Jump to content

Kafana pod obručima


Kronostime

Recommended Posts

59 minutes ago, Luchifer89 said:

Juče Srki Radojević na prenosu Bos-Phi nakon Tatumovog desnog rolinga i polaganja levom rukom,napravi dramsku pauzu i reče - UMETNOST!
Pošto mi je za vreme aktivnog igranja basketa ovo bio omiljeni i dobro navežbani potez - da li smo Tatum i ja onda umetnici, jer je jedan sportski komentator to tako protumačio?

 

Los primer. Da li je sport umetnost? Dosta toga ispisano i tumaceno na kraju neki opsti zakljucak je da nategnuto moze da se podvede pod umetnost performansa i to gimnastika skokovi u vodu i neke druge discipline koje koriste formu zarad sustine mada i to je meni licno preterivanje), dok npr u kosarci cilj je ugurati loptu kroz obruc pa mozes da se divis Dzordanovom sutu ili da gledas kako Janis i Emdbid unose ramenom kao bivoli ljude ali primarno svoj trojci je komeptitivno iznad izrazaja i ekspresije. E onda ti sada pitas a sta je npr sa takmicenjima u muzici npr kako to nije kompetitivno, pa jeste ali je tu pobeda iz ugla umetnika sekundarna a primarna je zelja za izrazavanjem kroz formu muzike u ovom slucaju. I onda uzmes da sam gore lepo napisao da umetnost nije ogradjena i ne poznaje krajnje domete bilo cega dok si u sportu ipak ogranicen pravilima i do cilja moras doci postujuci odredjena pravila a to se vec u startu kosi sa slobodom i glavnim idealom umetnosti. Ne znam iskreno ovde naginjem i tamo i vamo, previse volim sport pogotovo kosarku da bih bio neutralan. 

Ali ja cu uvek za neki dobar potez na kosarci reci umetnost doduse znajuci da time verovatno preterujem al sta cu kad volim.

Ali sport i samo igranje istog tesko da mogu da u istu ravan sa konvencionalnom umetnoscu makar kroz tradicionalne naocare bez obzira sto sa njom dele dosta toga, razvijanje talenta, unapredjivanje, promene naporan rad, dugotrajno promatranje, analize ponasanja i uticaja, jako je to zanimljiva tema. 

 

Mozes biti kosarkas bez obzira sto Tejtum igra u NBA finalu a ti ispred zgrade. On to radi na visem nivou i bolji je ocigledno ali sustinski se bavite istom stvari. Tako isto ja mogu biti muzicar u svoja cetiri zida isto kao i Brus Springstin pred punim stadionom. Samo on dobar ja los. I ako biti muzicar i ispoljavati svoje emocije (opet uzimam ovu najprostiju od milion drugih teorija) znaci biti umetnik onda smo i Brus i ja u istoj ravni kao i ti i Tejtum u drugoj oblasti, i opet kazem ni meni se ne svidja da neko Filipa Covica nazove kosarkasem ili Vladu Joa trenerom ili Rastu ili onog Bubu i Jalu umetnicima al sta cu izboricu se sa tim demonom, mada cu braniti svoje pravo da ih svrstam na najnize grane po svim mojim parametrima kojima se vodim.  

 

 

 

 

40 minutes ago, Luchifer89 said:

Možda je ipak Tamburica upravu.
Da je Adolf bio priznat umetnik u svoje vreme vetovatno bi više vremena posvetio crtanju, a manje svojom sekundarnom delatnošću

 

Neki psihoanaliticari su to cak i tvrdili manje vise stidljivo ali su govorili da je delom njegova mrznja prema svetu nastala iz odbijanja tog sveta da ga prizna kao vrhunskog umetnika i ne samo to nego em nije uspeo da upise akademiju em je gladovao jer niko nije hteo da mu kupuje njegove pejzaze. @DameTime je valjda blize ucila o ovome ili se barem susretala sa tim, ja nekada bas davno i to kroz neke emisije gde su to rekli pa ja guglao vise se i ne secam. 

 

Ali tooootalno druga tema i iskreno ne znam koja ti je poenta koju ciljas sa upisima i primerima o Hitleru? Da umetnik ne moze da bude los covek? Ne znam stvarno pitam koja je poenta? Nije umetnik jer je bio los slikar sta? Bukvalno ne znam gde je veza sad izmedju ovoga sto raspravljamo i gornjeg citata. Ja opet pitam sta je za tebe umetnost i gde prestaje i gde postaje. Sasvim jasno pitanja na koje nema mozda lakog odgovora ali svakako odgovor nije ni Hitler slikao pa je umetkik seems legit.  

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Tamburinjo said:

 

To nije misljenje DameTime, Fendera i Haosa koji su se dogovorili da guraju tu agendu u produmima Vatikana, nego smo ili barem u mom slucaju izneo nesto sto je jedno 500 ljudi priznatih i poznatih u istoriji do sada pre mene razmisljalo promisljalo i negde zapisalo a ja to tokom godina citao zapisivao, studirao, razmatrao sa profesorima magistrima doktorima i ulicnim sviracima i bezbroj puta ostajao glup ili nedorecen ali sa nekim iskustvom i znanjem vise i samo sada sublimirao u par redova. Ako ti smatras drugacije i zelis da budes aktivan ucesnik ove rasprave a po broju tvojih odgovora i saltinesu na svim temama ocigledno hoces onda bi morao da das nesto malo bolje od toga ovo jeste ovo nije i nemojte me zajebavati zna se sta valja odo pravim papirni avion i to je umetnost ha ha ha kapirate... mislim posle ove teme moracemo malo i oko humora da se protrkeljisemo 😄 

 

 

 

 

 

😄 kanda nisi citao prethodnih dana temu.

 

 

p.s. vini ako sada odgovoris Haosu a meni nisi hteo deset puta uvredicu se mame mi 😄 

 

odgovoricu mu, jer od tebe ocekujem da pratis diskusiju od pocetka a ne k'o direktor, deder gukni a sve pise.

moram samo da se uredim ne uradim, jer sam sportista to znate

Link to comment
Share on other sites

 
Neki psihoanaliticari su to cak i tvrdili manje vise stidljivo ali su govorili da je delom njegova mrznja prema svetu nastala iz odbijanja tog sveta da ga prizna kao vrhunskog umetnika i ne samo to nego em nije uspeo da upise akademiju em je gladovao jer niko nije hteo da mu kupuje njegove pejzaze. [mention=1692]DameTime[/mention] je valjda blize ucila o ovome ili se barem susretala sa tim, ja nekada bas davno i to kroz neke emisije gde su to rekli pa ja guglao vise se i ne secam. 
 
Ali tooootalno druga tema i iskreno ne znam koja ti je poenta koju ciljas sa upisima i primerima o Hitleru? Da umetnik ne moze da bude los covek? Ne znam stvarno pitam koja je poenta? Nije umetnik jer je bio los slikar sta? Bukvalno ne znam gde je veza sad izmedju ovoga sto raspravljamo i gornjeg citata. Ja opet pitam sta je za tebe umetnost i gde prestaje i gde postaje. Sasvim jasno pitanja na koje nema mozda lakog odgovora ali svakako odgovor nije ni Hitler slikao pa je umetkik seems legit.  
Cenim zaista tvoje izdvojeno vreme za ovaj odgovor, bez zajebancije sad.
Ako možemo samo da se složimo da je Rastina muzika sranje i da je to instant proizvod kao i domaći dens iz 90ih ?
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Umetnici su često ne (samo) govna, đubrad ili prosto rečeno loši ljudi, već i osobe sa određenim mentalnim poremećajima. Od neuroza do psihotičnih poremećaja, među umetnicima se mogu naći oni depresivni, sa narcističkim poremećajem ličnosti, shizofreni, sa psihopatskim ili sociopatskim tendencijama, anksiozni i tako dalje, i tako bliže. 

 

Quote

Pesnik je oduvek bio onaj koji u drugima leči bolest od koje sam umire.

 

Dobro poznat stih jednog od naših pesnika, Branka Miljkovića. Kako je nama umetnost često beg od stvarnosti i problema svakodnevnice, tako je i onima koji stvaraju beg od unutarnjih poteškoća, da to tako nazovemo. Proces stvaranja čoveku omogućava da proživi i suoči se sa onim što ga muči bez nekih opipljivih posledica; on dovodi do oslobođenja, psihoanalitičari bi čak rekli katarze. Možda najpoznatiji primer u istoriji je Agata Kristi koja je po savetu psihijatra počela da piše krimi romane, jer je osećala nagon da ubija. 

 

Ima tu dosta i do crta ličnosti. Umetnici su visoki na Otvorenosti (za nova iskustva), crti koju karakterišu između ostalih Kreativnost i Radoznalost. Takođe su često visoki na Emocionalnosti, odosno njenom negativnom polu, Neuroticizmu. Pokazuju tendenciju da dublje proživljavaju emocije, da su osetljiviji na negativne emotivne nadražaje; njihov unutrašnji svet je življi, ali istovremeno krhkiji i osetljiviji u odnou na druge.

 

Muzika se recimo u novijim istraživanjima pokazuje kao regulator emocija. Zašto baš u tinejdžerskim godinama (adolescenciji) mnogi od nas počnu da slušaju pank ili metal, kao "buntovnički" zvuk? Zašto slušamo balade kad nas muče ljubavni jadi, a brže, energičnije pesme kada smo ljuti i(li) iz bilo kog razloga ogorčeni? Uostalom, postoji i terapija muzikom. Ovo je baš široka tema o kojoj bih mogla da pišem do sutra, a sad samo nabacujem neke interesantne činjenice iz glave.

 

Što se tiče Adolfa, kod njega su sigurno bile prisutne destruktivne težnje bez obzira na stvaralački proces. Verovatno da kod njega jeste jedan deo te destrukcije bio usmeren ka tome što nije bio prihvaćen kao umetnik, pa je učinio sve da njegova političke ideje budu prihvaćene, ali ne bih rekla da je to bilo presudno za bilo šta. @Tamburinjo

Link to comment
Share on other sites

20 minutes ago, Luchifer89 said:

Cenim zaista tvoje izdvojeno vreme za ovaj odgovor, bez zajebancije sad.


Ako možemo samo da se složimo da je Rastina muzika sranje i da je to instant proizvod kao i domaći dens iz 90ih ?

 

Ne ne Rastino smece i ostala ekipa iz IDJ produkcije je gora od devedesetih. Za mene bez ikakvog pogovora. Ne mnogo ali za foto finis. Nikada nisam ni tvrdio drugacije. 

Ali on ima sva prava da se naziva umetnikom kao ta njegova gomila. Kao sto rekoh da li mi je drago zbog toga i da li cu ga ja zvati tako svakako ne ali jbg niko me ne pita za globalno misljenje. I da dodam kao takav a i da nije takav ima prava da kritikuje svakog pa i Balasevica, kao sto ti i ja imamo prava da kritikujemo Vladu Joa a o basketu verovatno znamo jedan posto onoga sto on zna. 

 

 

 

Evo da dam jedan prost primer...

 

Coban sa Golije i Doktor klavira iz Njujorka istog dana bivaju razvedeni i kao takvi tuzni i emotivni. Obojca odu kuci i ne znajuci kako da se izbore sa tugom rese da napisu neku pesmu i izbace to iz sebe takoreci da se izraze emotivno svako na svoj nacin i u okviru svojih mogucnosti.

 

Coban ogranicem okolinom teskom sudbinom i sustinski malim obrazovanjem i muzickom tehnikom hvata frulu i na najprostiju melodiju pravi tekst 

 

Sutra nema novog dana 

Ostavi me zena

Osta samo ljuta rana

A od mene bleda sena

 

Dr klavira pojma nema da pise tekstove cak ni ovako proste i napise neku glupu melodiju za ceo orkestar i 50 instrumenata koja je najprostija moguca i moze da je napise chatGPT kada zabaguje.

 

Ko je tu umetnik? Ko je veci? Ko je izrazio vece emocije? Ko ih je izrazio lepse?  Mozes u jednacinu da ubacis i neku sredinu tipa lika koji svira gitaru i lepo peva (ne ja) ili devojku da budemo ravnopravni koju ostavlja muz a ona pise za klaviru, violinu, gajde i dzidzaridu.

Ja bih npr mogao da ti odgovorim ali to ce biti za mene i to je putanje svih pitanja ko sme da odredi gde je granica, ako je umetnost iskazivanje emocija i coban i pijanista su iskazali svoje u domenu svojih mogucnosti.

 

 

I za kraj posto u par prethordih postova polazim od umetnosti kao izrazavanja emocija (a ona nije samo to ali moramo nekako profilisati diskusije radi) legitimno je pitanje a cekaj kako je onda umetnost da klinac ode kod Raste i kaze daj mi tjunu i tekst evo lova jebe mi se da se izrazavam emotivno ocu klinke i pare. E to seems legit ako hoces da raspravljamo ali i na to ima odgovor i nece ti se dopasti 😁

1 hour ago, uini said:

 

odgovoricu mu, jer od tebe ocekujem da pratis diskusiju od pocetka a ne k'o direktor, deder gukni a sve pise.

moram samo da se uredim ne uradim, jer sam sportista to znate

 

A od njega ne ocekujes da prati od pocetka 😄 😄

Sto me bre ne volis Vini bre a ja tebe gotivim? 

 

 

 

ne moras se uredjujes i gubis vreme na pisanje samo citiraj gde si vec napisao to ti minut...posto si vec napisao 5 puta jelte 😏

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, DameTime said:

Sutra je Balašević kviz veče u Pab kvizu, a u petak Estrada. Ajmo junaci, ko sme. Gde su ovi što su analizirali Balaševićeve tektove u pijanim noćima? 😄 

 

Radije ne bih. Što je previše previše je. Normalni kvizovi su sasvim dovoljni, a ovakvi su baš besmisleni, da se blago izrazim

Link to comment
Share on other sites

9 hours ago, DameTime said:

Umetnici su često ne (samo) govna, đubrad ili prosto rečeno loši ljudi, već i osobe sa određenim mentalnim poremećajima. Od neuroza do psihotičnih poremećaja, među umetnicima se mogu naći oni depresivni, sa narcističkim poremećajem ličnosti, shizofreni, sa psihopatskim ili sociopatskim tendencijama, anksiozni i tako dalje, i tako bliže. 

 

 

Dobro poznat stih jednog od naših pesnika, Branka Miljkovića. Kako je nama umetnost često beg od stvarnosti i problema svakodnevnice, tako je i onima koji stvaraju beg od unutarnjih poteškoća, da to tako nazovemo. Proces stvaranja čoveku omogućava da proživi i suoči se sa onim što ga muči bez nekih opipljivih posledica; on dovodi do oslobođenja, psihoanalitičari bi čak rekli katarze. Možda najpoznatiji primer u istoriji je Agata Kristi koja je po savetu psihijatra počela da piše krimi romane, jer je osećala nagon da ubija. 

 

Ima tu dosta i do crta ličnosti. Umetnici su visoki na Otvorenosti (za nova iskustva), crti koju karakterišu između ostalih Kreativnost i Radoznalost. Takođe su često visoki na Emocionalnosti, odosno njenom negativnom polu, Neuroticizmu. Pokazuju tendenciju da dublje proživljavaju emocije, da su osetljiviji na negativne emotivne nadražaje; njihov unutrašnji svet je življi, ali istovremeno krhkiji i osetljiviji u odnou na druge.

 

Muzika se recimo u novijim istraživanjima pokazuje kao regulator emocija. Zašto baš u tinejdžerskim godinama (adolescenciji) mnogi od nas počnu da slušaju pank ili metal, kao "buntovnički" zvuk? Zašto slušamo balade kad nas muče ljubavni jadi, a brže, energičnije pesme kada smo ljuti i(li) iz bilo kog razloga ogorčeni? Uostalom, postoji i terapija muzikom. Ovo je baš široka tema o kojoj bih mogla da pišem do sutra, a sad samo nabacujem neke interesantne činjenice iz glave.

 

Što se tiče Adolfa, kod njega su sigurno bile prisutne destruktivne težnje bez obzira na stvaralački proces. Verovatno da kod njega jeste jedan deo te destrukcije bio usmeren ka tome što nije bio prihvaćen kao umetnik, pa je učinio sve da njegova političke ideje budu prihvaćene, ali ne bih rekla da je to bilo presudno za bilo šta. @Tamburinjo

 

CSuAD8k.gif

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

18 hours ago, Chaos Is Me said:

@uini Pa dobro, daj nam ti onda neku svoju definiciju pa da razmotrimo, ja se trudim da ne budem sputan konvencionalnostima.

 

evo probaću što jednostavnije da pojasnim svoju vizuru, ujedno i za @Tamburinjo

 

mi, ljudska bića imamo potrebu da preciziramo i racionalizujemo stvari; a da bi ih racionalizovali, neophodno je da ih pojednostavimo, često na tom putu i uopštimo.

zato volimo (ko voli) matematiku, jer nam daje nedvosmisleni odgovor. zato smo neveseli kao fanovi basketa, što ne možemo da jasno kvantifikujemo defanzivni uticaj košarkaša kroz brojke, jer ostavlja prostor za interpretaciju, odnosno, neko iskustvo koje nije zakucano i jasno da svi kažu, toeto.

 

iz sličnog razloga imamo nelagodu kada treba da artikulišemo sebi ili drugima, šta je umetnost, pošto nema puno egzaktnih parametara.

kada je već tako, naša racionalizacija feat pojednostavljivanje, glasi, okej, onaj koji nešto stvara, autorski a da to nije primenjeno, što dejmatajm kaže, utility, je umetnik. time postižemo nekakvu bizarnu preciznost (tačan odgovor), paradoksalno, kroz uopštavanje. daklem, svi smo umetnici, ukoliko kreiramo.

 

na taj način, ja kao publika-konzument iskustva, ne moram više ni da učestvujem u tom iskustvu da bih imao ovaj, u suštini, nebitan ali ispravan odgovor.

 

bitnija stavka u ovom uopštavanju je nešto drugo: nelagoda od susreta sa onim što nismo sigurni da možemo da obradimo;

zato imamo i to opšte mesto na temu umetnosti 20og veka pa do danas - koja je često apstraktna i bez očigledno uočljivog skilla:

kada gledam karavađa ili rembranta, jasno mi je zašto je umetnik. kada gledam mondrijana ili maljeviča, imam problem da preciziram da li osećam da sam ispred umetničkog dela ili se neko zajebava sa mnom, pošto je svet ionako od industrijske revolucije otišao dođavola i ovo je neko najobičnije sviranje kurcu.

 

ono što je zajedničko karavađu, rembrantu, mondrijanu i maljeviču = je da su oni svojim promišljanjem->konceptom->delovanjem doneli nekakve nove vrednosti (uvide, stavove, iskustva, saznanja) u društvo i segment kojim se bave (mikro ili makro, nebitno je). ta "pomeranja" koja su ovi ljudi napravili, su grandiozna ali ne moraju biti toliko epohalna. ono što je važno u celoj priči, je da ti svojim delovanjem težiš da ponudiš "svetu"nešto što veruješ da može otvoriti pitanja/razmišljanja, inspirisati i na koncu doneti nekakav pomak, u nekom segmentu.

 

rasta nema takve pretenzije i to je za mene potpuno okej. on je muzičar, koji verovatno radi ono što voli, sa ciljem da se njegove pesme čuju, da ljudi uživaju u tome, da bude popularan i zaradi parice. sve su to legitimni ciljevi, kao uostalom i kod mir jam, koju sam poredio sa rastom vs pynchon (tool).

 

neko (fender) će me sad pitati "a kako da znamo da li su tool / pynchon samo nastavili da rade ono što im donosi berićet na tržištu da bi zarađivali parice?"

naravno da ne možemo objektivno znati, mada će fanovi umeti to da osete, jer, ball don't lie. ono što je neporecivo je da su oni nekim svojim delima zaslužili ovo titularno zvanje a rasta nije, još uvek, možda jednom i hoće.

 

da ne pomislite kako je ovo zapravo neki moj kulturološki beef sa muzikom koju ne volim, završiću s'ovim:

nekada davno je na vest o nekom koncertu-festivalu, išao info, "biće ti&ti izvođači, bendovi, didžejevi.." većina od njih sa autorskom muzikom naravno.

 

onda je u jednom trenutku to industrija krenula da oslovljava sa "artists", jer naravno, tako dobijaš na vrednosti, za plaćenu kartu, value for money odma' raste;

sećam se kada je negde početkom 2iljaditih, tada već etablirani dj (i onako producent) marko nastić, krenuo da oslobljava didžejeve sa "artisti".

ne znam da li mi je bilo smešnije to što sebe i njih zove umetnicima ili što me taj prevod pomalo podseća na cirkusko pregalaštvo.

 

slušam elektronsku muziku intenzivno 30 godina, kada bih mogao da biram, uvek bih odabrao nešto takvo da ide uvek i svuda & da svi to neizmerno vole i cene.

među producentima elektronske muzike zaista ima umetnika ali brate, 90+% te muzike je pravljeno isključivo da bi se dobro proveo u klubu.

da me ne shvatite pogrešno, ima tu koliko hoćeš vrhunskih stvari ali tek sitan procenat je imao nameru da pomeri granice, da uradi nešto što će ljude inspirisati (i druge producente i plesnu publiku) da vide celo to iskustvo i scenu na drugačiji način, da provociraju, pokrenu i time nateraju ostale da se bave dalje time i nude iteracije. taj mali procenat ljudi zaista jesu umetnici. oni ostali nose titulu artists zato što nam je tako lakše a njima bolje a ne zato što to istinski i jesu.

  • Like 1
  • Love 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...