve polufinalne utakmice. Tu prvenstveno mislim na utakmice na domaćem terenu. Kao da se odjednom promenio trener (energija do tada neviđena), igrači, timska hemija, sve... Iznenada smo počeli da igramo košarku. U odbrani da pržimo, kao u najboljim danima. U napadu da se igra. Da lopta teče. Da se biraju najbolja rešenja skoro uvek. Igrači su iznenada izrasli i dali svoje najbolje od sebe. Promenama petorki nismo padali ni u jednom trenutku. Već samo rasli. I tako svih 40 minuta. Domaći igrači koji su tokom sezone igrali epizodne uloge a nekad ni toliko iznenada su postali game changer-i sa mudima do poda. Ni ja ni ljudi sa kojima sam pričao nemamo odgovor na to - kako je to moguće? Sve bukvalno kao u najlepšoj bajci. Svakodnevno se uplašim da je to sve san i da ću se uskoro probuditi...

Da se zna ko je poslednji... 🙂

Marin se mora zadrzati, trazio milion, dva, pet po sezoni, nebitno. Neka prodaju 20 balvana gde mogu, ako uopste mogu, i zadrze coveka koji oplemenjuje celu ovu ligu na nacin na koji niko nije ne pamtim otkad. Takodje od svakog kluba domace lige treba da trazimo neku sicu da dodatno castimo Marina. jer ce svaki klub koji nas ugosti imati bar po par stotina gledaoca vise na stadionu koji ce doci samo da gledaju majstora kakve vise ne proizvodimo, a igraju kod nas. Jos uvek ne mogu da verujem da smo ga potpisali, gledam i vidim da je u nasem dresu a ne verujem. Majstor.

Kork

Imao sam priliku da popričam o ovom finalu sad kad sam snimao podcast sa Sretom, jer sam zapamtio kad smo jednom pre par godina pričali o tome da je on samo rekao "uhhhh, svašta je tu bilo" i nismo elaborirali. Elem, šta se desilo - pred finale, Partizan, tj. Struja i Karaleja, povedu ekipu u Kikindu i odvale ih, još kaže Sreta bila neka kiša, užas, do hale svaki dan išli peške i iskisli. Lale, pak, poveo Zvezdu u Tivat, malo trening malo opušteno. I u finalu, eto ti čuda, Zvezda "leti" okolo a ovima noge k'o u betonskim blokovima. Kaže Sreta, ja svaki dan treniram smoren, a Karaleja mi se dernja, ajde ajde, ti znaš barem kako se osvajaju titule! A ja im kažem, brate, pa baš zato što znam...ali nisu ga poslušali and the rest is history.

.

Hvala ti Meklisa legendo.

:lol:

Mislim da za komentar: "Ne moze sa klincima evropa/titula", treba da se placa naknada za mozdani bol svakom ko procita. Jer ja doslovno ne znam da je iko ikada, bilo kada, bilo gde, u kafani, na forumu, u kuci, u Vinterfelu rekao da treba da imamo 11 klinaca u timu. Zapravo je svako ko je ikad spomenuo klince rekao da treba da imamo balansiranu ekipu sastavljenu od: iskusnih domacih igraca, stranaca i klinaca. Kada zafali ovog treceg kao sto sad fali, naravno da ce ljudi to da primerte, i da ce da skrenu paznju. S tim da nama pocinje i ovog drugog da fali. Ali to ne znaci da neko treba da ode na www.genericcomments.com i opizdi generate i prekopira argument: "Nema sa klincima ni titule ni Evrope", jer to ponavljam- niko nikad nije ni rekao. A svako ko misli da bi nama rezultati trpeli ako bi nam rezervni levi bek bio Terzic, a ne Gobeljic/Hajdin, ili cetvrti stoper Erakovic, a ne Sumaila, ili jedan od veznjaka za klupu Nikolic, a ne Causic se jednostavno ne razume u fudbal previse. Verovatno bi nas mocna Macva gazila u ligi da Terzic dobija minute tu i tamo, umesto srpskog Alabe Gobeljica. Ili da tu i tamo ubacimo Velju protiv Surdulice, Lucana umesto debilcine Causica. Mislim da bi u tom slucaju rezultati mnogo patili, atmosfera u ekipi bi skroz bila narusena, a mi bi se borili sa FKP za cetvrto mesto.

ne seri boro

Kasno sad, imam screenshot

kad sam ga nasao ili je on mene :) , prije 20ak dana i danas u setnji

Vox populi mozda strci na politici, zato sto ljudi ovde vec imaju standardizovan nacin funkcionisanja, po precizno odeljenim temama, a ljudi sa sporta koji su ranije pisali na Voxu tek treba da se naviknu kako na Vox na novom mestu tako i na redovnije posecivanje ovog pdf-a. Ali... jedno ogromno ali... Vox tema ima centralno mesto u otvaranju ovog foruma, jer je to tema sa koje je poteklo i u najkracem mogucem roku zavrseno preseljenje na novu platformu kad su dzukci odlucili da glas vise ne moze da nam se cuje na staroj. Vox populi tema ima dozivotno pocasno mesto na ovom forumu, pa cak i ako u novim uslovima nije toliko aktuelna i aktivna, ona je svetionik svim ostalim temama.

Treba nam i ovaj topic. Pogotovo zato sto je vecina konstruktivna i zaista gradi forum, otvara nove topice, daje sugestije vezane za funkcionisanje foruma i za sada se uglavnom svuda vode normalne diskusije, sto mene licno cini srecnim i zadovoljnim jer smo uradili ocigledno pravu stvar 🙂 Nadam se da ce se tako i nastaviti, dakle pohvala za forumase koji uvek cine forum onakvim kakav jeste 🙂

Ne vidim nikakav razlog za dizanje tenzija, neko tamo komentariše, pa šta. Mnogi od nas ima nalog i na PPP, ja sam nešto i pisao, nije išlo, iako sam u par navrata bio ozbiljno razočaran moderacijom i atmosferom na b92, tu sam mogao da pišem, da čitam, svađam se, ali sam povremeno odlazio na PPP jer su tamo brojni forumaši koje sam voleo da čitam. Prošlo je mnogo vremena, prestao sam da ih posećujem, verovatno se i sastav forumaša promenio, ali ja im želim samo uspeh, voleo bih i da se pojavljuju i ovde, redovno ili povremeno. Normalno je da se tamo prati šta se desilo sa fb92, da se interesuje šta će biti dalje, pa i da se predviđe brzi krah, ne bih elaborirao zašto. Ne bi im to zamerao, dokažimo da ovaj forum može da opstane.

ja bih voleo da mi ova pesma bude prva pesma na mom vencanju

Za pohvalu su, svakako, i brze rekcije moderacije i administracije, koliko sam pratio, mnoge su primedbe usvojene i nije trebalo čekati pola večnosti da se vidi rezultat. Ono osnovno, to smo nekako svi već naglasili u prvim postovima, svaka čas na brzini pripreme, podizanja foruma i dobro odrađenom obaveštavanju.

Iskreno, nisam pročitala svih prethodnih 13 strana, čitala sam na preskok. Vidim da je bilo dosta citiranja prethodnih postova, a i priče o drugim zemljama i političkoj situaciji u njima. Ja sam atipični član jedne od stranaka članica SZS, stranku ste ovde spominjali, tj lidera. SZS ne može da se poredi sa ranijim opozicionim koalicijama DEPOS, ZAJEDNO, DOS..Razlog je jednostavan- danas više nema Slobe, nemamo radio B92, Index, i koliko pamtim, većinu ovih lidera tada nisam videla na ulicama Beograda i na protestima širom Srbije. Čast izuzecima. Dno napreDNO nas je unakazilo za ovih sedam godina vladavine. Ekonomski. I u svim segmentima-od kulture, do ekologije. Ali..realno posmatrano, šta su opozicioni poslanici radili tokom ovih sedam godina? Zašto se odmah po formiranju Skupštine nisu zalagali za promenu seta izbornih zakona? Kada su videli da mediji prelaze u ruke jednog čoveka i njegovih kumova i prijatelja, šta su radili? Zašto nisu tražili novi sastav REM-a i zašto su ćutali? Ovih dana razmišljam..šta bi se desilo da su svi, bukvalno svi opozicioni poslanici ( izuzev srs-a ) podneli ostavke u trenutku kada je Bojan Pajtić podneo ostavku na mesto poslanika u Skupštini? Da li bi onda postojali ovi protesti ili bi svi zajedno tada poslali poruku svetu da ovde nešto debelo ne štima? Ne znam..to ŠBBKBB je danas prošlost. Glasaću za taj SZS jer znam da samo udruženi mogu da pobede ovo zlo..pojedinačno ne. Ali da imaju autogolova kao što su Lučani npr, imaju.. I na kraju..što se tiče biračkih spiskova, rado bih otvorila novu temu, radila sam na tom poslu 13 godina u jednoj bg opštini, i znam mnogo o toj materiji, kao i o samim izborima i izbornim zakonima, propisima, etc..da ne širim temu...

Rekao bih Alice in Chains.

Boston teško može nečemu da se nada kad se na poslu ne pojave ni Irving ni Tatum. Middleton je dobio ovaj meč, jasno, mada fin doprinos i ostalih sporednih igrača do je grčki silos došao do svog učinka...pa na silu, kako drugačije. Ipak, Boston je uzeo brejk i to im je dosta za sada. Što se tiče GSW - HOU, sve se svodi na komentar - već viđeno. Iggy je ćaća, Green podigne level igre i iritantnosti na max, KD ispogađa sve što treba, a Splash braća čak i kad odigraju skromno to bude dovoljno. Otvoriće se i njima neki meč skroz pa će to da bude neprijatno. A neprijatan je i Harden, možda je i poetska pravda da je takva košarka osuđena na neuspeh. Gordon je ponajbolji igrač Raketa u ovoj seriji i jasno je da su Dubsi sasvim ok sa takvim epilogom.

Bolji je Boaci igrac od Pavkova overall, nema tu rasprave. Pavkov je fizicki jaci, bolji u vazduhu (u smislu skok duela, ne u smislu realizacije) i ima jaci sut (retko kad je Pavkov dao gol da je plasirao loptu, uglavnom je sutne jako), al u onim bitnijim stvarima poput tehnike, pokretljivosti, osecaja, lucidnosti itd je bolji Boaci. Pismeniji je igrac da se tako izrazim, i to ima bolju prodju u jacim ligama. No, to ne igra veliku ulogu trenutno. Boaci ne moze da sastavi dve nedelje treniranja da se ne povredi, ja prakticno nemam osecaj da je on uopste tu. Neverovatno mi je da je prosao lekarske preglede. I da, klinac iz Partizana nikog nije zaustavio. U proslom derbiju je trebao da dobije crveni u 20. minutu kad je cuvao Boacija, u ovom je dobio pred kraj utakmice. Ako mediji prave od njega novog Kijelinija, ne moramo i mi.

Dobrodoslica najnovijem clanu!

Ovo je verovatno najludji post koji sam u zivotu video. Ceo post je hillarious ali ne mogu da verujem da neko ko je pogledao jednu utakmicu fudbala u zivotu moze da napise mrtav hladan da Pavkov ima bolju igru u polju od telegrafskog stuba, a kamoli bilo kojeg drugog igraca na svetu. Uopste izraz "igra u polju" ne moze da se stavi u istu recenicu s Pavkovom, on je jednostavno nema. Covek ne zna da doda loptu igracu koji je udaljen dva metra od njega. Uzgred, Pavkov nema nista bolje od Boacija, jedino ima bolju skok igru posto je visi, snazniji i skocniji. Sut ima jedan jedini, da opali punom iz sve snage koliko god da je udaljen od gola pa ako ga usere, super, ako ga ne usere, nikom nista, ode lopta u kukuruze. Skoro bese na nekoj utakmici imao jedan pokusaj loba, smejao sam se deset minuta. Posle se pitamo zasto igra Causic a ne Ebesilio, zasto igra Simic a ne Kafu. Igraju zato sto ce se uvek naci neko ko ce da uporedjuje neuporedivo jer je boleciv prema nekim nasim mucenicima koji se iz nekog razloga bave fudbalom. Toliko boleciv da u nedostatku boljih argumenata prica o nekom unosenju zivosti u igru i slicnim ispraznim floskulama, kao sto je ova o nekom fantomskom igrackom uticaju Pavkova na rezultat u Salcburgu. Jedino sto je Pavkov na toj utakmici uradio je to sto je dobio kopackom u glavu pa je Krsticic ispizdeo i nabrijao ekipu, sve ostalo su uradili Krsticic, Degenek i Ben.

Gde ste picke, stigo Zdravko Colic! 😏

KK Crvena Zvezda 2002/03. Prethodnu sezonu smo završili porazima od Partizana u četvrtfinalu plej-ofa, sa Mutom Nikolićem na klupi. Političke promene koje su zahvatile našu zemlju dve godine ranije odrazile su se i na naš košarkaški klub, pa su u novu Skupštinu i Upravu kluba ušli ljudi iz vrha Demokratske stranke – Živorad Anđelković i Goran Vesić. Predsednik Anđelković je pred početak prelaznog roka rekao da će se Zvezda rukovoditi maksimom “Zvezda - Zvezdašima” te je u tom smeru i tekao prelazni rok i u klub su se vratili bivši igrači i bivši juniori kluba. Pred početak sezone 2002/03 na čelo sportskog dela kluba doveden je poznati slovenački trener Zmagoslav Sagadin, čovek koji je sa Olimpijom osvojio Kup kupova i igrao F4 Evrolige, pri tome stvorivši većinu igrača te čuvene generacije, pre svih Marka Milića i Rašu Nesterovića. Iako je Zmagova zvanična funkcija glasila sportski direktor, od prvog dana je bilo jasno da će on biti i prvi trener ekipe, iako je zvanično na to mesto postavljen legendarni košarkaš našeg kluba Aleksandar Trifunović – Trifa(identična situacija ovogodišnjoj u Makabiju gde je zvanično tener Gaj Gudis a ustvari je to Pini Geršon). S obzirom da Zvezda u prethodnoj sezoni nije izborila učešće u Evropi, u dogovoru sa Jadranskom ligom i ekipom podgoričke Budućnosti koja nam je ustupila svoje mesto, Zvezda je kao prvi srpski klub zaigrala regionalnu ligu koja je tada nosila naziv Goodyear liga(prenose utakmica je radila televizija PINK i sjajni komentator Dejan Grbović). Paralelno sa regionalnom, Zvezda je igrala i tada izuzetno jaku domaću Frikom YUBA ligu, iz koje su dva tima – Partizan i Budućnost, igrali Evroligu. Sredom bi Zvezda otvarala kolo u domaćoj ligi(ostale utakmice bi se igrale za vikend) a vikendom bismo igrali Goodyear ligu. Pred početak sezone Predsedništvo KSSCG, uprkos protivljenju Partizana i Hemofarma, donelo je odluku da se broj stranaca u domaćoj ligi i Kupu poveća na DVA, umesto dotadašnjeg jednog. Interesovanje za Zvezdine utakmice je bilo ogromno. U prodaju su puštene i sezonske karte po ceni od 400 dinara za tribine. Cena ulaznica za Goodyear ligu je iznosila 50 dinara, i obično bi nestajale posle sat-dva po puštanju u prodaju. Za Frikom YUBA ligu je bio besplatan ulaz ne tribine(parter je regularno bio u prodaji po ceni od 100 dinara), ali zbog velikih gužvi je bilo potrebno otići na dan utakmice i pokupiti besplatne ulaznice na blagajni Pionira(nestajale su za menje od sat vremena). Atmosfera na svim našim domaćim utakmicama je bila veličanstvena, a kada su nam u goste dolazili hrvatski klubovi, Pionir bi dva sata pre početka meča već bio ispunjen. Što se tiče igračkog kadra situacija nije bila ni malo ružičasta – iz prethodne sezone ostala su samo 5-orica igrača( Milan Dozet, Jovan Koprivica, Milutin Aleksić, Vladimir Tica i junior Milko Bjelica). Sagadin je napravio izuzetnu selekciju ekipe : petorici mladih košarkaša koje sam već pomenuo su pridodati njihovi vršnjaci, najtalentovaniji igrači koji su se u tom trenutku mogli dovesti – mladi reprezentativac Goran Jeretin iz Lovćena, Goran Ćakić, iz Budućnosti i možda najtalentovaniji igrač Evrope u tom trenutku Luka Bogdanović, koji je uzet Benetonu ispred nosa. Posle samo dve godine od rastanka u Zvezdu su vraćeni Zlatko Bolić iz Vojvodine, najbolji strelac Prvenstva Jugoslavije prethodne godine i iskusni Luka Pavićević iz Beobanke. Iz inostranstva su vraćeni Velibor Radović,sada naš pomoćni trener, koji je u sezoni 1995/96 već nosio naš dres i Mlađan Šilobad, sada poslovni direktor našeg najvećeg rivala,takođe povratnik u Zvezdu u kojoj je započeo karijeru 1989. godine i nastupao za naš tim dve sezone. Dovedena su i dvojica Amerikanaca – plejmejker Džejms Skuni Pen, koji je već stekao ime u Evropi svojim igrama u Italiji i malo poznati Tajron Vašington, na centarskoj poziciji. Pri prvom timu su bili i talentovani 18-ogodišnjaci Vladimir Micov(doveden iz Beopetrola) i Zvezdina deca Vladan Vukosavljević i Stefan Miljević. Pošto je iskusni Pavićević imao mizernu minutažu i više je svojim iskustvom pomagao na treningu, na polusezoni je iz Partizana doveden talentovani 17-ogodišnji plejmejker Aleksandar Gajić. U decembru je došlo do sukoba na treningu između Zmaga Sagadina i Milutina Aleksića, jer je Aleksić bio nezadovoljan minutažom i ulogom u timu, a posle toga više nije zaigrao za Zvezdu. Kao veliki Zvezdaš, odbio je u toku sezone da pređe u Partizan i potpisao je za podgoričku Budućnost. Takodje posle par kola je procenjeno da Tajron Vašington nije doneo ono što je potrebno, a s obzirom da se u međuvremenu od povrede oporavio i u stroj vratio Tica, Amerikancu je uručen otkaz posle samo 10 odigranih utakmica(po 5 u YUBA i Goodyear ligi). Na dan utakmice sa Makabijem u Tel Avivu angažovan je iz NBA lige nigerijski centar Obina Ekezie(Obina na nigerijskom znači “Božje srce”) i tim transferom je roster za postojeću sezonu kompletiran. *Mnogi igrači su te sezone menjali brojeve koje nose u zavisnosti od garniture dresova, ali je apsolutni rekorder bio Skuni Pen koji je u toku sezone nosio broj 5, 9, 16, 15 i 20* *U Goodyear ligi bili su dozvoljeni prugasti dresovi, pa je Zvezda svaku domaću utakmicu igrala u crveno-beloj garnituri, dok su u Frikom YUBA ligi obavezni bili jednobojni dresovi* Pošto smo sa Zadrom zamenili domaćinstvo u 2. kolu(ne sećam se iz kog razloga), prve 3 utakmice u Goodyear ligi smo gostovali – najpre u Ljubljani, potom u Zadru i u 3. kolu u Banjaluci, domaćem Borac Nektaru, a u prvom delu sezone od 11 utakmica čekalo nas je čak 8 gostovanja. S obzirom da smo bili tim koji je bio tek par meseci zajedno bilo je i očekivano da na početku sezone malo štucamo. U 1. kolu u “Tivoliju” smo poraženi od aktuelnog šampiona, ljubljanske Olimpije, koja je imala izuzetno jaku ekipu, koja se te sezone plasirala u TOP 16 Evrolige i predstavljala je spoj mladosti i iskustva – Jurak, Poljak, Hukić, Boisa, Štelmahers, Dujmović, Ilievski, Baždarić, prilično glatko, iako konačan rezultat to ne pokazuje 90-86(na 3 minuta do kraja je bilo 88-76). Iako smo pogodili 9 trojki(Dozet i Radović kombinovano 7) iz 19 pokušaja, domaćin je kontrolisao utakmicu zahvaljujući nestvarnom broju izvedenih slobodnih bacanja – 44, od čega su realizovali čak 38. Najzapaženiji u našem timu bili su Radović sa 18 i Dozet sa 15 poena, a dvocifreni su bili i američki internacionalci Pen(11) i Vašington(12). Zadar nas je deklasirao u “Jazinama” u 2. kolu 93-73, mada se mora istaći da je Zadar te sezone bio izuzetan tim, možda i najjači u ligi,sa 12 upotrebljivih igrača(Tvrdić, Popović, Erjavec, Šamanić, Perinčić, Longin, Vladović, Miks, Špralja, Perković, Banić, Dijan), koji je samo par dana kasnije tukao moćni Makabi 115-110 i na kraju i osvojio šampionski prsten. Marko Popović je odigrao izuzetnu utakmicu i ubacio 25 poena(5 trojki), dok su u našem timu jedini dvocifreni bili iskusni Radović sa 18 i Dozet sa 10 poena. U 3. kolu u Banjalučkom “Boriku” zabeležili smo prvenac protiv nejakog Borac Nektara 105-86. Ekipa Borca je bila sastavljena uglavnom od lokalnih igrača,a među nama poznatijima bili su sadašnji trener Solnoka Dragan Aleksić, Marko Šćekić i Feliks Kojadinović. Ovoga puta naš tim je, kao Olimpija u 1. kolu, izveo 44 slobodna bacanja od čega smo realizovali 37 a bili smo izuzetni i u šutu za 3 poena(8/14). Najefikasniji u Zvezdi su bili Bolić i Dozet sa po 18 poena dok je Koprivica dodao 15. Prva utakmica koju smo kao domaćini odigrali te sezone u Goodyear ligi je bila u 4. kolu protiv FEAL Širokog, čiji su sastav baš kao i u vremenu današnjem činili igrači iz tog dela Hercegovine(Vujanović, Opačak, Zadravec, Čolak, Vulić, Šarlija, Vanjak, Kalamiza). Još jedna ubedljiva pobeda našeg tima 78-59, opet uz odličan procenat šuta izvan linije 6,25 identično kao i u prvom kolu 9/19. Najbolji strelci u Zvezdi bili su Dozet sa 15, Aleksić sa 12 i Vašington sa 10 poena. U 5. kolu doživeli smo jako težak poraz protiv Zagreba u “Trnskom” trojkom Stjepana Marinovića uz zvuk sirene 81-80. Utakmicu smo otvorili vođstvom 14-1, ali je posle toga utakmica bila tvrda(kombinovano je izvedeno 80 bacanja,mi – 35, a domaćin 10 više) i izjednačena do samog kraja. Trojkom Jeretina smo poveli 80-78, 20-ak sekundi pre kraja ali nismo uspeli da se odbranimo. Zagreb je imao solidnu ekipu koju su činili braća Garma, braća Tomas, Vidaković, Perinčić, Damir Miljković. Joško Garma sa 26 i Ivan Tomas sa 17 poena su bili najzaslužniji za pobedu domaćina. U naš tim se posle povrede na početku sezone vratio centar Vladimir Tica i zabeležio 14 poena.U poslednjem minutu utakmice, dok se rezultat lomio došlo je do udaranja Gorana Jeretina od strane jednog domaćeg navijača. Posle utakmice Jeretin je u pravcu tog navijača bacio plastičnu flašu, umešala se i policija i došlo je do velikog incidenta. Zagrebačka policija je posle utakmice držala naše igrače u svlačionici 40 minuta, tvrdeći da je Jeretin udario jednog policajca. Zvezda je po povratku u Beograd tražila žestoke kazne za organizatore utakmice i sudije, preteći čak i istupanjem iz takmičenja. Sve se završilo tako što je Zagreb kažnjen jednom utakmicom bez publike, njihov trener Anzulović i Jeretin su kažnjeni takođe sa po utakmicom neigranja a glavni sudija utakmice Vučković je suspendovan do kraja sezone. U 6. kolu smo dočekali Pivovarnu Laško, predvođenu Pavičem, Nečasom, Dojčinom i Ermalom Kučom, i u tvrdoj utakmici slavili 76-55, prelomivši utakmicu tek u poslednjoj četvrtini, iako smo tokom prvog poluvremena gubili i dvocifrenom razlikom. Gosti su na ovoj utakmici imali samo jednog dvocifrenog igrača(Kučo sa 14 poena) a kuriozitet je da nisu ubacili nijednu trojku iz 11 pokušaja, kao i da u poslednjoj četvrtini nisu ubacili koš iz igre već samo 8 poena sa penala. U Zvezdi su najbolji bili Tica sa 18 i Bolić i Ćakić sa po 16 poena. Sledilo je potom gostovanje u Sarajevskoj “Skenderiji” u 7. kolu gde je pobeđena Bosna Asa 98-89. Domaći sastav su činili uglavnom manje poznati lokalni igrači Železnik, Tarle, Buljubašić, Bukva, predvođeni dvojicom Amerikanaca Smitom i Varmslijem. Ponovo je Zvezda odigrala utakmicu u kojoj je imala izuzetan procenat za 3 poena(5/8) i u kojoj su obe ekipe izvele enorman broj slobodnih bacanja(po 40). Skuni Pen je posle par odličnih utakmica u domaćoj YUBA ligi konačno pokazao klasu i u regionalnoj ligi i ubacio 24 poena, Bolić je dodao 18 a Šilobad 15. I kada se činilo da stvari polako dolaze na svoje, došao je neočekivani debakl u Pioniru od slovenačke Krke 84-65 u 8. kolu regionalne lige. Utakmica u kojoj su nam Duščak, Gnjidić, Ćapin, Paravinja, Maravič, Bader, Balažič i naš budući igrač Miloš Mirković održali čas košarke, vodivši konstantno celu utakmicu i samo uvećavajući svoje vođstvo. Krka je te sezone, predvođena Nevenom Spahijom, stigla do finala ULEB kupa, gde je poražena u dve utakmice na bolju koš razliku od španske Pamese(današnja Valensija). U našem timu samo su dvojica igrača bila dvocifrena(Ćakić sa 18 i Šilobad sa 16 poena), postigavši pritom više od polovine koševa Zvezde. Jedan od onih trenutaka kada sam se u Pioniru osećao potpuno nemoćno. U tom trenutku, posle 8. kola Zvezda je imala skor 4-4 i nalazila se u sredini tabele. Do kraja ligaškog dela naš tim je napravio impozantan skor 12-1, izgubivši jedino u Širokom Brijegu u 15. kolu. Definitivno, period najlepše Zvezdine košarke do ove sezone. Sledila su tri vezana gostovanja na kojima je malo ko očekivao pobedu, međutim usledile su sve tri – u Splitu, Zagrebu i Tel Avivu. Najpre je u 9. kolu na “Gripama” pobeđen domaći Split Kroacija osiguranje i to posle dva produžetka 97-95(u regularnom toku 76-76). Super-talentovani Roko Leni Ukić(21 poen) i Andrija Žižić(32 poena) uz pomoć Rančića, Kedža, Mimice, Subotića, Pašalića, Oršulića i Kaštropila igrali su utakmicu sezone ali je to bilo nedovoljno za pucački raspoložene Zvezdine igrače koji su ubacili čak 13 trojki(Jeretin i Radović po četiri, Pen i Dozet po dve, Bolić jednu) iz 34 pokušaja. Jeretin je dva puta sigurnim izvođenjem slobodnih bacanja slao utakmicu u produžetke(završio meč sa 20 poena) i tek u drugom je Zvezda osigurala pobedu upravo njegovom trojkom za 97-93. Uz njega najzapaženiji u našem timu bili su Radović sa 24 i Skuni Pen sa 19 poena. Drugo vezano gostovanje u Hrvatskoj u 10. kolu u Dvorani “Dražen Petrović” i druga vezana pobeda. Ovaj put poražena je Cibona VIP 79-75, a odlučujuće poene postigao je sa linije slobodnih bacanja Vladimir Tica par sekundi pre kraja utakmice. Za razliku od utakmice u Splitu, u Zagrebu Zvezda nije bila šuterski raspoložena(samo jedna trojka Radovića tek u poslednjoj četvrtini), dok je domaćin ubacio čak 9(Rimac četiri), ali je celim tokom utakmice bilo jasno da je ekipa rešena da pobedi, što se na kraju i ostvarilo. Najzapaženiji u redovima Zvezde bili su Pen i Tica sa po 13 poena, dok su Jeretin i Bolić dodali po 10. Cibona je te sezone imala izuzetan sastav(kao i Olimpija plasirali su se u TOP 16 Evrolige), koji je predstavljao pravi spoj iskustva i mladosti – Rimac, Prkačin, Mujezinović, Alihodžić, Štimac, Mance, Krasić, Kus, Planinić, Ružić, pojačan Amerikancem Vardom. Po povratku naše ekipe u Beograd, ispred zgrade Sportskog društva u Ljutice Bogdana, oko 300 navijača je dočekalo zagrebačke heroje iako je napolju bilo minus 15 stepeni. Posle uspešne hrvatske avanture na red je došlo najteže gostovanje u ligi – Makabiju u Tel Avivu u kultnoj dvorani “Jad Elijahu”. Ostvarena je jedna od najvećih pobeda u bogatoj istoriji kluba i to posle produžetka 100-92(81-81). Pravu simultanku sa odbranom Makabija odigrao je Skuni Pen koji je postigao 33 poena(5 trojki) i imao čak 8 asistencija za ukupan index uspešnosti 39! Pored njega Zvezda je imala čak još 5 dvocifrenih igrača(Dozet 14, Bolić 12, Koprivica 11, Šilobad i Radović po 10 poena). Čovek odluke bio je bivši igrač Makabija i čovek koji sada sedi na našoj klupi u ulozi prvog asistenta Dejana Radonjića – Borko Radović, koji je najpre pogodio trojku za produžetak od table uz zvuk sirene a potom ubacio još jednu u produžetku. Makabi je i tada, kao i danas imao izuzetno moćan tim – Kvinsi Luis, Derek Šarp, Markus Gori, Gur Šelef, Tal Burnštajn, David Blutental, Jotam Halperin, Husein Bešok, Beno Udrih i verovatno najdominantniji centar Evrope toga doba Nikola Vujčić, koji je utakmicu završio sa 27 poena(index 35). Tada još uvek nikome nije padalo na pamet da bismo mogli da se uključimo u trku za prvo mesto ali je plasman na F4 bio već tada izvestan. Prvi deo sezone je pokazao kako funkcioniše ovaj Zvezdin tim. Uloge su bile slično podeljene kao u našem ovogodišnjem timu, gde bi u svakoj novoj utakmici iskočio neki drugi igrač. Skuni Pen na poziciji plejmejkera je bio alfa i omega tima, čovek koji je igrao preko 30 minuta po utakmici i koji je preuzimao odgovornost u trenucima kad bi se meč lomio. Bio je sjajan trojkaš i izuzetan asistent. Njegova zamena na poziciji 1 je bio Goran Jeretin, koji je pored uloge rezervnog pleja imao i zapazenu minutažu na poziciji beak(15-ak minuta), u tandemu sa Penom. Treći plej je bio iskusni Luka Pavićević koji je te sezone imao izuzetno malu minutažu(a po dolasku mladog Gajića i ispao iz tima). Pored njih trojice bekovsku liniju su još činili vrsni šuteri Milan Dozet i Zlatko Bolić, kao i Milutin Aleksić. Na poziciji krila su bili Velibor Radović i Jovan Koprivica. Radović je bio izuzetan trojkaš a Koprivica je bio najbolji defanzivac u timu i čovek koji je imao brutalna zakucavanja. Starter na poziciji krilnog centra je bio Goran Ćakić a njegova zamena mladi Luka Bogdanović. Centarski trio činili su Vladimir Tica, Mlađan Šilobad i Tajron Vašington(u drugom delu sezone Obina Ekezie). Znači, igrali smo sa jako širokom rotacijom(čak i širom nego ove sezone) često koristeći i svih 12 igrača. Najveća prednost, recimo u odnosu na sadašnji Zvezdin tim, je bila snajperska bekovska linija – Pen, Jeretin, Dozet, Bolić, Radović, nije se znalo od koga preti veća opasnost u šutu spolja, pa smo često utakmice završavali sa preko 50% uspešnosti u šutu za 3 poena. Čak su i visoki igrači – Bogdanović, Ćakić i Šilobad bili odlični šuteri za 3 poena, što je ekipi davalo potrebnu širinu. Drugi deo sezone je počeo zamenom 1. i 2. kola pa smo u 12. kolu u krcatom Pioniru dočekali Zadar i deklasirali buduće šampione 82-63. Te sezone su utakmice protiv hrvatskih klubova u Pioniru(izuzimajući utakmicu sa Cibonom) imale uglavnom isti tok i epilog – nošeni atmosferom otvarali bismo utakmicu sa trojkom Dozeta iz ugla, nastavilo bi se Koprivičinom ukradenom i zakucavanjem na šta bi Jeretin dodao još jednu ili dve trojke i parafraziram 6-0, 11-2, 16-4, 21-6 i tu bi bio kraj svakoj nadi gostiju da mogu da se vrate u meč. Gostima bi za to vreme ispadale lopte iz ruku, ne bi uspevali da prenesu loptu, bacali bi lopte u aut… Po mom mišljenju, te sezone je bila najbolja atmosfera na našim košarkaškim utakmicama ikada, redovno začinjena bakljadom na kraju utakmice. Takva kohezija publike i igrača se zaista retko viđa. U našem timu najefikasniji su bili Pen sa 23(2 trojke), Dozet sa 16(3 trojke) i Jeretin sa 14 poena(4 trojke). Kod gostiju jedini nisu podbacili Majkl Miks sa 20 poena(5 trojki) i Longin sa 14 poena(4 trojke). Marko Popović je meč završio bez ubačene trojke iz 9 pokušaja. U 13. kolu smo se revanširali sa kamatom Olimpiji za poraz u 1. kolu 90-78. Pen je nastavio da igra u izuzetnoj formi i ponovo ubacio 23 poena, a NBA centar Ekezie je već na drugoj utakmici pokazao da će biti vanserijsko pojačanje – u laganom ritmu je ubacio 15 poena uz 8 skokova. Naš tim je i na ovoj utakmici sjajno šutirao trojke – 5/10. Treće vezano domaćinstvo je bilo u 14. kolu kada smo ugostili Borac Nektar i pobedili 79-74. Utakmica je bila jako neizvesna do samog kraja, a Zvezdini Amerikanci su još jednom potvrdili da su glavne karike tima – Pen je uz 19 poena imao i 4 skoka, 5 asistencija, 3 ukradene lopte i 8 primljenih faulova, dok je Obina Ekezie za 36 minuta na parketu izdominirao sa 18 postignutih poena, 14 skokova, 5 asistencija, 4 ukradene, jednom blokadom i 8 primljenih faulova, te indexom korisnosti 38! Zvezda je dobila centra sa velikim C. U 15. kolu čekalo nas je gostovanje FEAL Širokom, u dvorani “Pecara” u Širokom Brijegu. To je bio naš poslednji poraz u regularnom delu Goodyear lige te sezone 94-85. Najzaslužniji za pobedu domaćina bio je maestralni veteran Gordan Zadravec, koji je ubacio 34 poena dok su u Zvezdi ponovo najbolji bili Amerikanci Pen(28 poena-5 trojki) i Ekezie(14 poena). Presudan je bio katastrofalan početak utakmice i deficit od 17 poena već u prvoj četvrtini. Sledio je potom meč 16. kola i revanš sa kamatom Zagrebu za dešavanja u “Trnskom” 91-64. U sjajnoj atmosferi prepunog Pionira najraspoloženiji u našoj ekipi bili su Ekezie(20), Jeretin(19 poena-4 trojke) i Bolić(15). Kod gostiju su se istakli Ivan Tomas sa 20 i Damir Miljković sa 18 poena. U 17. kolu Zvezda je gostovala u Laškom, u dvorani “Tri lilije”, domaćoj Pivovarni Laško i pobedila lako i ubedljivo iako to konačan rezultat ne pokazuje 90-80. Najbolji u našem timu bili su Ekezie sa 19 i Koprivica sa 18 poena, dok su Jeretin i Skuni Pen dodali po 12(po 2 trojke). Ponovo sjajno šutersko veče naših momaka izvan linije za 3 poena – 8/17. Zbog loše organizacije utakmice sa Zagrebom kada je jedan gostujući igrač pogođen novčićem, Zvezda je u 18. kolu dočekala sarajevsku Bosnu ASA pred praznim tribinama i zabeležila najubedljiviju pobedu u regionalnoj ligi do dana današnjeg 120-71. Šteta je što publika nije mogla da uživa u Zvezdinih skoro 75% za dva poena(38/51), 34 asistencije i moru atraktivnih poteza. Najbolji u našoj ekipi bili su Ekezie i Bolić sa po 19 poena, Tica i Šilobad su dodali po 16 a Radović 15. Kod gostiju jedini dvocifreni bio je Zujović sa 12 poena. 19. kolo i gostovanje u dvorani “Leon Štukelj” u Novom Mestu, domaćoj Krki, donelo je revanš za ponižavajući beogradski poraz 89-88. Centar domaćina Arnold, koji je promašio šut za pobedu svog tima, zadavao nam je najviše problema i utakmicu završio sa 28 poena. U našem timu bolji od ostalih bili su Pen(21), Jeretin(20), Ekezie(16 poena i 9 skokova) i Ćakić(12). Sledila su potom tri spektakla u krcatom Pioniru – Split CO, Cibona VIP i Makabi. Zbog krize na bliskom istoku, već viđeni domaćin Final four-a Goodyear lige Makabi iz Tel Aviva je odustao i organizacija je poverena Zvezdi i Beogradu. Euforija je tresla crveno-beli deo Srbije. U 20. kolu u prepunom Pioniru smo dočekali Split Kroacija osiguranje(bivšu Jugoplastiku i POP 84). Euforiju pred ovaj meč podigla su tri najnovija pojačanja “žutih” – Dino Rađa, Jurij Zdovc i Josip Sesar, koji su pristigli u klub par kola pre ovog meča. Ipak, na iznenađenje i žalost beogradskih košarkaških zaljubljenika nijedan od ove trojice nije doputovao u Beograd i Zvezda je u laganom ritmu rešila utakmicu 88-66. Među našim momcima izdvojili su se Jeretin sa 17, Ekezie sa 16, te Pen i Ćakić sa po 13 poena. Kod gostiju je jedini zapažen bio Mimica sa 26 poena. Iduće, 21. kolo donelo je još jedan spektakl i derbi sa Cibonom VIP i veliku pobedu Zvezde 79-73. Meč je sve vreme bio na ivici incidenta(na teren je upala čak i metalna šipka) a atmosferu je svojim gestikulacijama i ulaženjem u teren do usijanja dovodio trener Cibone Aleksandar Petrović. Utakmica je bila neizvesna od samog početka a ključni period je bio početak treće četvrtine kada je Zvezda, nošena podrškom sa tribina, napravila seriju 17-0(uz trojke Ćakića, Bolića, Jeretina, Koprivice i Pena) i od 40-43 došla do 57-43. Gosti su se vratili u meč ali više do kraja nisu poveli. Najbolji u našem timu bili su Skuni Pen sa 19 poena i 7 asistencija i maestralni Obina Ekezie sa 21 poenom(10/11 iz igre), 13 skokova i indexom 34! Već za 5 dana, u četvrtak 13. marta, trebalo je da dočekamo Makabi i u direktnom duelu odlučimo ko će pred F4 zauzeti prvu poziciju(i igrati sa Zadrom) a ko drugu(i ići na megdan Olimpiji). Nažalost, 12. marta je došlo do atentata na Zorana Đinđića, uvedeno je vanredno stanje u zemlji, utakmica protiv Makabija je odložena pa otkazana(žrebom je odlučeno da smo mi pobedili par forfe 2-0) a Final 4 je iz Beograda premešten u Ljubljanu. U polufinalu protiv Zadra, Zvezda je bila izraziti favorit, ali je poražena trojkom Kanađanina Majkla Miksa u poslednjoj sekundi utakmice 78-77. Pre toga je naš najbolji igrač na toj utakmici Jovan Koprivica(18 poena, 10 skokova) realizovao samo jedno slobodno bacanje, naš stručni štab je odlučio da branimo poslednji napad…ostalo je istorija. Tok utakmice je odredio rani izlazak iz igre našeg najboljeg igrača Obine Ekeziea najpre zbog problema sa faulovima a potom i zbog povrede prsta koja će ga pratiti do kraja te sezone i u mnogome uticati na naše krajnje domete. Zvezdu je na ovoj utakmici izdalo najjače oružije – šut za 3 poena(6/33) a naša dva najbolja šutera, Jeretin i Pen, su šutirali za 3 poena kombinovano 3/20. Kada se na to doda i 10 promašenih bacanja(19/29), poraz je bio neminovan. Ipak, možda ne bi tako bilo da na početku drugog poluvremena, pri vođstvu našeg tima sa 9 razlike(bili smo u seriji 7-0), nije došlo do 90-ominutnog prekida zbog sukoba Delija sa slovenačkom policijom, pražnjenja tog dela dvorane i potpunog hlađenja naših igrača. Odmah po nastavku Zadrani su uhvatili priključak i bio je to meč na jednu loptu sa već opisanim završetkom. U finalu su Zadrani savladali favorizovani Makabi, koji je u drugom polufinalu bio bolji od domaće Olimpije, i sasvim zasluženo osvojili šampionski prsten. Tako je završena prva Zvezdina sezona u Jadranskoj Goodyear ligi. Sledila je završnica Frikom YUBA lige i Kup Radivoja Koraća. Moja prva utakmica u hali Pionir je bila u okviru 1. kola Frikom YUBA lige(s obzirom da smo u Goodyear ligi prvo domaćinstvo imali tek u 4. kolu) protiv kraljevačkeSloge. Pobedili smo ubedljivo 108-75. Naša centarska linije je u potpunosti izdominirala – Šilobad(18), Vašington i Ćakić po 13 poena. Kod Kraljevčana najbolji je bio naš bivši/budući igrač Saša Stefanović sa 18 poena. Već u drugom kolu protiv OKK Beograda je bila krcata dvorana, preko 7.000 ljudi(karte su bukvalno razgrabljene za pola sata). Utakmica je bila teška za gledanje a u neizvesnoj završnici smo izborili pobedu 88-82. Najviše problema su nam zadali naši budući igrači – Vladislav Dragojlović, Nikola Lepojević i Mirko Kovač. U našem timu najbolji su bili Skuni Pen sa 21 poenom, 5 skokova i 5 asistencija i Bolić i Radović sa po 13. Potom je usledio poraz od FMP-a u Železniku 92-84, prvi od ukupno šest te sezone. Utakmica je bila puna preokreta, najpre je vodio domaćin, pa je Zvezda do kraja poluvremena uzela stvar u svoje ruke, da bi se u trećoj četvrtini domaći košarkaši odlepili na dvocifrenu razliku održavši je do kraja utakmice. U Zvezdi je potpuno podbacio Skuni Pen, postigavši samo 2 poena, a “povukli” su Dozet(18), Jeretin(15) i Bolić(11), te Ćakić i Radović sa po 10 poena. Kod “pantera” su se istakli “tornjevi blizanci” Aškrabić(17 poena, 5 skokova, 6 asistencija i 5 blokada) i Nikolić(21 poen, 10 skokova), kao i Zoroski sa 13 i naš budući igrač Redži Frimen sa 25 poena. U 4. kolu je u Pioniru pobeđena podgorička Budućnost,predvođena našim bivšim trenerom Vladom Đurovićem 93-88. Nama je ova utakmica došla posle svega što se izdogađalo u “Trnskom”, pa ni ne treba da čudi naš očajan početak, kada su gosti vodili čak 17 razlike. Naši su polako topili prednost(-11 na poluvremenu), nošeni podrškom krcatog Pionira(opet je bilo preko 7 hiljada ljudi). Utakmica je rešena u poslednja dva minuta kada se na promašaje Podgoričana sa linije penala nadovezao Jeretin trojkom i prelomio meč. Najbolji u Zvezdi su bili Pen(28), Tica(18 poena i 11 skokova), Jeretin(16 poena-3 trojke) i Vašington(15 poena i 9 skokova) dok su se kod gostiju istakli budući NBA centar Džejms sa 25 poena i 9 skokova, te mlađani Koljević(20), Pavlović(16) i Čabarkapa(10 poena i 11 skokova). U 5. kolu gostovali smo u “Dudovoj šumi”, subotičkom Spartaku, i doživeli smo drugi poraz 88-84. U ekipi domaćina, koju je sa klupe vodio naš bivši trener Jovica Antonić, najzaslužniji za pobedu su bili Mitar Trivunović(21 poen) i Predrag Šuput(16 poena). U našem timu istakao se ponovo Amerikanac Pen sa 25 poena,iako je zapravo on bio tragičar susreta pošto je u poslednjem minutu utakmice, pri rezultatu 86-84, promašio oba slobodna bacanja. Radović je dodao 13 a Dozet 12. Još jedan spektakl u prepunom Pioniru bio je u 6. kolu kada smo dočekali vršački Hemofarm, koji je sa klupe predvodio Željko Lukajić - Struja, i pobedili ubedljivo101-78. Na toj utakmici u dresu “farmaceuta” su nastupili naši bivši igrači – Dragoljub Vidačić, Milenko Topić i Petar Popović, kao i naš budući igrač, Amerikanac Majkl Kembel. Najbolji u narandžastom dresu bio je budući NBA igrač i nače nedosanjano pojačanje - Darko Miličić, sa 19 poena, te Bogavac i Vidačić sa po 12 poena. Dvocifreni u Zvezdi su bili Pen(25), Jeretin(20), Tica(15) i Radović(10). Utakmica je, bar meni, ostala u sećanju po fenomenalnom zakucavanju Gorana Ćakića preko Milenka Topića. Moj prvi “večiti derbi” odigrao se u 7. kolu. Domaćin je bio Partizan, ali je to bilo vreme kada je Pionir u derbijima bio krcat i kada je odnos navijača bio pola-pola, bez obzira ko je domaćin. Partizan je zasluženo pobedio 88-78, najviše zahvaljujući dominaciji u skoku 41-21. Kod pobednika su najefikasniji bili Vujanić sa 31 poenom i Krstić i Kecman sa po 15. U Zvezdi najbolji su bili Radović(15), Šilobad(14) i Dozet(11). Posle derbija usledila je dvonedeljna pauza u YUBA i Goodyear ligi pa su naši košarkaši otišli na mini-pripreme u Budvu i posle njih zaigrali kao preporođeni. Počela je Zvezdina pobednička serija koja je trajala puna dva meseca, do utakmice u Širokom Brijegu, i za to vreme smo vezali 12 pobeda – po 6 u domaćoj i u regionalnoj ligi. Utakmica 8. kola YUBA lige protiv NIS Vojvodine ostaće pored ubedljive pobede 89-68 upamćena i po tome što je Zvezda tu utakmicu igrala u subotu u 17h a već u nedelju u 17h je počinjala utakmica u Zagrebu sa Cibonom. Pun Pionir je ispratio momke za Zagreb. Za Vojvodinu su te sezone nastupali naš sadašnji trener Dejan Radonjić i aktuelni plej Partizana Milenko Tepić, a sa klupe ih je predvodio trener koji je nas vodio prethodne sezone – Miroslav Muta Nikolić. U našem timu najzapaženiji su bili Koprivica sa 18 i Tica sa 15 poena, kao i Šilobad i Pen sa po 14 poena. U 9. kolu u zemunskom “Pinkiju” pobeđeni su Lavovi 063 rezultatom 88-78. Više od pola ekipe Lavova činili su prošlosezonski igrači Vojvodine, koji su pošli za svojim trenerom Milovanom Stepandićem – Mijajlo Grušanović, Sava Rajković, Goran Negovanović, Timotić, Đurić, kao i mladi talenti na pozajmici iz FMP-a – Mladen Pantić i Vukašin Mandić i naš budući igrač Slavko Stefanović. Upravo je mladi Mandić igrao simultanku u drugom poluvremenu ali je Zvezda najviše zahvaljujući Ćakiću, koji je postigao 18 poena, i Skuni Penu koji je dodao 16 rutinski kontrolisala ceo meč. U Pioniru je u 10. kolu YUBA lige gostovao Lovćen sa Cetinja i Zvezda je ubedljivo slavila 96-80. Utakmici je prisustvovao i naš novi igrač, Nigerijac Obina Ekezie, koji je tog dana doputovao u Beograd. Najzaslužniji za pobedu bio je trio Dozet(22)-Bolić(20)-Tica(19) koji je ubacio skoro dve trećine naših poena. Kod gostiju bolji od ostalih bili su Minić sa 20 i Savo Đikanović sa 16 poena. Posle pauze zbog Novogodišnjih i Božićnih praznika, YUBA liga je za Zvezdu nastavljena 11. kolom i gostovanjem u dvorani “Dubočica” u Leskovcu, domaćem Zdravlju. Naš tim je slavio u neizvesnom meču 84-81, iako smo već u prvoj četvrtini gubili sa 13 poena razlike. Najviše muka nam je, prema tradiciji u Leskovcu, zadao tandem Miljan Pavković(22 poena-4 trojke)-Žuća Mitić(28 poena-5 trojki). Najzaslužniji za desetu uzastopnu pobedu našeg tima u oba takmičenja bili su Pen sa 18, Ekezie sa 14, Jeretin sa 13, te Tica i Bolić sa po 11 poena. U 12. kolu sledilo je gostovanje u kraljevačkoj “kutiji šibica”. Domaća Sloga je pobeđena 74-65, u utakmici prepunoj prekida, incidenata i navijačko-policijskih sukoba. Čak je na kraju utakmice došlo do fizičkog obračuna Gorana Jeretina sa tada mladim prvotimcem Sloge, a kasnije legendom našeg kluba, Vukom Radivojevićem i njegovim ocem Rotom. Najbolji u domaćem timu bili su Saša Stefanović sa 21 i Vukajlović sa 15 poena, dok su najzaslužniji za Zvezdin trijumf, kao po navici, bili Pen sa 23 i Ekezie sa 14 poena, dok je Bolić dodao 13. U 13. kolu sledilo je “gostovanje” u Pioniru ekipi OKK Beograda. Bila je to neizvesna i teška utakmice koju je Zvezda prelomila tek u poslednja dva minuta 86-81. U sjajnom otporu izabranika trenera Nenada Vučinića(aktuelni selektor Novog Zelanda) prednjačili su Ocokoljić(26), Kosanović(19) i Lepojević(18), dok su najzaslužniji za pobedu Zvezde bili Ekezie(17), Pen(16poena, 8 skokova, 6 asistencija), Bolić(14) i Ćakić(11). Meč je obeležilo napuštanje dvorane od strane preko 500 Delija u znak protesta i solidarnosti sa 6-oricom uhapšenih drugova na utakmici u Kraljevu, kojima je određen jednomesečni pritvor i pokrenut krivični postupak. Uz skandiranje “Jedan dan zatvora-četvrtina ćutanja” kompletna tribina B je napustila Pionir. Bojkot se nastavio i u narednim mečevima, ali je način promenjen – Delije bi došle u halu, skandirajući na samom početku utakmice “Jedan dan zatvora-četvrtina ćutanja” a potom u miru i tišini, sedeći na svojim mestima odgledali utakmicu do kraja, a potom opet uz skandiranje napuštali Pionir. Tako je bilo i u narednom, 14.kolu, kada smo ugostili FMP Železnik i i izgubili posle produžetka 87-82(72-72). I pored bojkota Delija, utakmica je odigrana u napetoj i vreloj atmosferi, na ivici incidenta, koji se ipak dogodio po završetku utakmice, kada je jedan od redara fizički nasrnuo na delioce “pravde” Beloševića i Lepetića, pri čemu je ovaj prvi zadobio udarac pesnicom. Što se tiče samog terena, FMP je kontrolisao čitavu utakmicu, vodio i +16 na početku drugog poluvremena, ali zahvaljujući pomahnitalom Skuniju Penu, koji je vezao 4 trojke(ukupno 36 poena), Zvezda je preokrenula i na polovini poslednje četvrtine povela sa +5. Ipak, ekipa sada pokojnog Ace Petrovića je izborila produžetak, a u dodatnih 5 minuta sigurnom igrom je stigla do pobede. Pored Pena, jedini dvocifreni u našem timu bio je Tica koji je ubacio 15 poena, dok je Ekezie uz 8 poena imao čak 18 skokova. Kod gostiju ponovo je, kao i u prvom delu prvenstva, odskočio trio Nikolić(26)-Aškrabić(13)-Frimen(18), dok je Bojan Popović dodao 10 poena. Specijalni gost Crvene zvezde na ovoj utakmici bio je legendarni NBA igrač Džeri Vest, čija silueta krasi zvanični logo NBA lige. U 15. kolu sledilo je gostovanje u tradicionalno neosvojivoj podgoričkoj dvorani “Morača”(poslednja prvenstvena pobeda Zvezde je zabeležena davne 1995. godine) i druga pobeda Zvezde protiv Budućnosti te sezone 95-92. Najzaslužniji za našu novu pobedu bili su Pen(24), Ekezie(19-od čega 14 u prvoj četvrtini), Jeretin(18), Koprivica(10) i Bolić(10). U timu trenera Miodraga Baletića(nasledio Vladu Đurovića) su najistaknutiji bili sadašnji strateg Mega Leksa, Dejan Milojević, sa 20 poena i 11 skokova, te Koljević(16), Braun(15), Bakić(14) i Smiljanić(13). U 16. kolu Zvezda se sa kamatom(posle utakmice trener Spartaka Vuk Stanimirović je dobio otkaz) revanširala subotičkom Spartaku za poraz u prvom delu prvenstva 98-67. Najefikasniji u našem timu bili su Dozet i Ekezie sa po 14 poena, dok je kod gostiju najbolji bio Šuput sa 17 poena. U narednom, 17. kolu, u vršačkom “Milenijumu” Hemofarm nas je zasluženo pobedio 83-75. Najefikasniji u domaćem timu bili su naši budući igrači Majkl Kembel(21) i Petar Popović(15 poena i 11 skokova), kao i Nebojša Bogavac sa 13 poena. Kod Zvezde još jednu sjajnu partiju pružili su Amerikanci Ekezie(28 poena i 14 skokova) i Pen(24), dok je Jeretin dodao 13 poena. Zanimljivo je istaći da su od 42 poena Zvezde i drugom poluvremenu Pen i Ekezie ubacili čak 35. Pre utakmice je ispred hale došlo do velike tuče Delija sa vršačkom policijom, čiji su se repovi preneli i u sledeću sezonu kada je došlo do velike tuče unutar hale. Utakmica u Vršcu je odigrana 11. marta, dan pre atentata na premijera Đinđića i uvođenja vanrednog stanja, pa je prvenstvo nastavljeno dvadesetak dana kasnije kada je Zvezda u 19. kolu(18. kolo i večiti derbi je odložen), u generalnoj probi pred polufinale F4 regionalne lige, gostovala u novosadskom “Spensu” NIS Vojvodini i zabeležila pobedu 116-101. Utakmica je odigrana bez prisustva publike zbog vanrednog stanja koje je još uvek trajalo. U našem timu čak šestorica igrača je bilo dvocifreno – Jeretin(19), Pen(18), Šilobad(17), Koprivica(16), Tica(14) i Bolić(12), dok je kod domaćina jedini koliko-toliko pružao otpor sadašnji šef struke Zvezde, Dejan Radonjić, koji je ubacio 22 poena, Vukas je dodao 16 a Kitanović 13. U odloženom meču 18. kola Zvezda je u Pioniru “dočekala” Partizan i izgubila 104-92. Oslabljena neigranjem prvog centra Ekezijea, koji se povredio na F4 Goodyear lige, i još uvek psihološki neoporavljena od poraza od Zadra u poslednjoj sekundi, Zvezda nije pružila jači otpor Partizanu koji je vodio tokom cele utakmice, šutirajući za 3 poena fantastičnih 15/21. Najbolji kod pobednika su kao i u prvom ovosezonskom večitom derbiju bili Vujanić(33 poena-8 trojki, od čega čak 7 u prvom poluvremenu), Krstić(22) i Kecman(18 poena-4 trojke). U Zvezdi bolji od ostalih bili su Koprivica sa 25 poena(3 trojke), Pen sa 16, te Ćakić sa 13 i Bolić sa 12 poena. Trener Partizana Vujošević i sportski direktor Todorić zaradili su isključenja, što će u godinama koje su slede biti standardan dekor večitog derbija. U 21. kolu naši košarkaši su gostovali u cetinjskom “Vojnom stanu” i ubedljivo porazili domaći Lovćen 81-57. Najbolji u redovima Zvezde bio je iskusni centar Mlađan Šilobad koji je ubacio 17 poena, Ćakić je dodao 13 a Jeretin 12 poena. U zaostaloj utakmici 20. kola dočekali smo Lavove 063 i zabeležili još jednu ubedljivu pobedu 88-72. Već posle prve četvrtine Zvezda je imala +19. Najbolji u našem timu bili su Vladimir Tica i Zlatko Bolić koji su postigli po 16 poena, dok se kod gostiju iz Zemuna najviše istakao Radosavljević sa 21 poenom. Za kraj ligaškog dela Frikom YUBA lige, u poslednjem 22.kolu, još jedna ubedljiva pobeda Zvezde u Pioniru protiv leskovačkog Zdravlja 83-56. U ovoj utakmici je za prvi tim Zvezde debitovao 18-ogodišnji Vladan Džo Vukosavljević ali se nije upisao u strelce. Najbolji kod Zvezde je bio Goran Ćakić sa 23 poena i 13 skokova, Jeretin je dodao 15 a Skuni Pen 14. U ekipi trenera Jovice Arsića tandem Pavković-Mitić je ubacio po 15 poena. Posle završetka ligaškog dela Frikom YUBA liga sledio je završni turnir Kupa Radivoja Koraća u Nišu, a potom i plej-of. Kup Srbije i Crne Gore je od te sezone nosio naziv Kup Radivoja Koraća. Zbog vanrednog stanja u državi Kup je odigran tek krajem aprila(za vreme Uskršnjih praznika), u niškoj dvorani “Čair”. Zvezda je u četvrtfinalu, u prvoj utakmici turnira deklasirala ekipu Rudar Sjevera iz Pljevalja rezultatom 105-60, iako je naš stručni štab na ovoj utakmici odmarao rovite Koprivicu i Šilobada. Najefikasniji u našem timu bio je Dozet sa 24 poena a među zapaženijima su bili još Jeretin sa 13, te Bolić, Ćakić i Gajić sa po 12, kao i Bjelica sa 11 poena. Kod Pljevljaka bolji od ostalih bili su Milićević sa 17 i Knjeginjić sa 16 poena. U polufinalu smo igrali sa timom koji je te sezone za nas predstavljao nepremostivu prepreku, FMP Železnikom i u neizvesnoj završnici smo poraženi 79-77, iako smo na oko tri minuta pre kraja imali +5 ali je par konfuzno organizovanih napada, uz par diskutabilnih odluka sudije Ljuce(poništio čiste poene Bolića zbog Ćakićevog “vešanja” za obruč, iako je lopta već ušla u koš), bilo dovoljno da ispustimo “pantere”. Dvocifreni u našem timu bili su Amerikanci Pen sa 18 i Ekezie sa 12 poena kao i Tica sa 10, Dozet je ubacio 9, Jeretin 8, a kapiten Bolić 7 poena. Posle naše utakmice sa FMP-om u drugom polufinalu su se sastali Hemofarm i Partizan, a velika većina navijača Zvezde ostala je u hali “Čair” i zdušno navijala za vršačke “farmaceute”, skandirajući nebrojeno puta bivšem kapitenu Zvezde, a tada prvotimcu Hemofarma, Milenku Topiću. Nošeni podrškom sa tribina Vrščani su savladali favorizovani Partizan i plasirali se u finale Kupa. U finalu je FMP(koji je sa klupe predvodio Vlade Đurović) bio bolji i zasluženo osvojio prvi “domaći” trofej Kupa Radivoja Koraća. Nije bilo vremena za tugovanje – sledio je plej-of Frikom YUBA lige. Pošto smo na kraju regularnog dela zauzeli 3. mesto, i time se plasirali u Goodyear ligu i naredne sezone, protivnik u četvrtfinalu doigravanja bio nam je cetinjski Lovćen, koji je bio 6. na tabeli. U prvoj utakmici u Pioniru, pred svega hiljadu gledalaca, slavili smo ubedljivo 88-70. Već posle prve četvrtine Zvezda je vodila 20 razlike i samo je bilo pitanje kojim će se rezultatom utakmica završiti. U našem timu najefikasniji su bili Ćakić i Bolić sa po 15 poena, Jeretin je ubacio 12, a Šilobad 11 poena. U ekipi pokojnog trenera Gorana-Polija Bojanića najbolji su bili Stevović sa 17 i Rakočević i Ljuca sa po 15 poena. U revanšu, na Cetinju, pred svega par stotina gledalaca, Zvezda je još jednom bila sigurna i pobedom 81-69 se plasirala u polufinale plej-ofa. U domaćoj ekipi odskočili su Čarapić i Stevović sa po 16 i Ljuca sa 14 poena, dok su u našem timu najbolji bili Tica(16), Ćakić(15), Bolić(11) i Ekezije(9). U polufinalu nas je čekao veliki dužnik iz te sezone, FMP Železnik, a igralo se na 3 dobijene utakmice po sistemu 2-2-1. U takvim serijama najlakše je napraviti brejk u prvoj utakmici, kada je najmanji pritisak. Zvezda je igrala sjajno, kontrolisala je utakmicu, i u dva navrata u trećoj i četvrtoj četvrtini imala +9. Ipak, sve se okrenulo posle isključenja trenera domaćih Vlade Đurovića. Domaći su zaigrali zonu, sudijski kriterijum se promenio, na šta se naši igrači nisu snašli i FMP serijom 13-1 koja se nastavila do 24-7 dolazi do pobede 89-81 i vođstva u seriji od 1-0. Kod “pantera” ponovo je, kao i u svim utakmicama sa nama te sezone, najzapaženiji bio trio Nikolić(22)-Aškrabić(17)-Frimen(16), Zoroski je dodao 11, Petrović 9 a Plisnić 8 poena. U Zvezdi najbolji je bio Bolić, koji je ubacio 24 poena, a dvocifreni su još bili i Jeretin(13), Ekezije(12) i Tica(10). Skuni Pen je ubacio samo 7 poena, što je bio jedan od glavnih uzroka poraza. Posle samo dva dana odigrana je i druga utakmica, na istom mestu, u hali u Železniku. Iako je naš tim sjajno počeo meč i poveo 11-2, zona je opet dala rezultata te domaći uzvraćaju serijom 17-2, preuzimaju kontrolu utakmice, do pluvremena idu na ogromnih +17 i rutinski beleže pobedu 79-67, za vođstvo u seriji 2-0. Naši košarkaši su mnogo lošije odigrali ovu utakmicu od prethodne i nijednog trenutka se pitanje pobednika nije postavljalo. Kod domaćina ponovo su najzapaženiji bili Frimen sa 14, Nikolić i Aškrabić su ubacili po 13 a Zoroski 10 poena. U našoj ekipi ponovo je podbacio Skuni Pen, a najefikasniji su bili Jeretin(20), Ekezije(15) i Koprivica(11). Treća utakmica polufinalne serije odigrana je u Pioniru, tri dana kasnije. FMP je i šesti put te sezone bio bolji, pobedio 82-68, i plasirao se u finale rezultatom 3-0 u seriji. Nošeni podrškom sa tribina naši momci su igrali dobro prvo poluvreme, do trenutka kada je trener Đurović naredio svojim pulenima da stanu u zonu, i FMP je lagano preuzimao kontrolu utakmice. Zona ekipe iz Železnija se pokazala kobnom u ovoj seriji, a Zvezdu je izdalo najjače oružje – šut za 3 poena. Ipak sve do kraja treće četvrtine utakmica je bila u egalu(61-58 za FMP), ali onda je već pomenuta zona dala najveći rezultat, koš gostiju je bio začaran skoro 6 minuta a za to vreme igrači FMP-a prave seriju 15-0 i beže na nedostižnih 76-58, četiri minuta pre kraja. Kasno je bilo za preokret i pored Penovih vezanih 8 poena(ukupno 25) za manje od minut. Pored Pena jedini dvocifren u našem timu bio je Jeretin sa 15 poena. Gosti su imali čak petoricu dvocifrenih igrača – Frimen je ubacio 20, Zoroski i Nikolić po 13, Plisnić 12 a Aškrabić 11 poena. FMP je u finalu poražen od Partizana 3-0 u seriji. Iz lige je ispao OKK Beograd. Ovo je bila priča o sezoni 2002/03 našeg košarkaškog kluba.

Evo i mene... Nisam baš često pisao poslednjih godinu dana na prethodnom forumu, pokušaću da to korigujem na novom forumu. I veliki naklon za sve koje su učestvovali u realizaciji ovog projekta!

U ime celog moderatorsko/kreatorskog tima zelim da se zahvalim @MetalHeadna dobroj volji i ogromnom trudu i radu u stvaranju novog foruma. Da nije bilo njega ne bi bilo ovog foruma. Da nije bilo@Ridjii @dulematic ne bi brzo proradio Vox92. Hvala sto se slusali sve nase (ne)konstruktivne predloge i sto ste nam dali novu kucu. Dobra volja je temelj Vox92 foruma i molim sve forumase da se time vode, da bi nam forum dugo trajao. ☺️

Postojao je na starom FB92 topic o najboljem pivu, pa se ugasilo. Prije nego što američko - kanadska IPA Mafia preuzme temu, krećem s Belgijom, a čekam i velevaženog pana AA da mi se pridruži u borbi suprotivu groznih Gringosa, a sve u smislu (smisao, ne smjer) belgijsko - češke aliance. https://www.ratebeer.com/beer/orval/835/

I onda ga neki porede sa ce ronaldom. Blasfemija. Najveci ikada.

Znam ja zasto si ga pomenuo. Od argumenata vam ionako stoje samo konteksti, koje skarabudzujete kako vam padne na pamet. Kao ovaj "nije se snasao u Bordou" kontekst. Svake gluposti koje nemaju veze sa fudbalom cete se setiti da opravdate svinjarije koje Terzic radi sa rosterom ove godine. Ali neka, prvi cete biti u pljuvacini kad zaglibimo u drugom kolu kvalifikacija pa se ispostavi da nemamo para ni za Poletanovica i slicne, jer je "dug ziva stvar i ne moze se napraviti presek ali je vazno da se uredno servisira". A servisira se toliko uredno da smo proslog meseca kukali Arapima kojima smo prodali Pesica da nam uplate ratu, jer nismo imali da isplatimo plate igracima. Potrosili smo nekako onih Terzinih 90 miliona koje smo, po njegovim recima, zaradili u poslednje dve godine. Kako i na sta smo potrosili, jedva cekam da cujem doktora ekonomskih nauka Terzic Zvezdana da nam objasni. Bice to stivo za prepricavanje.

Moglo bi realno da počne da se razmišlja o dedicated serveru, ovaj shared malo malo pa štuca. Što opet daje taj dražesni forumski 1999 feeling ali ipak ne bih.

Obicno ne pratim politiku ali zelim da se zahvalim vladi Srbije i gospodinu McLeodu na svemu ucinjenom za ovaj forum.

Okacih, Senina prva pobeda, VN Portugala 1985, kisa, 2 sata i 33 minuta, BBC, Marej Voker i Dzejms Hant, podijum + intervju sa Senom posle trke: https://mega.nz/#!0fYwnaYI!6d7-5iQKZWaB2Rx9cMmVNE3wAy-M9UG7G8ohrV-zj1s

Volim više snickers.

ovo sto je obi rekao. nasi ljudi su mi mnogo pomogli u pocetku a nije da sam otisao kao indijanac. znam jezik (engleski) imam diplomu u struci i opet sam se osecao kao da sam pao s marsa. srecom bilo je more nasih pa mi je taj osecaj otudjenosti nekako brzo iscezao. druga stvar je da je moj odlazak bio iskljucivo ekonomski. a sada kada premotam film dolazim do zakljucka da je i neinformisanost veliki problem. sreca pa nam je internet otvorio prozor u svet pa mozemo tu i tamo da vidimo kako to izgleda vani ali dok nisam poceo da radim i zivim i osecam na svojoj kozi ja nisam bio svestan sta kvalitet zivota zapravo znaci. ja dolazim iz porodice takozvane srednje klase koja je zapravo unistena. oba roditelja i sestra intelektualci sto bi u normalnim zemljama bio garant dobrog zivota ali ne i u srbiji gde se krpio kraj sa krajem. prelazim da zivim i radim u dubai i spoznajem u pravoj meri termin kvalitet zivota. covek se na dobre stvari lako navikne tako da sam i ja poceo da se proseravam kad dodjem kuci i sve mi smeta. sto su mracni ulazi, sto su ispljuvani liftovi puni zvakacih guma. sto su toliko jadni putevi, zasto nemam teretanu, saunu, parno kupatilo u zgradi i tako dalje i tako dalje. nemojmo da se zajebavamo ali kvalitet zivota je neuporediv. tako da iako je ekonomski kriterijum bio prioritet prilikom mog odlaska ti prioriteti su sada drasticno promenjeni. sto kaze rambo navikoh se ja na sapun i na zubnu pastu. sa trece strane svako ko ocekuje da ode bilo gde na zapad/istok i da lelemudi moze odmah da odustane i da ustedi pare. jebeno se radi. taj prvi period dok juris posao u struci ili dok se ne mrdnes sa dzunior pozicije je svima najgori. posle par godina jebenog rada dolazi se do satisfakcije u smislu zarade, slobodnih vikenda, odmorima na egzoticnim mestima, kurcenje po srbiji sa platom iz inostranstva.

Depresivno je koliko je GSW jači od ostalih, hiljadu AKO treba da se potrefi konkurentima pa da se nadaju nečemu. Denver/Portland u finalu će samleti, a ni ove ekipe sa istoka ne deluju da mogu da pariraju u seriji na 4 dobijene. Možda Toronto gde bi Kawhi branio KD-a, pa kao ajd da se nadaju nečemu, ali realno gledano, sve je to tankosava. Ajd pomoz bože pa da cheat code-a KD zavedu svetla velikoga grada (New York-a) pa da dogodine bar postoji neka neizvesnost.

Moglo bi, kada bi se političari, koji se zalažu za brexit, međusobno dogovorili kakav brexit žele. Jedna frakcija hoće baš to što ti pominješ - carinsku i trgovačku uniju, kao Norveška ili Švajcarska. Druga grupa hoće trgovačku, ali nikako carinsku uniju i nipošto slobodne prelaske preko granice. Treći zahtevaju totalni razlaz, nema više petljanja sa Briselom ako se oni pitaju. Terezin pregovarački tim je u Briselu postigao savim solidne dogovore, koje je EU prihvatila - ali su pali u Londonu, u parlamentu. Jedni "bregzitaši" su bili protiv jer će veze sa Briselom ostati prejake, drugi "bregzitaši" su bili protiv jer će veze sa EU biti preslabe. Nikom po volji. A zašto niko nije hteo da malo popusti i prihvati "deal", objasnio je već Honey Badger. Borba za pozicioniranje unutar sopstvene partije, skupljanje glasova pristalica za izbore, medijsko isticanje, ego-tripovi... Cirkus. A onih 48% Britanaca, koji nisu hteli Brexit, gledaju taj cirkus i plaču...

ja bih voleo da čitam temu, iako odavno baš slabo čitam ili možda baš zato ( : mogu povremeno da doprinesem nekim throwback sećanjima ili internet zavitlavanjem

Što bi se reklo - kakav otac, takav sin Давидовац: Отац на крају није гледао уживо утакмице, за полувреме попуши и по 15 цигарета