Yellow - Coldplay afera i reakcije...

[Mina D. Harker]

Globalno selo, ista varijanta kao varoške tračare, samo na ogromnoj pozornici. 

[Marko]

Mene je ovo instant smorilo, negde tokom druge-treće sekunde nakon što sam prvi put ugledao to na netu, čak i u memeovanju mi je krajnje glupo

[DameTime]

21 minutes ago, fancy said:

Lik i riba mu su najebali zato što su provaljeni na glup način, a Internet je dočekao svoje nove žrtve s krvavim zadovoljstvom kao i uvek.

Naravno, visoke pozicije u firmi gde su radili još više potpaljuju armije "pravovernih" u osudi.  Jer, najslađe je kad se dobije municija da se piša po bogatima... Neki neimenovani Joe i Jane isto to rade širom sveta u milionskim brojevima i nikog nije briga... i ne bi ni trebalo da bude briga.

 

To što imaju porodice je samo jedan licemeran krik krvožedne javnosti. 

 

Moram da se složim sa tobom. Pogotovo jer je kvota da je većina onih koji se najviše sablažnjavaju nad pričom prva prevarila svog partnera/ku tipa 1.5.

Najbolji meme tho:

 

[fancy]

❤️ za meme

[Dragan]

On 7/18/2025 at 2:32 PM, DameTime said:

Što se tiče konkretnog primera, oboje imaju partnere (ne samo on), kolege su, koliko sam shvatila ona jeste karijerno ostvarena. Mislim da tema nije otišla toliko viralno zato što je on bogat, već zbog načina na koji su otkriveni.

Istina.

 

Smrtokapa.

Quote

A ko kaže da je (samo) zbog seksa?

 

1. Možda su se zaljubili.

Oni zaista izgledaju zaljubljeno i u tome nema niceg loseg.

Lose je jedino sto (mozda) nisu iskreni prema svojim partnerima.

Moguce je da oboje imaju otvorene veze, ali nacin na koji su "pobegli" iz slike govori drugacije

i to je najruznije u celoj stvari.

2006. sam napravio anketu na hrvatskom forumu - 399 od 872 onih koji su se javili su vec jednom prevarili partnera (~46%).

Taj procenat je sada moguce jos veci ako su neki od tadasnjih neprevaranata prevarili.

To govori o nekoliko stvari:

1. jako je puno licemera

2. seksualni nagon je veoma jak

3. potreba za zaljubljenoscu i ljubavlju je isto snazna

4. ljudi uglavnom nisu u stanju da duze vole

5. ljudi traze i cesto ne nalaze resenje za sukob izmedju "sigurnosti" i "potrebe za novim" koji su prirodno utemeljene u nama

6. zato je najprihvaceniji model sukscesivne monogamije (partner se menja svakoh par meseci/godina...), koji iz gore navedenih razloga ne funkcionise bas najbolje (sto se ogleda i u velikom broju razvoda - posebno tamo gde zene imaju mogucnost da zive samostalno) 

7. jedno od resenja bi moglo biti - Polyamory, ali izgleda da trenutno ne postoji mogucnost za siru prihvacenost takvog nacina

zivota 

 

[DameTime]

14 minutes ago, Dragan said:

2006. sam napravio anketu na hrvatskom forumu - 399 od 872 onih koji su se javili su vec jednom prevarili partnera (~46%).

Taj procenat je sada moguce jos veci ako su neki od tadasnjih neprevaranata prevarili.

To govori o nekoliko stvari:

1. jako je puno licemera

2. seksualni nagon je veoma jak

3. potreba za zaljubljenoscu i ljubavlju je isto snazna

4. ljudi uglavnom nisu u stanju da duze vole

5. ljudi traze i cesto ne nalaze resenje za sukob izmedju "sigurnosti" i "potrebe za novim" koji su prirodno utemeljene u nama

6. zato je najprihvaceniji model sukscesivne monogamije (partner se menja svakoh par meseci/godina...), koji iz gore navedenih razloga ne funkcionise bas najbolje (sto se ogleda i u velikom broju razvoda - posebno tamo gde zene imaju mogucnost da zive samostalno) 

7. jedno od resenja bi moglo biti - Polyamory, ali izgleda da trenutno ne postoji mogucnost za siru prihvacenost takvog nacina

zivota 

 

Sa drugom, trećom i petom tačkom se slažem, ali to ne znači da je četvrta tačka takođe istinita - kako ljudi uglavnom nisu u stanju da duže vole. Nije da nisu u stanju po nekom defaultu, već na tome nisu radili. Prvo individualno, a onda i kao par.

 

Brak je socijalni konstrukt. Još gore, za mnoge je brak cilj, gde ga većina posmatra kroz prizmu to je to, potpisali smo se, sad je igra gotova. Odnos zapravo tek tada počinje.

 

Ako se to izgubi iz vida vremenom seks, afektivnost i pažnja postaju deo rutine. A uopšte ne mora da bude tako, kad se komunicira i prisutna je prava emocionalna intima između partnera. Problem je što je vrlo malo takvih parova, koji su zaista emocionalno ranjivi jedno sa drugim.

 

Odatle toliki broj prevara, razvoda i sl. Naravno, neki parovi su jednostavno pogrešni od starta pa vremenom dođe do spontanog razlaza. Ne treba isključiti ni efekat kapitalističke kulture (🙈), gde i muškarci i žene sve više rade, posvećeni su karijerama pa imaju malo vremena jedno za drugo.

 

Ukratko, seksualna intima, poigravanje i istraživanje u tom smislu, otkrivanje novog u vezi partnera, zaljubljivanje u njega/nju iznova... Je nešto što treba održavati i osvežavati sa protokom vremena. Nije jedan beskonačan pool energije sa kojim se ulazi u dugoročni partnerski odnos i koji ostaje netaknut dok nas smrt ne rastavi.

[Dragan]

@DameTime

Slazem se ja sa time sto pises, jedina razlika je sto ja pisem vise o statistickom ponasanju vecine ljudi sada, a ne o nasim potencijalima, iako se moj zivot i moje okruzenje vise nalaze u zanemarljivom delu tih statistika (otprilike u smeru koji opisujes, ali manje psiholoski, a vise samospoznajno/duhovno zasnovano; sto ne umanjuje neophodnost psiholoskih saznanja).

Edited 2 hours ago by Dragan

[JPM]

https://n1info.rs/magazin/scitech/afera-coldplay-kako-danima-nesvesno-ucestvujemo-u-digitalnom-nasilju/

Quote

 

Ceo svet priča o snimku posramljenog šefa i njegove službenice sa koncerta benda Coldplay u Masačusetsu, koji se brzo proširio društvenim mrežama širom sveta, postao viralan i već izazvao ozbiljne posledice po njihove profesionalne, a moguće i privatne živote.

 

Nesporno interesantan, zašto je snimak dve odrasle osobe, o čijem odnosu suštinski niko ništa ne zna i koje su slučajno snimljene u zagrljaju na koncertu, postao predmet ismevanja, naslađivanja, čak i uznemiravajućeg voajerskog interesovanja.

Direktorka Institua za digitalne komunikacije Ana Mirković kaže da se radi o digitalnom nasilju.

 

"Ne samo da bih ja mogla da nazovem to sajber nasiljem, već to jeste sajber nasilje. Zato što zapravo digitalnim nasiljem smatramo svaki onaj oblik zlostavljanja koje se ponavlja, duže traje i ima za cilj da putem digitalnih tehnologija i digitalnih kanala komunikacije, digitalnih medija unizi, ponizi, marginalizuje, omalovaži neku osobu, koja se pritom oseća jako loše, sigurno pati i niko zbog toga nije srećan. Tako da ja sad kad sam rekla ovu definiciju vama je jasno da ovo što se dešava poslednjih dana jeste sajber nasilje i da te dve osobe, a i njihove porodice, poznanici, prijatelji sigurno nisu najsrećniji zbog svega što se dešava," objašnjava Mirković, inače psihološkinja.

A koji su porivi korisnika društvenih mreža da se naslađuju takvim slučajevima, Mirković odgovara - to su porivi svakog čoveka.

 

"Društvene mreže su samo platforma gde mi svi nekako isprojektujemo i svoje komplekse i frustracije, i snove i želje, i tako dalje. I tu ima sada mnogo fenomena. Na primer, mi mnogo volimo da morališemo, je l' tako? I onda nastupamo iz pozicije mi nikada ne bismo, ili ja u ovome sigurno nikada ne bih učestvovao, ili ovo meni nikada ne bi moglo da se desi. I to je jedna stvar koja se često dešava. Da se ljudi zapravo, negde postavljaju kao apsolutni stubovi morala, etike i da svačije tuđe ponašanje lako minimiziraju, ismevaju, da su skloni da prozivaju sve i svakoga. A ako je taj neko na poziciji moći, onda zapravo to naslađivanje tuđom nesrećom i negde projektovanje sopstvenih i nekih težnji da se predstavimo u idealnom svetlu dobija još jednu novu dimenziju," navodi i podseća da se ovde radi o dvoje ljudi na čelnim pozicijama i da su oboje u braku.

Mirković smatra da je njihova reakcija na video "kiss kamere" bila neuobičajena.

 

"Mislim, ono, kao uhvaćeni smo na nedelu, pa je sve to bilo lako i za produkciju 'mimova'. I onda iz svega ovoga, što sam rekla, a sa tom estetikom koja se nametnula, onda to nastane zapravo čitav jedan pravac, što bi rekli trend na društvenim mrežama, da ljudi ne samo da dele njihove likove ili morališu u odnosu na njihovo nemoralno ponašanje, nego prave mimove. Tu smo sada mogli da vidimo dokle može sva kreativnost da ode."

 

Učešće u digitalnom nasilju

 

Prema rečima psihološkinje ljudi ne shvataju da na društvenim mrežama učestvuju u vrtlogu digitalnog nasilja, te da je ovaj slučaj je ponovo istakao nedostatak empatije.

"Ono na što ljudi ne misle i o čemu ne vode računa je da to jeste učestvovanje u jednom ozbiljnom vrtlogu digitalnog nasilja i sigurna sam da ovo što se dešava zapravo svedoči onome o čemu pričamo godinama, a to je da je empatija u najvećem deficitu i da empatije praktično i nema. Ja često pomislim, kad vidim sve to, kako se osećaju njihovi partneri, njihova deca, roditelji, rođaci. I, baš onako bude neprijatno za nekog ko želi da je empatičan sa dvoje ljudi, koji prolaze kroz ovaj digitalni medijski linč, što se sve njima u životu sada dešava."

 

Razumevanje pojma digitalnog nasilja

 

Nemogućnost da se zaustavi širenje informacija o nepoznatom paru iz Masačusetsa i eventualno promeni slika ljudi o tome šta se zaista dogodilo, Mirković objašnjava kao zamku digitalnog nasilja.

"To je jedna od velikih, da kažem, zamki digitalnog nasilja. To što, za razliku od tradicionalnog nasilja, koje se uvek dešava u nekom kontekstu, odakle i žrtva može da pobegne u neku sigurnu zonu. Vi sa digitalnim nasiljem ne imate sigurnu zonu. I osim što se dešava svuda, jer je zlostavljač u telefonu, u tabletu, u kompjuteru, ono se dešava zauvek. I mi možemo da govorimo o tome da li je nešto etično ili nije etično, ali tragovi ovome ostaju na internetu zauvek. I svaki ponovni uvid u ove, da kažem, sadržaje za žrtvu je jako uznemirujuć. I mi to kažemo reviktimizacija, stalno, ponovo povređivanje žrtve koja gleda sadržaje neprimerene ili ponižavajuće, poražavajuće, a tiču se njene ličnosti."

 

Mirković kaže da je važno da razumemo da su tragovi digitalnog nasilja praktično neizbrisivi

"Mi možemo da izbrišemo neki sadržaj, ali ne znamo da li ga je neko sačuvao i u kom trenutku on ponovo može da se pojavi na društvenim mrežama i na internetu. Zato je neophodno raditi sa osobama koje trpe nasilje, da se osnaže, da se ojačaju, da one mogu zapravo da se bore sa tim posledicama. Vrlo često baš taj nivo podrške izostane, ali kada razumemo prirodu digitalnog nasilja, da je ono permanentno i da je kontinuirano i da zapravo u svakom trenutku ponovo može da se pojavi uzrok nečije tuđe, vrlo lične, a vrlo jake patnje i nesreće, onda je najvažnije osnaživati žrtvu."

 

Sa druge strane, navodi da je mnogo važno da se istaknu osobe koje vrše nasilje.

"Ja vrlo često razgovaram sa mladima, i sa decom, i pitam ih da li su nekada bili toliko srećni u životu, i dan im je bio ispunjen, i sve je išlo kako su oni želeli, i pomislili su na kraju dana- ajde samo još neke ružne stvari da napišem ovoj osobi kojoj inače to pišem svakog dana, pa da zaokružim ovu moju lepu, radosnu životnu priču. I oni kažu - ne, nikada."

Treba, objašnjava, da razumemo ko su osobe koje zapravo vrše taj tip digitalnog terora.

"To nisu srećne osobe, to su osobe koje se bore sa nekim svojim brigama, imaju ogromnu količinu besa ili nekih nefiltriranih emocija, i onda je najlakše to izbaciti na nekom drugom. A u ovom trenutku, ovaj trend vezan za ovaj par, daje sve, kako da kažem, sva opravdanja tim osobama. To je dvoje ljudi u braku, koji su u nekoj vanbračnoj, nemoralnoj situaciji i to sve zapravo utiče na to da ljudi daju sebi za pravo da se onda takvim osobama obraćaju na nimalo pristojan i društveno i moralno potpuno neprimeren način."

 

Empatija i edukacija

 

Kada govorimo o Srbiji i efikasnosti mehanizama zaštite od ove vrste nasilja, Mirković navodi da sve što je institucionalno je nekako i sporo, jer je pravda sporo dostižna. Ona ističe prevenciju kao veoma važnu, na kojoj rade ona i njen tim.

"Mi moramo da uradimo sve da preveniramo da se digitalno nasilje desi. I u tom smislu imamo stalne edukacije i sa roditeljima, i sa decom, i sa građanstvom. Važno je da osnažimo sebe, da se takve situacije što manje dešavaju, da ih primetimo kad se dese i da na njih pravovremeno reagujemo. I važno je da mi kao društvo se dogovorimo, a mi to sada ne možemo, jer se zapravo ljudi koji se bave atmosferom u društvu najviše trude da ovo učine jednom agresivnom atmosferom i agresivnim društvom za život. Ali moramo da se dogovorimo da hoćemo nultu toleranciju na nasilje."

Prema njenim rečima, treba da prepoznamo kada se dešava digitalno nasilje, kao što je slučaj dvoje ljudi sa koncerta Coldplay-a.

"Evo, svako od nas je u nekom trenutku uživo u nekom komadiću sadržaja o tim dvoma ljudima koji nam je bio - ha ha ha, baš smešno, vidi fora, vrati, pogleda i evo ti link i tako dalje. Dakle, ne prepoznajemo digitalno nasilje, ne prepoznajemo kakve posledice ono ima za čoveka. Druga stvar je što moramo da prepoznamo kada se radi o kontinuiranom zlostavljanju, tad se zapravo govori o digitalnom nasilju."

 

A koje su veštine koje moramo da razvijemo:

"Kolaboracija. Ovo što mi sada radimo, to je zapravo pokušaj da razumemo poziciju osoba koje trpe nasilje. Pa onda - samokontrola. Nekada je nešto baš dobra fora, ali neću da prosledim, neću da podelim, ne želim ja da učestvujem u tom vrtlogu nasilja. Pa empatija. Molim vas da se, svako od ovih milijardu ili možda i više ljudi koji je podelio slučaj ovog para, zapita u nekom trenutku kako bih se ja osećao da se meni to dogodilo. I molim vas bez lažnog moralisanja. Mislim, svi znamo da oni ljudi koji se najčešće predstavljaju kao sveci prave najviše faulova. Ajde, samo da se pitamo kako bih se ja osećao, kako bih se ja osećala da sam supruga tog čoveka, kako bih se osećala da sam dete tog čoveka ili partner te žene. Ta empatija zapravo nedostaje. Ja mislim da ne smemo reaktivno da posmatramo problem i da budemo reaktivni u odnosu na problem, nego da budemo proaktivni i da se edukujemo, da promišljamo, da gradimo sve ove veštine i kapacitete, jer ako težimo zapravo toj nultoj toleranciji na nasilje, onda moramo svi da učestvujemo u građanju takvog društva."

 

 

Iskreno, jebe mi se da morališem, žao mi je ovo dvoje ljudi. Možda su oni prema svojim partnerima neiskreni, lažljivi, dvolični. Prevarili su ih. Ali niko ne zaslužuje ovakvu torturu, a svet je nažalost prepun nolajfera koji odmar kreću sa "meni se to nikad ne bi desilo" mantrom.

2 hours ago, Mina D. Harker said:

Globalno selo, ista varijanta kao varoške tračare, samo na ogromnoj pozornici. 

 

I uz mnogo veće posledice.

52 minutes ago, Dragan said:

Lose je jedino sto (mozda) nisu iskreni prema svojim partnerima.

 

Ovo. A to svakako nije javnosti na izvolte, već između njih.

 

52 minutes ago, Dragan said:

Moguce je da oboje imaju otvorene veze, ali nacin na koji su "pobegli" iz slike govori drugacije

 

Verujem da su svojom reakcijom zapravo doprineli veličini skandala.

[Chaos Is Me]

Po meni se ovo svodi na: play stupid games, win stupid prizes. 

 

To što su ovo dvoje reagovali kako su reagovali dovoljno govori o tome kakve su im bile namere. Baš bi ispalo super da su iskulirali i ostali "u zanosu" iako ih je kamera ulovila, ko ga jebe - nek ljubav pobedi. Ovako su samo ispali najobičniji preljubnici, kakvih naravno ima mnogo, ali ovde nije samo stvar da su u pitanju dvoje ljudi već i igre moći, navodno su se javili zaposleni kompanije koji su otpušteni samo zato što su im kupili ove karte (tipa neki office manageri i zaposleni u HR-u nižeg ranga) itd. 

 

Jednostavno nisu imali sreće, ali sam se nekako guziš u životu da ti se nameste i lepi i neprijatni momenti, a ovi su se jebiga naguzili nesrećnim okolnostima.

 

Inače, interesantan mi je taj fenomen da se šefice HR-a dosta često lepe za muškarce koji su iznad njih u hijerarhiji u okviru iste kompanije, poznajem par primera in real life takođe.

[Darko]

4 hours ago, fancy said:

Svi smo, ok, neki možda i niste, imali afere i ovakve i onakve.  

 

Lik i riba mu su najebali zato što su provaljeni na glup način, a Internet je dočekao svoje nove žrtve s krvavim zadovoljstvom kao i uvek.

Naravno, visoke pozicije u firmi gde su radili još više potpaljuju armije "pravovernih" u osudi.  Jer, najslađe je kad se dobije municija da se piša po bogatima... Neki neimenovani Joe i Jane isto to rade širom sveta u milionskim brojevima i nikog nije briga... i ne bi ni trebalo da bude briga.

 

To što imaju porodice je samo jedan licemeran krik krvožedne javnosti. 

 

A inače ničeg specijalno gadnog tu nije bilo, reklo bi se da su ljudi samo uživali u muzici i u društvu jedno drugog.

Sve što bih im poručio je da eventualno počnu da uživaju u kvalitetnijoj muzici bez tih Kiss Cam budalaština, što reče Liam Gallagher na koncertu Oasisa pre neki dan: [ne brinite ljudi] "We don't do that shit round here."

Tako i treba.

 

Kad smo kod Oasis, da zaključim stihom iz pesme kojom su otvarali koncerte 2005: "...Love one another".

Jeste, cela ova afera je virtue signalling na nekom novom nivou. Mada moram da priznam da su i memes na nivou, ima dobrih 🤣