Zivot i standard u SFRJ

[Clash]

59 minutes ago, Honey Badger said:

"Pozitivne crtice iz zivota i standarda u SFRJ" se svele na dzemove i sokove. 

 

Otprilike je to - to.

 

Zakljucavaj. 

 

Vracaj na JNA

[mrd]

Vracaj na JNA

Ma jok, švercovanje!

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[Constantin]

Ajde bre partibrejkeri, jebala vas politika više....cepaj kolači, marmelade, roštilj, pivo, muzika...će živite 200 godina, oćete, kako da ne....

[mrd]

40 minutes ago, Constantin said:

Ajde bre partibrejkeri, jebala vas politika više....cepaj kolači, marmelade, roštilj, pivo, muzika...će živite 200 godina, oćete, kako da ne....

Ja se ne bunim sa 200, moze jos koja, ali ajde. 🙂

[Constantin]

Srećan ti praznik, Dan rada...

[mrd]

1 minute ago, Constantin said:

Srećan ti praznik, Dan rada...

ja ne radim za paznik rada.

[Janne240]

Dobri su i dzemovi a i slatko od smokava, domaca radinost i JNA, samo politike...bez/brez.

[Constantin]

[Amigo]

Rekao bih moja sjecanja na gastajbajtere u SFRJ. U to vrijeme je imalo zvanican naziv radnici na privremenom radu u inostranstvu, sad koliko je to bilo tacno bolje bi bilo da kazu ovi koji su imali iskustva sa tim, cini mi se da je @Akiro negdje spomenuo nesto o tome.

U mojoj uzoj i siroj rodbini, imam jednog clana koji je otisao pocetkom sedamdesetih u Norvesku i poslije jedan sin se po penzionisanju vratio u NS, a drugi je ostao i dalje u Norveskoj, ozenjen je Norvezankom itd. 

Jedan drugi clan moje porodice je boravio u Libiji u drugoj polovini sedamdesetih nekoliko godina, vratili su se poslije i vise nisu nigdje isli.

Imam jos jednog bliskog clana koji je krajem sezdesetih otisao u Evropu, boravio izmedju istoka i zapada, trgovao malo, igrao sah i karte i tako, tipicni avanturista, osamdesetih se i on vratio, smirio, poceo da se bavi biznisom i pred pocetak rata napustio sve i opet otisao vani.

To je neko moje porodicno iskustvo, ostali su svi manje vise zivjeli u Sarajevu i Mostaru. Ja licno nisam nikada imao neku zelju da idem vani da zivim, to sam valjda i prije rekao, osjecao sam se prijatno u svom okruzenju, jer sam bio okruzen divnim prijateljima i rodbinom, druzili smo se intezivno i mislio sam da imam sjajnu buducnost.

Posto sam isao u dvije osnovne skole, plus gimnazija i faks, bio sam u nekoj vrsti kontakta sa nekoliko hiljada ljudi. Npr u gimnaziji je bilo deset odjeljenja prosjecno 30 do 35 ucenika sto je skoro hiljadu ucenika po generaciji. Osim svoje poznavao sam dosta raje jednu generaciju mladju i mozda dvije generacije starijih.

Na to sve i raja iz kraja, koji nisu isli u iste skole kao ja, kao i sa posla i nekih drugih mjesta, sto je jako mnogo ljudi, mogao bih da kazem da je mozda 5% izrazilo neku zelju da ode u inostranstvo, a broj ljudi koji je i otisao je bio zaista vrlo mali.

Sjecam se iz gimnazije jedna cura je otisla u Holandiju da radi neku specijalizaciju, poslije se vratila, jedan drugi tip je upoznao neku curu iz Francuske i poslije je otisao tamo i vozio kamione. iznenadjujuce jer je bio odican ucenik i napustio je studije ekonomije. sta ljubav ucini.

Slican slucaj se desio i sa jednim drugim koji je poslije Olimpijade otisao sa nekom Amerikankom u NYC.

Jedan moj dobar drug je oduvijek zelio da se bavi stvarima na ivici zakona i on je otisao negdje krajem osamdesetih, posljednji put smo se vidjeli jedne veceri, mozda je bila cak i 1990-ta u nekoj skoli stranih jezika, ja sam isao na engleski, jer sam tada prevodio neku dokumentaciju za ERP sistem, a i tada sam volio engleski, a on je cini mi se cekao curu 

Poslije nekih 25 godina smo ponovo stupili u kontakt, covek je u Njemackoj, ima neke poker aparate, buljuk djece, cetvoro itd. On je rodom iz Ulcinja i tamo ide svako ljeto, pa se mozda i vidimo kada ja odem do Tivta, ali kako stvari stoje sa koronom, ko zna kada ce to biti.

Pokusavam se sjetiti jos koga, ah da poznavao sam dvojicu moje neke daljne rodbine da su otisli u Juzno Africku Republiku negdje oko 1970.

 

Kada poredim to sa sadasnjom situacijom i redovima pred ambasadam, sa raspolozenjem, odsustvom ikakve nade u buducnost, praznim skolama, opstim smanjenjem populacije, ne znam kako bih mogao da mrzim staru drzavu.

 

Ne mogu da zanemarim da sam zivio u republickom centru u koji je bio veliki priliv ljudi iz provincije, vjerujem da je tamo bilo mozda malo drugacije i da je najveci broj gastajbartera bio iz nerazvijenih krajeva, ali o tome ne mogu mnogo da kazem, jer o tome ne znam bas mnogo, ovo je bilo poredjenje cisto sa mojim vlastitim okruzenjem.

 

I da smatrao sam Jadran svojim morem, hrvatski, crnogorski ili mali bosansko hercegovacki komadic, to tada nije imalo mnogo veze, kada sam prvi put isao sam na more, ponio sam neke pare i onda otvorio stednu knjizicu postanske stedionice u Igranama kod Makarske, koristio je godinama i imao sam je i bila je vazeca sve do kraja.

Normalna stvar, to je bilo civilizacijsko dostignuce.

 

 

Edited May 1, 2020 by Amigo

[Janne240]

Iz mog detinjstva i mladosti neka secanja na gastarbajtere vise su u vezi sa Bosnom, gde sam cuo da ljudi idu i rade u Njemackoj...pa su odatle dolazili nekim boljim autom, ford taunusom ili slicnim sto smo mi kao deca smatrali dobrim kolima. Naravno nisam svedok vremena sedamdesetih u YU, osamdesetih da ali dobro se secam da su u mom kraju ovde gastosi bili uobicajena pojava narocito na relaciji Svajcarska, Austrija. Medjutim, zbog poznatih dogadjaja devedestih, more mojih drugara iz moje i starijih generacija, otislo je van...sto u Afriku, Kanadu, Australiju, Ameriku, negde po Evropi pa i u Kinu.

 

Sto se mene tice radije bih se podsetio tufahija koje sam jeo u vojsci sa drugarima, tacnije moj kancelarijski saborac mi je prvi put u zivotu ponudio sjajne tufahije, pa i urmasice odnosno pravi domaci sarajevski burek. To je bio pravi pogodak.

 

KO ima dobru fotku i sveze nek okaci, da ne vucem ovaj tresh sa sajtova.

Edited May 1, 2020 by Janne240

[ObiW]

On 4/27/2020 at 1:40 PM, Vjekoslav said:

na stranu sad sto meni nikada nije bilo jasno kad neko iz Srbije kaze "imao sam Jadransko more, danas ga nemam". kako si ga imao?

 

Znas kako? Krajem sezdesetih pa nadalje se u Srbiji stvorila srednja klasa sa viskom para. Te pare su ulagali u nekretnine. Posto je sagraditi kucu u recimo Beogradu bilo nemoguce osim ako ti je OK da zivis u teskom predgradju pa na posao putujes dugo vremena, ulagali su prvo u vikendice po okolini Beograda, pa odatle krenuli dalje... na planine po Srbiji, i na kraju zavrsili kupovinom kuca po primorju, crnogorskom i hrvatskom. Ovde cu da stanem i da te pitam da li znas sta se u prvoj polovini devedesetih dogadjalo sa kucama na hrvatskom primorju koje su bile u vlasnistvu gradjana iz Srbije?

 

E zato neko iz Srbije kaze "imao sam Jadransko more". Imao je vikendicu na makarskoj rivijeri, sad je nema. 

[Div]

7 hours ago, ObiW said:

Znas kako? Krajem sezdesetih pa nadalje se u Srbiji stvorila srednja klasa sa viskom para. Te pare su ulagali u nekretnine. Posto je sagraditi kucu u recimo Beogradu bilo nemoguce osim ako ti je OK da zivis u teskom predgradju pa na posao putujes dugo vremena, ulagali su prvo u vikendice po okolini Beograda, pa odatle krenuli dalje... na planine po Srbiji, i na kraju zavrsili kupovinom kuca po primorju, crnogorskom i hrvatskom. Ovde cu da stanem i da te pitam da li znas sta se u prvoj polovini devedesetih dogadjalo sa kucama na hrvatskom primorju koje su bile u vlasnistvu gradjana iz Srbije?

 

E zato neko iz Srbije kaze "imao sam Jadransko more". Imao je vikendicu na makarskoj rivijeri, sad je nema. 

 

Ma, nije ni zato. Koliko je tih kuća bilo, posebno na hrvatskom primorju? Neka se broji hiljadama, desetinam hiljade teško, jednostavno, bili smo jedna država, putovali slobodno, bez ograničenja i nije značilo nikakvo prisvajanje ili otimanje ako kažem naše more, govorili smo i naše republike, naši narodi, iako živimo samo u jednoj, deo smo jednog naroda, najčešće. Eto, živeli smo u državi koja ima more, znači imali smo more, kao što imamo i reke i planine i nebo i vazduh. Tu je, naše je jer ga koristimo, ne možemo ga uzeti, odneti kući.

 

 

Edited May 2, 2020 by Div
slovo

[Constantin]

11 hours ago, ObiW said:

 

 

5 hours ago, Div said:

 

 

Zavisi kako je ko doživljavao Jugoslaviju....neko kao domovinu, a neko kao "tamnicu svog naroda", neko da je "na silu i bez pitanja uvučen u zajednicu" a neko kao kratki predah do ostvarenja "tisućletnjeg sna o neovisnosti"....i ćutali su i bili za dom spremni, a neki su upozoravali i preporučivali "sprem'te se, sprem'te", dok su premeravali čije su jame bile dublje   Ispostavljači računa, kao u tabliću stavljaju cenu ostvarenja sna ili oni drugi koji lupaju recke, uglavnom na dan nekog sećanja.....i ko sad ima najtačniji kantar ?

Zato i insistiram o tome da pišemo, pa i o kolačima i lepim stvarima, za ružne uvek ima vremena i uvek ćemo se osećati zakinutim na svakom računu....Živi mi bili svi do jednog.

[Janne240]

17 hours ago, ObiW said:

Znas kako? Krajem sezdesetih pa nadalje se u Srbiji stvorila srednja klasa sa viskom para. Te pare su ulagali u nekretnine. Posto je sagraditi kucu u recimo Beogradu bilo nemoguce osim ako ti je OK da zivis u teskom predgradju pa na posao putujes dugo vremena, ulagali su prvo u vikendice po okolini Beograda, pa odatle krenuli dalje... na planine po Srbiji, i na kraju zavrsili kupovinom kuca po primorju, crnogorskom i hrvatskom. Ovde cu da stanem i da te pitam da li znas sta se u prvoj polovini devedesetih dogadjalo sa kucama na hrvatskom primorju koje su bile u vlasnistvu gradjana iz Srbije?

 

E zato neko iz Srbije kaze "imao sam Jadransko more". Imao je vikendicu na makarskoj rivijeri, sad je nema. 

Makar na makarskoj rivijeri...imali su na sijaset ostrva, al to je pitanje koje se ovde ne resava. More, vazduh, planine i planeta ne mogu se staviti u dzep. Kome je do svojatanja nek svojata - svog dupeta jata.

Edited May 2, 2020 by Janne240

[mladenvzz]

...niti sam bio "za dom spreman" niti sam sanjao bilo kakovu državu kao takovu.

Živio sam i živim svoj život.Ljude dijelim na dobre i loše i ništa više.Već kad pišem,

možda će vas interesirati što je ostalo iza JNA i što je sada sa time.

 

-Sjedište Komande 32. Korpusa-danas je u toj zgradi Policijska uprava

-Dom JNA-Barokna palača Erdedi-Patačić(cca 3500 kvm) izgrađena početkom 19.st. 

 temeljito je sređana i danas je u njoj  Glazbena škola.

-Kasarna Jalkovečke žrtve-praktično više ne postoji osim dvije  tri novije zgrade koje su

renovirane i dane na raspolaganje Sveučilištu Sjever.Ostatak prostora je raščiščen,

komunalno opremljen i tamo je između 2003. i 2010. izgrađeno oko 500 stanova u 16

zgrada.Cijena kvadrata je bila oko 900 eura,prvenstvo kod kupnje su imale mlade obitelji

-Kasarna 15. maj-prostor je očiščen,ostala je samo jedna višekatnica.Sredstvima iz EU

fondova(cca 200 miliona kuna) da je zgrada renovirana u studentski dom(jednokrevetne

i dvokrevetne sobe sa sanitarijama).Takođe je dograđen još jedan paviljon,,restoran

studentske prehrane,ambulanta itd.

-poligon u prigradskom naselju Jalkovec cca 200 000 kvm-komunalno je opremljen, isparceliran 

i nas tamo djeluje oko 40 malih i srednjih firmi

-zgrada ranijih vojnih ambulanti-temeljito je renovirana i danas se tamo nalazi Medicinska škola.

Ove godine iz sredstava EU (oko 100 miliona kuna)još će se dograditi jedan blok i u potpunosti

opremiti.

-Vojna pekara i neka druga logistika-isto je renovirana a namijenjena je za tzv. kreativnu industriju.

Znam da su tamo svoj dom našle brojna udruženja civilnog društva,kreativci uz simboličnu naknadu.

 

 

Amigo,ako misliš da ovo ne spada ili se ne uklapa u tvoje zamisli,jednostavno obriši.

 

 

[Amigo]

24 minutes ago, mladenvzz said:

Amigo,ako misliš da ovo ne spada ili se ne uklapa u tvoje zamisli,jednostavno obriši.

 

Ne bi se ja zvao Amigo, kada bih ti nesto neprikladno rekao, niti mislio.

Post je super i mislim da je sasvim prirodno da se svi ti objekti mnogo bolje iskoriste.

 

[Constantin]

@mladenvzz nešto mi zaribali klikeri, ali koliko vidim ti nisi išao daleko od kuće....JNA ?

[zoran59]

Jbm li ga, ne razumemo se bas, pa da i ja pridonesem NErazumevanju.

 

Odsluzio sam, davno, tu JNA. U SFRJ.

To je i tragicno i komicno (iliti tragikomicno), kako je do toga doslo.

 

Nemam neko postovanje za nasilje ili ubilacke ideje. Vojska je sama po sebi nasilna institucija/organizacija, ne volim to.

Imao sam medEcinske uslove da se izvucem - sjebao se motorom sa 16 godina, polomio lobanju i vrat i nogu, jedva pretekao.

A onda se zaljubio u cerku pukovnika JNA. Covek je jos ziv (debelo preko 80) i teski primitivac. I sad, kako da njemu objasnim da sam odheb'o njegovu firmu i zivotno opredeljenje, a hocu da zenim njegovu cerku?

Otisao da odsluzim, a on mi je "sredio" da ne odem predaleko.

Jes' qrtz sredio, usheb'o me.

Bio sam relativno blizu, ali u najgorem zatvoru: inzenjerijski skolski centar, primer, predmet poseta stranih delegacija itd. Disciplina uzasna.

Cuo sam price nekih poznatih koji su odsluzili drugde, o "bezanju preko zice". Kod mene je bio samo jedan takav slucaj, a dobio je 14 dana zatvora i to mu se dodalo na sve vreme u vojsci.

 

Nesto sam rekao ili uradio, no zabranjen mi izlaz. I poseti me (tada jos buduca) zena, sedimo u sobi za posete iza prijavnice, kad se pojavi cetni cata i kaze da nema smisla da tamo sedimo pa mi napise dozvolu za izlaz. Ne secam se sta je njega posle strefilo, ali ja sam, kad je porucnik saznao, dobio 14 dana da perem kazane nakon svih dnevnih obroka. Verovatno bih vise naheb'o da taj nije znao da "imam" negde nekog pukovnika.

 

Lepa stvar: moj bataljon je, valjda za vezbu, izgradio drveni pesacki most preko reke u gradu. Uzas: dosta godina kasnije, JNA je pucala po civilima na tom mostu, a onda ga raznela minobacacima.

 

Naucio sam, silom, 1000 nacina da nekoga ubijem. A nismo imali ni najosnovniji kurs prve pomoci, kako da pomognemo..

 

O izivljavanjima podoficira (koji su to prodavali kao "odrzavanje discipline") da ne pricam.

 

Opet, dobro i lose.

Dobro je sto sam stekao drugare i prijatelje, sa nekima sam i nakon svih ovih godina jos u kontaktu.

Lose je (je li lose?) sto sam se razocarao u SFRJ. Pre toga, mislio sam da je prosek ljudi u drzavi onakav kakve prosecno poznam. A tamo sam saznao da smo mi Balkanci u YU vecem delu neverovatna primitivna banda.

Bio je jedan u ceti koji nije hteo da ide kuci jer mu je zivot u kasarni bio neuporedivo laksi nego u rodnom selu na vrh nekog brda. A ja, naivna budala, nisam ranije poznavao nikoga ko nije zavrsio barem srednju skolu, a vecina drustva je zavrsila fakultete.

 

Obuka je trajala 6 meseci.  Poslednji mesec na nekim inzenjerijskim masinama (buldozeri, grejderi, sta ja znam). Ali, saznao sam da porucnik hoce da me zadrzi kao desetara, da obucavam sledecu generaciju. Jebote, da ponovim obuku, pa jos kao odgovorni za neku desetinu budala!?

I rekoh da mi masine ne idu, ne vidim, pa me posalju kod okuliste. I tamo sam uspesno odglumio, ispao corav, i oni mene oslobode inzenjerije. Ne znajuci sta ce sa mnom, premestise me pa postadoh "trpezarac".

 

Svejedno, ne zalim se.

Sa zenom sam jos uvek, ide 37. godina braka, njen otac misli da sam OK (mada je inace budala cije misljenje ne cenim previse).

Moglo je to bolje i pametnije - u teoriji, sa ljudima koji su "vodili kolo", nije.

 

Za  SFRJ me vezu uglavnom lepe uspomene. Sluzenje JNA je nesto najgore iz tog vremena.

 

Moj stav iz prethodne recenice je uglavnom anti-militarni. Isto mislim i za sve post-Yu nacionalne i regionalne vojske.

[mladenvzz]

...Constantin,ako sam razumio ovo tvoje,JNA?,vojsku sam

odradio davnih dana u Somboru,na aerodromu.Obuka od

105 dana i nakon toga nastavna četa.Nisam dobio nikakvo

nagradno,niti skračenje.Koštao me moj dugi jezik na onom

MPV,nekoliko žeščih rasprava sa kapetanom.Jednostavno

nikada nisam trpio poluznanje i parolašenje.

U Somboru sam se lijepo osječao,lijep grad koji me podsječao

na moj Varaždin.Ima još uvijek nekih sječanja.Npr. kad smo

imali izlazak,obično u motel na cesti prema N.Sadu(voljeli smo

cviček a jedino ga je tamo bilo),zadnje pred odlazak u kasarnu

nam je bila,jedna pekara,koja je u to vrijeme imala topli kruh.

Svaki nekoliko šnita,namazanih sa masti i posutih paprikom i

pješke do aerodroma.

[Klotzen]

@mladenvzz

 

Jel ti to ručno ideš u novi red kad pišeš ili koristiš neki program koji ti ovako oblikuje postove ?

[Kronostime]

13 minutes ago, Klotzen said:

@mladenvzz

 

Jel ti to ručno ideš u novi red kad pišeš ili koristiš neki program koji ti ovako oblikuje postove ?

 

Edited May 3, 2020 by Kronostime

[mladenvzz]

...ručno

 

 

Već jako dugo nisam mislio ili razmišljao o tim vremenima,Prisjetio

sam se jedne zgode,Bio sam dežurni hangara i dođe mi jedan vojnik

i veli da imaju najavljeni let iz Batajnice i da pripremim sve potrebno

za dolazak aviona.Ja nisam imao pojma što bih trebao napraviti jer

aerodrom u Somboru uopće nije bio u funkciji za nekakove letove.Odem

do kapetana,ali niti on nema pojma.Svi oficiri se uzbune,počinje rasprava,

nagađanja.Tek javi se jedan stari zastavnik koji je pred koju godinu došao 

iz Bihaća.Veli on meni,pozovi vatrogasce,hitnu pomoć itd.,a da će on navoditi

avion kod slijetanja jer je vidio kako se to radi u Bihaću.

I tako okupimo se mi,okupilo se još dosta i vojske i oficira i čekamo,da 

konačno vidimo slijetanje aviona na naš aerodom.Nakon nekoliko sati

dolazi ponovno onaj vojnik iz komande i obavještava nas da je let otkazan.

Propala nam je jedinstvena prilika da vidimo slijetanje aviona.

[Klotzen]

Nemaš potrebe za time. Tekst će se automatski rasporediti po redovima kako treba. Ručno samo kada želiš novi pasus. Ovako tvoji postovi izgledaju .... bolje da i ne kažem 🙂

[Janne240]

Meni je u askeri JNA propalo jedino zimovanje tj. obuka u skijanju te davne 90. nije se islo jer na Kopu u to vreme nije bilo snega. Tako da skijanje naucih znatno kasnije. Davnasnja zelja za skokovima ostvarena je u oktobru lane u Predacu, al to nema veze sad...

Uglavnom, umesto skijanja otisli smo na plivanje a posto sam odlican plivac, tada sam vodio obuku mladoj decembarskoj klasi.

Tu je bilo zanimljivih epizoda i kad se sretnem sa drugarima iz JNA cesto se toga setimo, bio neki Mrco Crnogorac, visok al nekako slabasan siroma, davio se u onih 3 metra ko siroto lane, svaki put smo ga vukli napolje, kako ga pustis u vodu on pravo na dno svom visinom pravo do dna, nekako smo ga jedva izvlacili dugacak. Kad je dosao do daha posle par puta jedva se odlucio ponovo da udje ali na kraju i on naucio nesto , dali smo ga u plitko.

Edited May 3, 2020 by Janne240

[Constantin]

arhiva Niš u SFRJ