yossarian

Ovde si skroz u pravu. To i radim, koristim "Samsung Health" (iako imam mobilac sasvim desete firme).Ali Ipak u kombinaciji sa Samsung ručnim satom. Poređenje sopstvenih rezultata sa sa svojim prethodnim rezultatima je odlično za motivaciju.

Visinomer na tvom satu radi na osnovu merenja vazdušnog pritiska. Isto kao i piloti, treba da ga kalibriraš pre svakog "poletanja", to jest da mu kažeš da pokupi podatke o trenutnom vazdušnom pritisku na tvojoj lokaciji sa nekog sajta poput Weather.com. Tek tada ume da izračuna tvoju apsolutnu nadmorsku visinu - pod uslovom da su dobijene brojke o vazdušnom pritisku tačne i aktuelne. Ali to samo ako ti je apsolutna visina uopšte bitna. Bitnija je valjda razlika u visini, odnosno koliko si se u toku trčanja pentrao i spuštao (osim ako trčiš negde u Denveru ili u Alpima, gde je vazduh zbog nadmorske visine dodatno razređen) Inače, i ja sam pre nekih mesc i po dana počeo da trčim, tri puta nedeljno po 30 ili 35 minuta, pa koliko pređem, pređem. Naizmenično trčim i brzo hodam, cilj mi je da malo po malo doguram dotle da sve vreme trčim. Ne zalećem se, jer se plašim da ne povredim nenaviknuta kolena ili gležnjeve, pa tek onda ništa nisam uradio - ako zaserem i zbog neke povrede ispadne da odjednom moram da pauziram, mirujem i ne smem dalje. Honey Badgeru svaka čast, krenuo sa trčanjem u oktobru i već 'ladno može da istrči pola maratona, naklon do zemlje.

Da li je ovo već bilo? Da se i mi, forumski fosili, malo podsetimo na mlados'

Mlao francuskog funka

Vreme je da svima postane jasno koliko je francuska kultura iznad kulture balkanskih shithole vukojebina.

Upravo tako. Što se tiče objašnjavanja - Problem je mnogo jasniji ako zamisliš da ima 100 vrata. Odabereš jedna vrata od 100. Monti, koji zna gde je nagrada, otvori 98 od preostalih i pokaže ti da iza njih nema ništa. Ostaju vrata koja si izabrao, i ona jedna jedina koja Monti nije otvorio. Verovatnoća da je nagrada ipak iza "tvojih" vrata, da si pogodio iz prve je 1%. Može i hiljadu vrata, milion, Monti tačno zna gde je nagrada i uvek će ostati samo tvoj prvi izbor i još jedna neotvorena. Genijalnost autora tog kviza je u tome što su broj vrata smanjili na minimum (tri), pa se publika zbunjuje. Odnos verovatnoća za dobitak nagrade kod menjanja i nemenjanja izbora najmanji, pa se i u toku kviza svašta dešava. Dovoljno često dobijaju i oni koji ne menjaju izbor.

P.S. Jedan lik se u toj državi obogatio. Postavio je mali oglas da pogađa pol još nerođenog deteta. Cena usluge - deset dolara. Garantovao je uspeh... a ako pogreši, lik je ljudima uredno vraćao tih deset dolara koje su mu platili. Svima je uvek predviđao dečake.

Ako, radi jednostavnosti, pretpostavimo da svake godine isti broj parova - "n" poželi decu: Ove godine će se roditi n prve dece, od toga n/2 dečaka. Ove godine će i n/2 parova, koji su prošle godine dobili devojčice, probati ponovo. Dakle, n/2 druge dece, od čega su pola dečaci. n/4 parova će dobiti treće dete, jer su prošle i pretprošle godine dobili devojčice itd... Broj dečaka rođenih ove godine je zbir onih iz prvog pokušaja, onih čijim roditeljima je ovo drugi pokušaj itd. n/2 + n/4 + n/8 + ... A broj devojčica? pa... n/2 + n/4 + n/8 + ... Isto... Čak i ako je broj parova svake godine različit, formule će biti iste (n/2 prve dece plus m/2 druge plus p/2 treće itd) kako za dečake, tako i za devojčice. Baš kao što je Baby zaključila daleko prostijim rasuđivanjem. Potpuno je nebitno koliko parova će ove godine dobiti svoje prvo dete, koliko njih drugo - od sve dece će pola biti dečaci, a pola devojčice, i tako svake godine, jer će svake godine neki novi parovi počinjati ciklus i dobijati svoje prvo dete, neki drugi će dobiti drugo, neki treće dete... Na nekom malom izolovanom ostrvu sa 50 stanovnika ovakvo reproduktivno ponašanje možda i može izazvati fluktuacije (jer prođu godine i godine bez novih parova), ali u nekoj višemilionskoj državi statistika radi svoje.

Da, sa ovim se apsolutno slažem - ništa gore nego kada država teroriše građane, to je najgora noćna mora. Da se razumemo, nisam za zabranu posedovanja oružja. Posedovanje i nošenje nije isto. Oni koji žele dozvolu bi trebalo da prođu obavezne tečajeve sigurnog rukovanja oružjem, kao i održavanja i bezbednog skladištenja. Kada već zahtevamo da svi, koji žele da voze automobile i motore, polažu vozački ispit (a to je valjda 99% populacije), nije strašno zahtevati nešto slično i od onih koji bi hteli da poseduju oružje (a njih je manje). I smatram da je i u drugim državana, na duge staze, moguće ono što imamo u Velikoj Britaniji - izbeći "trku u naoružanju" između policije i kriminalaca.

Broj policajaca, koji su neophodni da održavaju red u nekoj državi, je prilično dobar pokazatelj bezbednosti. Kao i oprema i oružje koje ti policajci, hteli ili ne, moraju da imaju. U Engleskoj se osećam izuzetno bezbedno, jer policajce retko viđam. Nema ih ni od korova... a i oni, koje vidim, nose samo pendreke i lisice, nikakvi pištolji, tejzeri ili suzavci. Jasno je da je u pitanju stabilna i mirna država. Ovde, u Holandiji, se osećam bezbedno, ali malo manje nego u UK, jer policajci i policajke ipak moraju da vucaraju pištolje i sprejove. Ali se opet osećam mnogo bezbednije nego u jednoj južnoameričkoj državi koju sam posetio, a u kojoj policajci moraju da nose automate. Tamo čak i portiri ispred banaka ili trgovačkih centara imaju neke pištolje, skraćene sačmarice ili sačmarice "pumparice" (koje sam pre toga viđao samo u holivudskim akcionim i naučno-fantastičnim filmovima). Sindikat britanske policije je pre nekih godinu-dve po hiljaditi put sproveo anketu sa večitim pitanjem "da li želite da vam uprava policije dodeli vatreno oružje?" Preko 90 posto je reklo "ne". Zašto da decenijama vucaraju komad teškog, smrdljivog i nauljenog čelika, ako su šanse 1 prema milion da će im ikada u karijeri zastrebati?

Napisao sam da se broj teških zločina dvostruko smanjio, a huliganizam i maloletnička delikvencija višestruko smanjile, i to u periodu od 30 godina. Nikada nisam rekao da su svedeni na nulu, toga nema i nikada neće ni biti. Realno gledam na stvari. Otprilike, čekam da se potuku astronauti u Međunarodnoj svemirskoj stanici ili istraživači na Antarktiku, pa da i tamo kriminalitet dođe u "normalne okvire". Činjenica je da su stope kriminala i huliganizma u ogromnom delu Evrope niže nego ikada u istoriji kontinenta, pa ne vidim zašto bi to predstavljalo biloo kakvu prepreku za uvođenje autobusa bez šofera. Kada sam pomenuo sigurnosne kamere, nisam mislio na kamere koje bi identifikovale izgrednika, već na kamere koje bi, u slučaju uzbune, direktno prenosile snimak situacije u autobusu u policiju. Tako bi policajci, još na putu prema autobusu, tačno znali šta se dešava (a možda i imali mogućnost da preuzmu daljinsko upravljanje nad tim autobusom). Inače, policija u današnjim urbanim sredinama (a upravo takve dolaze u obzir za uvođenje autonomnih autobusa) stiže u rekordno kratkom vremenskom roku. High Tech, GPS, kompjuterizovana logistika, sve to donosi velike promene.

Zar se to ne rešava sigurnosnim kamerama i sistemom za alarmiranje? Pa ni današnji šoferi i šoferke ne trče da se biju sa huliganima (to niko od njih ni ne očekuje, nije im to posao), već pritisnu dugme koje zove policiju (sa najvišim prioritetom). Kontrolori rade isto što i na drugim linijama, uđu i kontrolišu karte, kakve veze ima da li ima ili nema šofera? Uostalom, to je stara stvar. U Londonu već petnaestak godina imaš light rail liniju bez mašinovođe, sve normalno, samo uđu kondukteri tu i tamo. Što se tiče bezbednosti... Za ovih 30 godina koliko sam u Holandiji, broj teških zločina je prepolovljen, a huliganizam i maloletnička delikvencija višestruko smanjeni. Svake godine država zatvara zatvore, jer zvrje prazni, prodaje ih zainteresovanima koji ih preurede u objekte sa nekom drugom svrhom. Ili sruše, pa izgrade nešto novo. Tako je, manje više, u celoj EU, imamo 10 ili 15 puta manje zatvorenika po glavi stanovnika nego, recimo, SAD.

Reč "groove" na engleskom znači "usek" ili "brazda". Džezeri iz četrdestih i pedestih godina prošlog veka su taj izraz koristili za onaj začaran ternutak kada basista i bubnjar uspostave telepatsku vezu i za sobom povuklu ostatak benda. Taj seksi temelj, koji su udarili i drže, omogućava ostalim muzičarima da prate sopstvenu inspiraciju i šećkaju se uokolo, odlaze i vraćaju se. Ovo je topik za raritete, bisere i manje poznate stvari, kojih ima bezbroj u svetu džeza, fankija i soula, a na koje je neko od nas nekada naleteo, a neko ih nikada nije čuo. Pa hajde da delimo uživanje.

Nema to nikakve veze sa EU, jer EU državama članicama ostavlja da same određuju svoja pravila. Holandija je obavezne "lične papire" uvela tek 2006, i to uz velike muke. Otpor je bio ogroman, jer je jedini period u istorij,i kada su lični papiri bili zakonom propisani, bio period od 1940 do 1945. Dakle, famozni "Ausvajsi", koje je zahtevao okupator. Ni danas panduri nemaju pravo da te legitimišu, osim ako imaju "osnovanu sumnju" da si počinio-la "ozbiljno krivično delo u rangu zatvorske kazne od jedne do pet godina"... U Belgij je već drugačije. Kao i u Francuskoj, Nemačkoj, Hrvatskoj. Svaka članica bira svoje zakone, Brisel se u to ne meša. U Velikoj Britaniji ne samo da nemaju lične karte, već, koliko znam, nemaju ni opštinske matične knjige. Otprilike kao i u SAD. Britanci dugo vremena nisu imali ni fotografije na vozačkoj. Sada je u toku prelazni period na nove vozačke sa fotkom. U Holandiji od te, već pomenute, 2016-te godine, imaš obavezu da imaš bar jedan od tri važeća dokumenta - holandsku vozačku dozvolu, pasoš ili ličnu kartu. Svaki od ova tri dokumanta obavlja istu funkciju. Neko ima samo jedan od tri dokumenta, neko dva, neko sva tri. Oni koji ne putuju izvan EU i pridruženih država ne vade pasoše jer je duplo skuplji od lične karte... a koji će im, ako ne nameravaju da putuju po Aziji ili Amerikama? Ja imam pasoš, ali nikada nisam vadio ličnu kartu. Šta će mi, ako već imam pasoš? Da ne putujem izvan EU, ne bi mi trebao ni taj pasoš, ni lična karta, vozačka dozvola bi mi bila jedini zakonski neophodan dokument.

Ako imaš srpski pasoš i državljansto Srbije, onda si "svoj-svoja na svome" i ne treba ti valjda nikakva prijava, koliko bar ja znam - (uzeti sa rezervom, nisam stručjak!) i ne treba nikome da se prijavljuješ. U mnogim evropskim državama potoji obaveza prijavljivanja STRANIH građana. To često vidm kao stavku na računima francuskih kampova i hotelčića kada putujem po Francuskoj. Neki te prijave za džabe, a neki ti tu uslugu naplate pedestak centi ili ceo evro. U Srbiji je isto. Kada izlazim, dam im prijavu. Šta ako je nemam? - nemam pojma, možda ne bi reki ništa, a možda bi mi odrapili neku novčanu kaznu. zaista nemam pojma, ja kao savestan građanin uvek odradim tu formalnost.

Ne uspeva mi da se prepoznam u ovim pričama o srpskoj birokratiji i srpskim službenicima i službenicama. Moja dosadašnja iskustva su isključivo pozitivna. Sve od žandarma i žandarmki na kontroli pasoša, preko carinske kontrole (ako me "ošacuju" za kontrolu, što je retko), pa do šaltersdkog osoblja, uvek sam se prijatno iznenadio ljubaznošću, predusretljivošću i stepenom stručnosti svih sa kojima sam imao posla. Uz to su sve to neki novi klinci i klinke, kojima bih mogao da budem otac. I ja sam, recimo, kao i Rad-Oh-Yeah, zanemario regulisanje državljanstva - pa kada odem, moram da se prijavim u policiju kao stranac. (Za turiste to radi osoblje hotela ili kampa, isto kao i u Hrvatskoj, Francuskoj itd. - ja ne odsedam u hotelu, pa to moramo da odradimo ja i domaćin - moja mama) Traje desetak minuta, otvoreni su 24 sata na dan. Ako nešto sfulam na obrascu, mladi policajac ili policajka to lepo isprave... pa i prekucaju ako treba, veoma ljubazno, bez najmanje trunke nadmenosti. Osećam se kao neka važna ličnost... iako baš ni ne izgladam kao VIP... pogotovo kada parkiram mamin rasturen rumunski bicikl pred vratima i uđem u famerkama i duksu sa kapuljačom. Nikad nisam morao da dam ni dinara mita, nikada potezanje bilo kakvih veza ili poznanstava. Naravno, siguran sam da bih drugačije pričao da u stanujem u Srbiji, da tamo radim i da tamo moram da rešavam sve ove svakodnevne jebade koje moram i ovde. Ali opet - imam utisak da su stvari drugačije. (osim mita, to nisam morao da plaćam ni pre trideset ili četrdeset godina, zapravo nikada). Ne treba generalizovati, jer nije svuda isto. Već i između dve susedne opštne postoje razlike, a zavisi i na koga naletiš. Uostalom, i u Francuskoj sam video sve i svašta. Šalteruše po vukojebinama koje su kao iz najcrnjih i najciničnijih balkanskijh komedija. A onda se nađeš u nekom francuskom gradiću i kome su svi ležerni, predusretljivi i ljubazni, kao i u mojoj dobroj staroj Vojvodini (mada sada padam u zamku idealizacije, jer ni u Vojvodini nisu svi isti, i tamo možeš da naletiš na svakakve likove...

Aaa, u redu. U gužvi sam, zapucao sam se da napišem nešto na ovom topiku a ostale nisam iščitao. Da jesam, ne bih ponavljao ono što su drugi već rekli.

Niko ne pominje Microsoftov Visual Studio 2019, koji je 100% džabe. Osim što je izvanredna platforma za C, C++, C#, F# i Web development, dosta ljudi ne zna da su nove verzije izvrsne i za Python... kao i sijaset drugih jezika (R, naprimer). Odlično razume js, jQuery, VueJS, ts etc... Ako se ne varam, može da se koristi komercijalno, iako je džabe. Jedino Profesionalna i Enterpise verzija se plaćaju, ali su neinteresantne za soliste i timove manje od 5 ljudi. Ekstenzija VsVim podržava sve iz "vi" editora, radi kao zmaj, pa, ko je navikao na taj editor (kao ja), ne mora da koristi strelice, PgUp, PgDn, Home, End ili miša... Podrška za Git out "of the box" (iako preferiram Gmaster za git). Može da se koristi i za Android i iOS aplikacija, ima sve viša džidža budža za Business Intelligence i AI, koje planiram da isprobam kada uhvatim vremena. Microsoftov SQL server, uključujući i Management studio su takođe džabe. Max 6 gigabajta baze podataka, nema profajlera i scheduled tasks, ali takođe sme da se koristi komercijalno. Dobro za učenje. Problem je što je Microsoft hosting na netu uvek skuplji od Linuxa. Za one kojima je Visual Studio preglomazan i za ljubitelje Linuxa koji neće da uče "Emacs! ili "vi" editor: "Visual Studio Code", podseća na "Atom" i "Sublime", open source, radi i na Linux-u. Može da se koristi kao IDE za Python, dot net Core sajtove i web API-je, ali i za SQL i sijaset drugih jezika. To su neke alatke koje olakšavaju posao. Na netu ima bezbroj tečajeva i besplatnih knjiga. A kada zaškripi, tu je dobri stari Stack Overflow

Kao što rekoh, zaista ne znam.