yossarian

Ovde si skroz u pravu. To i radim, koristim "Samsung Health" (iako imam mobilac sasvim desete firme).Ali Ipak u kombinaciji sa Samsung ručnim satom. Poređenje sopstvenih rezultata sa sa svojim prethodnim rezultatima je odlično za motivaciju.

Visinomer na tvom satu radi na osnovu merenja vazdušnog pritiska. Isto kao i piloti, treba da ga kalibriraš pre svakog "poletanja", to jest da mu kažeš da pokupi podatke o trenutnom vazdušnom pritisku na tvojoj lokaciji sa nekog sajta poput Weather.com. Tek tada ume da izračuna tvoju apsolutnu nadmorsku visinu - pod uslovom da su dobijene brojke o vazdušnom pritisku tačne i aktuelne. Ali to samo ako ti je apsolutna visina uopšte bitna. Bitnija je valjda razlika u visini, odnosno koliko si se u toku trčanja pentrao i spuštao (osim ako trčiš negde u Denveru ili u Alpima, gde je vazduh zbog nadmorske visine dodatno razređen) Inače, i ja sam pre nekih mesc i po dana počeo da trčim, tri puta nedeljno po 30 ili 35 minuta, pa koliko pređem, pređem. Naizmenično trčim i brzo hodam, cilj mi je da malo po malo doguram dotle da sve vreme trčim. Ne zalećem se, jer se plašim da ne povredim nenaviknuta kolena ili gležnjeve, pa tek onda ništa nisam uradio - ako zaserem i zbog neke povrede ispadne da odjednom moram da pauziram, mirujem i ne smem dalje. Honey Badgeru svaka čast, krenuo sa trčanjem u oktobru i već 'ladno može da istrči pola maratona, naklon do zemlje.

Da li je ovo već bilo? Da se i mi, forumski fosili, malo podsetimo na mlados'

Mlao francuskog funka

Vreme je da svima postane jasno koliko je francuska kultura iznad kulture balkanskih shithole vukojebina.

Upravo tako. Što se tiče objašnjavanja - Problem je mnogo jasniji ako zamisliš da ima 100 vrata. Odabereš jedna vrata od 100. Monti, koji zna gde je nagrada, otvori 98 od preostalih i pokaže ti da iza njih nema ništa. Ostaju vrata koja si izabrao, i ona jedna jedina koja Monti nije otvorio. Verovatnoća da je nagrada ipak iza "tvojih" vrata, da si pogodio iz prve je 1%. Može i hiljadu vrata, milion, Monti tačno zna gde je nagrada i uvek će ostati samo tvoj prvi izbor i još jedna neotvorena. Genijalnost autora tog kviza je u tome što su broj vrata smanjili na minimum (tri), pa se publika zbunjuje. Odnos verovatnoća za dobitak nagrade kod menjanja i nemenjanja izbora najmanji, pa se i u toku kviza svašta dešava. Dovoljno često dobijaju i oni koji ne menjaju izbor.

P.S. Jedan lik se u toj državi obogatio. Postavio je mali oglas da pogađa pol još nerođenog deteta. Cena usluge - deset dolara. Garantovao je uspeh... a ako pogreši, lik je ljudima uredno vraćao tih deset dolara koje su mu platili. Svima je uvek predviđao dečake.

Ako, radi jednostavnosti, pretpostavimo da svake godine isti broj parova - "n" poželi decu: Ove godine će se roditi n prve dece, od toga n/2 dečaka. Ove godine će i n/2 parova, koji su prošle godine dobili devojčice, probati ponovo. Dakle, n/2 druge dece, od čega su pola dečaci. n/4 parova će dobiti treće dete, jer su prošle i pretprošle godine dobili devojčice itd... Broj dečaka rođenih ove godine je zbir onih iz prvog pokušaja, onih čijim roditeljima je ovo drugi pokušaj itd. n/2 + n/4 + n/8 + ... A broj devojčica? pa... n/2 + n/4 + n/8 + ... Isto... Čak i ako je broj parova svake godine različit, formule će biti iste (n/2 prve dece plus m/2 druge plus p/2 treće itd) kako za dečake, tako i za devojčice. Baš kao što je Baby zaključila daleko prostijim rasuđivanjem. Potpuno je nebitno koliko parova će ove godine dobiti svoje prvo dete, koliko njih drugo - od sve dece će pola biti dečaci, a pola devojčice, i tako svake godine, jer će svake godine neki novi parovi počinjati ciklus i dobijati svoje prvo dete, neki drugi će dobiti drugo, neki treće dete... Na nekom malom izolovanom ostrvu sa 50 stanovnika ovakvo reproduktivno ponašanje možda i može izazvati fluktuacije (jer prođu godine i godine bez novih parova), ali u nekoj višemilionskoj državi statistika radi svoje.

Da, sa ovim se apsolutno slažem - ništa gore nego kada država teroriše građane, to je najgora noćna mora. Da se razumemo, nisam za zabranu posedovanja oružja. Posedovanje i nošenje nije isto. Oni koji žele dozvolu bi trebalo da prođu obavezne tečajeve sigurnog rukovanja oružjem, kao i održavanja i bezbednog skladištenja. Kada već zahtevamo da svi, koji žele da voze automobile i motore, polažu vozački ispit (a to je valjda 99% populacije), nije strašno zahtevati nešto slično i od onih koji bi hteli da poseduju oružje (a njih je manje). I smatram da je i u drugim državana, na duge staze, moguće ono što imamo u Velikoj Britaniji - izbeći "trku u naoružanju" između policije i kriminalaca.

Broj policajaca, koji su neophodni da održavaju red u nekoj državi, je prilično dobar pokazatelj bezbednosti. Kao i oprema i oružje koje ti policajci, hteli ili ne, moraju da imaju. U Engleskoj se osećam izuzetno bezbedno, jer policajce retko viđam. Nema ih ni od korova... a i oni, koje vidim, nose samo pendreke i lisice, nikakvi pištolji, tejzeri ili suzavci. Jasno je da je u pitanju stabilna i mirna država. Ovde, u Holandiji, se osećam bezbedno, ali malo manje nego u UK, jer policajci i policajke ipak moraju da vucaraju pištolje i sprejove. Ali se opet osećam mnogo bezbednije nego u jednoj južnoameričkoj državi koju sam posetio, a u kojoj policajci moraju da nose automate. Tamo čak i portiri ispred banaka ili trgovačkih centara imaju neke pištolje, skraćene sačmarice ili sačmarice "pumparice" (koje sam pre toga viđao samo u holivudskim akcionim i naučno-fantastičnim filmovima). Sindikat britanske policije je pre nekih godinu-dve po hiljaditi put sproveo anketu sa večitim pitanjem "da li želite da vam uprava policije dodeli vatreno oružje?" Preko 90 posto je reklo "ne". Zašto da decenijama vucaraju komad teškog, smrdljivog i nauljenog čelika, ako su šanse 1 prema milion da će im ikada u karijeri zastrebati?

Napisao sam da se broj teških zločina dvostruko smanjio, a huliganizam i maloletnička delikvencija višestruko smanjile, i to u periodu od 30 godina. Nikada nisam rekao da su svedeni na nulu, toga nema i nikada neće ni biti. Realno gledam na stvari. Otprilike, čekam da se potuku astronauti u Međunarodnoj svemirskoj stanici ili istraživači na Antarktiku, pa da i tamo kriminalitet dođe u "normalne okvire". Činjenica je da su stope kriminala i huliganizma u ogromnom delu Evrope niže nego ikada u istoriji kontinenta, pa ne vidim zašto bi to predstavljalo biloo kakvu prepreku za uvođenje autobusa bez šofera. Kada sam pomenuo sigurnosne kamere, nisam mislio na kamere koje bi identifikovale izgrednika, već na kamere koje bi, u slučaju uzbune, direktno prenosile snimak situacije u autobusu u policiju. Tako bi policajci, još na putu prema autobusu, tačno znali šta se dešava (a možda i imali mogućnost da preuzmu daljinsko upravljanje nad tim autobusom). Inače, policija u današnjim urbanim sredinama (a upravo takve dolaze u obzir za uvođenje autonomnih autobusa) stiže u rekordno kratkom vremenskom roku. High Tech, GPS, kompjuterizovana logistika, sve to donosi velike promene.