Jump to content

Kafana pod obručima


Kronostime

Recommended Posts

Just now, DameTime said:

 

Uhh, da. Pola Filozofskog za sebe smatra da su levičari, a zapravo su liberali 🙃

 

ček ček, ja bih rekao obrnuto - često se predstavljaju ljudi kao liberali a više zastupaju levičarske ideje

 

 

Link to comment
Share on other sites

5 minutes ago, DameTime said:

 

Pa nisu baš sociolozi i filozofi konzervativni, osim ako u to ne ubrajaš voršipovanje Hegela. 😄 Profesori su problematični na svim katedrama FF, to nije sporno, mada smo mi na psihologiji imali par stvarno cool ljudi. Arheolozi i istoričari umetnosti su se poslednjih 10ak godina dosta pomerili ka liberalnom polu. 

 

ne bih pricao da imam samo svoje iskustvo, kada je julije cezar bio momak. neki poznanici koje tu i tamo sretnem rade ili su u nekakvom odnosu sa fakultetom, sta znam, ne zvuci mi narocito drugacije, naprotiv, zvuci i malko gore. al nebitno

Link to comment
Share on other sites

1 minute ago, djole said:

ček ček, ja bih rekao obrnuto - često se predstavljaju ljudi kao liberali a više zastupaju levičarske ideje

 

Ovo je interesantno, imaš neki primer? Mislim neke stavove tih osoba i sl. 

1 minute ago, uini said:

 

ne bih pricao da imam samo svoje iskustvo, kada je julije cezar bio momak. neki poznanici koje tu i tamo sretnem rade ili su u nekakvom odnosu sa fakultetom, sta znam, ne zvuci mi narocito drugacije, naprotiv, zvuci i malko gore. al nebitno

 

Jbg sad, svi pričamo na osnovu svog iskustva i doživljaja, ili neke naše okoline, tako da ne može egzaktno da se ustvrdi.

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

38 minutes ago, DameTime said:

 

Ovo je interesantno, imaš neki primer? Mislim neke stavove tih osoba i sl. 

 

pa na primer ljudi koji su liberalni po socijalnim pitanjima (LGBT prava, dekriminalizacija droga i slicno) su automatski liberali, bez obzira sto su ekonomski izrazito levo

 

s takvom klasifikacijom se ne bih složio

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Tako je, jer postoji ekonomska i socijalna osa, neko moze da bude za LGBT prava, a da podrzava ekonomsku deregulaciju i niske poreze, dok ima masa ljudi koji dodju kao neki liberalni levicari, podrzavaju ljudske slobode, ali vise poreze, visa socijalna davanja, vecu regulaciju trzista, ''jednakost'' itd...

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

26 minutes ago, djole said:

pa na primer ljudi koji su liberalni po socijalnim pitanjima (LGBT prava, dekriminalizacija droga i slicno) su automatski liberali, bez obzira sto su ekonomski izrazito levo

 

s takvom klasifikacijom se ne bih složio

 

Razumem sad na šta misliš. U suštini ti i ja mislimo na istu kombinaciju, samo ja referiram na one koji sebe nazivaju levičarima zato što prate liberalne ideje, tj. imaju pogrešnu percepciju levice. Onako kako vidim levicu na osnovu pročitane literature, mnogo je više određuju stavovi prema ekonomskom uređenju države nego to da li ili ne prihvataju LGBT populaciju, da li se zalažu za slobodu govora, feminizam itd.

 

Ako uzmemo Marksa kao primer, onaj ko podržava kapitalizam ne može biti levičar, sve i da podržava LGBT, borbu za ženska prava, dekriminalizaciju droga itd. On je liberal. Takođe, u primeru koji si naveo, onaj ko je ekonomski izrazito levo pozicioniran nije liberal, bez obzira na svoje liberalna uverenja. Naravno, ta granica često bude zamagljena i u praksi nije ovako jednostavno odrediti. Isto tako granica zavisi od toga kako ta osoba gleda na ekonomiju. Da li prihvata Marksa, anarhističku ekonomiju ili socijalističku ekonomiju; čime se podrazumeva decentralizovana ekonomija, regulacija tržišta, upravljanje ekonomijom kroz komune, zajednice radnika itd.

Link to comment
Share on other sites

On 4/25/2023 at 2:33 PM, Redstar0356 said:

A ko je to dokazao da je neki sadrzaj kvalitetan? Ko je taj objektivni sudija koji ce reci da je Miligram manje kvalitetan od Artik Mankiza ili One Republica?  

 

Verovao ili ne imas ovde poentu. Donekle ali imas. I to bas u ovom primeru. 

Link to comment
Share on other sites

20 hours ago, DameTime said:

 

Razumem sad na šta misliš. U suštini ti i ja mislimo na istu kombinaciju, samo ja referiram na one koji sebe nazivaju levičarima zato što prate liberalne ideje, tj. imaju pogrešnu percepciju levice. Onako kako vidim levicu na osnovu pročitane literature, mnogo je više određuju stavovi prema ekonomskom uređenju države nego to da li ili ne prihvataju LGBT populaciju, da li se zalažu za slobodu govora, feminizam itd.

 

Ako uzmemo Marksa kao primer, onaj ko podržava kapitalizam ne može biti levičar, sve i da podržava LGBT, borbu za ženska prava, dekriminalizaciju droga itd. On je liberal. Takođe, u primeru koji si naveo, onaj ko je ekonomski izrazito levo pozicioniran nije liberal, bez obzira na svoje liberalna uverenja. Naravno, ta granica često bude zamagljena i u praksi nije ovako jednostavno odrediti. Isto tako granica zavisi od toga kako ta osoba gleda na ekonomiju. Da li prihvata Marksa, anarhističku ekonomiju ili socijalističku ekonomiju; čime se podrazumeva decentralizovana ekonomija, regulacija tržišta, upravljanje ekonomijom kroz komune, zajednice radnika itd.

 

Istorijski gledano, termin levica tj. podela na levicu i desnicu je nastala posle francuske revolicije, gde su u parlamentu levo sedeli oni koji su za sekularno drustvo, protiv monarhije, feudalizma i sl. jednom recju progresivni a desno konzervativni, religiozni, rojalisti i slicno.

Tako da u tom izvornom znacenju, vise se gleda osa ljudskih prava nego ekonomska, pa se moze reci levicar za pro LGBT, feminizam i sl. Cak u tom kontekstu liberal i levicar nije tako udaljeno jedno o drugog.

 

Posto sam ja i vecina ljudi sa kojima razgovaram o politici levo i sto se tice ekonomskog spektra, mi obicno naglasavamo kada je neko lib-left u odnosu na nas da ne bude zabune 🙂

 

 

 

 

 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Bio sam na Roadburn festivalu u Tilburgu, pa evo neke reportaže sa drugog foruma ako ikog zanima, prejak utisak je ostavio festival na mene i ne znam što se nikad ranije nisam organizovao da ga posetim.

 

Utisak broj 1: zvuk je na skoro svim bendovima i na skoro svim binama bio savršen - kao milion dolara sve, ne može da se poredi ni sa čim i bukvalno mi svi koncerti i svirke do sada deluju nekako amaterski što se zvuka tiče. Ovo je svetska klasa festivala i u skladu sa tim je cela ta tehnička i produkcijska strana događaja izvedena besprekorno. Naravno, ako si baš blizu bine osetiće se to na vokalima koji su tad tiši i razbacani, ali čim si na bilo kojoj udaljenosti od 5 m na na dalje sve je fenomenalno. 

 

Utisak broj 2: iako je meni lično to prijalo, ne može se poreći da je sve pomalo "suviše savršeno" tako da beži u sferu sterilnosti. S obzirom da je prosek godina na festivalu 40+ nije ni čudo, međutim neverovatno mali broj raspadača i šljama je bio prisutan, a oni ipak daju malo šmeka celoj stvari obično. Unutra praktično niko ne puši niti vari iako nigde ne piše da je zabranjeno, jednostavno RB publika je izuzetno pristojna i disciplinovana, do te mere da su mi zafalili povremeno goveđi thrasheri i slična bratija, mada ovo realno nije festival za njih. Bukvalno nijedan incident nisam video, mada su se neke nežne dušice nešto žalile po nekim FB grupama, ali s obzirom da dosta publike tu ima drugačijeg senzibiliteta i seksualnog opredeljenja - ni to ne čudi.

 

Utisak broj 3: ovo definitivno nije festival za one sa plićim džepom, cene pića i hrane su jelte zapadnoevropske, a dosta para ode i na raznorazne prevoze jer je retko ko smešten u Tilburgu. I merch je nešto skuplji nego što smo mi navikli, ali ništa strašno.

 

Evo šta sam ja slušao:

 

Dan prvi - Otvorili smo sa švedskim post sludgerima NORNA (čiji je idejni tvorac Tomas iz kultnih Breach) međutim oni su zvučali bukvalno kao bilo koja Cult of Luna kopija, deljanje bez imalo autentičnosti. Tu smo se odmah uverili da će zvuk svuda biti glasan do jaja ali veoma balansiran i razgovetan. Preporučio sam saputniku PREDATORY VOID, bend članova iz Amenra, Wiegedood i ostale poznate belgijske bratije i oni su razneli baš, veoma moćan ženski vokal, još moćnije režanje gitare i generalno jedan intersantniji pristup tom post nabadanju. Izdali su ove godine prvi album pa da se overi. Potom jedna od poslastica i bendova zbog kojih sam potegao put - BURST je zaista unikat od benda, niko ne svira tako nešto ni nalik njima i njihova muzika zvuči neverovatno sveže iako im je poslednji album izašao pre ravno 15 godina. Prošarali su kroz najveće hitove sa poslednja 3 izdanja koja su sva prilično savršeni albumi tako da sam upao u žešću ekstazu odmah i nije me puštalo do kraja. Nadam se da će nastaviti sa radom, jeben jeben bend. Na malom Next stageu (bivši Green room) uhvatili smo malo ambijentalne sentimentalce ESBEN & THE WITCH, riba je super pevala svoje setne note i taj suptilni vajb bez bubnja mi je prijao nakon svega, mada sam još procesuirao Burst i njihov nastup. Nije bilo previše vremena jer je na mejnu tada svoju oporu misu počela JULIE CHRISTMAS i opravdala dakako ulogu kultne pevačice RB zvuka, ne postoji vokal kao što je ona - psihotična poremećena lutka moćnog glasa i velike harizme. Mogao bih se požaliti na setlistu jer sam intimno priželjkivao malo više osvrta na Battle of Mice dane, ali sve je realno bilo kako treba, čak je Julie pojila publiku Jack Danielsom sa bine. Veče smo mogli zatvoriti sa Spirit Possession ali nije bilo puno snage a i oni su bili na najmanjoj Hall of Fame bini gde je kao u prknu gužva, pa smo ipak odlučili da iz pozadine ispratimo DEAFHEAVEN i njihovu prezentaciju pitchfork favorita Sunbather. Zvučali su prilično ubedljivo, vizuali sa bine su bili predivni i svetski, a show je ukrao George Clarke koji je plesao poput striptizete na bini i imao stvarno upečatljiv performans, pripadnici LGBT zajednice su sigurno uživali. Pošto je sve bilo pod konac moglo se i definitivno utvrditi da je Sunbather pomalo precenjen album koji ima dobre momente ali i dosta praznog hoda, te da je njegova popularnost u dobroj meri posledica stvari koje prate muziku a ne same muzike. E da, videli smo onog Kerija kako džogira po Tilburgu par sati pred nastup. Doesn't get much gayer than that.

 

Dan drugi - zbog izležavanja u našoj seoskoj sobi propustio sam Ad Nauseam, al pošto sam ih već ranije slušao nisam bio toliko tužan. Zahvatili smo malo kraj benda TROUNCE, projekta Jone Nida (Coilguns, ex-the Ocean), bilo ok al ništa za prepričavanje. Dok je Bell Witch svirao 2 pesme sat i po, ja sam ipak hteo da vidim ASHENSPIRE koji su me oduvali prošlogodišnjim albumom i ostao sam prilično frapiran izgledom benda koji je bio kao da su pokupili random likove iz svih random muzičkih pravaca. Pevač i saksofonista su se posebno isticali golotinjom, kiltovima i gej pokretima a kapiram da su i jedan drugog obradovali kasnije. Bullshit aside, zvučali su super, prilično jedinstven bend, zapaljiv i eksplozivan nastup a u pozadini adekvatni vizuali rušenja zgrada i urbanističke devastacije. Would watch again. Zatim smo se malo opustili uz STOREFRONT CHURCH koji nisam nikad ranije slušao, kako su sami rekli verovatno najsoft bend ovogodišnjeg festivala ali prijalo je ušima, lep vokal i minimalistička pratnja koja je napravila odgovarajuću atmosferu. Usledilo je nešto sasvim drugačije na mejnu jer su uz prigodnu šumsku scenografiju i još šumskiju videografiju WOLVES IN THE THRONE ROOM iscepali svoj set koji je obuhvatio 5 pesama sa 5 različitih albuma. Lepota je bila u tim prikucavanjima i blekerskoj melodici mada su kriterijumi na ovom festivalu toliko bili visoki da ne znam da li mi na kraju WITTR upadaju u top 10 a očekivao sam pre festa da hoće. BRUTUS su zato razvalili i imali zvuk kao soliter, oslonjeni pre svega na pesme sa fenomenalnog Unison Life koji, sad mirne duše mogu reći, meni lično lagano upada u najbolje rock albume poslednjih 10 godina. Stefanie je neverovatno napredovala i kao vokal i kao bubnjarka ali ništa manji doprinos nije bio ni od muških članova. Prelep jedan bend i oni sigurnim korakom hrle ka velikim binama. DEAFHEAVEN je zatim imao drugi set na kom su svirali poslednji, nemetal album i to je meni prijalo više nego prvi set. Album je solidan, sa nekoliko nosećih hitova, dok je ostalo tu da popuni tu shoegaze pričicu mada je vizuelni deo odneo pobedu nad muzikom, ko god da je zaslužan za taj aspekt benda radi herojski posao, možda i najlepše nešto za oko sva ta pretapanja plave boje u great mass of colour. Dan smo zatvorili sa rep atrakcijom BACKXWASH gde je izvođačica bacala u trans (no pun intended) publiku i ponudila nešto sasvim drugačije do tada. 

 

Dan treći - ovaj dan je u startu bio ocenjen kao veoma bogat programom, a tako je i bilo. PUPIL SLICER su bili ok, gledao sam ih i na Brutalu prethodno i utisak je isti - solidan bend ali ništa mi se tu nešto ne izdvaja, korektno kokanje i to je to. Potom su KEN MODE pružili jedan od nastupa festivala gde su apsolutno jebali đecu, zvučali divlje i besno a zvuk je pucao, neverovatna energija koja raznosi. Bili su glasni do jaja ali mora tako, baš su me oduvali. Predah smo hvatali uz HEALTHYLIVING, neka riba sa članovima Ashenspire za instrumentima, nešto se i ne sećam tog nastupa, mislim da je bilo ok al teško su se mogli nešto nametnuti među ipak mnogo efektnijim prizorima i zvukovima. CHAT PILE su potom priredili nastup za prepričavanje i, koliko vidim, postali brzo jedan od omiljenijih bendova festivala a njihov markantni frontmen je def ukrao šou i učinio da se svi mi koji lagano klizimo u dad body vode osetimo bolje zbog toga. "Why do people have to live outside? WHY?" je najcitiraniji poklič Roadburna 2023. Zvuk je bio brutalan, bas gitara je bukvalno pomerala utrobu kao i ekstremno niski štim gitare koja je brundala u službi ritma. Jeben nastup i bend koji je pokupio simpatije svih prisutnih pa i mene, iako su mi albumi pre toga bili malo prehajpovani. Drugar je potom hteo da vidi HIGH VIS i ja sam mu malo pravio društvo ali realno to nije bend za mene, neki smarački post punk Englezi koji me nisu kupili jebiga. CANDY su zatim izriljali svoj prošlogodišnji Heaven is Here album za sve novce, strašan haos i krljanje, totalna agresija i atak na čulo sluha baš kako treba. Zatim smo se nabili uz ogradu da čujemo CAVE IN i njihov Interstelarni mixtape, gde nismo znali šta da očekujemo. Na kraju se nastup sveo na 5 obrada (ali vrhunskih) i nekoliko deep cut pesama gde je Jupiter bio jedini pravi hit, pa iako je bilo dojajno nekako smo imali pomešan utisak jer smo kao pravi Srbi želeli da čujemo setlistu sastavljenu od hitova a dobili jedan od onih eksperimentalnih nastupa po kojima je Roadburn poznat. Nije to bilo nikakvo razočaranje ali ni maksimalan utisak, međutim nismo znali kakvu će nam poslasticu pripremiti za poslednji dan. Oporavak je ponudio GILES COREY sa povelikim bendom, prijalo je malo suptilnog zvuka mada su njegove pesme ili jako fine ili neko žešće smaranje i kilavljenje tako da je utisak pomešan. Za kraj je ostao još jedan od top nastupa festivala. SHOW ME THE BODY su konačno malo probili barijeru komformizma, napičkali tonca i lika koji radi svetlo i počeli nastup 10 minuta ranije od predviđenog samo da bi se prostor konačno pretvorio u sami haos kojim je dirigovao harizmatični Julian Cashwan Pratt. Baja je definitivno odneo pobedu i beskompromisnim stavom razgalio publiku i ostavio nas u neverici šta smo to gledali jednom kad je haos prestao. Za pamćenje i raspamećivanje.

 

Dan četvrti - poslednji dan smo otvorili sa IMPERIAL TRIUMPHANT koji su svirali svoj poslednji album i bacali već viđene fore. Moram da priznam da, iako volim i cenim bend, malo su me smorili i osim gledanja monstruoznog bubnjara nije mi tu bogznašta ostalo upečatljivo. BIG BRAVE su zatim isto prilično smorili sa svojim doom goes drone zvukom, riba lepo peva al meni ovo podosadno iako ponekad pustim kod kuće kad sam u raspoloženju. Srećom prava poslastica je usledila jer su WAYFARER razneli sve živo i pošteno izdominirali svojim miksom posta i black metala uvijenog u ruho divljeg zapada i kako oni kažu "metalskog pristupa Kolorado zvuku". Fenomenalan nastup koji je samo pojačao moju ljubav ka ovom bendu. Ja sam onda overio ludake MAMALEEK koji su takođe dosta unikatno odradili svoje miksujući noise sa jazz elementima na efektan način. Super nastup, pravi bend za RB. A onda je CAVE IN pružio nezaboravno iskustvo svirajući svoj novi album Heavy Pendulum koji, iako možda nije u vrhu njihove diskografije, sigurno predstavlja kompetentan uradak koji se u live verziji pokazao još bogatijim rifovima, melodijama i atmosferom kakvu samo Cave In može da napravi. Bend je zvučao predobro, heavy as all fuck, tih 70ak minuta su proleteli kao tren i ostavili me u čudu. Neverovatna ekipa sa neverovatnom harizmom i nadam se da je još mnogo pred njima iako je u jednom trenutku delovalo da je sve gotovo. Za kraj je AFSKY zvučao dobro ali ja sam i dalje bio pod Cave In utiskom tako da ovo nije bila ta dimenzija gde solidni ali i prosečni melo black može nešto da me oduševi nakon svega.

 

Dobro bi bilo ovo ponoviti.

  • Like 5
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

45 minutes ago, Chaos Is Me said:

Bio sam na Roadburn festivalu u Tilburgu, pa evo neke reportaže sa drugog foruma ako ikog zanima, prejak utisak je ostavio festival na mene i ne znam što se nikad ranije nisam organizovao da ga posetim.

 

Utisak broj 1: zvuk je na skoro svim bendovima i na skoro svim binama bio savršen - kao milion dolara sve, ne može da se poredi ni sa čim i bukvalno mi svi koncerti i svirke do sada deluju nekako amaterski što se zvuka tiče. Ovo je svetska klasa festivala i u skladu sa tim je cela ta tehnička i produkcijska strana događaja izvedena besprekorno. Naravno, ako si baš blizu bine osetiće se to na vokalima koji su tad tiši i razbacani, ali čim si na bilo kojoj udaljenosti od 5 m na na dalje sve je fenomenalno. 

 

Utisak broj 2: iako je meni lično to prijalo, ne može se poreći da je sve pomalo "suviše savršeno" tako da beži u sferu sterilnosti. S obzirom da je prosek godina na festivalu 40+ nije ni čudo, međutim neverovatno mali broj raspadača i šljama je bio prisutan, a oni ipak daju malo šmeka celoj stvari obično. Unutra praktično niko ne puši niti vari iako nigde ne piše da je zabranjeno, jednostavno RB publika je izuzetno pristojna i disciplinovana, do te mere da su mi zafalili povremeno goveđi thrasheri i slična bratija, mada ovo realno nije festival za njih. Bukvalno nijedan incident nisam video, mada su se neke nežne dušice nešto žalile po nekim FB grupama, ali s obzirom da dosta publike tu ima drugačijeg senzibiliteta i seksualnog opredeljenja - ni to ne čudi.

 

Utisak broj 3: ovo definitivno nije festival za one sa plićim džepom, cene pića i hrane su jelte zapadnoevropske, a dosta para ode i na raznorazne prevoze jer je retko ko smešten u Tilburgu. I merch je nešto skuplji nego što smo mi navikli, ali ništa strašno.

 

Evo šta sam ja slušao:

 

Dan prvi - Otvorili smo sa švedskim post sludgerima NORNA (čiji je idejni tvorac Tomas iz kultnih Breach) međutim oni su zvučali bukvalno kao bilo koja Cult of Luna kopija, deljanje bez imalo autentičnosti. Tu smo se odmah uverili da će zvuk svuda biti glasan do jaja ali veoma balansiran i razgovetan. Preporučio sam saputniku PREDATORY VOID, bend članova iz Amenra, Wiegedood i ostale poznate belgijske bratije i oni su razneli baš, veoma moćan ženski vokal, još moćnije režanje gitare i generalno jedan intersantniji pristup tom post nabadanju. Izdali su ove godine prvi album pa da se overi. Potom jedna od poslastica i bendova zbog kojih sam potegao put - BURST je zaista unikat od benda, niko ne svira tako nešto ni nalik njima i njihova muzika zvuči neverovatno sveže iako im je poslednji album izašao pre ravno 15 godina. Prošarali su kroz najveće hitove sa poslednja 3 izdanja koja su sva prilično savršeni albumi tako da sam upao u žešću ekstazu odmah i nije me puštalo do kraja. Nadam se da će nastaviti sa radom, jeben jeben bend. Na malom Next stageu (bivši Green room) uhvatili smo malo ambijentalne sentimentalce ESBEN & THE WITCH, riba je super pevala svoje setne note i taj suptilni vajb bez bubnja mi je prijao nakon svega, mada sam još procesuirao Burst i njihov nastup. Nije bilo previše vremena jer je na mejnu tada svoju oporu misu počela JULIE CHRISTMAS i opravdala dakako ulogu kultne pevačice RB zvuka, ne postoji vokal kao što je ona - psihotična poremećena lutka moćnog glasa i velike harizme. Mogao bih se požaliti na setlistu jer sam intimno priželjkivao malo više osvrta na Battle of Mice dane, ali sve je realno bilo kako treba, čak je Julie pojila publiku Jack Danielsom sa bine. Veče smo mogli zatvoriti sa Spirit Possession ali nije bilo puno snage a i oni su bili na najmanjoj Hall of Fame bini gde je kao u prknu gužva, pa smo ipak odlučili da iz pozadine ispratimo DEAFHEAVEN i njihovu prezentaciju pitchfork favorita Sunbather. Zvučali su prilično ubedljivo, vizuali sa bine su bili predivni i svetski, a show je ukrao George Clarke koji je plesao poput striptizete na bini i imao stvarno upečatljiv performans, pripadnici LGBT zajednice su sigurno uživali. Pošto je sve bilo pod konac moglo se i definitivno utvrditi da je Sunbather pomalo precenjen album koji ima dobre momente ali i dosta praznog hoda, te da je njegova popularnost u dobroj meri posledica stvari koje prate muziku a ne same muzike. E da, videli smo onog Kerija kako džogira po Tilburgu par sati pred nastup. Doesn't get much gayer than that.

 

Dan drugi - zbog izležavanja u našoj seoskoj sobi propustio sam Ad Nauseam, al pošto sam ih već ranije slušao nisam bio toliko tužan. Zahvatili smo malo kraj benda TROUNCE, projekta Jone Nida (Coilguns, ex-the Ocean), bilo ok al ništa za prepričavanje. Dok je Bell Witch svirao 2 pesme sat i po, ja sam ipak hteo da vidim ASHENSPIRE koji su me oduvali prošlogodišnjim albumom i ostao sam prilično frapiran izgledom benda koji je bio kao da su pokupili random likove iz svih random muzičkih pravaca. Pevač i saksofonista su se posebno isticali golotinjom, kiltovima i gej pokretima a kapiram da su i jedan drugog obradovali kasnije. Bullshit aside, zvučali su super, prilično jedinstven bend, zapaljiv i eksplozivan nastup a u pozadini adekvatni vizuali rušenja zgrada i urbanističke devastacije. Would watch again. Zatim smo se malo opustili uz STOREFRONT CHURCH koji nisam nikad ranije slušao, kako su sami rekli verovatno najsoft bend ovogodišnjeg festivala ali prijalo je ušima, lep vokal i minimalistička pratnja koja je napravila odgovarajuću atmosferu. Usledilo je nešto sasvim drugačije na mejnu jer su uz prigodnu šumsku scenografiju i još šumskiju videografiju WOLVES IN THE THRONE ROOM iscepali svoj set koji je obuhvatio 5 pesama sa 5 različitih albuma. Lepota je bila u tim prikucavanjima i blekerskoj melodici mada su kriterijumi na ovom festivalu toliko bili visoki da ne znam da li mi na kraju WITTR upadaju u top 10 a očekivao sam pre festa da hoće. BRUTUS su zato razvalili i imali zvuk kao soliter, oslonjeni pre svega na pesme sa fenomenalnog Unison Life koji, sad mirne duše mogu reći, meni lično lagano upada u najbolje rock albume poslednjih 10 godina. Stefanie je neverovatno napredovala i kao vokal i kao bubnjarka ali ništa manji doprinos nije bio ni od muških članova. Prelep jedan bend i oni sigurnim korakom hrle ka velikim binama. DEAFHEAVEN je zatim imao drugi set na kom su svirali poslednji, nemetal album i to je meni prijalo više nego prvi set. Album je solidan, sa nekoliko nosećih hitova, dok je ostalo tu da popuni tu shoegaze pričicu mada je vizuelni deo odneo pobedu nad muzikom, ko god da je zaslužan za taj aspekt benda radi herojski posao, možda i najlepše nešto za oko sva ta pretapanja plave boje u great mass of colour. Dan smo zatvorili sa rep atrakcijom BACKXWASH gde je izvođačica bacala u trans (no pun intended) publiku i ponudila nešto sasvim drugačije do tada. 

 

Dan treći - ovaj dan je u startu bio ocenjen kao veoma bogat programom, a tako je i bilo. PUPIL SLICER su bili ok, gledao sam ih i na Brutalu prethodno i utisak je isti - solidan bend ali ništa mi se tu nešto ne izdvaja, korektno kokanje i to je to. Potom su KEN MODE pružili jedan od nastupa festivala gde su apsolutno jebali đecu, zvučali divlje i besno a zvuk je pucao, neverovatna energija koja raznosi. Bili su glasni do jaja ali mora tako, baš su me oduvali. Predah smo hvatali uz HEALTHYLIVING, neka riba sa članovima Ashenspire za instrumentima, nešto se i ne sećam tog nastupa, mislim da je bilo ok al teško su se mogli nešto nametnuti među ipak mnogo efektnijim prizorima i zvukovima. CHAT PILE su potom priredili nastup za prepričavanje i, koliko vidim, postali brzo jedan od omiljenijih bendova festivala a njihov markantni frontmen je def ukrao šou i učinio da se svi mi koji lagano klizimo u dad body vode osetimo bolje zbog toga. "Why do people have to live outside? WHY?" je najcitiraniji poklič Roadburna 2023. Zvuk je bio brutalan, bas gitara je bukvalno pomerala utrobu kao i ekstremno niski štim gitare koja je brundala u službi ritma. Jeben nastup i bend koji je pokupio simpatije svih prisutnih pa i mene, iako su mi albumi pre toga bili malo prehajpovani. Drugar je potom hteo da vidi HIGH VIS i ja sam mu malo pravio društvo ali realno to nije bend za mene, neki smarački post punk Englezi koji me nisu kupili jebiga. CANDY su zatim izriljali svoj prošlogodišnji Heaven is Here album za sve novce, strašan haos i krljanje, totalna agresija i atak na čulo sluha baš kako treba. Zatim smo se nabili uz ogradu da čujemo CAVE IN i njihov Interstelarni mixtape, gde nismo znali šta da očekujemo. Na kraju se nastup sveo na 5 obrada (ali vrhunskih) i nekoliko deep cut pesama gde je Jupiter bio jedini pravi hit, pa iako je bilo dojajno nekako smo imali pomešan utisak jer smo kao pravi Srbi želeli da čujemo setlistu sastavljenu od hitova a dobili jedan od onih eksperimentalnih nastupa po kojima je Roadburn poznat. Nije to bilo nikakvo razočaranje ali ni maksimalan utisak, međutim nismo znali kakvu će nam poslasticu pripremiti za poslednji dan. Oporavak je ponudio GILES COREY sa povelikim bendom, prijalo je malo suptilnog zvuka mada su njegove pesme ili jako fine ili neko žešće smaranje i kilavljenje tako da je utisak pomešan. Za kraj je ostao još jedan od top nastupa festivala. SHOW ME THE BODY su konačno malo probili barijeru komformizma, napičkali tonca i lika koji radi svetlo i počeli nastup 10 minuta ranije od predviđenog samo da bi se prostor konačno pretvorio u sami haos kojim je dirigovao harizmatični Julian Cashwan Pratt. Baja je definitivno odneo pobedu i beskompromisnim stavom razgalio publiku i ostavio nas u neverici šta smo to gledali jednom kad je haos prestao. Za pamćenje i raspamećivanje.

 

Dan četvrti - poslednji dan smo otvorili sa IMPERIAL TRIUMPHANT koji su svirali svoj poslednji album i bacali već viđene fore. Moram da priznam da, iako volim i cenim bend, malo su me smorili i osim gledanja monstruoznog bubnjara nije mi tu bogznašta ostalo upečatljivo. BIG BRAVE su zatim isto prilično smorili sa svojim doom goes drone zvukom, riba lepo peva al meni ovo podosadno iako ponekad pustim kod kuće kad sam u raspoloženju. Srećom prava poslastica je usledila jer su WAYFARER razneli sve živo i pošteno izdominirali svojim miksom posta i black metala uvijenog u ruho divljeg zapada i kako oni kažu "metalskog pristupa Kolorado zvuku". Fenomenalan nastup koji je samo pojačao moju ljubav ka ovom bendu. Ja sam onda overio ludake MAMALEEK koji su takođe dosta unikatno odradili svoje miksujući noise sa jazz elementima na efektan način. Super nastup, pravi bend za RB. A onda je CAVE IN pružio nezaboravno iskustvo svirajući svoj novi album Heavy Pendulum koji, iako možda nije u vrhu njihove diskografije, sigurno predstavlja kompetentan uradak koji se u live verziji pokazao još bogatijim rifovima, melodijama i atmosferom kakvu samo Cave In može da napravi. Bend je zvučao predobro, heavy as all fuck, tih 70ak minuta su proleteli kao tren i ostavili me u čudu. Neverovatna ekipa sa neverovatnom harizmom i nadam se da je još mnogo pred njima iako je u jednom trenutku delovalo da je sve gotovo. Za kraj je AFSKY zvučao dobro ali ja sam i dalje bio pod Cave In utiskom tako da ovo nije bila ta dimenzija gde solidni ali i prosečni melo black može nešto da me oduševi nakon svega.

 

Dobro bi bilo ovo ponoviti.

um-gottes-willen-oh-gott.gif

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Nicklord said:

@Chaos Is Me ovo ti je prvi festival u zapadnoj EU? Znam da si pisao za Češku par puta

 

 

 

Da, prvi. Ali Roadburn je stvarno specifičan festival, nije kao ovi veliki na poljanama i za normie ekipu.

 

U Češkoj sam bio 5 puta na Brutal Assault ali to nekako ne računam u zapadnu evropu.

Edited by Chaos Is Me
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, Chaos Is Me said:

 

Da, prvi. Ali Roadburn je stvarno specifičan festival, nije kao ovi veliki na poljanama i za normie ekipu.

 

U Češkoj sam bio 5 puta na Brutal Assault ali to nekako ne računam u zapadnu evropu.

Pitao sam zbog tvog komentara za zvuk i cene. Bukvalno 90% svirki, festivala, koncerata na kojima sam ja bio u bogatim zemljama je imao odličan zvuk ali se ja i dalje iznenadim 😄

 

Link to comment
Share on other sites

Deliberate, or not, sa odlaskom sEr, Fergusona, prestao sam da gledam fudbOl. Ne, nisam nanjusio raspad mog omiljenog kluba, vec sam , jebi ga: Kupice bolje igrace, sa lepsom frizurom, Siti ce, osvojiti Premijersip, po koju evroligu, razume se... Ne ide to. Liverpul - Moze, ali ovi svetlo plavi nikako.
Enivej, da nisam iz dosade odgledao: "Welcome to Wrexham", ne bih jedva cekao utakmicu sa MU u junu, ili bese jul? Kako god, bice tamo onaj sEr, a i Endi Kol... :classic_love:

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...