Internet i degeneracija čovečanstva

[Div]

48 minutes ago, srbija do tokija said:

Nije samo Internet, upotreba komjutera uopšte. Skoro da se ne piše rukom, svršeni srednjoškolci imaju rukopis kao nekada radnici koji su osnovnu školu završavali po večernjim kursevima, rukopis im kockast i neispisan.

 

Doduše, to je donelo jedan vrlo koristan paravan: svako može da se zapita, kako su nekada zaposleni izgledali "busy" pre nego što su ekrani svima došli na sto? Sada, može da gleda u ekran i svi vide "ne diraj me, zauzet sam".

 

Jedan, koji je sedeo na 2m od mene, imao je tada nekoliko meseci do penzije, po ceo dan je gledao u crni ekran sa hex dump na njemu (kao DOS ekran, bela slova i brojevi na crnoj podlozi). Jednom, kada je otišao od stola, pritisnem na njegovom računaru "Shift" tipku na tastaturi, promeni se ekran - to mu je bio screen saver! To je gledao mesecima i pravio se zauzet.

 

Nama su branili hemijske olovke u nižim razredima osnovne jer kvari rukopis, pisali smo ili grafitnom olovkom ili perom i držaljom, kasnije  tek i nalivperom. Hemijska je dozvoljena u 7--8 razredu, tada su se već pojavile parkerice i neke manje kvalitetne ali ipak bolje od onih prvih, čini mi se TOZovih. Ja nisam nikada ni imao lep, čak ni čitak, rukopis, a već godinama ne uzimam olovku u ruku, osim kad nešto majstorišem pa obeležim mere.

 

[Yoyogi]

27 minutes ago, Div said:

 

Nama su branili hemijske olovke u nižim razredima osnovne jer kvari rukopis, pisali smo ili grafitnom olovkom ili perom i držaljom, kasnije  tek i nalivperom. Hemijska je dozvoljena u 7--8 razredu, tada su se već pojavile parkerice i neke manje kvalitetne ali ipak bolje od onih prvih, čini mi se TOZovih. Ja nisam nikada ni imao lep, čak ni čitak, rukopis, a već godinama ne uzimam olovku u ruku, osim kad nešto majstorišem pa obeležim mere.

 

 

Tako je.

Koliko se nekada pisalo rukom. Ono što može da se piše rukom ćerki tražim da piše ili naliv perom ili olovkom, onom kojoj treba "zarezalja" da je ušilji.

Pisati naliv perom (da ne pritisne i ne raskreči ga) je dovelo do lepog rukopisa. Nikada hemijska olovka (ballpen).

 

Sećam se šala iz SFRJ, kada nešto doktor napiše, nosiš apotekaru da to protumači. "Doktorski rukopis".

[Darth Bane]

A tek crtanje tehnickih crteza rapidografom!!!

[Angelia]

57 minutes ago, Div said:

 

Nama su branili hemijske olovke u nižim razredima osnovne jer kvari rukopis, pisali smo ili grafitnom olovkom ili perom i držaljom, kasnije  tek i nalivperom. Hemijska je dozvoljena u 7--8 razredu, tada su se već pojavile parkerice i neke manje kvalitetne ali ipak bolje od onih prvih, čini mi se TOZovih. Ja nisam nikada ni imao lep, čak ni čitak, rukopis, a već godinama ne uzimam olovku u ruku, osim kad nešto majstorišem pa obeležim mere.

 

U drugom razredu osnovne mog klinca u UK pozalim se uciteljici da mu je rukopis uzasan, nije mogao ni sam da procita sta je napisao.

A ona mi kaze nije to problem, ne brini naucice da pise do srednje skole 

[Yoyogi]

1 hour ago, Darth Bane said:

A tek crtanje tehnickih crteza rapidografom!!!

 

Tih sam uradio na stotine, rapidografima,  staedtler.

[Darth Bane]

1 minute ago, srbija do tokija said:

 

Tih sam uradio na stotine, rapidografima,  staedtler.

Ja nisam bas na stotine ... ali na desetine! Crtam celu noc i taman da zavrsim crtez - a ono kapne mi mastilo! I onda mora sve iz pocetka! 

[Yoyogi]

5 minutes ago, Darth Bane said:

Ja nisam bas na stotine ... ali na desetine! Crtam celu noc i taman da zavrsim crtez - a ono kapne mi mastilo! I onda mora sve iz pocetka! 

 

Bilo je davno, rapidografi te marke nisu kapali mastilo. A koštali su. Eh, moja tehnička škola, gde god da sam sada samo da me neko vrati u to vreme.

[Kronostime]

Dobri su bili i Staedtler, ali najbolje je bilo kada su se pojavili flomasteri 0.3 0.5  0.7 - joj, radosti.

[Amigo]

Ja sam imao na faksu Staedtler rapidografe, ali cini mi se da su najbolji bili Rotring. To su mi objasnjavali ovi sto su dosli iz tehnicke skole, jer ja sam zavrsio gimnaziju.

Takodje su bile vazne i gumice, mislim da su se mogle kupiti po nasim knjizarama od oba proizvodjaca, da ne prljaju papir, a papir je tek bio vazan.

Na Sheller hameru sa suvim pecatom u cosku, se mogao tush i brisati ziletom, jer je bio kvalitetan.papir, gladak i sjajan, to se zalijepi selotejpom na tablu, sjednes na kauc, stavis na krilo i crtas.

Ili paus papir, mogle se brisati isto ziletom, ne sjecam se da li je tu bilo nekakvih posebnih brendova 

 

Ovakav nekakav komplet sam imao i to je bilo skupo u pm.

 

[e4_guy]

Kako se zvao paus koji se mogao prati vodom ? Diamant ili sl.

 

Jedan drugar je bio "guzonjin sin" i samo je taj papir koristio. Mi ostali smo mogli samo blejati.

Rotring su bili bolji, Staetdler samo malkice lošiji (mislim da je njihov tuš u stvari bio lošiji). Flomastere su furali drveni, kod njih je prolazilo i prostoručno crtanje. Tako neke prilike su radili stolicu u perspektivi, pa im ja na odmoru na brzaka nacrtam prostom rukom i suvom olovkom, oni lenjirom i flomasterima izvuku i dobijaju petice 😄

Kod nas nije bilo zajebancije.

[yossarian]

...

Edited June 17, 2019 by yossarian

[Džudi]

Ja i dan danas pišem olovkom, običnom ili hemijskom, kad pišem pravi dnevnik. 

 

Na poslu sam istovremeno koristila i pisanje hemijskom, flomasterom, običnom olovkom i kucala na računaru..

 

Internet me pomalo nervira jer manje čitam nego pre. Mislim na prave, štampane knjige.  

[Yoyogi]

On 6/16/2019 at 11:43 PM, Yoyogi said:

 

Tih sam uradio na stotine, rapidografima,  staedtler.

 

Sad sam se setio. Moji rapidografi su bili Rotring. Kada sam završio tehničku školu, tražio mi jedan drugar da mu ih pozajmim, on je imao još jednu godinu.

Dam mu ih, on ih koristio pa posle boja kopljem u trnje. Ostavio tuš u njima, on se zapekao, kao beton u zaboravljenoj mešalici.

 

Probao da ih opere, nije mogao, stavio ih u vruću vodu, oni se  u njoj skvrčili kao makarone, neupotrebljivi.

 

Kod mene je u školi bilo pravilo, ko ne uradi domaći iz nacrtne geometrije, ima da napiše na mapiranom papiru sva tehnička slova i brojeve, kao kaligrafski (ono kada slova imaju poteze 1-2-3-4 sa strelicama za postupak, sva njih i brojeve u tri primerka). Tada još nisam bio neki đak, desilo mi se 4 puta. Za ceo život nisam zaboravio lepo i pravilno tehničko pisanje. 

A tek diktati nastavnika, knjige iz stručnih predmeta skoro da nisu postojale, dan danas mogu da pišem brzinom kojom neko govori i još da pratim o čemu je reč i ako me neko pita odmah mogu da kažem šta je bilo.

 

Lepo mi to pomaže: na tehničkim eskalacijama (conference call) koje vodim, treba da napravim i zapisnik koji je zvaničan dokument i stoji na sudu ako bude neka "legal action" od strane korisnika. To nije stenogram, to je summary, dnevni red, ko j ebio i koj amu je uloga, u 4-5 redova šta je suštinski rečeno i ko je vlasnik sledećih aktivnosti.

To ne bih mogao bez moje "stare škole".

[hummingbird]

On 5/26/2019 at 6:53 PM, Džudi said:

Koliko je ta virtualna stvarnost dobra? Koliko su te virtualne interakcije dobre? 

 

Iskreno..nedostaju mi prava pisma. Nedostaje i ta fizička interakcija. 

 

Možda je ovo samo žal za prošlim vremenima..ne znam..

 

Pa uvek mozes da napises nekome pismo i sad. 🤔 Nista te internet ne sprecava u tome. Mozes da imas i fizicku interakciju i sada, niko te nece terati da sedis za kompjuterom po ceo dan. Samo, eto sada imas i tu mogucnost pa kako kome vise odgovara.

[Yoyogi]

Kako su futuristi 1870. zamišljali 2000-tu. Suština je ista - poruka ostaje da se prenese. Nisu mogli da zamisle da neće biti papirna, da ne će trebati poštar, pogotovo ne leteći.

 

[Amigo]

Zato je Nikola Tesla 1926 nepogresivo predvideo mobilne telefone, sta mobilne, pametne

 

"When wireless is perfectly applied the whole earth will be converted into a huge brain, which in fact it is, all things being particles of a real and rhythmic whole. We shall be able to communicate with one another instantly, irrespective of distance. Not only this, but through television and telephony we shall see and hear one another as perfectly as though we were face to face, despite intervening distances of thousands of miles; and the instruments through which we shall be able to do his will be amazingly simple compared with our present telephone. A man will be able to carry one in his vest pocket."

[Squabbit]

Internet je prosto postao overkill..
 

Jebeno previshe informacija. Od toga da danas sta god se desi nekom celebrity-ju (ili bilo cemu) to "ceo" svet moze da vidi u roku od 2-6min, do toga da imamo flooding raznoraznih informacija..

Izgleda da je to deo ljudskosti, sta god osmislimo na kraju to zloupotrebimo ili pogresno koristimo..

[Milenko Puzigaca]

Ovo sa ovim slikama iz Toyota City, to nema veze sa tehnologijom nego sa urbanizacijom i civilizacijom. Tad očigledno još nije bilo toliko razvijen urbani način života i urbana civilizacija, nego se još po inerciji vuklo seljoberstvo. Sad su ove ulice do jaja. Urbanizacija, ili još bolje, civilizacija implicira tzv otuđenost i distancu, a to je dobro. Kamo lepe sreće da je sve pregazila civilizacija kao ovaj Toyota City, a ne da mi se  kod nekih horde besposličara koje vuče seljoberski koren "da se druže" po ceo dan muvaju ulicama, kao da su u plemenima. Što se mene tiče ja volim ovu budućnost. Ne bih se vraćao u ono od pre ni da mi plate ne znam ni koliko, nema tih para na svetu. Ni prvi put mi se nije sviđalo 

[Yoyogi]

Ne bih rekao da nema veze sa tehnologijom i njenom dostupnoscu.

Ekonomske krize obicno dovedu do porasta kriminala. Ne i 2008/2009. Pa gde su bili oni koji bi po iskustvu trebali da cuvaju coskove i da gledaju koga da izgaze ili gde da nesto ukradu?

Eno su, kod kuce, na pornhub, shamaraju mishka.

To nije urbanizacija i prevazilazenje seljoberstva.

[Yoyogi]

20. jul 1969, prva noga coveka sa Zemlje stupila na Mesec.

 

Doopeglave novine kazu:

 

The undertaking, announced by president John F Kennedy in 1961 and partly spurred by the Bay of Pigs crisis, involved enormous spending rivaled in scope only by the construction of the Panama Canal and the Manhattan Project.

 

To je bio isti trosak koji je FaceBook platio da kupi WhatsApp. Nekih 18 milijardi dolara.

 

 

 

[James Delaney]

18 milijardi tadasnjih dolara .

 

U danasnjim troskovima to bi bilo " malo " vise .

[Eddard]

U svakom slučaju je dupeglava izjava, jer je naučno tehnološka dobit i više nego opravdala taj uloženi novac. 

[dzoneee]

Internet je samo pokazao kakvi su ljudi, ništa više. Internetom data ti je mogućnost da ti na dohvat ruke bude mnoštvo informacija i sloboda da biraš šta te zanima. Internet nije uopšte kriv zašto ljude više zanimaju gluposti, skandali, lažne senzacionalističke informacije, prilozi i artikli. To je volja samog pojedinca da izabere ono što ga zanima.  Na internetu ima mnoštvo kvalitetnog, korisnog i zanimljivog sadržaja od raznih putopisnih emisija, video klipova tipa uradi sam, kuhinjskih recepata, video klipova o raznim naukama, ima pregršt dobrog dokumentarnog sadržaja itd. Ali džabe kada ljude dosta više interesuje da kliknu tamo gde piše "nećete verovati šta je ovaj uradio", ko je koga prevario,  šta je ovaj rekao za onoga i tako te skandal sadržaje. 

 

Drugim rečima nije internet kriv što je priroda čoveka takva kakva jeste. On je samo tu prirodu izbacio na videlo više nego ikada pre.

 

 

[Yoyogi]

10 hours ago, James Delaney said:

18 milijardi tadasnjih dolara .

 

U danasnjim troskovima to bi bilo " malo " vise .

Da, kazu danasnjih 120 milijardi dolara.

 

Evo ti malo svezijih dolara a glupost ista: Warner Media i AOL godine 2000-te, 160 milijardi dolara. Nacionalni dohodak Srbije 45 milijardi dolara.

Gde je danas AOL? Poslednja dial-up oaza za ruske skamere.