Zablude o zivotu u inostranstvu

[vilhelmina]

Evo teme koja meni zanimljiva, a nadam se da ce biti jos ponekome.

Necu reci nista novo ako konstatujem da se ljudi masovno iseljavaju iz citavog regiona, ukljucujuci i Srbiju. I vec nakon prve recenice moram da se korigujem. Da li se stvarno iseljavaju ili odlaze na privremeni rad, neretko i na probni? I sledece pitanje - da li je masovnost ove pojave posledica samo i jedino (nesporno!) loseg stanja u regionu, ili tu neku (bitnu!) ulogu igra i dostupnost jeftinih letova i EU-drzavljanstva za mnoge koje ispunjavaju neki uslov, pa i to sto nas sve vise ima napolju, tako da oni koji su jos dole imaju gde da odu i odakle da pocnu? Usudjujem se reci, jer vidim oko sebe, da novi emigranti prilicno relaksirano gledaju na odluku da odu i pokusaju negde drugde. I dobro je sto odluka vise nije toliko sudbonosna, sto se ne mora ici u neizvesno, sto ljudi nisu prinudjeni da ruse mostove za sobom, vec mogu da odu i probaju, vide da li je to ono sto su zeleli, pa tek onda odluce. Ali to ima i svoju cenu, i ja je vidim u tome sto se ljudi mnogo manje trude da se integrisu u novu sredinu, a i sama sredina ih manje ozbiljno shvata i prihvata.

U svemu tome posebno uocavam jednu pojavu, a ne znam i ne mogu reci da li je nova. U svakom slucaju je izrazenija nego ranije. To je nesto sto bih, ako bas hocu da preterujem, nazvala zaverom cutanja. U blazem obliku, to bi se moglo zvati precutni sporazum da se prica samo o pozitivnim aspektima emigracije, i da se ni slucajno ne pominju teskoce. Ljudi jednostavno hoce da veruju u ono sto im se svidja i ne daju da im se rusi snesko, pa makar ih zivot na svakom koraku demantovao.

Da li sam ovim rekla da je napolju sve grozno i lose, a da u Srbiji i regionu cveta cvece? Naravno da nisam! Rekla sam, i ponovicu jos mnogo puta ako diskusija zazivi, da bi malo realnijeg pristupa ovom pitanju, pomoglo ljudima da se bolje pripreme za ono sto emigracija danas znaci. Jer to nije ni nalik onom sto je bilo pre samo deset godina, a kamoli ranije. Teskoce mozda nisu ni manje ni vece, ali su svakako drugacije prirode. Rekla bih da je danasnja lakoca odlaska u inostranstvo obrnuto proporcionalna sansama za postizanje dugorocne stabilnosti u novoj sredini. I jos jedna ograda, jer me forumski zivot naucio opreznosti - ovo vazi za sredinu u kojoj ja zivim, dakle Svedska i odnos ljudi iz Srbije prema pominjanju te zemlje - cuveni ´ladno, al´standard. Btw, cak vise nije ni hladno, ova zima je bila blaza u Stockholmu, nego u Beogradu 🙂.

[40Wins]

edit:

sram me bilo sto sam naseo na false Kinika.

Edited April 28, 2019 by AgroUrban

[Eddard]

Hvala vilhelmina na prvoj temi!

[Kosjan Willavić]

Ova tema prilično obećava, voleo bih da što više ljudi podeli sopstvena iskustva 🙂

[Doorn]

EU skrece u desno sto ne znaci da nije moguce uklopiti se, ali ce se isfiltrirati oni sto im je tjelo vani, a duh u Srbiju. Takvi se nikad nisu uklapali, a sad ce biti jos gore. 

[Kronostime]

Bemliga, nikad me nije privlacilo da odem negde i pocnem iznova.

Izborio sam se za egzistenciju ovde, bez prodavanja duse bilo kojoj stranci, tako da mirne savesti mogu da posmatram i pljuckam na sve ovo oko sebe.

[Eddard]

6 minutes ago, Kronostime said:

Izborio sam se za egzistenciju ovde, bez prodavanja duse bilo kojoj stranci, tako da mirne savesti mogu da posmatram i pljuckam na sve ovo oko sebe.

Nije poenta samo u materijalnoj egzistenciji. 

Mene je svojevremeno pitala moja sestra, kad sam kovao planove za odlazak - da li bih ostao ako bismo sutra našli posao za mene tamo gde hoću, koji hoću (KCS; VMA, šta god). Iz topa sam rekao ne.

Meni je važnije od materijalnog stanja bila činjenica da kad odem ne moram da provodim vreme pljuckajući, već pijuckajući. Stalna neizvesnost, poremećene vrednosti, sredina u kojoj ne želim da mi deca odrastaju... uz sve mane emigracije, ipak nemerljiv dobitak. 

[Pristevac]

Pa po običaju kad nešto napišeš na bilo kojoj temi, a kad se zna da sa si negde  "vani" i kako nas inače krste ovde epitetom "gastaerbeiteri", za svako svoje neslaganje posežu u stiu: "šta ti bre znaš sem da rbmaš na baušteli"  

Počne odmah horsko omalovažavanje, nipodoštavanje, vređanje koje  uvek  dolazi od jednih te istih. A koliko znaju zaista o životu u inostranstvu ne bih.

Ne verujem da će se išta promeniti, a kako vidim po par komentara, biće da sam u pravu.

 

[Kronostime]

11 minutes ago, Eddard said:

Nije poenta samo u materijalnoj egzistenciji. 

Mene je svojevremeno pitala moja sestra, kad sam kovao planove za odlazak - da li bih ostao ako bismo sutra našli posao za mene tamo gde hoću, koji hoću (KCS; VMA, šta god). Iz topa sam rekao ne.

Meni je važnije od materijalnog stanja bila činjenica da kad odem ne moram da provodim vreme pljuckajući, već pijuckajući. Stalna neizvesnost, poremećene vrednosti, sredina u kojoj ne želim da mi deca odrastaju... uz sve mane emigracije, ipak nemerljiv dobitak. 

Ne moram ni ja, ostadoh ovde, zaradjujem dovoljno za egzistenciju, a i vise od toga - trudim se da mi svaki dan bude ispunjen necim pozitivnim, a ne dobrim vojnikom Vulinom, 3.14ckoustom, taze tatkom premijerom....

A i ovi sa druge strane mi se malko gade.

[nemanjaol]

33 minutes ago, Pristevac said:

Pa po običaju kad nešto napišeš na bilo kojoj temi, a kad se zna da sa si negde  "vani" i kako nas inače krste ovde epitetom "gastaerbeiteri", za svako svoje neslaganje posežu u stiu: "šta ti bre znaš sem da rbmaš na baušteli"  

Počne odmah horsko omalovažavanje, nipodoštavanje, vređanje koje  uvek  dolazi od jednih te istih. A koliko znaju zaista o životu u inostranstvu ne bih.

Ne verujem da će se išta promeniti, a kako vidim po par komentara, biće da sam u pravu.

 

Pa aj da se potrudimo da ga ovde ne bude. 

Ja konkretno ne razmisljam o odlasku, jedino ako bi stigla neka bas jaka ponuda iz velike kompanije, a to sigurno nece u narednih par godina. 

Ali mi je zanimljivo da procitam o ovim novim izazovima koje je Vilhelmina pominjala. Da uporedimo iskustva nekoga ko je pre 30 godina odlazio, kad su letovi bili dosta skuplji pa su prilike za posetu bile redje i kad si mogao samo fiksnim telefonom da se cujes sa onima koji su ostali. I sada kada za 500 evra mozes skoro do svake tacke na planeti da stignes ako se dobro organizujes i kada mozes da se gledas u real time-u sa kim god zelis. 

[vilhelmina]

21 minutes ago, Eddard said:

Nije poenta samo u materijalnoj egzistenciji.

Daleko od toga, nije ni meni to bio glavni motiv. Ali poznajem ljude (vise njih) koji su dosli s najzdravijim mogucim motivima, upravo onako kako si ih ti opisao, i upravo u tom delu morali da "revidiraju stavove". Odnosi se pre svega na one koji nemaju odgovarajucu struku i/ili mogucnost da je prilagode ovdasnjim potrebama i zahtevima, ali i na ostale, jer malo ko ima direktan prolaz na ovdasnje trziste rada. Ljudi uglavnom moraju da krenu od jednostavnijih poslova i to ih toliko proguta, da su stalno na nekakvom pocetku. Jure "nase" u potrazi za poslom i stanom, jer drugog nacina da se do toga dodje u pocetku nema, a to je osnovno. Rade s ljudima s kojima se sporazumevaju na srpskom ili engleskom, vrlo retko na losem svedskom, jer je trziste rada segregirano i domacih na takvim poslovima nema. Rade koliko god im se pruzi prilika i koliko fizicki mogu da postignu, jer se drugacije ne mogu pokriti troskovi, znaci nema ucenja jezika, pracenja lokalne politike i uopste desavanja u drustvu. Bez jezika i nekakvog temelja u novom drustvu, nema ni nacina da se nauci kako to drustvo funkcionise, vec ostaje oslanjanje na ono sto ti "nasi" kazu, a oni pricaju svasta. Placaju enormne kirije istim ovim "nasim", jer bez njih ne mogu da nadju nikakav stan. Oni naime nemaju stanodavce, vec "gazde". Na tim adresama najcesce ne mogu da se prijave, sto znaci da ne mogu jos svasta nesto. Onda jure druge "nase" da im izdaju falsifikovane potvrde o plati da bi mogli da podignu kredit za stan,  a kad ga konacno podignu - e, onda su definitivno uhvaceni u mrezu jer to valja otplacivati isto onoliko koliko i "gazdi", ali bar bez selidbi svaki drugi mesec.

Tako se upada u zacarani krug iz kog se tesko izlazi, a ljudima ostaje da se na kraju tese da i pored svega, ipak imaju bolju i sigurniju zaradu nego sto su je imali u Srbiji. A to im je bilo poslednje na listi prioriteta kad su odlazili.

[Mimix]

3 hours ago, vilhelmina said:

 

U svemu tome posebno uocavam jednu pojavu, a ne znam i ne mogu reci da li je nova. U svakom slucaju je izrazenija nego ranije. To je nesto sto bih, ako bas hocu da preterujem, nazvala zaverom cutanja. U blazem obliku, to bi se moglo zvati precutni sporazum da se prica samo o pozitivnim aspektima emigracije, i da se ni slucajno ne pominju teskoce. Ljudi jednostavno hoce da veruju u ono sto im se svidja i ne daju da im se rusi snesko, pa makar ih zivot na svakom koraku demantovao.

Slazem se sa ovim, mislim da si dobro primetila. Takodje mislim da su razlozi za ovo isti oni zbog kojih ljudi stavljaju samo vesele slike na facebook, samo nasmejane sa proslava, letovanja, izleta, rodjendana… Pa nemoguce da su na svim tim desavanjima bili konstantno veseli,nasmejani,razdragani, a opet, jeste tako sudeci po fotografijama. To je valjda potreba da svetu oko sebe prikazu/pokazu kako im je mnogo lepo I zanimljivo u zivotu. kako su napravili pravi izbor odlaskom u inostranstvo, mozda potreba da im neko iz domovine zavidi...

[Eddard]

To je u principu tačno.

Ovde treba razlikovati dva tipa emigracije - jedan je onaj standardni stari, gastarbajterski, koji ima probleme koje ti opisuješ, a drugi ovaj novi - visokokvalifikovani, i tu ću se još vratiti kad budem imao vremena, ali ja nula od tih problema nisam imao.

[Doc Holiday]

1 hour ago, Kronostime said:

Bemliga, nikad me nije privlacilo da odem negde i pocnem iznova.

Izborio sam se za egzistenciju ovde, bez prodavanja duse bilo kojoj stranci, tako da mirne savesti mogu da posmatram i pljuckam na sve ovo oko sebe.

 

 vidi... ako nesto samostalno radis i imas malo vijuga , moze ovde da se nekako zivi....

ali...  ipak svaki put kad moram nesto da zavrsim sa drzavom prokunem i tatu i mamu sto me rodise ovde...

 ne odlaze ljudi samo zbog novca.... i u tim najtezim 90tim smo imali 2-5 maraka pa opet nije tolko ljudi odlazilo....  doktori i sestre su mogli otici da su hteli i tada.... 

 medjutim danas ubija to stranacko zaposljavanje sve..  zaposljavaju uglavnom poluskolovan svet sa jedva zavrsenom osnovnom i po nekim podplacenim kursom....   ti " losi djaci" su danas sefovi onima koji su ucili...  90ih su to bili uglavnom "gazde" privatnici , ali danas su to i po bolnicama i drugim firmama javnog sektora...

  e od toga se uglavnom bezi iz Srbije... ne toliko zbog novca...  da je zbog novca otislo bi se ali bi se i vratilo , kao sto to rade Poljaci, Madjari...

[vilhelmina]

1 minute ago, Eddard said:

To je u principu tačno.

Ovde treba razlikovati dva tipa emigracije - jedan je onaj standardni stari, gastarbajterski, koji ima probleme koje ti opisuješ, a drugi ovaj novi - visokokvalifikovani, i tu ću se još vratiti kad budem imao vremena, ali ja nula od tih problema nisam imao.

Ja bas mislim pre svega na visokokvalifikovane, one koji su imali druge motive za emigraciju, a na kraju zavrsili kao klasicni gastarbajteri, kojima ni opcija povratka nije strana. Krecu iz najboljih namera, s onim "prvo cu da radim bilo sta i da ucim jezik, necu nista da imam s nasima, a posle cu da vidim da nadjem nesto u struci...". I onda to posle nikako ne dolazi, covek se zaglavi na pocetku i medju "nasima", a vreme prolazi. To je ono sto primecujem poslednjih godina. Moje licno iskustvo je potpuno drugacije. Tamo gde sam ja pocinjala nije bilo nasih ili ih bar ja nisam poznavala. Isla sam "redovnim" putem, znaci prvo jezik pa onda sve ostalo, i danas sam zahvalna na tome. Eh, ali sam i stan i posao nasla preko oglasa, nesto sto je danas i ovde nezamislivo. Ocekuje se da ljudi imaju kontakte za sve i svasta, i mislim da je u tome jedan od vecih problema ovih sto danas dolaze. Kako da stvoris nove kontakte, kad su jedini "domaci" koje sreces razni sluzbenici s kojima se tesko komunicira, i to ne samo zbog jezika?

Sto se pravih gastarbajtera tice, onih koji su to svojom voljom, za njh je sada mnogo povoljnija situacija. Rade ovde kad ima posla, kad vise nema idu kuci, pa opet dodju, putovanja su sad brza i jeftina. Ako imaju porodice, ne pada im na pamet da ih dovode, osim u povremene posete, da im pokazu grad, i to je to. Svakako ne moraju da pisu duga pisma kuci i odlaze u posetu jednom u dve godine, kao sto su to morali oni iz sedamdesetih. Mislim da je za njih ova danasnja situacija bogom dana, naravno pod uslovom da umeju nesto da majstorisu i rade nesto od onog sto se danas trazi. Ali mi je zao ovih sto bi stvarno zeleli da se integrisu, sta god to svakom pojedinacno znacilo, a ispada da su samo posmatraci izdaleka i da ce ulaznicu za novo drustvo morati jos dugo da cekaju, ako je ikad docekaju. I sve to iako su vise godina fizicki prisutni ovde, placaju porez i tako to.

[Eddard]

Pa to je pogrešan pristup.

Prvo se uči jezik, pa se onda nađe posao, pa tek onda emigrira. 

Što se stana tiče, dobro, tu smo u prednosti jer ovde kad kažeš dva lekara, otvorena su ti sva vrata.

Hm, ja stvarno u Nemačkoj nisam imao problema sa odbacivanjem, mada su generalno ljudi ovde na severu daleko pristupačniji nego u Bayernu npr. 

[Mimix]

32 minutes ago, Eddard said:

Prvo se uči jezik, pa se onda nađe posao, pa tek onda emigrira. 

Da li ovo vazi I za one sto su peske stigli do Nemacke? 😎

[Pristevac]

48 minutes ago, Eddard said:

Pa to je pogrešan pristup.

Prvo se uči jezik, pa se onda nađe posao, pa tek onda emigrira. 

Što se stana tiče, dobro, tu smo u prednosti jer ovde kad kažeš dva lekara, otvorena su ti sva vrata.

Hm, ja stvarno u Nemačkoj nisam imao problema sa odbacivanjem, mada su generalno ljudi ovde na severu daleko pristupačniji nego u Bayernu npr. 

Nisi pokušao u BW.

[Eddard]

To je isto 😁

[duci]

Ovo je jako zanimljiva tema.

Nekom drugom prilikom ću pisati svoja iskustva kad budem imao vremena, ali za sad samo ovo da ostavim.

Ono što me najvise nervira u celoj ovoj priči je da se potencira novac kao glavni razlog zato sto ljudi odlaze. Kao ako im damo vece plate, svi ce ostati. Ljudi odlaze pre svega zbog uzasnog, uzasnog drustvenog uredjenja. Danas neko može dete da ti zgazi na sred ulice i da ne odgovara ako je član partije. Bukvalno zakon nije isti za sve. Da ne pričam da ako želiš da nađeš posao u jednoj državnoj ustanovi moraš da budeš član partije. 

Navešću jedan primer. Moj prijatelj koji radi kao doktor u jednoj državnoj klinici je bio primoran da ide na miting podrške za Vučića u NS i Beograd, pod pretnjom otkaza. Ej, tebe kao doktora medicine, u teoriji jednog od najpoštovanijih zanimanja, vode kao bota da mašeš zastavicom i vičeš Aco Srbine!?!?!?! 

Znam da ne otkrivam toplu vodu, ali niste ni svesni koliko dobrih, pametnih i stručnih lekara je otišlo ili se spremaju da odu, a ostaju deca profesora i članova partije.

Toliko od mene za sada.

[Gaga]

Tacno tako,jutros sam ortaka ispratio u Nemacku,kad sam ga pitao da li odlazi samo zbog para,rekao mi je da vise ne moze da podnese ovu zemlju,atmosferu,kompletno stanje u drustvu.

[vilhelmina]

41 minutes ago, Eddard said:

Pa to je pogrešan pristup.

Prvo se uči jezik, pa se onda nađe posao, pa tek onda emigrira. 

Što se stana tiče, dobro, tu smo u prednosti jer ovde kad kažeš dva lekara, otvorena su ti sva vrata.

Hm, ja stvarno u Nemačkoj nisam imao problema sa odbacivanjem, mada su generalno ljudi ovde na severu daleko pristupačniji nego u Bayernu npr. 

Ja nisam pomenula nikakvo odbacivanje, nadam se da nisi nesto od mog pisanija tako shvatio. Ogromna vecina Svedjana nema nikakav problem s imigrantima, bar ne s onima koji rade i zive mirno. Problem je sto novopridosli imigrant retko ima priliku da sretne domaceg coveka u nekoj situaciji gde ce moci da zapocne komunikaciju, sklopi poznanstvo, nauci nesto od njega ili dobije preporuku za stan ili posao..

A da je to tako, prvo jezik, pa posao, pa emigracija,  ne bi bas mnogo njih napustilo Srbiju i region, osim turisticki. Posebno ne bi dolazili u Svedsku, jer broj onih koji su s balkana tako ovde dosli je na nivou statisticke greske, a ima ih mnooogo i dolaze sve vise. Naravno, zahvaljujuci uglavnom EU pasosima koji im omogucavaju da ovde traze posao i pocnu da ga rade cim ga pronadju, bez zezanja s boravisnim i radnim dozvolama. I to je u pravilu nekvalifikovani posao, daleko od bilo koje i bilo cije struke. Pre EU-pasosa je cvetalo trziste fiktivnih brakova, ne znam koliko toga danas ima. Ti mozes reci da je to pogresan pristup, ali za mnoge je jedini. Mislim, ne bi bilo u redu nikome to zameriti jer svi znamo sta ljude muci u Srbiji i da to vrlo cesto nije zarada, bar ne na prvom mestu. Ali nisu svi lekari, a i da jesu, u mnogim EU zemljama bi im se isto hvatalo, jer samo Nemacka ima poseban program njihovog prijema. I donekle Norveska, ali kako vidim, sve manje.

 

Dakle, ja govorim pre svega o obrazovanim ljudima koji se odlucuju na emigraciju iz razloga koje gore opisuju Doc Holiday, Duci i neki drugi, dakle ne materijalnih, a onda ovde opet naidju na mnogo od onog od cega su pobegli - nepotizam, drustvenu hijerarhiju u kojoj je za njih rezervisano dno, osecanje otudjenosti, nepripadanja, usamljenosti... I opet se ne pokaju, bas kao sto svojevremeno nisam ni ja, iako nista nije bilo onako kako sam ocekivala. Do tu ih razumem. Ono gde prestaje moje razumevanje je kad vidim da upravo ti ljudi nastavljaju sirenje bajki i legendi, i tako dovode u zabludu one koji jos nisu stigli. A kad ovi potonji stignu, onda ni oni nece da budu najgori i najneuspesniji, nego i oni dodaju ponesto celoj toj nerealnoj prici o univerzalnoj pravdi, striktnom postovanju zakona, nepostojecoj korupciji i ostalim blagodetima zapada u odnosu na nas u sve to ogrezli region. Ustvari svega toga ima i ovde i to se posebno lomi na novopridoslim imigrantima, ali se verovatno i lakse podnosi u situaciji kad je covek anoniman i moze da se izoluje u sopstvenu privatnost. Ali tu onda nema ni onoliko pozeljne integracije.

[Nicklord]

Evo ja svoja iskustva da podelim 😄 Prvi i osnovni razlog zašto smo pobegli iz Srbije je što ne želimo da nam deca odrastaju ovde. Drugi razlog je što nemamo više živaca. Ja sam imao okej posao ali moja žena je zabola baš vrhunski neki i kontali možda je okej ako ne mora o parama da se misli ali ne. U suštini razlika je bila što nismo planirali putovanje ili tako nešto 6 meseci unapred da bi prošli jeftinije nego 3 nedelje unapred. Wohoo lagan život 

 

Pošto smo otišli u Beč gde smo znali već dosta mlađih plus ja imam rođake kojima deca više nisu gastozi 😄 Put je išao jezik, ženin posao, emigracija a mene ko jebe. Domaćica sam sad. Tj radim, rešavam probleme sa srpskom poreskom i ministarstvima i katastrima jer 4 meseca ne možemo da rešimo problem što nam je stigao porez kao da je naša cela zgrada a ne stan

Edited April 28, 2019 by Nicklord

[Pristevac]

2 hours ago, Eddard said:

To je isto 😁

Pa i nije baš. U BW sam skoro 30 godina, pa mislim da  znam ponešto. Mislim na Bayern i BW.

Edited April 28, 2019 by Pristevac

[estranged]

7 hours ago, Eddard said:

Nije poenta samo u materijalnoj egzistenciji. 

Mene je svojevremeno pitala moja sestra, kad sam kovao planove za odlazak - da li bih ostao ako bismo sutra našli posao za mene tamo gde hoću, koji hoću (KCS; VMA, šta god). Iz topa sam rekao ne.

Meni je važnije od materijalnog stanja bila činjenica da kad odem ne moram da provodim vreme pljuckajući, već pijuckajući. Stalna neizvesnost, poremećene vrednosti, sredina u kojoj ne želim da mi deca odrastaju... uz sve mane emigracije, ipak nemerljiv dobitak. 

po tvojim recima, ti si pre odlaska jako dobro naucio jezik, sto iziskuje  puno ulozenog vremena i rada (i para naravno) pa mislim da ovo tvoje "iz topa ne" je doslo kad si se vec resio da odes
je l bi bio isti odgovor kad bi  nakon zavrsetka studija znao da ces se zaposliti na takvom mestu za max godinu dana ?

pricam za medicinare jer sam i sam u tome ... mislim da je osnovni razlog zasto lekari beze nedostatak radnih mesta, a tek posle toga niska plata i losa buducnost u Srbiji.
Poprilicno sam ubedjen da bi 90% lekara ostalo u Srbiji kad bi znali da ce se posle god-dve zaposliti tamo gde zele. E sad sto te drzava pravi budalom tako sto lupam na 100 novih lekara otvori 10 konkursa je druga i mnogo siroka prica.