Kako se danas osecate.

[Marko]

Moja baba, je u poslednjih nekoliko godina, navalila da upravo od tih stvari sprema svoj veliki stan, i bila u fazonu: Da ja to sve sredim da se vi ne mučite sa tim posle mene 😄 To je meni bilo smešno iz nekoliko razloga. Prvo i prvo, nije bila nikome dužna bilo šta ceo život, nije dinar uzela a da nije njen, ni dan staža ukrala, ni jedno kuvanje propustila za rođendane, slavu, praznike... Zatim, kao da za nas nije dovoljno učinila, nego se toga hvata i izmišlja sebi posao. I to sa tako 85g, nametne sebi obavezu da treba te stvari da raščisti. Kako god, ja i keva smo konstatovali da nije ništa iole bitno u tom pražnjenju bacila (Hvala bogu, ali nije ni bila dementna odnosno temperamentna u smislu nakrivo nasađena što bi se reklo). U gimnaziji je provela ceo svoj radni vek kao profesor, pa ok, bacila je neke stare dnevnike i raskupusane knjige koje su baš bile u lošem stanju, kao i neke dotrajale haljine, tkanine, zavese i šta ti ja znam. Ali nije pipnula ništa što ima bilo kakvu vrednost, sentimentalnu ili materijalnu. Okreni obrni, sećanja ostaju, u njenom slučaju univerzalno pozitivna - Ne samo nas porodice, familije nego i bezbroj prijatelja, od seljaka tamo na selu gde nam je ostala vikendica od nje i dede, pa preko kolega, bivših učenika i komšiluka (Više puta sam sebe uhvatio da se pitam kako je mogla toliko da voli svakog, ja i keva prosto ne možemo ni blizu kao ona, ona je imala empatije i razumevanja i za gluperde i za primitivne npr). 

[Pletilja]

On 9/30/2025 at 2:22 AM, Marko said:

Moja baba, je u poslednjih nekoliko godina, navalila da upravo od tih stvari sprema svoj veliki stan, i bila u fazonu: Da ja to sve sredim da se vi ne mučite sa tim posle mene 😄 To je meni bilo smešno iz nekoliko razloga. Prvo i prvo, nije bila nikome dužna bilo šta ceo život, nije dinar uzela a da nije njen, ni dan staža ukrala, ni jedno kuvanje propustila za rođendane, slavu, praznike... Zatim, kao da za nas nije dovoljno učinila, nego se toga hvata i izmišlja sebi posao. I to sa tako 85g, nametne sebi obavezu da treba te stvari da raščisti. Kako god, ja i keva smo konstatovali da nije ništa iole bitno u tom pražnjenju bacila (Hvala bogu, ali nije ni bila dementna odnosno temperamentna u smislu nakrivo nasađena što bi se reklo). U gimnaziji je provela ceo svoj radni vek kao profesor, pa ok, bacila je neke stare dnevnike i raskupusane knjige koje su baš bile u lošem stanju, kao i neke dotrajale haljine, tkanine, zavese i šta ti ja znam. Ali nije pipnula ništa što ima bilo kakvu vrednost, sentimentalnu ili materijalnu. Okreni obrni, sećanja ostaju, u njenom slučaju univerzalno pozitivna - Ne samo nas porodice, familije nego i bezbroj prijatelja, od seljaka tamo na selu gde nam je ostala vikendica od nje i dede, pa preko kolega, bivših učenika i komšiluka (Više puta sam sebe uhvatio da se pitam kako je mogla toliko da voli svakog, ja i keva prosto ne možemo ni blizu kao ona, ona je imala empatije i razumevanja i za gluperde i za primitivne npr). 

Veliki pozdrav i sestrinski zagrljaj za baku. 

Mi, babe, ne radimo takve stvari iz osecaja duznosti vec iz osecaja za red, da kad odemo, za sobom ne ostavimo nered, ljutog neprijatelja nasih ovozemaljskih dana. Trudimo se, koliko mozemo, da odemo onako kako smo i zivele, uredno, odgovorno, pazljivo prema svima i svacemu. 

Prozori, danas shvatam da sve cesce i sve duze stojim pred nekim od prozora u stanu i gledam zivot koji promice. Ja vise ne ucestvujem, posmatram. Nije to moj izbor, to je moj status u ovoj zajednici kojoj pripadam. Ja sam bivsa. Otpisana. Nebitna. Nupotrebljiva. Sve sto znam i umem, zamenjuje vestacka inteligencija dostupna na jedan "Klik", od kuvanja do prisivanja dugmeta. To je sudbina nas cija su deca otisla daleko. Nas, starih, u drustvu u kojem je starost presuda, kazna, zivimo predugo. Jos ako ste neka kocoperna baba koja ima svoje misljenje i ne usteze se da to misljenje i pokaze, kuku, eto bruke! 

Sta cu sa ovim danom? Najradije bih da odem u nepoznatom pravcu, sto dalje od palanke i njenih otrovnih splinova.

Edited October 8 by Pletilja

[Besni lala]

Moje cure 

 

 

...

 

Lepo se osećam kada ih slušam ... podsećaju me na neke druge i drugačije dane.

 

Posebno:

 

..."Heaven and hell hath no fury

Better watch what you do...

I’m gonna pray for you

I'm gonna pray for you" ... Mi je u P.M. poznato 

 

Prijatan Dan, drugari.