Jump to content

Zivot i standard u SFRJ


Amigo

Recommended Posts

Pa eto to je dokaz da je drndanje o ćirilicama obična glupost. Jezik se menja, a  neće ćirilica biti zaboravljena, jer nisu zaboravljini ni klinasto pismo ni hijeroglifi, ama ako stanovnistvo masovne prestane da koristi neke reči, ili prihvati nove, ili prihvati drugačiji izgovor itd, pa i pismo, ako ima dva, nikakvi dekreti to ne mogu da promene.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Zanimljiva priča...

 

Opšte je poznato da su jedine orgulje u Beogradu u dvorani Doma sindikata, da se relativno skoro, posle demokratskih promena i obnovljene ali malo je manje poznato da se za potrebe otvaranje te dvorane u USA kupio koncertni klavir Steinway model D i da je dugo godina bio u upotrebi u dvorani.
Priča se nastavlja kad je umrla Jugoslavija i klavir je postavljen u zgradu Skupštine Beograda, ok, neka ga i tamo samo nek je živ i zdrav.
Sve ove godine uredno je održavan i štimovan, štimer majstor je završio obuku kod proizvođača, kažu da je pokojni Tito imao svoje prste u nabavci i da je lično bio zainteresovan za zdravlje i stanje klavira, kao i da je svojevremeno insistirao da štimer-majstor prođe obuku u USA, ali to em nije provereno em nije deo priče, klavir, a bogami i majstora su počele da stižu godine...

Pre 3 godine izvesni pevač blizak SNS-u je imao nekakav koncert na otvorenom, i iako je na playback, za jednu pesmu, a za nju je taj pevač bio neobično zainteresovan, jer je tih par kadrova dok on sedi i "svira" na klaviru (ne nije zezanje, on zna da svira, čak je akademski obrazovan) klavir prenet na scenu, masovka je snimljena pevač je odglumio šta treba ali...
Dnevno svetlo je reditelju spota bilo bitno, stoga je koncert bio dnevni, ali plaha letnja kiša je pala, a jako letnje sunce brzo rasteralo oblake i malo raskvašeni Steinway brzo osušilo, sve je izgledalo da smo mi, pevač, i nasledstvo Jugoslavije povereno Srbiji i Beogradu - imali sreće. 

Avaj kad klavir vraćen u Skupštinu grada čak i ljudima bez dobrog sluha zvučao je raštimovano. Nije problem, majstor štimer je još živ, ali em ga stigle godine, em po prvi put u karijeri nije uspeo da naštimuje klavir koji tako dobro poznaje. Nešto ipak nije bilo u redu...
To nešto je takođe sprečilo nedavno pozvanu ekipu od tri stručnjaka da na Stainway model D klaviru uspeju da pogode baš sve note. Klavir mora na opšti remont (promena žica i svašta ponešto).
Pouka je - pa nema je u stvari. Srećom da žandarmerija čuva vrednosti ovog društva jer da ih ona ne čuva otišli bi mi, SNS, klavir i pevač u 3 lepe.

A mogao je lepo Tito da uzme klavir za koji je, kažu bio zainteresovan, da ga odnese kući, ostavi deci - a ne da se vucara i kisne po Srbijama i Beogradima kako kome padne na pamet. Šteta klavira.

 

  • Like 7
Link to comment
Share on other sites

14 hours ago, DJORDJE said:

Negde krajem 70tih komsija koji je radio u JAT-u pokloni mi ovu olovku iz Singapura, posto  mu je moj cale nesto sredio. Bio sam glavni smeker u  u skoli, kao da danas imas nov  Audi.:classic_biggrin:

 

spacer.png

Sa ovom se nije pisalo, to se čuvalo k`o ikona. Šteta što je polomljen LCD 🙂

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

8 hours ago, urosg3 said:

Sa ovom se nije pisalo, to se čuvalo k`o ikona. Šteta što je polomljen LCD 🙂

Nekoliko godina kasnije mogao si da ih kupis na Zelenom Vencu, ali 76te ili 77me , kao sto rekoh, to je bilo kao danas da u skolu doteras Audi. Tek su poceli da se pojavljuju satovi sa LCD-om, a ovo je bilo cudo tehnike. Taj covek je bio jedan od direktora JAT-a i isao je u Singapur da ugovori onu trasu za Sidnej, odakle je i doneo te olovke.

Link to comment
Share on other sites

On 10/22/2021 at 11:28 PM, DJORDJE said:

Negde krajem 70tih komsija koji je radio u JAT-u pokloni mi ovu olovku iz Singapura, posto  mu je moj cale nesto sredio. Bio sam glavni smeker u  u skoli, kao da danas imas nov  Audi.:classic_biggrin:

 

Ma kakva hemijska, bilo je cool krajem sedamdesetih nositi stvari u skolu u reklamnim plasticnim kesama, npr Marlboro, Levis i slicno.

Ova hemijska je bila vec simbol vise klase 😎

 

7ce4a3350e5cda3ea71f77564a99f231.jpg

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Ej, da znas, stvarno :lol_2: Jedan koji je malo vukao na snobovstinu mi je za glupu Pierre Cardin žutu plasticnu kesu koja mu je kao trebala da u njoj nosi knjige i sveske dao LP Pearl od Dženis Dzoplin, i još jednu ploču, ne sećam se koju :lol_2: U stvari bih mu je dao i džabe, ali me čim je video tu kesu koja meni nije ni trebala toliko gnjavio, da je morala da padne neka kompenzacija :lol_2:

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

On 10/26/2021 at 10:23 AM, Amigo said:

 

Ma kakva hemijska, bilo je cool krajem sedamdesetih nositi stvari u skolu u reklamnim plasticnim kesama, npr Marlboro, Levis i slicno.

Ova hemijska je bila vec simbol vise klase 😎

Nama su zabranili da u skolu nosimo kese, osim za opremu iz fizickog i likovnog, a morali smo da nosimo i "kecelje". ja sam od strica maznuo oficirsku torbu, a to je bio nevidjeni hit u to vreme.

Edited by DJORDJE
Link to comment
Share on other sites

20 hours ago, DJORDJE said:

Nama su zabranili da u skolu nosimo kese, osim za opremu iz fizickog i likovnog, a morali smo da nosimo i "kecelje". ja sam od strica maznuo oficirsku torbu, a to je bio nevidjeni hit u to vreme.

 

Ti si onda stariji od mene, nama su dopustili da teksas jakna moze da zamijeni kecelju.

 

Evo tankerice, sa rukama na grudima zbog visokih dzepova :classic_biggrin:

 

Jedva sam nasao fotku.

163e40bd90e23bc57ca66d8b237e0dc9.jpg

Link to comment
Share on other sites

Eh kecelje 😀.

U osnovnoj su bile obavezne, model proizvoljan, a svaka skola je imala svoju boju. Moja je imala svetlo plavu.

U prva dva razreda gimnazije nisu bile potrebne, ali to je jos uvek bio Split. Treci i cetvrti sam isla u Livnu, dakle Bosna, i tu muskarci nisu morali da imaju nista slicno, a devojke obavezne crne kecelje do ispod kolena, na casu obavezno zakopcane, kosa obavezno skupljena u rep i nikakav nakit. Zanimljivo da nikom nije padalo na pamet da tu ima nesto cudno, jos manje da se neko bunio. Rec je o samom kraju sedamdesetih, za kasnije ne znam.

Link to comment
Share on other sites

Jedna mala zanimljivost iz tog vremena. Moj prijatelj (skolski drugar ) bio u ekipi Mostara u takmicenju "Igre bez granica" u Njemackoj. Kupio on sportsku torbu Adidas da malo kulira sa original robom. Kad se vratio i malo se foliro, neko se sjetio da malo bolje pogleda torbu i pronadje na dnu torbe made in Yugoslavia. Naravnao pala zezancija. Putovao si u Njemacku , kupio njemacku robu u normalnoj prodavnici kad ono pravljeno u Yugi.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...