Kako se danas osecate.

[Marko]

Moja baba, je u poslednjih nekoliko godina, navalila da upravo od tih stvari sprema svoj veliki stan, i bila u fazonu: Da ja to sve sredim da se vi ne mučite sa tim posle mene 😄 To je meni bilo smešno iz nekoliko razloga. Prvo i prvo, nije bila nikome dužna bilo šta ceo život, nije dinar uzela a da nije njen, ni dan staža ukrala, ni jedno kuvanje propustila za rođendane, slavu, praznike... Zatim, kao da za nas nije dovoljno učinila, nego se toga hvata i izmišlja sebi posao. I to sa tako 85g, nametne sebi obavezu da treba te stvari da raščisti. Kako god, ja i keva smo konstatovali da nije ništa iole bitno u tom pražnjenju bacila (Hvala bogu, ali nije ni bila dementna odnosno temperamentna u smislu nakrivo nasađena što bi se reklo). U gimnaziji je provela ceo svoj radni vek kao profesor, pa ok, bacila je neke stare dnevnike i raskupusane knjige koje su baš bile u lošem stanju, kao i neke dotrajale haljine, tkanine, zavese i šta ti ja znam. Ali nije pipnula ništa što ima bilo kakvu vrednost, sentimentalnu ili materijalnu. Okreni obrni, sećanja ostaju, u njenom slučaju univerzalno pozitivna - Ne samo nas porodice, familije nego i bezbroj prijatelja, od seljaka tamo na selu gde nam je ostala vikendica od nje i dede, pa preko kolega, bivših učenika i komšiluka (Više puta sam sebe uhvatio da se pitam kako je mogla toliko da voli svakog, ja i keva prosto ne možemo ni blizu kao ona, ona je imala empatije i razumevanja i za gluperde i za primitivne npr).