Zablude o zivotu u inostranstvu

[mrd]

5 hours ago, Eddard said:

Pa to je pogrešan pristup.

Prvo se uči jezik, pa se onda nađe posao, pa tek onda emigrira. 

Što se stana tiče, dobro, tu smo u prednosti jer ovde kad kažeš dva lekara, otvorena su ti sva vrata.

Hm, ja stvarno u Nemačkoj nisam imao problema sa odbacivanjem, mada su generalno ljudi ovde na severu daleko pristupačniji nego u Bayernu npr. 

Ne mora da bude tim redom, ali bez jezika nema normalonog zivota i ne treba ocekivati da se imigrant prilagodi ni zivotu ni sredini. Prvo i osnovno je da covek mora da odluci i bude spreman na sve nedace, a bice ih. Drugo je da nauci posao kojim hoce da se bavi. Trece je da podhitno po stizanju nadje bilo koji posao da prezivi.

Jezik ide sa svim tim zajedno i konstantno covek mora da radi na tome.

Ako se ove stvari poklope onda vise nema limita, samo nebo! :)

 

[Doc Holiday]

12 minutes ago, estranged said:

po tvojim recima, ti si pre odlaska jako dobro naucio jezik, sto iziskuje  puno ulozenog vremena i rada (i para naravno) pa mislim da ovo tvoje "iz topa ne" je doslo kad si se vec resio da odes
je l bi bio isti odgovor kad bi  nakon zavrsetka studija znao da ces se zaposliti na takvom mestu za max godinu dana ?

pricam za medicinare jer sam i sam u tome ... mislim da je osnovni razlog zasto lekari beze nedostatak radnih mesta, a tek posle toga niska plata i losa buducnost u Srbiji.
Poprilicno sam ubedjen da bi 90% lekara ostalo u Srbiji kad bi znali da ce se posle god-dve zaposliti tamo gde zele. E sad sto te drzava pravi budalom tako sto lupam na 100 novih lekara otvori 10 konkursa je druga i mnogo siroka prica.
 

90ih , u vreme najzescih sankcija i sranja i SMrada,  su lekari mogli mnogo lakse da odu nego ostali...  bez  obzira na vize itd...
 a opet nisu u toj meri odlazili kao danas...  nije dakle tolko ni novac u pitanju...  u pitanju je stranacko zaposljavanje...  znam gomilu slucajeva da su , barem van BG ,  zaposljavani po stranackim linijama... lekari sa u najmanju ruku sumljivim znanjem... culo se i da dijagnozu pacijenata traze na googlu...   dok za one prave lekare mesta nema...

  tog besomucnog stranackog zaposljavanja nije bilo cak ni u vreme Milosevica....  barem lekare i uopste medicinare nije gledao.... mozda da za upravnika ili nacelnika ili neke glavne sestre ali za lekare na "terenu" barem nije bilo

[zoran59]

Zanimljiva tema.

Nije lako odgovoriti na sva ova pitanja.

Zato ljudi odlaze? Pa, nije sve u nedavnim ratovima. Odlazili su jos iz Austrougarske i Osmanskog carstva. Rekao bih, onako uopsteno, da odlaze radi mogucnosti da zive bolje - a da li je to poboljsanje materijalno, politicko, sansa za licni ili profesionalni razvoj itd, to je individualno. Moj brat, materijalno obezbedjen veterinar u srednjim godinama zivota, je pre 3 godine otisao u Irsku sa recima da mu je "dopizdila Hrvatska".

 

A mozda i odlaze iz istih razloga iz kojih se ja ne vracam - a pokusao sam dva puta.

Zato jer, za razliku od mnogih iseljenika, nisam uspeo da skroz presecem tu nekakvu "pupkovinu" koja te veze za familiju i poznata mesta. Mogao sam da obidjem svet, ali sam u 90% slucajeva provodio maksimum vremena u domaji.

 

Prvi put, nisam mogao da nadjem posao mada sam imao najmodernije iskustvo i znanje. Nisam imao odgovarajucu "vezu". Imao sam vezu i maltene obezbedjen posao - ali se ispostavilo da je moja veza u politickoj frakciji koja je izgubila pa je sve propalo. 😄  A drugu vezu nisam uspeo da nadjem - generacija mojih roditelja je vec bila u penziji i bez uticaja, oni jos zivi, a moje drustvo se velikim delom razislo. Nepotizam na delu, sta ces, to je Balkan. U retrospektivi, dobro je sto nisam uspeo.

 

Drugi put, do pre dve godine sam najozbiljnije nameravao da se penzionisem u Srbiji. Mada iz Zagreba, meni je domovina citava ex-Yu, imam i u Sr familije i prijatelja, a sve jeftino kad dodjes sa zapadnom penzijom. Vec sam i trazio kucu u/oko Subotice.

Predomislio sam se.

Prvo, ono sto ja zovem "sveopsta nadrkanost", mada mozda i nije sveopsta nego vise vredi za moju generaciju. Nezadovoljstvo, nemogucnost da izbegnes razgovore o politici jal' spoljnoj jal' domacoj itd.

Drugo, zdravstvo.  Mada sam zdravstveni profesionalac, kao penzioner sam na prvom mestu pacijent. - i to, sa godinama, sve verovatniji i cesci. A vise ne mogu da odem kod poznatih i kolega kad mi se prohte i dobijem najbolju mogucu uslugu nego sve prolazim kao i normalni ljudi. 😉  Kad sam video sta sve i kako prolaze moji prijatelji i zenini roditelji (moji su vec pokojni), zgrozio sam se. To je njima normalno, ali meni, naviklom na USA sistem, nije. Hvala lepa, ostacu ovde.

Mada, i dalje cu se vracati - ove godine, na vise meseci.

 

 

[Janne240]

Evo ja naopako, ucim jezik lagano, konverzacija mi je slaba, nisam emigrirao, al sam prvo nasao posla, da bih ostao s vizom krenuo sam od nule. Moja Odiseja je malo drugacija, nemam priznate kvalifikacije a novi posao cu traziti kad malo odmorim od utvrdjivanja statusa tujca. Inace, nisam trbuhom za hlebom nego zarad drugih ciljeva koji nisu prevashodno materijalne prirode, ali ticu se egzistencijalne odrzivosti na boravku u inostranstvu duzem od 6 meseci, a verovatno par godina.  U ovome sam iz drugih razloga...ali mi se boravak u inostranstvu cini normalnim sem nedostatka socijalnih veza i porodice, sve ostalo mi izgleda manje vise slicno kao i u nasoj zemlji. Postigao sam prioritetne ciljeve vec u prvih 6 meseci a ticu se boravka i skolovanja mog deteta kome je to zbog bavljenja posebnim sportom bilo neophodno. Cini mi se da bih zarad toga preziveo i u libijskoj pustinji ili kamenitim krajevima nekog pustog dela planete.

Slazem se da postoji puno neznanja i zabluda o zivotu u inostranstvu, potogvu onih koji se ticu lake i brze zarade i ugodnosti zivota. Takodje mislim da ljudi treba da idu da zive i rade tamo gde su placeni i cenjeni i ne treba da se osvrcu kad predju granicu, jer su u nasoj zemlji itekako potcenjeni i nisu u prilici da rade i zive od svog rada, to je i moj primer. Naravno da sam sa velikim ogorcenjem napustio svoju zemlju i to nece proci nikad, jer celog mog zivota je tako, ponovo se necu roditi ni u inostranstvu ni u novoj drzavi Srbiji. To nema veze ni sa jednim predsednikom ni sa jednom politikom, to je jednostavno sila gravitacije ili inercije sistema cijji je vek poluraspada duzi od svih nasih zivota zajedno.

I naravno vracam se i vracacu se, i tamo i onamo, jer moja prica zahteva komplementarnost obe strane. Nisam otisao nepovratno i ne dolazim tamo gde nisam vec bio. 😄

Edited April 28, 2019 by Janne240

[Eddard]

2 hours ago, estranged said:

je l bi bio isti odgovor kad bi  nakon zavrsetka studija znao da ces se zaposliti na takvom mestu za max godinu dana ?
 

100%. Moji planovi za emigraciju su bili duži od učenja jezika i nikaka ponuda iz Srbije nije mogla da ih promeni.

[melankolic]

Iz mog iskustva mogu da kažem da svaki odlazak radi posla i ostanka tamo nosi sa sobom mnoge kontradiktornosti sistema te zemlje.

Ja, recimo, mogu da govorim o iskustvu Norveške. Da li ljudi znaju da diploma jednog džiberskog tzv. Univerziteta Braća Karić više vredi od bilo koje diplome državne visokoobrazovne ustanove? A to je tako zato što su Karići odradili nostrifikacioni proces sa Norveškom dok je Srbiju (i pokrajinu Vojvodinu) bolelo uvo za to. Da stvar bude još čudnija, i sami svršeni studenti medicine na norveškim fakultetima imaju veći problem da se licenciraju od, recimo, njihovih kolega iz zemalja EU. Da ne gnjavim sad detaljima ali se nekome ko sa diplomom neke državne visokoškolske ustanove dolazi u NOR više odgovara da studira nešto drugo nego da radi na nostrifikaciji diplome. Ima i tu izuzetaka ali u većini slučajeva je to tako. 

Takva situacija traje još od 2014. godine. Ko je prošao, prošao je pre te godine.  

[Angelia]

18 hours ago, vilhelmina said:

Evo teme koja meni zanimljiva, a nadam se da ce biti jos ponekome.

....Usudjujem se reci, jer vidim oko sebe, da novi emigranti prilicno relaksirano gledaju na odluku da odu i pokusaju negde drugde. I dobro je sto odluka vise nije toliko sudbonosna, sto se ne mora ici u neizvesno, sto ljudi nisu prinudjeni da ruse mostove za sobom, vec mogu da odu i probaju, vide da li je to ono sto su zeleli, pa tek onda odluce. Ali to ima i svoju cenu, i ja je vidim u tome sto se ljudi mnogo manje trude da se integrisu u novu sredinu, a i sama sredina ih manje ozbiljno shvata i prihvata.

U svemu tome posebno uocavam jednu pojavu, a ne znam i ne mogu reci da li je nova. U svakom slucaju je izrazenija nego ranije. To je nesto sto bih, ako bas hocu da preterujem, nazvala zaverom cutanja. U blazem obliku, to bi se moglo zvati precutni sporazum da se prica samo o pozitivnim aspektima emigracije, i da se ni slucajno ne pominju teskoce. Ljudi jednostavno hoce da veruju u ono sto im se svidja i ne daju da im se rusi snesko, pa makar ih zivot na svakom koraku demantovao.

 

Ova tema je uvek interesantna kako vec postojecim emigrantima tako i onima koji zele da postanu. Imajuci to u vidu i dalje mislim da je ovo tema koja je trebala da ide na PDF Dijasporu, jer ce verovatno to biti vecina ucesnika.

E sad na tvoj post, i neke kasnije odgovore na ovu temu.

Iskreno receno ja nemam iskustva sa nekom "zaverom cutanja" - barem je ja ne praktikujem, svakome ko pita kako izgleda i koje su opcije, upravo izlistam sve one problematicne delove, one sa kojima imam iskustva i one koje znam od drugih. Mislim da je pogresno ne upozoriti ljude na razlike u iscekivanjima, i realnost. Upravo u tome mi je pomogao forum, da sam naisla na ljude sa slicnim iskustvima, pa mozes da pitas za savet pa makar i moralnu podrsku. Cak i da cujes da neke probleme na koje si naisao - nisi glup nego su i drugi imali iskustva. Medjutim, i dalje smatram da za one koji su odlucili, i najcesce se radi o ljudima koji nisu to odlucili zbog bolje zarade, ta odlucnost obicno vodi uspehu.

Drugi deo tvoje price, o tome kako se emigranti upetljaju sa "svojima", mislim da se vise odnosi na Evropu nego na US. Bez obzira na moje predjasnje iskustvo sa UK, koje je isto tako bilo pozitivno, mislim da su neke stvari specificne za kontinentalnu Evropu i slicne zemlje. Tipa pricas o stambenom problemu, u US mozes naci stan i bez garancija, nece biti u dobrom delu, ali mozes i bez neke pomoci "nasih", mozes i posao naci. I retko ko, barem sa balkana dolazi sa bas potpunim neznanjem jezika. 

Vertikalno pomeranje u US je lakse. Ovde se sa svojima upetljaju oni koji to izaberu, kao liniju manjeg otpora, a da neznaju da je to u stvari teza opcija.

Emigracija u evropske zemlje, bez znanja jezika, je po meni neodgovorno, to je ipak veliki korak i za njega se treba pripremiti.

Moje iskustvo je, i sad to je subjektivno, je da najvise nailazim na ljude koji bi emigrirali ali ocekivanja su im nerealna, od recenica "ja bih isao ali da radim u struci", pa onda sledi neka struka drustvenog smera koja uopste nije na ceni u ciljanoj zemlji, pa do "samo da mi rodjak sredi" - i onda zavrsavaju u toj loophole koji pominjes da ne mogu da izadju iz.

 

Eto od mene za pocetak, dok se malo orijetisem po ovoj novo zemlji (forumu) 🙂

[vilhelmina]

9 hours ago, melankolic said:

Iz mog iskustva mogu da kažem da svaki odlazak radi posla i ostanka tamo nosi sa sobom mnoge kontradiktornosti sistema te zemlje.

Ja, recimo, mogu da govorim o iskustvu Norveške. Da li ljudi znaju da diploma jednog džiberskog tzv. Univerziteta Braća Karić više vredi od bilo koje diplome državne visokoobrazovne ustanove? A to je tako zato što su Karići odradili nostrifikacioni proces sa Norveškom dok je Srbiju (i pokrajinu Vojvodinu) bolelo uvo za to. Da stvar bude još čudnija, i sami svršeni studenti medicine na norveškim fakultetima imaju veći problem da se licenciraju od, recimo, njihovih kolega iz zemalja EU. Da ne gnjavim sad detaljima ali se nekome ko sa diplomom neke državne visokoškolske ustanove dolazi u NOR više odgovara da studira nešto drugo nego da radi na nostrifikaciji diplome. Ima i tu izuzetaka ali u većini slučajeva je to tako. 

Takva situacija traje još od 2014. godine. Ko je prošao, prošao je pre te godine.  

To je jedna od zabluda zbog kojih sam pokrenula ovaj topic. Postoji ubedjenje da se obrazovanje, znanje i vestine vise cene na zapadu nego u Srbiji. To je tacno, ali sve to treba da bude dokumentovano na nacin koje su neke birokratske strukture propisale. A te strukture nisu nimalo fleksibilne i slepo se drze uputstava "odozgo", iako im je nominalno posao da vrse procenu necijeg obrazovanja. Traze gomilu dokumenata, prevedenih kod ovlascenog prevodioca, da ih kasnije ne bi ni pogledali, jer vec imaju spiskove sa skolama koje se priznaju i to je to. Tako se ponasaju drzavne ustanove koje vrse procenu, ali i sami poslodavci, jer im je tako sigurnije i lakse nego da se udubljuju u sopstvenu procenu i sami snose odgovornost za eventualnu gresku. Sto je najgore, isti princip primenjuju i univerziteti kad treba videti sta se priznaje kod eventualnog kompletiranja obrazovanja ili daljih studija. I svuda su EU obrazovanja neprikosovena, iako svi jako dobro znaju da je istocna Evropa prepuna privatnih skola i univerziteta na kojima se diploma moze kupiti, bas kao i u Srbiji. Nije da oni nemaju uvid u to o kojim univerzitetima se radi, pobogu vreme je dostupnosti informacija, a tu su i ljudi koji dolaze iz tih sredina i poznaju situaciju. Ali ovako im valjda lakse, comfort zone, a i ono sto gore pomenuh - odogovornost za slobodnu procenu ide procenjivacu, a ovako se uvek moze pozvati na propise.

Ovde je nedavno bio skandal s fakultetima za medicinske sestre iz Rumunije. Pokazalo se da mnogi sa stalnim boravkom u Svedskoj naknadno tamo zavrsavaju i direktno dobijaju posao kao da su studirali u Svedskoj. Sto ne bi bio problem, takva su pravila, da neki novinari istrazivaci nisu iskopali za vise tih svrsenih studenata podatke o prihodu za vreme dok su kao studirali. Ispostavilo se da su radili u Svedskoj full time u isto to vreme kad su kao full time studirali u Rumuniji. Stvar jasna da ne moze biti jasnija, ali mislis da su se poslodavci potresli? Jok, za njih je papir - papir. Samo je jedan od njih sam dao otkaz jer mu se ime povlacilo po medijima, pa ga bilo blam pred kolegama.

Jos bizarniji je slucaj mog prethodnog obrazovanja. Pre desetak godina sam radila procenu, dobila neki papir od nadlezne ustanove i s tim trazila posao u struci. Nikad nikakvog odgovora, ma ni "hvala za pokazano interesovanje". U medjuvremenu zavrsila domaci fakultet, a Hrvatska, odakle potice moja prva diploma, usla u EU. I odjednom je moje prethodno obrazovanje priznato, ne treba procena, liste kojima se rukovode drzavne ustanove, univerziteti i poslodavci su revidirane, i moje obrazovanje, isto ono koje nije vredelo nista, sad odjednom skocilo na listi pozeljnih i priznatih. Da sada trazim posao s njim, mnoga vrata bi mi bila otvorena, bez obzira sto je proslo 15 godina od kada sam poslednji put radila u toj struci.

Edited April 29, 2019 by vilhelmina
typo

[vilhelmina]

3 hours ago, Angelia said:

Emigracija u evropske zemlje, bez znanja jezika, je po meni neodgovorno, to je ipak veliki korak i za njega se treba pripremiti.

 

Jos jedna zanimljiva oblast, i jos jedan izvor zabluda. Malobrojni ljudi cije struke ovde imaju direktan prolaz i koji dolaze s unapred obezbedjenim poslom, ne znaju svedski i obicno ga nikad i ne nauce. Dobar primer je moj buduci zet, i mnogi kao on. Dosao pre 4 godine iz Hrvatske, preuzela ga poznata svedska firma u kojoj je radio i tamo, dakle interni prelaz. Jos se sprema da pocne da uci svedski, ali nikako da mu se ugodi tajming. Ne zna nijednu jedinu rec, a radi na visokoj poziciji, zaradjuje sjajno, druzi se s domacima, sve na engleskom. Naravno, IT je u pitanju. Na faksu sam imala profesora kojeg smo zamolili da predavanja drzi na engleskom, jer njegov svedski niko nije razumeo iako je tu bio 10+ godina. Tu bih mogla da dodam i sportske trenere, i ljude iz raznih tehnickih struka, od majstora do inzinjera, zatim vrhunske lekare i eksperte svih profila. Nikome od njih ne treba svedski, uvek je dovoljan engleski. Svedski je potreban onim s nepozeljnim kvalifikacijama, da bi mogli da rade nekvalifikovane poslove, a da pri tome ne bi zaglavili kod istog gazde, nego da bi mogli da ih menjaju. To bas i nije neka jaka motivacija da se uci pre dolaska, a i nemaju svi tu mogucnost, bar ne oni koji zive van Beograda.

[melankolic]

A to oko jezika (i ostalih priča o prilagođavanju koju forsiraju alt- right)... to je zabluda.

Ne znam koliko njih bi došlo da radi u naftnoj industriji da se traži prethodno znanje norveškog jezika (kao što se traži nama, zdravstvenim radnicima)? Kratkim presekom situacije na ulici mogu da kažem da na ulici 2/3 priča norveški a 1/3 neki od stranih jezika, od toga engleski sigurno 80 %.

[Angelia]

1 hour ago, vilhelmina said:

Jos jedna zanimljiva oblast, i jos jedan izvor zabluda. Malobrojni ljudi cije struke ovde imaju direktan prolaz i koji dolaze s unapred obezbedjenim poslom, ne znaju svedski i obicno ga nikad i ne nauce. 

Moja sestra je tako emigrirala - u zemlju gde joj je prosao engleski za posao. I tako par godina, jako izolovan zivot, ne ovo Melovo alt-rajt i BS. Zivot joj se potpuno promenio kad je progovorila lokalni jezik. 

[melankolic]

To što neko zna jezik sredine negde ima a negde nema nikakvog značaja. Živimo u globalizovanom svetu i u visokorazvijenim zemljama (sem možda u Fracuskoj gde ne pričaju engleski 😉 ) nikome ne predstavlja problem da se prešalta na engleski. Tako su se meni u početku obraćali na engleskom dok se nisam vremenom izborio da pričamo na norveškom. 😁

[Kronostime]

Razvojem tehnologije i medija u zadnjih 50 godina, engleski jezik je postao univerzalni jezik, mada poznavanje jezika zemlje u kojoj boravite je svakako samo mogucnost vise.

Na zalost, nase skolstvo je ostalo u nekoj zabokrecini `90-ih: kupljene diplome, nikakvo znanje.... tako da je nostrifikacija diploma veliki problem - niko ti ne trazi parce papira na kojem ti pise ime i titula, vec znanje koje bi trebaslo da stoji i garantuje tu titulu.

[Doc Holiday]

5 minutes ago, Angelia said:

Moja sestra je tako emigrirala - u zemlju gde joj je prosao engleski za posao. I tako par godina, jako izolovan zivot, ne ovo Melovo alt-rajt i BS. Zivot joj se potpuno promenio kad je progovorila lokalni jezik. 

 pa sasvim je normalno da ukoliko zelis da ostanes u nekoj zemlji naucis taj jezik....

 Ima na YT gomilu nasih ( pri tom mislim na sve balkance)  koji stavljaju videa o zivotu tamo "preko"...   i sustina je da nasi tamo krenu sa najednostavnijim ( pritom najtezim i/ili najmanje placenim poslovima)... i oni koji su ozbiljniji uzmu i uce... jezik, kurseve razne- i naravno mic po mic naprave nesto.... dok oni koji su zatuljeni ostaju na onom s cim su dosli i naravno posle nekog vremena puknu i vrate se i onda kenjaju kako je preko sranje , kako i tamo propada itd...

  Ja doduse nisam bio preko da radim sem jednom nesto kratko 2-3 meseca tamo 2000te u Budimpesti , ali Madjarski mi maternji pa nije bilo problema...  Ali sam tad tamo bio uglavnom u krugu sa Srbima i to onima koji su dosli iz Srbije a ne Madjarskim Srbima...  i  svi od reda su imali neki nivo Madjarskog jezika- iako je Madjarski mozda i najtezi na svetu- jer nema slicnog jezika... mnogi su imali i firme tamo itd..

[Tomiprunet]

Moj pravi razlog odlaska je totalno druge prirode. Ali sad ne bih o tome.

Verujem da ima znacajan broj novih,  koji su se odlucili na odlazak iz tog razloga.

Skroz u drugom planu mi je bila egzistencija.

Sada jest da ima gro onih sa visokim obrazovanjem koji se odluce na odlazak, ali ima i onih koji su primorani da odu, da probaju. Porodica ostaje ovede , pa ako sve bude ok mozda i oni dodju.

 

Sto se tice tih fotkih , srecnih i nasmejanih.

Ne znam , to je sada u "modi" da se na fotkama smejes cak i kad nije zabavno.

 

 

 

Edited April 29, 2019 by slavisa

[Doc Holiday]

9 minutes ago, melankolic said:

To što neko zna jezik sredine negde ima a negde nema nikakvog značaja. Živimo u globalizovanom svetu i u visokorazvijenim zemljama (sem možda u Fracuskoj gde ne pričaju engleski 😉 ) nikome ne predstavlja problem da se prešalta na engleski. Tako su se meni u početku obraćali na engleskom dok se nisam vremenom izborio da pričamo na norveškom. 😁

  ee da vam pricam.... tamo u vreme Markovica kad sam i krenuo kao klinac skolarac sa pijacom, sam isao sa nekom ekipom u Bec na tad cuveni Mexico platz po sintisajzere video plejere i kasetofone...  i na ulazu u Austriju iz Madjarske na autoputu nas austrijanci vrate jer su kao nesto na kolima ( tad su na granici stajali automehanicari i odokativno pregledavali ispravnost auta )  , i mi se okrenemo , i odemo na manji prelaz "Sopron"  i desilo se to da smo usli u Bec iz sasvim drugog pravca....  i orjentir nam bio "Prater" jer je bio blizu Mexico platza  i stanemo mi da pitamo prolaznika gde je Prater i dobismo uputstvo i nasli.... Ali.....  kad smo motnuli film... mi smo prolaznika najnormalnije pitali na Srpskom ( tad SH)  i dobili odgovor takodje na - Srpskom 😄

Edited April 29, 2019 by Doc Holiday

[A sad]

Moje iskustvo je da ljudi uopste ne znaju toliko engleski, koliko se ovde misli. Cak nekad imam utisak da kod nas mnogo bolje znaju engleski nego po Evropi. Sem Holandije, sto se mene tice to je katastrofa. U Skandinaviju nisam isao, kazu da tamo bas mnogo ljudi zna engleski, pa ne mogu nista da kazem. Frankofone zemlje katastrofa, tamo imam osecaj kao da niko ne zna rec engleskog. U Nemackoj jako losa situacija, stariji cak dosta dobro i znaju, mladi katastrofa. Ma bukvalno cim izadjes iz glavnog grada ili nekog veceg centra katastrofa. Madjarska van Budimpeste, Slovacka, Poljska strasno. Spanija i pored toliko britanskih turista nista. Italijani ni da beknu. Jedino mi je u Holandiji delovalo da skoro svi znaju engleski, mozda zato sto jezik ima dosta slicnosti, nemam pojma. 

[Angelia]

8 minutes ago, Doc Holiday said:

 pa sasvim je normalno da ukoliko zelis da ostanes u nekoj zemlji naucis taj jezik....

 

Pa sasvim je normalno, ali eto moja sestra je mislila da to nije toliko bitno ako moze da radi na engleskom, koji je prilicno dobar. To moze da prodje u engleskom govornom podrucju. Ja nisam mislila da ce to da radi na duze staze, i obicno sam je gurala da nauci jezik, iako je imala prijatelje i porodicu, jednostavno ako ne znas jezik nisi deo kulture. Svi ti koji su joj podilazili sa engleskim, jednostavno su joj cinili medvedju uslugu.

[Angelia]

20 minutes ago, melankolic said:

To što neko zna jezik sredine negde ima a negde nema nikakvog značaja. Živimo u globalizovanom svetu i u visokorazvijenim zemljama (sem možda u Fracuskoj gde ne pričaju engleski 😉 ) nikome ne predstavlja problem da se prešalta na engleski. Tako su se meni u početku obraćali na engleskom dok se nisam vremenom izborio da pričamo na norveškom. 😁

Pricas gluposti, u sredini gde postoji dominanni jezik, sve dok ga ne znas ti si outsider.

[Tomiprunet]

15 minutes ago, A sad said:

Moje iskustvo je da ljudi uopste ne znaju toliko engleski, koliko se ovde misli. Cak nekad imam utisak da kod nas mnogo bolje znaju engleski nego po Evropi. Sem Holandije, sto se mene tice to je katastrofa. U Skandinaviju nisam isao, kazu da tamo bas mnogo ljudi zna engleski, pa ne mogu nista da kazem. Frankofone zemlje katastrofa, tamo imam osecaj kao da niko ne zna rec engleskog. U Nemackoj jako losa situacija, stariji cak dosta dobro i znaju, mladi katastrofa. Ma bukvalno cim izadjes iz glavnog grada ili nekog veceg centra katastrofa. Madjarska van Budimpeste, Slovacka, Poljska strasno. Spanija i pored toliko britanskih turista nista. Italijani ni da beknu. Jedino mi je u Holandiji delovalo da skoro svi znaju engleski, mozda zato sto jezik ima dosta slicnosti, nemam pojma. 

Upravo to, ali ja to i razumem donekle. 

Nedavno bila jedna grupa Francuza pozvana kod prijatelja Engleza ( zive u Francuskoj) da posete London i okolinu.

Kad su se vratili, utisak im je bio da niko ne prica Francuski, da u hotelima , barem u tom gde su oni bili,  nema kroasana za dorucak,....

[estranged]

14 hours ago, Doc Holiday said:

90ih , u vreme najzescih sankcija i sranja i SMrada,  su lekari mogli mnogo lakse da odu nego ostali...  bez  obzira na vize itd...
 a opet nisu u toj meri odlazili kao danas...  nije dakle tolko ni novac u pitanju...  u pitanju je stranacko zaposljavanje...  znam gomilu slucajeva da su , barem van BG ,  zaposljavani po stranackim linijama... lekari sa u najmanju ruku sumljivim znanjem... culo se i da dijagnozu pacijenata traze na googlu...   dok za one prave lekare mesta nema...

  tog besomucnog stranackog zaposljavanja nije bilo cak ni u vreme Milosevica....  barem lekare i uopste medicinare nije gledao.... mozda da za upravnika ili nacelnika ili neke glavne sestre ali za lekare na "terenu" barem nije bilo

Bas to o cemu pricas za 90e se poklapa sa ovom mojom teorijom o nedostatku radnih mesta. Tih godina se relativno lako zaposljavalo, problem je "jedino" bio to sto se tesko zaposljavalo po vecim centrima, dok je svako selo imalo razvijenu ambulantu sa nekoliko zaposljenih lekara. Iz prica starijih kolega koji su doktori medicine bez specijalizacije pred penzijom, problem sa konkursima za specijalizacije je bio taj sto se to namestalo i muckalo po starom srpskom obicaju, tako da ovi lekari koji su hteli na konkurs su o njemu saznavali tek po zavrsetku istog. Onda posle nekoliko propustenih konkursa dodjes u 40e i pomiris se s tim da neces biti specijalista.

Za stranacko zaposljavanje se apsolutno slazem, sve ide preko toga sto je jako jako losa stvar, gledano pre svega iz ugla struke. Specijalizacije dobijaju ljudi koji niti zele/mogu da se usavrsavaju, niti su u godinama koje su za to.

[Darth Bane]

22 hours ago, zoran59 said:

Zanimljiva tema.

Nije lako odgovoriti na sva ova pitanja.

Zato ljudi odlaze? Pa, nije sve u nedavnim ratovima. Odlazili su jos iz Austrougarske i Osmanskog carstva. Rekao bih, onako uopsteno, da odlaze radi mogucnosti da zive bolje - a da li je to poboljsanje materijalno, politicko, sansa za licni ili profesionalni razvoj itd, to je individualno. Moj brat, materijalno obezbedjen veterinar u srednjim godinama zivota, je pre 3 godine otisao u Irsku sa recima da mu je "dopizdila Hrvatska".

 

A mozda i odlaze iz istih razloga iz kojih se ja ne vracam - a pokusao sam dva puta.

Zato jer, za razliku od mnogih iseljenika, nisam uspeo da skroz presecem tu nekakvu "pupkovinu" koja te veze za familiju i poznata mesta. Mogao sam da obidjem svet, ali sam u 90% slucajeva provodio maksimum vremena u domaji.

 

Prvi put, nisam mogao da nadjem posao mada sam imao najmodernije iskustvo i znanje. Nisam imao odgovarajucu "vezu". Imao sam vezu i maltene obezbedjen posao - ali se ispostavilo da je moja veza u politickoj frakciji koja je izgubila pa je sve propalo. 😄  A drugu vezu nisam uspeo da nadjem - generacija mojih roditelja je vec bila u penziji i bez uticaja, oni jos zivi, a moje drustvo se velikim delom razislo. Nepotizam na delu, sta ces, to je Balkan. U retrospektivi, dobro je sto nisam uspeo.

 

Drugi put, do pre dve godine sam najozbiljnije nameravao da se penzionisem u Srbiji. Mada iz Zagreba, meni je domovina citava ex-Yu, imam i u Sr familije i prijatelja, a sve jeftino kad dodjes sa zapadnom penzijom. Vec sam i trazio kucu u/oko Subotice.

Predomislio sam se.

Prvo, ono sto ja zovem "sveopsta nadrkanost", mada mozda i nije sveopsta nego vise vredi za moju generaciju. Nezadovoljstvo, nemogucnost da izbegnes razgovore o politici jal' spoljnoj jal' domacoj itd.

Drugo, zdravstvo.  Mada sam zdravstveni profesionalac, kao penzioner sam na prvom mestu pacijent. - i to, sa godinama, sve verovatniji i cesci. A vise ne mogu da odem kod poznatih i kolega kad mi se prohte i dobijem najbolju mogucu uslugu nego sve prolazim kao i normalni ljudi. 😉  Kad sam video sta sve i kako prolaze moji prijatelji i zenini roditelji (moji su vec pokojni), zgrozio sam se. To je njima normalno, ali meni, naviklom na USA sistem, nije. Hvala lepa, ostacu ovde.

Mada, i dalje cu se vracati - ove godine, na vise meseci.

 

 

Citiram ovaj post jer i ja sam otprilike na istoj "talasnoj duzini" (osim penzije, jos sam daleko od toga ...)

Dodao bih da se danas dosta odlazi, pored ostalih razloga, sto je danas ipak lakse otici pogotovu u zemlje EU. Vize su ukinute, te se mnogi otisnu zeleci da okusaju srecu, cesto radeci i neke jednostavne poslove na crno i sl.

Mislim da bi svako trebao da ode bar na par godina negde, tako se i sire vidici, uostalom vidjao sam puno mladih Nemaca, Francuza, Holandjana.... koji idu tako po Americi, Australiji, gde rade na izvesnim poslovima po tzv. "Working Holiday" programu.

Medjutim, ko zeli da uspe, mora vise da se potrudi. Mora i da radi i da studira, da se usavrsava! Da zavrsava neke studije ili kurs, da nauci jezik sto bolje. Ako recimo krene da radi kao pomocni radnik na gradjevini, neka odvoji deo novca za zanatske kurseve, npr. za keramicara ili vodoinstalatera, zidara ... i na taj nacin napreduje! 

Oko teskoca: najvise oko prihvatanja/ neprihvatanja od strane okoline nekog ko dolazi iz nerazvijene zemlje ("shithole country"). Pa te onda domaci gledaju nekako s visine. Te za svaku situaciju ti treba dvostruki napor nego inace. Ali toga ima i u samoj Srbiji: npr. ako neko iz jedne Surdulice ode da zivi i radi u Beogradu , pa ga starosedeoci gledaju s visine i smatraju "seljoberom", iako se covek trudi da se uklopi, ali cesto su ljudi zli, te sto se vise trudis vise te zajebavaju! Jer, to im je neka vrsta zabave, "ubijanje "monotonije zivota. Dakle, za nekog iz Surdulice ili Zagubice- Beograd ili inostranstvo na isto mu dodje ( u tom pogledu) i onda , kad je vec tako - ipak je bolje inostranstvo.

Ipak, ne treba od toga praviti neku famu: npr. Negotinska krajina je ostala poluprazna jos " za vreme Tita" - ogroman broj ljudi je emigrirao odatle jos pre 50-60 godina.... pa se niko nije nesta posebno uzbudjivao. 

Edited April 29, 2019 by Eddard

[Squabbit]

Samo da se upisem...

Da ostane..

 

 

[todorovic]

Ono sto ja vidim u svom okruzenju u poslednje vreme je da ljudi ne odlaze zbog para. Mislim i da je generalno mali broj ljudi iz IT sektora otisao iz Srbije zbog novca. a mnogo ITevca odlaze. Jednostavno ljudi koji trenutno rade u IT u Srbiji sa svojom platom mogu bolje da zive ovde nego sa odgovarajucom platom na zapadu, a i dalje odlaze...

Mnogi su mislili izolovacu se u svom malom IT balonu bez kontakta sa spoljasnjim svetom, ali ih na kraju uvek nesto cukne iz spoljasnjeg sveta tako da odlete iz balona pravo u nemacku 🙂

Dodje dete treba ga upisati u vrtic, treba kupiti stan zavrsiti papirologiju, posetiti neku drzavnu ustanovu.

[Darth Bane]

2 hours ago, todorovic said:

Ono sto ja vidim u svom okruzenju u poslednje vreme je da ljudi ne odlaze zbog para. Mislim i da je generalno mali broj ljudi iz IT sektora otisao iz Srbije zbog novca. a mnogo ITevca odlaze. Jednostavno ljudi koji trenutno rade u IT u Srbiji sa svojom platom mogu bolje da zive ovde nego sa odgovarajucom platom na zapadu, a i dalje odlaze...

Mnogi su mislili izolovacu se u svom malom IT balonu bez kontakta sa spoljasnjim svetom, ali ih na kraju uvek nesto cukne iz spoljasnjeg sveta tako da odlete iz balona pravo u nemacku 🙂

Dodje dete treba ga upisati u vrtic, treba kupiti stan zavrsiti papirologiju, posetiti neku drzavnu ustanovu.

Ljudi odlaze po malo i zbog avanturistickog duha, da vide svet, da vide kako se zivi i u drugim zemljama. Ne samo zbog toga sto je "sve u Srbiji shit a sve na Zapadu super", jer ta birokratija je i u razvijenim zemljama i te kako jaka i zilava! 

P.S. Evo ja npr. I kada bih se vratio u Srbiju za stalno i kad bih nasao poso da radim za neku multinacionalku za ne znam kakve pare, ne bih mogao da izdrzim a da ne provedem bar par meseci godisnje u nekoj egzoticnoj destinaciji na Thailandu ili Kambodzi.

Edited April 30, 2019 by Darth Bane