Jump to content

Kladionice: Zabraniti ili?


Sen

Kladionice treba zabraniti?  

33 members have voted

  1. 1. Kladionice treba zabraniti?



Recommended Posts

32 minutes ago, Eddard said:


Slažem se sa postom, samo sam hteo da istaknem - ima nešto valjda i u dostupnosti na svakom koraku, bez obzira na internet dostupnost. Ja živim u gradu veličine Niša. Znaš koliko kladionica ima? 
 

4. Četiri.

 

Znaš koliko ima u Nišu?
 

Ja na Google mapama izbrojao 40. Četrdeset. A siguran sam da ima i više. 

U Beogradu 40 ima u svakom prigradskom naselju. 

  • Like 1
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

Off

Kladionica/kocka je uzasna posast. Jedan drug je od mene zajmio, pa obecavao vracanje, pa uvek nekako nije imao... al je imao podocnjake, lazni osmeh i ocaj u sebi. Boze, na sta je to licilo... I dodje on do Paunove, i ja sa njim kao podrska. Takvo cepanje licnosti na atome nisam video nikad, takav ocaj, nemoc, suza. A njegova porodica ga podrzava da se izvuce, a gledam ih kako se i oni lome, bore sa sobom, sa njim, sa svime... uzas...

A s druge strane, kladionica je svuda oko nas... Radim u softverskoj firmi i na fakultetu... Kad je krenulo, firma je bila start up koji je kao klijente jurila banke, osiguranja, finansijske institucije... ok, imamo takve klijente, al su sad velika vecina kladionice. Ne jer volimo to, nego jer su to platezno sposobne firme, spremne za investiranje i promene. I spremne da tolerisu eventualne greske. Na fakultetu kladionice nude svoje podatke (sa minimalnim NDA uslovima, da ne pricam npr. kakvi su uslovi banaka ako ikad do toga dodjemo) da se bavimo njima, resavamo probleme...

S trece strane, one znaju sta su... Zato Mozart fondacije, zato humanitarni rad, zato gomila takvih stvari. Zato pokusavaju da naprave iole prihvatljivu sliku medj svetom koji realno skenjavaju. A ustvari peru pare, sto domace, sto strane. Mislim, to je ocito... U banana drzavi kakva smo mi. I to je sustina...

end off

 

 

osvajamo medalju na OI!

 

 

Edited by Geronimo
  • Like 7
Link to comment
Share on other sites

koliko god te kladže zarađivale od samih kladioničara, mislim da više zarađuju od pranja para

previše ih je

 

u 24. bloku (koji ja zovem i grčko-kiparski), koji je prekoputa arene, u delu koji se naslanja na autoput ima nekih 5-6 velelepnih kladionica, poređanih jedna do druge. blješte tako da ti oči ispadnu.

da je taj blok nešto posebno prometan, pa da mu treba toliko kladionica, jbg, nije... kad pogledaš ceo NBG, jedino bi imalo smisla da su tako poređane negde oko starog merkatora, npr produžetak ulice gladnih, ili negde u trouglu opština NBG, YU biznis centar, novi merkator... eventualno negde oko ušća, kad bi bilo prostora. jer su to jedina mesta na NBG gde baš velik broj ljudi cirkuliše.

 

apsolutno nema logike da ih u 24. načičkaju... ne znam jel nekome poznat taj kraj, tu je picerija atos i još par nekih grilova, inače prilično mrtav blok.

 

pranje love je moja pretpostavka

Edited by ljutikrilo
slovo
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

 
To je tacno, ali ono, perfect is the enemy of good. Hajde nesto da se popravi/regulise, cak iako nije najbitnija stvar. 
Smatram da je samo izgovor rečenica: "imamo druge bitnije stvari od kojih krenuti "
Nije potreban Vučić da bi se rešio neki problem pa ne stiže. Ima društvo drugih ustanova koje mogu da regulišu različite probleme.
Kod nas je uvek lakše skrenuti stvar na nešto drugo što treba rešiti samo da se ne bi uhvatili u koštac sa nečim što nam je na domak ruke.
Ako kao društvo nismo u stanju da rešavamo više od jednog problema istovremeno, nećemo rešiti ništa ni za hiljadu godina.

Na kraju krajeva, ovo je Srbija, ovde se ne očekuje ništa.

Što se tiče kladionica, nisam za zabranu već samo za limitiranje pristupa maloletnicima. Generalno nisam za zabrane (osim narkotika i ev. duvana). Nije ovo 1950. i nismo u CCCP.

Sent from my SM-A525F using Tapatalk

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
On 9/24/2023 at 11:26 AM, Problem sa licnim greskama said:

Pitanje u pollu je lose postavljeno - nije bila diskusija o tome da li treba zabraniti kockanje vec marketing oko kladionica i kocke. 

To su dve sasvim drugacije stvari i ne treba zabranjivati kladionicu naravno jer bi prohibicija bila ventil za ilegalu i kriminal. 

 

Pitanje je dobro postavljeno. Baš to me je interesovalo: Zabrana - da li ne. Takođe, na prvoj stranici je negde i navedeno šta podrazumeva zabrana (na primer, za mene bi to bilo skoro potupuna zabrana, eventualno da se dozvole kladionice u nekim hotelima na periferiji ili koji zadovoljavaju određene kriterijume, ili pored auto-puta... i to je to).

Nije me interesovala priča oko marketinga jer tu znam da bi (skoro) 100% glasova bilo za zabranu (reklamiranja).

A to da bi prohibicija bila ventil za ilegalu i kriminal - i o tome je već pisano/raspravljano na početnim stranicama ovog topica...

 

 

Edited by Sen
Link to comment
Share on other sites

Zavisnosti raznih vrsta postoje u svim drzavama, pitanje je samo u kojoj meri i kako se drustvo odnosi prema njima.

Zabrana u stilu prohibicije kao sto je pokusala USA ne funkcionisu.

Razne regulacije pak mogu biti sprovedene.

Evo kako to izgleda u CH.

Ovisnika ima i ovde ***, ali ne tako puno, jer u principu sa srednje dobrim poslom za 30 godina mozes ustedeti 1 milion bez problema (na stranu sto se vec u penzionom fondu za to vreme nakupi isto milion, koji mozes uzeti odjednom, ili kao dozivotnu penziju).

 

Koje opklade su legalne u Švajcarskoj , a koje nisu!

Online sportsko klađenje je veoma popularno u Švajcarskoj... Ali da li su stvarno legalni?

Od uvođenja Zakona o igranju novih para (BGS) 01.01.2019. godine, kupci su nas više puta kontaktirali sa poteškoćama da saznaju šta je dozvoljeno i na kom pružaocu kladionica u Švajcarskoj je i dalje moguće igrati legalno.

Sastavićemo vam najvažnije informacije.

Najvažnije činjenice ukratko:

Svislos sa "Sporttipom " i Loterie Romande sa "Jouez Sport" su trenutno jedini legalni pružaoci klađenja kojima je dozvoljeno da ponude sportsko klađenje u Švajcarskoj.

[Ovo sto sledi je novo]

Pristup stranim pružaocima klađenja blokiran je na pravnoj osnovi . Interkantonalni nadzorni organ kockanja Gespa i Švajcarska federalna komisija za igre na sreću (SFBC) zaduženi su za objavljivanje crne liste.

 

Zabranjene sportske kladionice

Od uvođenja novog Zakona o kockanju u 2019. godini, većina stranih kladionica se povukla sa švajcarskog tržišta. Međutim, uprkos novom zakonu, nekolicina namerno i nezakonito pokušava da namami švajcarske kupce na svoje internet strane i zaobiđe švajcarske zakone.

Pažnja: Ako igrate sa stranim provajderima klađenja, nemate garanciju da će vaš dobitak zaista biti isplaćen u slučaju spora.

Pored toga, dobitak u stranim kladionicama nije oslobođen poreza i ne postoji džeparac bez poreza od CHF 1.038.300, svaki dobitak mora biti u potpunosti oporezovan kao prihod.

I dozvola za kockanje i mesto nadležnosti nalaze se u inostranstvu za gotovo sve provajdere, uglavnom u mikro državama u kojima švajcarski kupci nemaju gotovo nikakve zakonske opcije da preduzmu akcije protiv provajdera klađenja u slučaju neplaćinja dobitka.

 

Novi zakon o kockanju

Od 1. januara 2019 . godine u Švajcarskoj su na snazi Novi zakon o kockanju (BGS) i pridružene uredbe. Novi Zakon o kockanju je donet da bi se postigla četiri cilja:

- Javnost bi trebalo da bude adekvatno zaštićena od opasnosti koje predstavlja kockanje, a posebno rizik od prekomernog kockanja.

- Kockanje treba sprovesti bezbedno i transparentno.

- Neto zarada od lotorija i sportskih klađenja biće iskorišćena u potpunosti i na transparentan način u dobrotvorne svrhe.

- Deo bruto prihoda kazina koristi se za starosno, preživelo i invalidsko osiguranje.

 

Šta se dešava sa neto zaradom sportskih knjiga?

Neto dobit Svislosa i Sporttika biće u potpunosti iskorišćena u dobrotvorne svrhe . Dobitak se raspodeli srazmerno sportskim i lutrijskim fondovima dotičnih kantona, a kanton nezavisno određuje preko svog kantonalnog fonda koje dobrotvorne projekte želi da podrži.

Deo profita Svislosa biće direktno iskorišćen za promociju švajcarskog sporta preko kompanije Sport-Toto. Uz sportsko klađenje u Sporttipu, podržavate sportske talente koji se nadaju fudbalu, hokeju na ledu, skijanju i mnogim drugim sportovima i omogućavate brojnim amaterskim klubovima da vode sport i promovišu mlade talente.

Samo u 2020. godini Svislos je uspeo da podrži švajcarski sport sa preko 140 miliona švajcarskih franaka .

Sa stranim kladionicama, ne znate šta se dešava sa neto zaradom od vaših opklada. Najčešće se to koristi za povećanje profita vlasnika odgovarajuće kladionice.

 

Da li su slot mašine dozvoljene u Švajcarskoj?

Kazina. Kockarske igre kao što su rulet, ajnc i slot mašine još uvek su dozvoljene samo u kazinima u Švajcarskoj .

Ako se ove igre na sreću nude van licenciranih kazina, one su nelegalne (npr. ajnc ili slot mašine u privatnom klubu ili baru).

U Švicarskoj postoji 21 licencirano kasino . Od toga 8 ima koncesiju A (Casino A) i 13 ima koncesiju B (Casino B).

 

PS

Prema podacima istraživanja o zdravlju, u 2017. godini 2,8 odsto švajcarske populacije (ekstrapolirano na 177.500 ljudi) ispoljilo je visokorizični kockarsko ponašanje, dok je 0,2 procenta (ekstrapolirano na 14.700 ljudi) imalo patološko kockarsko ponašanje.

 

Spoiler

Kakve su vam šanse za dobitak u kasinu? Ovo je 9 najvažnijih činjenica o igricama

Zakon o igrama na sreću uskoro će biti stavljen na glasanje - ovo su najvažnije činjenice o lutriji i kockarnicama.

Puno je veća vjerojatnost da će ga pogoditi grom (1 od 20 milijuna) nego da će pogoditi veliki jackpot na lutriji (1 od 31 milijun). Unatoč tome, stotine tisuća ljudi svaki tjedan predaju svoje listiće za Swiss Number Lotto; Ipak, posjetitelji kasina također se neumorno nadaju slučaju.

Ali koliko novca Švicarci prokockaju na igrama na sreću? I što se događa sa svim prihodima? Ova se pitanja nameću u raspravi o zakonu o igrama na sreću - bez obzira na to što vi o tome mislite. Prijedlog će ići u glasačku kutiju 10. lipnja. Najvažnije činjenice o tržištu kockanja vrijednom milijarde dolara:

1.

Lutrije, srećke za kockanje i sportsko klađenje u Švicarskoj mogu ponuditi samo Swisslos i Loterie Romande. Monopol se odnosi i na Internet. U 2016. godini prodaja odobrenih lutrija i klađenja dosegnula je novi rekord: potrošnja na njima porasla je za više od osam posto.

2.

U prosjeku je svaki stanovnik prokockao oko 354 franka; 23 franka više nego 2015. Lutrija brojeva “Swiss Lotto” i “Euro Millions” i dalje su igre s najvećom zaradom. Oni su ostvarili gotovo polovicu prodaje.

3.

1,98 milijardi franaka ili dvije trećine uloga u lutriji, ulaznicama i sportskim kladionicama vratilo se igračima u obliku dobitaka. To je bilo 236 franaka po glavi stanovništva.

4.

Biste li mogli potrošiti svoj novac na nešto bolje? Sigurno. Tko nije zabio, ne mora prihvatiti optužbu za rastrošnost: Swisslos i Loterie Romande su 2016. podijelili oko 630 milijuna franaka županijskim lutrijskim i sportskim fondovima, dio novca otišao je izravno krovnim sportskim organizacijama.

5.

U usporedbi po glavi stanovnika, Ticino je bio najkockarski kanton u 2016. - s ulogom od 272 franka. Prema Swisslosu, to ima veze s talijanskim prekograničnim putnicima koji igraju u južnom kantonu. Najmanje za igru bili su stanovnici Appenzell Ausserrhodena. Njihovo ulaganje po glavi stanovnika bilo je samo 149 franaka.

6.

U Švicarskoj postoji 21 licencirano kasino. 13 kockarnica s takozvanom B licencom Savezne komisije za kockarnice moraju se pridržavati ograničenja u pogledu depozita i dobitaka. Isto tako, smiju imati samo tri stolne igre i 250 automata za igre na sreću. Odgovarajuća ograničenja ne primjenjuju se na osam kasina s licencom A.

7.

Što se više novca vrti u kockarnicama, to je veći tzv. casino porez. Kockarnice moraju ostvariti između 40 i 80 posto bruto prihoda od igara na sreću; ova vrijednost odgovara razlici između uloga i dobitaka isplaćenih igračima.

8.

Po prvi put nakon nekoliko godina, bruto prihod od igara na sreću u švicarskim kockarnicama ponovno je porastao u 2016., za 1,2 posto na 689 milijuna franaka. Od 2007. bruto prihod od igara na sreću pao je za nevjerojatnih 33 posto. Novac iz kockarnica s licencom A ide u cijelosti u AHV i IV. 60 posto od tog novca iz kockarnica B također ide u AHV i IV, 40 posto ide u odgovarajući lokacijski kanton.

9.

U 2016. 21 kockarnica platilo je 275,9 milijuna franaka AHV-u (opsti penzioni fond) IV i 47,3 milijuna franaka kantonima. Namet za kasino iznosio je dakle ukupno 323,2 milijuna, što odgovara povećanju od oko jedan posto u odnosu na prethodnu godinu. Osim toga, dobici u kasinu također se oporezuju, kao i svaka druga tvrtka.

 

Edited by Dragan
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...