EVROPSKA UNIJA

[Nek grmi jako]

1 hour ago, Selina said:

O da, intenzivno, sa paznjom dobrog privrednika.

 

Desni ekstremisti FPÖ 29,1, Narodnjaci kancelarovi 26,2, Socijalisti, 20,4, Zeleni 8,8, Liberali isto toliko.

Ide vec dugo prica da bivsi ministar za narodnu miliciju i sef FPÖ prepusti nekom drugom kancelarisanje

pa da tako oni prave vladu jer bi u protivnom imali isti shit od tri partije kao i u Nemackoj.

 

Šta kažu prve analize, ko pravi vladu? Znam da su narodnjaci u kampanji istakli uslov da neće sa zelenima...

 

Matematika je ovde jasna što se tiče većine, ali ima li nešto što se iza brda valja, jer FPO i narodnjaci nisu baš sjajno funkcionisali u duetu poslednji put.

Edited September 29 by Nek grmi jako

[Selina]

16 hours ago, Nek grmi jako said:

 

Šta kažu prve analize, ko pravi vladu? Znam da su narodnjaci u kampanji istakli uslov da neće sa zelenima...

 

Matematika je ovde jasna što se tiče većine, ali ima li nešto što se iza brda valja, jer FPO i narodnjaci nisu baš sjajno funkcionisali u duetu poslednji put.

Izgleda da ce tri gubitnika pokusati da prave vladu, ali to se 18 sati posle izbora kad ni svi glasovi nisu prebrojani

ne zna.

[Drug Crni]

Slobodarska partija pobeđuje U Austriji baš kad se ja polako ali sigurno spremam da se tamo preselim.
Do jaja.

[Maharaja]

14 minutes ago, Drug Crni said:

Slobodarska partija pobeđuje U Austriji baš kad se ja polako ali sigurno spremam da se tamo preselim.
Do jaja.

To je samo znak da je Austriji preko potrebno normalnih ljudi poput tebe 🤘

[ras kass]

Austrija je odavno otisla u desno. Biras izmedju nacista i  umivenih nacista iz ovp. Jedino u Beču socijalisti pobedjuju.

[PorodicneVrijednosti]

Srecom izgleda da ni ÖVP nece sa nacistima i ruskim kurvama iz FPÖ. Trebalo bi da ide velika koalicija (ÖVP i SPÖ) plus NEOS ili Grünen, prije bih rekao NEOS. 

 

[fancy]

11 hours ago, Drug Crni said:

Slobodarska partija pobeđuje U Austriji baš kad se ja polako ali sigurno spremam da se tamo preselim.
Do jaja.

 

11 hours ago, Maharaja said:

To je samo znak da je Austriji preko potrebno normalnih ljudi poput tebe 🤘

 

Kamerad Schwartz

 

9 hours ago, PorodicneVrijednosti said:

ÖVP nece sa nacistima i ruskim kurvama iz FPÖ.

 

U vezi toga:

 

Spoiler

 

Edited October 1 by fancy

[Drug Crni]

11 hours ago, fancy said:

Kamerad Schwartz

[bergkamp bcd]

Interesantno je da se u EU mediji prave ludi i niko poglavara Srbije ne naziva ruskim igracem na Balkanu, za razliku od ovih ultradesnicarskih partija po Evropi.

 

Takodje, ako neko prati desavanja u Austriji, moze da primeti da su i OVP i FPO i SPO i zeleni padali kad god su bili na vlasti i da im je popularnost skakala kada su bili u opoziciji. Tako da, ne bih se ja sa pozicije jedne prcije u kojoj se jedan covek igra izbora i namesta sebi brojke kakve god zeli rugao biracima Austrije.

 

Ono sto meni nije jasno je zasto se uporno pravi nekakvo strasilo od odredjenih partija? Lepo se svi pozovu na razgovor, pa ako neko nece normalno da razgovara i nema nikakvu zelju za kompromisom, kaze se biracima - eto, pokusali smo da nadjemo zajednicki jezik sa FPO/AfD/RN/itd., to je nemoguce, do njih je da budu vise umereni u svojim stavovima.

 

Ovako ce sa vladom OVP-SPO samo doci do FPO na 40% na sledecim izborima. Mada, Austrijanci su ionako pokazali da su vise pragmaticni od Nemaca ili Francuza.

[fancy]

8 hours ago, bergkamp bcd said:

Interesantno je da se u EU mediji prave ludi i niko poglavara Srbije ne naziva ruskim igracem na Balkanu, za razliku od ovih ultradesnicarskih partija po Evropi.

 

Ključne reči "po Evropi".

Srbija nije u EU, što bi ga pominjali.  A plus i u Srbiji nije samo poglavar ruska kučkica nego je i >90% Srbije u tom statusu.

[Dragan]

BSW (BullShit Wagenknecht) organizovao danas "mirovnu" predstavu za javnost, na kojoj se okupilo desetak hiljada zabludelih ovcica.

Opet je palamudila o pregovorima i o tome da treba obustaviti pomoc Ukrajini (izgleda da su pale opet neke rublje na konto).

Svi su se slozili da je NATO i Zapad kriv za rat, a neki su izjavili cak da je zli gnom postupio i postupa veoma odmereno (besonnen).

Nadajmo se da ce taj njen ego projekat brzo propasti.

 

U sukobu s Europom: ruski rat i Putinovi pomagači

Napad na našu demokratiju ne dolazi samo sa desne strane. Rusija već dve i po decenije širi svoj uticaj u Evropi i podriva koheziju međunarodne zajednice. Pored toga, biće objavljena i nefiktivna knjiga CORRECTIV "Evropski piromani: Putinov rat protiv Zapada". Predstavićemo ga na Sajmu knjiga u Frankfurtu od 16. do 20. oktobra 2024. godine. Ovo je prvi deo naše trodelne prateće serije: Kakav je plan Kremlja?

 

"Rusija praktično nema interesa za invaziju na Ukrajinu", kaže Sahra Vagenknecht sa uverenjem. "Možemo biti veoma srećni što Putin nije onakav kakvim ga prikazuju: ludi ruski nacionalista koji je opijen pomeranjem granica."

Tadašnji političar Levice sedi u programu ARD Anne Vil. To je 20. februar 2022. godine, četiri dana pre ruske invazije na Ukrajinu. 22. februara, ruski državni mediji, posebno Russia Today, proširili su najavu ruskog predsednika da će poslati samo "mirovne snage" u susednu zemlju . 24. februara ruski vojnici su zatim umarširali u Ukrajinu kršeći međunarodno pravo i započeli krvavi agresivni rat koji traje do danas.

 

Spoiler

"Autoritarizam, posebno kada se osvrne na istoriju starog carstva, teži ka militarizmu i ekspanziji", kaže ruski disident i istoričar Sergej Lukaševski. Putinove imperijalne fantazije o velikoj sili, međutim, mogu se ostvariti samo sa slabom Evropom. Tek kada je međunarodna zajednica preopterećena i rastrgana, Kremlj može proširiti rusku teritoriju i nadati se neospornom uticaju na postsovjetskom prostoru.

 

Nemačka je osetila posledice

"Autoritarni režim može sve pretvoriti u oružje, uključujući korupciju i, iznad svega, propagandu i dezinformacije", kaže Lukaševski. Kao što su dani početka rata još jednom pokazali, Kremlj izvrće činjenice i vrti nove narative; Državni mediji i mreže dezinformacija šire propagandu koju voljni saveznici pokupe i prenose ruske narative na Zapadu. Putinova autokratija namerno i sistematski destabilizuje evropske demokratije putem lažnih vesti i propagande (više o tome u drugom delu).

Hibridna oružarnica Kremlja je takođe bogato snabdevena: diverzantski odredi napadaju našu infrastrukturu, sajber ratnici manipulišu IT sistemima bolnica i administracija. Mi smo meta agresivnih akcija. Protivnici režima su ubijeni na ulici ili otrovani radioaktivnim supstancama. A politički ekstremisti su uhvaćeni u zamku i kooptirani kada podrivaju koheziju EU (više o tome u trećem delu). Putinovi agenti zavode evropske elite novcem i drugim ponudama kako bi ih učinili ekonomski zavisnim ili ušutkanim.

Nemačka je osetila posledice energetske krize u proleće 2022. godine. U nekoliko istraga, CORRECTIV je učinio mrežu koja stoji iza Gaspromovog lobija transparentnom i pokazao kako je Rusija tokom godina uspela da proširi i konsoliduje svoj ekonomski i politički uticaj u Nemačkoj i Evropi. "Za takav režim, ekonomski odnosi i trgovina nisu poseban cilj", objašnjava Lukaševski, koji je dugo radio za organizaciju za ljudska prava Memorijal, a sada je na čelu medija u egzilu Radio Saharov. Ekonomski odnosi su "samo sredstvo i sredstvo za razvijanje sopstvene snage za kasnije nasilje", kaže on. U tom cilju, uobičajena je praksa da se "zavedu normalni ljudi, biznismeni i političari".

u EU parlamentu su izloženi Iznova i iznova, ruski agenti . Letonska poslanica Tatjana Ždanoka, na primer, navodno je dvadeset godina radila za rusku tajnu službu FSB. Ždanoka je zauzimao proruske stavove, nekada se protivio nezavisnosti tri bivše sovjetske republike Letonije, Estonije i Litvanije, i odbio da donese rezoluciju kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu u proleće 2022 Ukraine . godine. Nedavno je skandal s podmićivanjem koji je uključivao proruski portal Glas Evrope pokazao koliko su neki poslanici prijemčivi za rusko bogatstvo – u središtu afere bili su političari AfD-a Maksimilijan Krah i Petr Bistron.

 

Čiji hleb jedem, čiju pesmu pevam ...

Dana 2. decembra 2021. godine, Bistron je na veb stranici savezne AfD-a izjavio: "Dalju ekspanziju na istok (napomena: NATO) Rusija ne može posmatrati kao ništa drugo osim kao provokaciju i dalje kršenje obećanja od strane Zapada." Manje od tri meseca pre početka rata, Bistron tako služi narativu koji se proteže tokom čitavog Putinovog mandata. Na primer, 2007. godine, u zapaljivom govoru na 43. Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji , ruski predsednik je kritikovao planove Amerikanaca da izgrade sistem protivraketne odbrane u istočnoj Evropi i optužio ih da teže "monopolarnoj svetskoj dominaciji". Širenje NATO-a na istok je "provokativan faktor koji snižava nivo uzajamnog poverenja". U svom obraćanju narodu veče pre početka rata u februaru 2022 . godine, Putin je rekao da se NATO mora povući u Evropi na nivo iz 1997. godine. Moguće pristupanje Ukrajine NATO-u je "direktna pretnja bezbednosti Rusije".

Ovaj preokret počinilac-žrtva usvajaju prokremaljske stranke kao što su AfD i BSV ("Bündnis Sarah Wagenknecht") u svom dnevnom redu i predstavlja ga na nacionalnoj i evropskoj sceni pod oznakom "mirovne politike". Kao i AfD, lider BSV-a Vagenknecht takođe se izjasnio protiv stacioniranja američkih raketa Tomahavk ove godine i čak je ovu federalnu političku odluku učinio preduslovom za moguće koalicije na državnom nivou. Isto važi i za dalje isporuke oružja Ukrajini .

Politički kurs obe strane ugrožava mir i bezbednost Evrope, kaže reporter CORRECTIV-a Markus Bensman: "Ako Putin prevlada u Ukrajini i SAD se povuku iz Evrope na Trumpov zahtev", kaže Bensmann, "onda će Evropa pasti pod rusku dominaciju. To znači da su sve vrednosti za koje mislimo da su od Boga dane, kao što su pravna sigurnost i demokratija, nestale. " Rezultat su politička ubistva, državna proizvoljnost i drobljenje bilo koje opozicije. Dvadeset godina, Bensmann je izveštavao iz Centralne Azije i Kavkaza, živeo je u Rusiji i regionima bivšeg Sovjetskog Saveza. Jedina stvar koja može usporiti Putina, kaže on, jeste jedinstvo Zapada u podršci Ukrajini. "Ovo jedinstvo potkopavaju AfD i BSV. Ako neprijatelji slobode postignu svoj cilj, onda je sloboda takođe gotova za svakog pojedinca." U takvom sistemu, sve prepreke bi pale da bi antiustavne tendencije, kao što su planovi remigracije nekih članova AfD-a, postale stvarnost.

Vagenknecht, Bistron i Co. i dalje stoje uz Kremlj. Evropska politika je predugo potcenjivala napade Putinovog carstva, prikrivala i umanjivala pretnju. To se mora promeniti. Invazija na Ukrajinu i napadi poslednjih godina konačno su otkrili da se ruski medved ne može ukrotiti doktrinom "promene kroz trgovinu". Mir između Evrope i Rusije je završen.

Moramo se suočiti sa ovim sukobom u svoj doslednosti i sačuvati našu demokratiju i slobodu.

 

Edited October 3 by Dragan

[Dragan]

Sahra Vagenknecht: Zašto je njen govor na mirovnim demonstracijama odbojan +++

Florian Lancker, u "Jednostavnom jeziku"

@SWagenknecht

je održala govor koji mnoge ljude ljuti. Rekla je stvari koje nisu bile istinite.

Uvredila je ljude i okrivila pogrešne ljude za rat. Njen govor je odbojan i opasan. Ovde objašnjavam zašto je to tako.

U svom govoru, gospođa Vagenknecht kaže da su ljudi poput Antona Hofreiter , Marie-Agnes Strack-Zimmermann i Rodericha Kiesewetter

samo " Kriegstüchtigkeitsmaulhelden ". Ona misli da ovi političari žele da odvedu Nemačku rat.

Gospođa Vagenknecht čak zahteva da se ovi ljudi pošalju u "bataljon ratnih fitnes zalogaja" kako bi mogli da iskuse šta rat znači.

Ovo je odvratna izjava. Zasto? Zato što napada ljude koji su posvećeni miru i slobodi . Gospođa Vagenknecht krivi ove ljude za rat.

 

Ipak,russija je napala Ukrajinu. Ukrajina se samo brani. Ona se bori za svoju slobodu i svoju zemlju. Ljudi poput Antona Hofreitera i Marie-Agnes Strack-Zimmermann žele da Ukrajina bude u stanju da se brani. To je ispravno i važno. Zato što se mir ne može postići jednostavnim izgovaranjem: "Prestanite da se borite." Gospođa Vagenknecht ne razume šta znači rat.

Gospođa Wagenknecht kaže u svom govoru: "Možda će, kada se vrate, shvatiti šta rat znači." Ona želi da kaže da ljudi koji su protiv Putina ne razumeju rat. Ovo je apsurdno! Narod Ukrajine tačno zna šta rat znači. Oni to doživljavaju svaki dan. Oni gube svoje domove i svoje porodice.

Oni su ubijeni, mučeni i proterani. I ti ljudi imaju pravo da se brane. Gospođa Vagenknecht želi da Ukrajina prestane da se bori.

Ona kaže: "Ratovi se moraju okončati i moramo koristiti diplomatiju ." To zvuči lepo u početku. Ali gospođa Vagenknecht krije nešto veoma važno: pregovori su mogući samo ako su obe strane spremne da to učine. Putin ne želi pregovore. On želi da uništi Ukrajinu i dovede je pod svoju kontrolu. On je započeo rat i donosi patnju ljudima. Jednostavno odustajanje od Ukrajine i izgovaranje "hajde da pregovaramo" je izdaja naroda Ukrajine.

Putina i njegovo nasilje trivijalizuje gospođa Vagenknecht Gospođa Vagenknecht takođe govori o "američkim raketnim planovima" i ponaša se kao da su SAD negativac u ovom ratu. To prikriva činjenicu da su ruske rakete, koje se ispaljuju na Ukraine svaki dan.

Prikriva činjenicu da su ruski vojnici napali Ukrajinu i tamo počinili strašne zločine. Prikriva činjenicu da su ljudi mučeni i ubijeni zbog odbrane Ukrajine.

Gospođa Vagenknecht takođe kaže: "Ne američkim raketnim planovima, ne ratovima i pregovorima." Ali šta to znači u stvarnosti? Ona želi da Ukrajina prestane da se bori i da Putin pobedi. Ovo nije pregovaranje. To nije diplomatija . To su kapitulacija, nasilje i nepravda.

Zašto je govor Sahre Vagenknecht toliko opasan ? Gospođa Vagenknecht se pretvara da je za mir. Ali njen govor samo pomaže Putinu i šteti Ukrajini. Krivi pogrešne ljude i indirektno brani Rusiju. Ako želite mir, morate biti na strani žrtava, a ne na strani pocinioca .

Sahra Vagenknecht svojim izjavama staje na stranu počinioca. Njihov zahtev da pošalju ljude kao što su Anton Hofreiter ili Marie-Agnes Strack-Zimmermann u rat je nehuman. To nisu "ratno spremni heroji usta". To su ljudi koji se bore za slobodu i opstanak Ukrajine.

Gospođa Vagenknecht želi da ućutka ove ljude. To se zove diplomatija, ali to je kapitulacija pred agresorom.

 

Zaključak: Gospođa Vagenknecht govori protiv žrtava i za počinioce. Govor Sahre Vagenknecht je odbojan, jer iskrivljuje istinu.

Prikazuje žrtve rata kao agresore, a počinioce kao žrtve. To čini branioce krivim i zahteva da jednostavno odustanu.

Ovo nije samo pogrešno, već i opasno. Gospođa Vagenknecht nema plan za mir. Ona ima samo plan kako Putin može da dobije ovaj rat.

Takav govor ne pripada mirovnim demonstracijama, već u kantu za smeće istorije.

 

Vazno! Ovaj tekst je napisan jednostavnim jezikom tako da ga svi mogu razumeti.

Činjenica da su birači i članovi AfD "obični ljudi" potvrđena je u sudskom postupku od strane saveznog izvršnog odbora @AfD

[bergkamp bcd]

On 10/3/2024 at 8:53 AM, fancy said:

Ključne reči "po Evropi".

Srbija nije u EU, što bi ga pominjali.  A plus i u Srbiji nije samo poglavar ruska kučkica nego je i >90% Srbije u tom statusu.

 

Zato sto ga uglavnom pominju kao nekoga ko je zapravo zaista za evropske vrednosti, ali, eto, mora da balansira i vara svoje biracko telo.

 

Nije ni Moldavija u EU, pa se zna ko je tamo proEU, a ko proruski orijentisan.

 

No, to i nije toliko bitno, ono sto je bitno je da biraci u EU imaju moc da kaznjavaju lidere i partije koje se pokazu lose na vlasti (pa su tako na izborima u Austriji "stradali" i taj FPO i OVP i SPO i zeleni), dok su u Srbiji izbori samo izrugivanje zdravom razumu i mnogo prirodnije bi bilo da se u potpunosti ukinu.

[Div]

Da li EU ulazi u trgovinski rat sa Kinom i kakve posledice bi bile?

Najava uvođenja caina od preko 35% na kineske električne automobile, protivljenje Nemačke i WV grupe je znak da sa takvom odlukom nešto nije u redu, visoke carine bi trebalo da štite domaću autoindustriju a protiv caribna su zemlja sa najjačom, mada je u krizi, autoindustrijom i najveći proizvođač automobila WV. I da se uvedu crine o bi tu više dobio a ko gubio, carinu plaćaju krajnji kupci, dakle građani EU, prostom logikom ispada da Komisija EU štiti svoje građane od jeftinih automobila, a da kina hoće da pokloni po nekoliko hiljada evra kupcima u Evropi.

Decenijam je autoindustrija simbolnemačkog privrednog razvoja, Nemačka je postavljala standarde koje proizvođači moraju da dostignu u određenom roku, i tako su nemački proizvođači bili uvek u vođstvu u razvoju i primeni novih tehnologija i rešenja. Sada je negde nešto zatajilo, da li su evropski proizvođači zakasnili sa razvojem EV ili su kinezi uradili bolji posao, uglavnom ponuda kineskih vozila po nižim cenama je ogromna, ali prodaja ne ide baš, kao ni prodaja evropskih vozila, električnih, hibridnih i klasičnih SUS.

Ekonoski gledani, svojevremeno je Japan predstavljao zapadu isti problem kao Kina sada, pomogli su mu da se razvije onda im je postao konkurent sa kojim ne mogu uvek da izađu na kraj ekonomskim merama, slično, samo u manjoj meri i J. Koreja, Tajvan ali svi oni su politički bliski zapadu pa nije dolazilo do ekonomskog rada ali je bilo oštrih sukoba, beše neka sudsak odluka po kojoj je Aple trebao da plati neku veliku sumu Samsungu ali je američka administracija zaštitila Sple, pozivajući se na neki zakon po kojem ne mora da se izvrši sudska odluka koja šteti interesima USA.

Odgovor Kine, kažu, mogao bi da bude uvođenje carina na poljoprivredne proizvode iz EU, jer EU subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju.

Imam utisak da će pre EU da uđe u unutrašnje političke nesuglasice nego što će carinama rešiti ekonomske probleme.

 

 

[Dzoni_m]

To sto se Nemacka (a nije tacno) protivi i VW i BMW (jeste tacno, zato se brinu za reciprocne mere za svoje operacije u Kini) ne znaci da je odluka pogresna. Odluka je 1000% ispravna jer ne postoji nikakvo skrivanje da Kineska vlada direktno dotira i subvencionise domace EV proizvodjace da stancuju vozila, prikazuju brojke kako bi dobili jos sredstava pa makar bacili tj unistili (groblja EV po Kini potvrdjuju to). Dakle oduka je na mestu, sprecavas jednu drzavu (drzavu direktno) da manipulise tvojom industrijom i neregularno se takmici. Ona nije shareholder kao sto je to slucaj sa VW npr. I to nisu neke poreske olaksice. Ovo je kao sto su nacisti radili pre WWII kada su Auto Unionu i Mercedesu donirali sumanute kolicine novca za trkacke timove za "arijevsku stvar". 

Sto se tice napretka i "inovacije": EV moze da sklepa ko hoce. Barijere ulaska (tehnicke) su mnogo nize. Za to "invoacija" ne treba. Zato su Kinezi i skocili na tu priliku. SUS auto da valja bi napravili nikad. Ono sto jeste inovativno u EV svetu su softverska resenja i novi sistemi integracije sistema unutar vozila. Tu Kinezi nista novo nisu uradili rade na isti nacin kao i sto se radilo pre 20 godina. Tu pricu vode Tesla i Rivian. Rivian sada ima fantastican sistem integracije modula u vozilo, nesto gde su prestigli Teslu. Ali Rivian ima problem sa proizvodnjom. Zato je sada nastao "brak" Rivian-a i VW. VW daje know how za proizvodni proces, a Rivian za integraciju i razvoj novih sistema, nesto gde je VW podbacio zestoko, iako to nije direktno VW vec dobavljaci (ZF, Bosch, Continental......) , koji su u stvari PROBLEM evropske auto-industrije. 

Ekonomski rat apsolutno treba da se vodi na svim frontovima sa Kinom. Kratkorocno lose po EU, dugorocno, mnogo bolje. Kada proizvodnja tamo bude nekonkurentna a razvoj (jos uvek je gro razvoja u EU i USA) stagnira, proizvodnja ce se seliti van Kine ili nekim manjim delom vratiti u USA i EU. 

Kinezi mogu samo da kopiraju i da usavrse nesto da ga naprave jeftinijim za proizvodnju koristeci povoljne uslove za industriju tamo (radna snaga, cena radne snage, nepostojanje ekoloskih normi, zastite na radu itd itd) ali oni nemaju taj faktor stvaranja novih ideja. Prosto zasto bi imali? Sta ce inovator tamo da dobije kao nagradu? NISTA. MOzda da zahvali da mu ne srozaju socijalni kredit na 0 pa da crkne kao pas. Preduzetnistvo zabranjeno (efektivno), cim krenes da strcis, pokose te ko travu. Vidimo da samo birokratija je dovoljna da EU bude troma u tom pogledu. USA je raj za ideje i inovatore. Zato sto mozes da se obogatis mozes da menjas nesto, mozes da budes taj koji je promenio industriju. 

Zato, neka bukti ekonomski rat. Lose moze biti samo po Kinu na duze staze. Ince odgovor Kine na EV carine je: carine na evropska alkoholna pica...............toliko. 

[Div]

Ekonomski rat u smisu administrativnog ograničenja uvoza, nametanja taksi i carina  ne može da bude koristan na duge staze nikome, naprotiv može samo da šteti svim učesnicima, a kad su u pitanju veliki igrači kao što su Kina i EU, štete bi trpela i celokupna svetska ekonomija jer i Kina i EU uvoze ogromne količine robe, sirovina, poluproizvoda, angažuju radnu snagu po celom svetu da bi izvezle krajnji proizvod.

Važnije za EU, Kina jeste konkurent u proizvodnji, ali Kina može biti najveći kupac evropske robe, a danas je mnogo lakše proizvesti nego prodati. Drugo, ako tiproizvodi iz Kine ne vrede ničemu, ako su američki i evropski neuporedivo superiorni, čemu onda administrativna ograničeja, valjda kupci znaju šta im je bolje.

Ideološki i politički sukob ili neslaganjeje nešto drugo, želja da se promeni režin u Kini, odnosno sistem jer nije problem trenutni režim, je najnormalniji stav svakog, normalnog čoveka, ali veće su šanse da do promena dođe ako postoji ekonomska osnova, ako stanovništvo nije u poziciji da se bori za goli život, diktature se najbolje održavaju u siromaštvu.

 

[Nek grmi jako]

Iz ugla VW i BMW, situacija je prilično jednostavna jer ih trgovinski rat sa Kinom pogađa zbog ogromnog tržišta na kome su decenijama vladali.

 

Što znači da bi kineski odgovor u vidu povećanja carine i poreza na nemačka vozila doveo u još lošiju poziciju tu industriju, i to u situaciji kad Nemci gase svoje pogone, dok ih Kinezi otvaraju u dosad neviđenom ritmu i obimu.

 

Jer VM i BMW razmišljaju pragmatično na sledeći način: šta će nama ugrožavanje kinske auto-industrije i monopolski rat ako mi u tom procesu možda nećemo više postojati u kapacitetima u kojima smo nekada postojali... Ili, drugim rečima, šta ih briga šta će biti ako njih neće biti...

 

I zato kukaju, pitajući se ko će njima da subvencioniše gubitke, budući da EU niti ima snage za to, niti je predvidela bilo kakav smisleni i ohrabrujući budžet za takve situacije.

 

Nije, međutim, samo Nemačka ugrožena, već se problem pojavljuje i u japanskim mejdžorima, pa je tako Tojota objavila da radikalan prelaz na električna vozila znači gubitak posla za radnike u sektoru tehnologija povezanih sa motorima, uključujući i brojne dobavljače, naglasivši da bi samo u Japanu bez posla moglo da ostane 5,5 miliona ljudi.

 

Ne znam da li uopšte postoji kolektivna svest o tome šta nastane kad u jednoj podeli karata maltene preko noći država izgubi 5,5 miliona radnih mesta... A to dovodi u kriznu situaciju desetine miliona ljudi, povećava stopu osiromašenja, broja socijalnih slučajeva i oboljenja, dovodi u opasnost mentalno stanje nacije i povećava broj samoubistava...

 

Trgovosnki ratovi u takvim situacijama su batina sa dva kraja, i to najblaže rečeno. Jer kada se batinom mlati svuda oko sebe, dobije po nosu i dužan i nedužan.

 

Napad na kineski monopol jeste potreban, ali ne na način koji izaziva krvoproliće u vlastitoj industriji.

Edited October 10 by Nek grmi jako

[Dzoni_m]

Nemacki proizvodjaci nemaju sta da brinu za carine u Kini. Pogotovu "velika trojka": BMW, Mercedes i Audi, pa i VW delimicno, Porsche posebno ne treba da brine. Nemacki proizvodjaci su premijum svuda osim u maticnoj zemlji. Njihova konkurencija na trzistu Kine (a i vecine drugih) nisu domaci proizvodjaci. Drajver za kupovinu luksuzne robe je nesto dugo. Ne cena. Sto se njih tice, prodavace im vozila iz drugih fabrika a carine su problem krajnjeg kupca i Kini. Njemu ce da skinu kozu sa ledja. Slazem se donekle da ovo moze da pogodi VW jer oni imaju prilagodjene modele za Kineske kupce ali sa druge strane sve te "fabrike nemackih proizvodjaca" nisu njihove, vec u vecini slucajeva kooperacija sa domacim firmama.

 

Procice mnogo vode ispod mosta pre nego sto nemacki proizvodjaci "bace kasiku" i budu u problemu. Ako francuski prozvodjaci opstaju vec decenijama sa onakvim poluporoizvodima, nemacka auto-industrija nema sta da brine. 

 

Sto se tice zatvaranja fabrika, ni prvi ni poslednji put. Otvaranje/zatvaranje je normalan proces, a u stvari prvo ce da nadrljaju fabrike van Nemacke. Druga stvar, Kinezi i otvaranje fabrika u EU. To npr nije lose. Neka otvaraju. 

Sve ovo nije nista novo. EU (tada EEZ) je prosla kroz sve ovo sa Japanskom pa onda sa J. Korejskom auto industrijom. AKo iko treba da se zabrine, treba J. Korejanska auto-industrija. PA i Japanska. To su kupci koji mogu da odu pod skute Kineskih prozvodjaca. 

 

I opet da ponovim, odgovor na EV carine EU, je carina na alkoholna pica poreklom iz EU. 

Edited October 11 by Dzoni_m

[deez nuts.]

Pre ce propasti cela Nemacka auto-industrija, nego Toyota. 

ne pricam iz ovog ugla, nego inace. 

[Nek grmi jako]

Spoiler

Poslednji primer, to jest dešavanja u Folksvagenu, pokazuju u kakvoj je poziciji danas nemačka auto-industrija.

Jer ako jedna od vodećih kompanija saopšti (ili zapreti) da više nije u mogućnosti da isključi zatvaranje fabrika u svojoj rodnoj kući, dakle u Nemačkoj, onda nam u stvari porujučuju da je voda stigla do nosa. 

Naročito jer bi takav scenario doveo do jednostranog prekida ugovora o zaštiti zapošljavanja, koji je u zemlji na snazi od 1994. godine. A to u Nemačkoj, čiji sindikati imaju snagu da pomere političke i ekonomske planine, svakako ne bi prošlo bez ozbiljnih posledica.

Jer, sam VW samo u Nemačkoj zapošljava oko 200.000 ljudi (podaci variraju), i to bez kooperanata i pridruženih grana koje taj broj množe sa deset, a naknadno dobijeni rezultat multiplikuje dalje probleme u društvu jer direktno pogađa desetine miliona...

Po sistemu - kada se nemačka auto-industrija zakašlje, nemačka ekonomija oboli od gripa.

I to nije uobičajen poslovan stres, po modelu - e ovde ćemo sad malo da pritegnemo, već je reč o psihozi za nemačke proizvođače automobila koji su bili neprikosnoveni lideri na tehnološkom tržištu u sektoru skoro 140 godina i jedva da su morali da brinu o prodaji ili konkurenciji. 

Institut Ifo već je izneo prognozu za period do kraja godine, koja je izuzetno pesimistična, a VW uopšte nije izdvojen slučaj u tim borbama sa vetrenjačama.

Mercedesova automobilska divizija smanjila je svoju godišnju prognozu profitne marže, dok je BMV rekao da je profitna marža u segmentu automobila u drugom kvartalu niža od očekivane. I Porše je smanjio izglede za 2024. godinu, iako to pripisuju nedostatku specijalnih legura aluminijuma.

Proizvodnja automobila je takođe stradala zbog slabije domaće tražnje, odnosno zbog ukupnog stanja nemačke privrede, jer širi makroekonomski trendovi, logično, direktno utiču i na auto-sektor.

Ali dve teme koje se iznova pojavljuju u debati o nemačkom automobilskom sektoru su Kina i prelazak na električna vozila, kao i njihovo preklapanje.

Jednostavno, potražnja je manja nego što se očekivalo, dok je konkurencija porasla. I dok se tržište automobila u Kini oporavlja, nemački proizvođači automobila nisu osetili efekat tog oporavka jer su konkurenti preuzeli tržišni udeo. 

I sad na sve to imamo i tenzije oko trgovinskih i uvoznih carina između Evropske unije i Kine, koj takođe opterećuju tržište jer su nemački proizvođači veoma izloženi trgovinskoj politici. Ranije je 40% ili 50% zarade bilo u Kini, a kinesko tržište počinje pomalo da se zatvara. 

U isto vreme imamo veći procenat električnih vozila koja nisu toliko profitabilna kao automobili sa unutrašnjim sagorevanjem, a da je zarada u Kini i dalje visoka kao nekada, mogli bi da se sasvim dobro nose sa dilemom o profitabilnosti EV. Ali pošto to nije slučaj i zarada iz Kine takođe opada, postoji opšti pritisak na zarade, pa se i marže smanjuju.

Pa kad se na to doda i kraj programa subvencija za električna vozila u Nemačkoj, koji je takođe pogodio fabrike direktno u srce, dobijamo savršenu oluju uperenu protiv tamošnje auto-industrije.

Zato, dakle, ovde nije reč o propasti nemačkih vodećih kompanija, jer one neće propasti, već o nepopustljivosti u odnosu na neke zahteve koje su ispostavile te najveće kompanije, a koje će podržati i najveći sindikati, pa se ekonomski problemi pretvaraju u - političke.

A igra sa tim stvarima u Nemačkoj je ples po žici, kao ona cirkuska tačka.

 

S tim da, za razliku od cirkusa, ovde nema zaštitne mreže. 

 

Edited October 11 by Nek grmi jako

[Div]

21 hours ago, deez nuts. said:

Pre ce propasti cela Nemacka auto-industrija, nego Toyota. 

ne pricam iz ovog ugla, nego inace. 

Quote

 

Toyota predstavlja prenosive vodonične patrone za buduća vozila, ali i upotrebu u domaćinstvu

Na Japan Mobility Show Bizweek 2024, Toyota je otkrila inovativne prenosive vodonične patrone koje omogućavaju zamenjivu energiju za buduća FCEV vozila, ali i u domaćinstvima

 

 

https://benchmark.rs/vesti/nauka-i-tehnologija/toyota-predstavlja-prenosive-vodonicne-patrone-za-buduca-vozila-ali-i-upotrebu-u-domacinstvu/

[Dragan]

ECB ponovo smanjuje ključnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena

 

Monetarni čuvari očekuju pozitivne impulse rasta od smanjenja kamatnih stopa. Kompanije i privatna domaćinstva mogu lakše ulagati i trošiti uz jeftinije kredite. Nasuprot tome, štediše moraju biti spremni za pad kamatnih stopa u svojoj banci i niže prinose na polise životnog osiguranja, na primer.

Pored toga, ECB sprovodi tehničku inovaciju: približava depozitnu stopu kamatnoj stopi sa kojom banke mogu da dobiju svež novac od centralne banke ("glavna stopa refinansiranja"). Ovo je ranije bilo poznato kao najvažnija ključna kamatna stopa.

 

Centralna banka je u martu odlučila da ograniči jaz između dve kamatne stope sa 0,5 na 0,15 procentnih poena od 18. septembra. Uži koridor kamatnih stopa ima za cilj da smanji fluktuacije kratkoročnih kamatnih stopa i stvori veću predvidljivost za banke. Malo je verovatno da će ovaj korak imati bilo kakav uticaj na privatne klijente, jer se finansijske institucije ionako rukovode stopom depozita.

Ekonomisti su očekivali odluku ECB-a, jer se inflacija u evrozoni nedavno približila srednjoročnom cilju ECB-a od dva odsto: u avgustu je stopa inflacije pala na 2,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine – najniži nivo od leta 2021. godine. U Nemačkoj je inflacija posebno oštro pala na 1,9 odsto. 

Upozorenje protiv prebrzog ublažavanja ograničenja

ECB je pokrenula preokret kamatnih stopa u junu i snizila ključne kamatne stope po prvi put od talasa inflacije. Ranije je centralna banka deset puta zaredom podigla kamatne stope kako bi se uhvatila u koštac sa inflacijom, koja je naglo porasla nakon ruskog napada na Ukrajinu. Inflacija u evrozoni dostigla je vrhunac u oktobru 2022. godine na više od deset odsto.

Međutim, bazna inflacija, koju ekonomisti mnogo prate , tvrdoglavo se drži bez nestabilnih cena energije i hrane: u avgustu je pala za samo 0,1 procentni poen na 2,8 odsto. Nemačka Bundesbanka, na primer, upozorava na prebrzo ublažavanje monetarne politike ECB-a. "Još nismo dostigli svoj cilj", nedavno je upozorio predsednik Joachim Nagel.

[Kronostime]

Just now, Dragan said:

ECB ponovo smanjuje ključnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena

 

Monetarni čuvari očekuju pozitivne impulse rasta od smanjenja kamatnih stopa. Kompanije i privatna domaćinstva mogu lakše ulagati i trošiti uz jeftinije kredite. Nasuprot tome, štediše moraju biti spremni za pad kamatnih stopa u svojoj banci i niže prinose na polise životnog osiguranja, na primer.

Pored toga, ECB sprovodi tehničku inovaciju: približava depozitnu stopu kamatnoj stopi sa kojom banke mogu da dobiju svež novac od centralne banke ("glavna stopa refinansiranja"). Ovo je ranije bilo poznato kao najvažnija ključna kamatna stopa.

 

Centralna banka je u martu odlučila da ograniči jaz između dve kamatne stope sa 0,5 na 0,15 procentnih poena od 18. septembra. Uži koridor kamatnih stopa ima za cilj da smanji fluktuacije kratkoročnih kamatnih stopa i stvori veću predvidljivost za banke. Malo je verovatno da će ovaj korak imati bilo kakav uticaj na privatne klijente, jer se finansijske institucije ionako rukovode stopom depozita.

Ekonomisti su očekivali odluku ECB-a, jer se inflacija u evrozoni nedavno približila srednjoročnom cilju ECB-a od dva odsto: u avgustu je stopa inflacije pala na 2,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine – najniži nivo od leta 2021. godine. U Nemačkoj je inflacija posebno oštro pala na 1,9 odsto. 

Upozorenje protiv prebrzog ublažavanja ograničenja

ECB je pokrenula preokret kamatnih stopa u junu i snizila ključne kamatne stope po prvi put od talasa inflacije. Ranije je centralna banka deset puta zaredom podigla kamatne stope kako bi se uhvatila u koštac sa inflacijom, koja je naglo porasla nakon ruskog napada na Ukrajinu. Inflacija u evrozoni dostigla je vrhunac u oktobru 2022. godine na više od deset odsto.

Međutim, bazna inflacija, koju ekonomisti mnogo prate , tvrdoglavo se drži bez nestabilnih cena energije i hrane: u avgustu je pala za samo 0,1 procentni poen na 2,8 odsto. Nemačka Bundesbanka, na primer, upozorava na prebrzo ublažavanje monetarne politike ECB-a. "Još nismo dostigli svoj cilj", nedavno je upozorio predsednik Joachim Nagel.

Kako ocekuju da pokrenu privredu u recesiji?

Bez vecih trzista - tesko.

 

[Dragan]

1 minute ago, Kronostime said:

Kako ocekuju da pokrenu privredu u recesiji?

Bez vecih trzista - tesko.

 

Kako bi ti to napravio ?

[Kronostime]

Just now, Dragan said:

Kako bi ti to napravio ?

Trgovinom na trzistima koja mogu to da absorbuju, bez ikakve druge politicke agende sem stare, dobre trgovine - ona je najbolji garant i mira i prosperiteta.