Forums

Sada si kontradiktorna. Dok ne skontas, ignorises red flags. Pa koliko red flags ti treba da skontas??? I gde je granica da mozes da iskocis iz serpe i posle koje ne mozeš? Nema zanemarivanja i odbijanja na glupost, nego sve analiziras. Nešto što ti se učini da možeš da odbiješ na glupost i jer je uglavnom dobra, baš može da bude znak nekih losih stvari. Svemu tome te uci iskustvo, to tesko mozes da znas kao bas mlad u prvim vezama.     Ne pojednostavljujem problem, samo ne filozofiram bespotrebno i ne cinim nesto komplikovanijim nego sto jeste. Drugu osobu, sa kojom si u pocetnoj fazi veze i mislis da udjes sa njom u vezu, treba da slusas, sve ce sama reci, reci ce njeni postupci, ne postoji idealan folirant, svako se oda nekom reci ili postupkom. Ljudi u sustini svojim recima i delima sve o sebi jasno kazu, samo treba da im das priliku. Manipulatori jesu vrsta spihopata i odlika manipulatora jeste da zrtvi nabijaju osecaj krivice, odnosno da oni ispadnu zrtva, a zartva nasilnik. Samo se i to lako prepoznaje. I ljudi uglavnom prepoznaju, ali zanemariju, jer je ,,uglavnom dobar", a posle kada djavo dodje po svoje, bude - JOJ !!! Nisam rekao da problem ne postoji zato sto ja nisam okruzen takvim ljudima! Nije tacno ni ovo sto si rekla posle toga. Vidim taj problem i on postoji u drustvu - kao sto je i potrebno da mu se više paznje posveti. Vise je i posveceno, nego ranijih godina, ali jos uvek ni blizu zadovoljavajuceg nivoa. Ne znam da li se nas dvoje ne razumemo ili ima neki drugi problem. Daleko sam od tinejdzerskih godina, prosao sam ih odavno. U to vreme - nasilje u porodici je bila skoro pa tabu tema. Zene su krile da ih muzevi zlostavljaju, jer ih je ,,bilo sramota". A da ne kazem da je tuca dece bila sastavni deo vaspitanja kod vecine roditelja. Tada se samar i udarac kaisem nije vodio kao nasilje nad decom od strane roditelja. Vreme u kome nisi smeo da kazes kod kuce: ,,Uciteljica mi je lupila cusku", nego si molio Boga da ne kaze roditeljima da i od njih ne dobijes. I da, ne smatram da je to tada valjalo i nemam teoriju: ,,Tad se znao red, ovo sada se ne zna ko pije, a ko placa", kao što imaju neki. To sto je bilo tada - bilo je, sada je drugo vreme, metode vaspitanja su valjda napredovale, kao i medjuljudski i medjupartnerski odnosi.       Rekoh, hajde jos jednom, cuo sam to. Ali ja zenu ne dozivljavam kao svog slugu i psa, da joj kazem gde joj je mesto. A onaj ko tako kaze zeni i zena to trpi, veci je problem u njoj, nego u tom nekom. Svojoj supruzi nikada ne bi rusio dostojanstvo na taj nacin. Jel bi ti mozda od strane svog supruga to dozvolila?   Ako je nosila mini suknju u bukvalnom ili figurativnom znacenju, ne sme da bude razlog za nasilje. Ali isto tako, ako meni iz mog nekog razumnog ili nerazumnog razloga smeta sto ona nosi mini suknju, to ne moze da mi smeta posle 10 godina braka, to sam valjda video u prvim mesecima veze. I treba tada da vidim da mi to smeta, a ne posle 10 godina braka. Ali ja nekako, nemam obicaj i nikada nisam imao obicaj da menjam druge ljude, nebitno o kome se radi i koju vrstu odnosa imam sa tom osobom. Takva si - kakva si. Takvu te prihvatam ili ne prihvatam. Ne treba da da reagujes na prvu loptu, ali posle nekog vremena podvuces crtu i kazes: ,,Ovo mi odgovara, ovo ne, sta preovladjuje,..? A te stvari koje mi ne odgovaraju...Da li su to stvari koje ja mogu da prihvatim i da se tome prilagodim? Ako procenis da ne mozes, nije sramota. Jednostavno si svestan sebe. Postoje stvari koje nisam mogao da prihvatim ni kao mlad, ne mogu ni sada. To ne znaci da je ta osoba losa, mozda je najbolja na svetu, ali jednostavno mi ne odgovara, a ono sto mi ne odgovara, necu da trpim, necu ni da pokusavam da menjam, od toga nema nista. Moze nesto malo, ali da ti menjas crte licnosti te osobe na primer, od toga nema nista. Na primer, od coveka koji voli da izlazi stalno, ne mozes da napravis kucnu buvu. To je osudjeno na propast i ne treba trositi ni vreme te osobe, ni svoje. A ljudi cesto nastave, jer ,,uglavnom je dobar", a žaba se kuva i kuva...Dok se ne skuva.I još nesto...Ljudi isto, uglavnom ne umeju da prihvate da ih neko nece. Neces me - neces me. Moze da mi bude tesko, ali to je moj problem. Tebi hvala sto me nisi zavlacila.   Nisam rekao da ne postoji takva ,,kultura", kako je ti zoves, u Srbiji, ali ljudi oko mene i ja ne gajimo takvu ,,kulturu". To sam rekao. Taj problem naravno postoji u ovom drustvu.   Imam pitanje za tebe: Da li je tebi normalno da klinka (za mene klinka) od 16-20 godina seta sama skoro gola nocu u 2 sata i onda se cudi, ako joj neko dobacuje, zvizdi, svira kolima, nabacuje joj se, pokusa da napadne ili u tome uspe? Bolesnog i nekulturnog sveta, uvek ce biti, koliko god da je strog zakon i kultura na visi nivo podignuta. A tada je vreme za taj svet ili tacnije, to nije ni polusvet. Ne opravdavam nista od tih dela, nego naravno veoma osudjujem. Ali ima li ta devojka roditelje? Jel ima nekoga ko brine za nju? U toj situaciji i da nemas para, uzmi taksi, kuci ti valjda roditelji imaju para za toliko. U svakom slucaju, to manje kosta od rizika koji nosi ova prva varijanta i u najcivilizovanijem drustvu.

https://www.instagram.com/reel/DRrPNwJCA1Z/?l=1

https://www.instagram.com/reel/DRrPNwJCA1Z/?igsh=NGs4cGZ2bDkxZmJj Aaaaaaaaaaaaaaaaa 😍😍😍😍😍😍

Mora opet čaršav, jebi ga.   Za sve koji ovog trenutka osećaju da nemaju više šta da daju, odnosno da ne osećaju više povezanost sa klubom, a bez želje da bilo koga ubeđujem u bilo šta, hoću samo da ponudim i podelim svoju stranu priče.   Ja sam u taj stadijum ušao najmanje dva puta od kada je Željko došao. Poslednji put nedavno, nakon utakmice protiv Monaka. Od naredne tri utakmice nijednu nisam pogledao u celosti a i to što sam gledao bilo je bez emocija. Dakle mene je u takvo stanje doveo Partizan sa Željkom na klupi. Zbog poslednjih događaja osećam pre svega tugu. Žao mi je što se naša priča sa Željkom nije lepše završila. Ali s druge strane, neizmerno mi je drago što se priča uopšte dogodila, donela nam je svima mnogo lepog i mnogo nezaboravnih momenata. I mislim da smo u toj priči svi dali sve što imamo, i mi navijači i Željko. Nije se završilo kako smo se nadali i očekivali, niti ima realnih naznaka da bi bilo bolje. Dešava se, jbg. Zato osećam tugu. Ono što vidim je da većinu Partizanovih navijača ovo što se desilo "bije" na bes, ljutnju, frustraciju, razočarenje, odustajanje od kluba...   Ja sa tim imam problem jer ne razumem kako je to nakon ostavke Željka Ostoja postao veći ćaci nego što je bio, kako su to igrači postali lošiji ljudi i košarkaši nego pre tri dana, kako su svi u klubu osim Željka odjednom postali gori? Ja sam ovde pre par nedelja pisao da ovaj tim zaslužuje zvižduke u Areni, zbog igara koje pruža i pre svega odnosa prema dresu. Nije se desilo. Ali se zato desilo da samo nekoliko dana kasnije, zato što je Željko dao ostavku, isti igrači budu i fizički ugroženi. Što se Ostoje tiče, savršeno me zabole šta će biti s njim, ali hoću sledeće da istaknem. Palo mi je na pamet ovih dana, šta bih ja uradio da sam bio na Ostojinom mestu? Dakle, ono što ekipa pruža na terenu je stručno rečeno go kurac, i nema naznaka da će biti bolje, trener je legenda kluba i božanstvo u očima navijača. Ne bih ga nikada ni u ludilu smenio u toku sezone, ali ostavku bih prihvatio. Jer ostavka je bila čin čoveka koji je shvatio da više ništa ne može da uradi sa ovim timom. Dao bih i ja ostavku nakon toga ali to suštinski ne menja stvari. Hoću da kažem, svaljivanje tolike krivice na Ostoju za to što je Željko otišao ne smatram ispravnim.   Funkcionisanje KKP je daleko od idealnog, ali jedini baš ozbiljni problemi koje je klub imao pre odlaska Željka su igra i rezultati. Ako bih pojednostavio ili možda i banalizovao analizu tih problema, odgovornost bih podelio na sledeći način: 50% Željko, 30% igrači, 10% Savić, 10% uprava. Od svih aktera u ovoj priči jedini je Željko imao luksuz da menja bilo šta što mu smeta ili ga onemogućava da radi posao za koji je zadužen. Prema tome, teško mogu da poverujem u priču da je Željko na bilo koji način i od bilo koga stavljen u ulogu žrtve i da je on to trpeo pa na kraju zbog toga dao ostavku. Jednostavno, kao trener nije uspeo da napravi igru i rezultate, a očigledno da više nije ni verovao da to može da promeni, jer je u Atini zaista izgledao poraženo i nemoćno. U toj situaciji, ostavka je ispravna stvar, čak i ako si Željko Obradović na klupi Partizana. I to je sve ok, ja nemam problem s tim, dao je čovek sve što je imao ali ovoga puta nije bilo dovoljno. Ali očigledno sam kao navijač Partizana prilično usamljen u takvom pogledu na stvari.   Ono što se nakon ostavke dešavalo mi je pre svega mučno. Ne sviđa mi se ono što sam video i čuo ni na aerodromu ni ispred Arene. I Željko i klub prilično iznenađeni razvojem situacije i prilično nesnađeni, što dovodi do velike konfuzije. Kreće rijaliti i insajderska i klikbejt mašinerija, što je fina podloga da svako iz te priče izvuče ono što hoće ili što mu treba, svi su u pravu i niko nije u pravu.   Epilog. Kao što rekoh, što se Ostoje tiče, savršeno me zabole šta će biti s njim, mnogo mi je bitnija navijačka vizura u vezi toga: da li možemo trezveno i racionalno da sagledamo njegove poteze i jasno definišemo šta je dobro a šta loše radio?   Što se tiče Željka. Reče Meda u svom sjajnom postu da je upravo on taj koji bi mogao da smiri celu situaciju i vrati je u okvire razuma i pokrene prelaz u neko novo poglavlje KKP bez da se prethodno sve poruši i zapali. Što je potpuno tačno. Da li će se to desiti ne znam. Ne bih mogao previše da sudim o Željkovom mentalnom sklopu, jer sve zaključke mogu da donesem samo na osnovu nekih javno dostupnih pojavnih oblika. U tom smislu, vezano za čuvenu konferenciju iz 2005., meni je na primer mnogo zanimljivije bilo Željkovo gostovanje kod Jugoslava Ćosića ubrzo nakon toga. Na stranu Ćosićevo vođenje emisije i košarkaško znanje, ono što je zanimljivo je da je čitavo vreme pokušavao da navede na Željka na to da kaže da li je bilo i dela njegove krivice u svemu. I Željko je čitavu emisiju ponavljao da je sve uradio kako treba i da je sve uradio onako kako uvek i radi. To mi je ostalo urezano u sećanju jer meni to nije delovalo kao klasično političarsko negiranje krivice i odgovornosti, već kao priča čoveka koji je zaista duboko uveren da je sve uradio kako treba. Možda, možda je taj deo njegove ličnosti i sada na delu, da čovek zaista veruje da je sve uradio ispravno, sve uradio kako je oduvek radio, ali da sa ovim igračima i ovom upravom to ne daje rezultate. I zato nisam siguran da je on u stanju da izađe i kaže nešto u stilu ljudi grešio sam ja, grešili su igrači i uprava, najbolji izlaz iz cele situacije je da ja dam ostavku a klubu sada treba dati punu podršku da krene dalje.   Ali stvar je u tome što ja ne smatram njegovom obavezom da tako nešto izgovori, ili da bilo šta kaže. Ne mora on da vraća stvari u racionalne i normalne tokove. Mi ćemo jednom morati da naučimo da kao grupa ljudi, kao društvo, donosimo racionalne odluke. Da li zaista treba da čekamo Željka da nam kaže e drugari, nemojte da lomite prozore za vreme treninga Partizana, nemojte da spremate linč igračima, nemojte da pevate najgore stvari na skupu koji se vodi kao izraz ljubavi prema nekome i nemojte da dižete ruke od kluba zato što sam ja svojevoljno otišao.   Kamo dalje rođače? Za mene, ono što Parizan čini Partizanom su navijači neizmerno privrženi klubu, trener i igrači koji više daju klubu, više se bore i privrženiji su od nekog standardnog nivoa koji klasični profesionalizam podrazumeva. I funkcionisanje u takvoj sinergiji. Imena, rezultati, nivo takmičenja su u drugom redu. Zatvoreno je jedno poglavlje istorije Partizana, bilo je po mnogo čemu posebno i nezaboravno. Malo tugovati, jer tuga zdravo osećanje, po mogućstvu izbeći bes, apatiju i defetizam.   Onda dalje u novo poglavlje, jer nije smak sveta, nisu sve lađe potonule, nije katastrofa i nije kraj, osim ako mi navijači odlučimo i izaberemo da jeste.        

Sada mu ni igranje u Australiji ne bi bilo dovoljno daleko i sigurno.