Jump to content

Kako proizvođači, prodavci i pružaoci usluga varaju kupce? Velike i male tajne kokošarenja.


DJ_Vasa
 Share

Recommended Posts

Otvaram ovu temu kako bismo malo govorili o 'zakonitim' prevarama kojima pribegavaju proizvođači, trgovci i pružaoci usluga uopšte kada hoće da na kokošarski način opljačkaju kupca. Neki od načina koje ću spomenuti su već odavno poznati, a bilo bi zgodno postaviti nove i prodiskutovati o tome kako ostvariti svoja prava. Na ovoj temi neću spominjati klasično nezakonito kokošarenje, u smislu namernog zakidanja na meri, već onoga što je uglavnom po zakonu, ali je u praksi kokošarenje.

 

Inače, za otvaranje ove teme me je inspirisao događaj iz prodavnice. Čovek je kupovao kačkavalj i naručio 400 grama. Video je da prodavac seče listiće debele k'o panjeve i zamolio je da kačkavalj bude tanko sečen. Prodavac je rekao da ne može jer je „mašina loše podešena” i da ne može da seče tanje. Kupac je odgovorio: „Hoće ona da seče tanje, samo okrenite točkić. Ako unakazi kačkavalj, ja plaćam.” Prodavac se pravi nevešt, ali kupac insistira, spominje inspekciju i zaista dobija tanko sečen kačkavalj. Bio sam u redu iza ovog kupca, a sticajem okolnosti i ja sam htep da kupim kačkavalj i još ponešto. Zatražio sam sličnu količinu i da mašina seče kao i prethodnom kupcu.

 

Od ostalih prevara mi padaju na pamet sledeće:

- Smanjivanje težine proizvoda u ambalaži, kao što je odavno poznato kod čokolada i sličnih proizvoda, gde se težina sa nekadašnjih 100 g smanjuje na 80. Postoje i variajcije sa vema čudnim količinama, pa se prodaju raznorazna pakovanja svega i svačega od 75, 125, 240 grama sa veoma smešnim težinama, koje se za nekoliko grama razlikuju od uobičajenih pakovanja koja se mere metričkim jedinicama

- Navođenje količine u neobičnim jedinicama, kao npr 1 kg jogurta, umesto nekadašnjeg litra, a poenta je u tome da jedan litar i jedan kilogram ove tečnosti nisu u odnosu 1:1 zbog gustine. U životu nisam video da se prodaje 1 kg soka, piva, mleka, mineralne vode i slično, ali kod jogurta to ne važi.

- Veća ambalaža je skuplja: u nekoliko navrata sam video da npr. 5 litara ulja košta više nego da se kupi pet flaša od po jednog litra. Naravno, štos je u tome da ljudi obično misle da je kupovina veće količine isplativija, što često i jeste slučaj, ali evo i izuzetka.

- Navođenje cene u čuvenom formatu X99. Ukoliko nešto košta 299 nečega, svako sa tri čiste u glavi će to shvatiti kao 300. Znam da su neki marketinški buzdovani sproveli istraživanja o tome kako se cena percipira, ali štos je odavno provaljen.

- Objavljivanje popusta koji su od 70% (bitna je reč od, obično štampana sitnim fontom), s tim da žvaka ili bombonica na koju se to odnosi više ne postoji po toj ceni, ali su ostali popusti minimalni. Veoma slično je i reklamiranje popusta u smislu da je nešto što košta 1000 dinara pojeftinili za jedan dinar ili čuvenih 99 para.

- Nenavođenje cene po jedinici mere. Kad već postoje pakovanja nečega od npr. 125 i 350 grama, potrošaču je bitno koliko košta 1 kg tog proizvoda. Naravno, može se izračunati odnos, ali po našem zakonu je prodavac dućan da navede cenu po kilogramu, eventualno po komadu kada se u pakovanju prodaje npr. 16 roalni toaletnog papira koje treba uporediti sa cenom od 10 rolni.

- Lažno navođenje cene sa loše formulisanim nazivom artikla. Više puta mi se desilo da hoću da kupim neki proizvod, ali se 'slučajno' zatekne tamo gde je cena niža. Na primer, kornišoni proizvođača A koštaju 350 dinara, a oni proizvođača B koštaju 432, pa im u prodavnici 'slučajno' zamene mesta. Ukoliko na natpisu sa cenom lepo piše ko je proizvođač ili se to može nedvosmisleno utvrditi, onda kupac ne može da se buni, ali ako samo piše 'krompir' bez naziva vrenda ili gramaže, onda po zakonu ima pravo da robu plati po ceni koja je napisana na rafu. Desilo mi se 2-3 puta da tako pokušaju da me prevare, ali nisu uspeli. U ovom slučaju na prodavce veoma lekovito deluje spominjanje inspekcije.

- Štampanje uputstva za upotrebu sitnim i nečitkim fontom, što se često dešava, iako za time enma razloga. Rauzmem da se u kutiju lekova za glavobolju ne može strpati papir formata A4, ali ambalaža za televizor dijagonale 1,5 metar to dozvoljava. Mogu da razumem i da proizvođač kokošarski štedi na nekoliko listova 'artije, ali ako takav TV košta više stotina evra, neka naplati i tih nekoliko centi za uputstvo. Isto važi i za nečitke deklaracije koje su prelepljene preko originalnih.

- Uslovljavanje jedne usluge drugom, što je nekada bilo nezakonito kod nas, ali danas jeste. Mnogi provajderi TV, internet i telefonskih usluga prodaju isključivo telefon i internet u paketu, kao i različite kombinacije telekomunikacionih usluga.Nekome nije potreban fiksni telefon, neko ima mobilni pa mu ne treba u paketu sa internetom i slično. Šteta je što je zakon ukinut jer je sprečavao još jedan vidi kokošarenja.

- Kačenje kojekakvih idiotskih reklama na fiskalni račun, što je sve češća pojava. Po zakonu je trgovac dužan da izda fiskalni račun, a kupac da ga preuzme. Rekalme redovno bacam na kasi jer nisam dužan da nosim tuđe otpatke niti da uzimam nešto što nisam dužan da uzmem.

- Prodaja robe koja se po deklaraciji razlikuje od originalne. u šta veoma često spada obuća. Na originalnoj deklaraciji je često navedeno da obića može da trpi kišu, dok je na domaćoj navedeno suprotno. Pošto dotična obića košta isti ili više nego tamo odakle je, onda bi je trebalo prodavati kao robu s greškom, premda se to ne vidi niti po ceni, niti po deklaraciji.

 

Ovaj niz se može nastaviti, pa izvolite.

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

@DJ_Vasa

Quote

 Smanjivanje težine proizvoda u ambalaži, kao što je odavno poznato kod čokolada i sličnih proizvoda, gde se težina sa nekadašnjih 100 g smanjuje na 80.

 

Jbg, sve dok komuniciraju da je tezina 80g a ne 100g, nisu ni u kakvom prekrsaju. Svako ima pravo na slobodnom trzistu da pokusa da maksimizuje profit, a shrinkflation jeste globalni trend.

To je isto kao kad kazu: cokolada u xy zemlji zapada ima 15% vise kakaa. Ima, ali kod nas ne komuniciraju visi %, a stavljaju manji, vec onakav kakav jeste.

Nas je problem sto smo sirotinja.

Link to comment
Share on other sites

2 minutes ago, AgroLaki said:

@DJ_Vasa

 

Jbg, sve dok komuniciraju da je tezina 80g a ne 100g, nisu ni u kakvom prekrsaju. Svako ima pravo na slobodnom trzistu da pokusa da maksimizuje profit, a shrinkflation jeste globalni trend.

To je isto kao kad kazu: cokolada u xy zemlji zapada ima 15% vise kakaa. Ima, ali kod nas ne komuniciraju visi %, a stavljaju manji, vec onakav kakav jeste.

Nas je problem sto smo sirotinja.

 

Nije problem ni siromaštvo ni to što piše da je nešto 80 umesto 100 grama. Fora je da je ambalaža praktično iste veličine i da za iste pare dobiješ manje. Pa majku mu, nek naplate tih 20 grama, nije problem, eto mu profita. NIti će kupac da crkne za tu razliku u ceni, niti će proizvođač da crkne ako naplati koliko smatra da treba. Ovo mi je klasično kokošarenje u kravati. Očekuješ isto što si kupovao juče, najčešće je ista cena, a ono - pišak, ispilićare te za 20-30 grama. Ista fora kao ono sa sitnim slovima u ugovoru. Formalno nije prekršaj, a u praksi je obično pilićarenje.

 

Jeste sve to po zakonu i nije sporno sa te strane, ali da je kokošarenje, jeste.

Link to comment
Share on other sites

Ako mislis da je tako samo u Srbiji, grdno se varas. Cak mislim da su ovde sampioni prevare i to sistemski.

Npr porez na prodaju (ono sto je u Srbiji PDV) nije nigde uracunat u cijenu, nego ti na kasi dodaju jos 13% (trenutno), tako da sve izgleda kao jeftinije.

Kako se obracunava cijena benzina na pumpama, to niko ne zna, non-stop se mijenja, cak i tokom dana, iste pumpe npr Shell u isto vrijeme, u istom gradu, mogu da imaju razlicite cijene.

Uglavnom je navece jeftinije nego ujutru. Jedne prilike sam se vracao kuci iz grada i malo prije ponoci svratim na pumpu i taman kada sam natocio i platio, vidim mijenja se cijena tacno u ponoc i to obavezno se cijena povecava, nikada ne smanjuje.

Tu su i sitna slova na ugovorima, gdje su najvaznije stvari. Itd, itd, itd... sve je to ovde izmisljenje, na zapadu.

Link to comment
Share on other sites

Jeste, većina tih markentiških trikova dolazi sa zapada ali, mislim, to nije bitno, bitno je prepoznati ih i izbeći udicu. 

Od svega što je Vasa naveo mislim da je vezana prodaja nezakonita mada se, u konkretnom primeru, provajderi, vade da ne prodaju intrnet već paket, dakle nemaju u ponudi tri proizvoda pa noraš da kupiš sva tri ili dva već imaju paket, paketić i paketinu. Toga sam svestan ali i dalje plaćam tve fiksne linije a nisam već više godina nikoga pozvao sa fiksne linije čak ni korisničke službe tih provajdera da prijavim kvar, zovem sa mobilnog trećeg provajdera. Time ću se pozabaviti u nekom narednom periodu, da pokušam da nađem rešenje, ako moram da budem magarac neka mi barem budu manje uši.
Uglavnom sam pažljiv prilikom kupovina, pre odlaska u radnju proverim po internetu ponude, često i obavim kupovinu preko interneta i kućnih namirnica, i sve u svemu dobro sam prolazio dosad, sreća ili pažnja, ne znam. 

Neki dan sam se prijatno iznenadio, nađem u sandučetu obaveštenje da je, dok nisam bio kući, poštar donosio pošiljku i da mogu da je podignem u roko od... vrsta pošiljke, uputnica. Šta može da bude, nemam strica u Americi, odem u poštu, ono osiguranje mi vraća deo novca za obaveuzno osiguranje auta jer im je NBS osporila povećanje premije osiguranja, nisu čekali da ja tražim povraćaj, da podnosim zahtev, dokaz o uplati, idem na dva šaltera pa kroz tri dana na blagajnu, jednostavno vratili. 

Šta reći o stavci na računu za struju, trošak garantovanog snabdevanja, šta znači, šta je garantovano i da li mogu da kupim negarantovano snabdevanje, 100% monopol, sami određuju cene, maltene i zakone donose, a opet ubacuju neke nebuloze kao da imam izbor pa treba da mi zamažu oči.

Ili, sad već čuveni, troškovi obrade kredita, kao da ti trgovac kaže kilo jabuka 100 dinara plus troškovi merenja, stavljanja u kesu i kucanja u kasu,brojanje novca, ukupno 120 dinara. 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Da li je iko video kovanicu od 1, 10, 20, 50 para? Ako tih apoena nema u opticaju, zasto su prisutni u iskazanim cenama? Koliko kupac gubi na slavnom zaokruzivanju na gore ili na dole, uglavnom - na gore, jos nisam dozivela da se zaokruzi na dole? Na dnevnom nivou to nije mnogo ali na godisnjem, decenijskom, sigurno jeste. I da nije, bezobrazno je sto nam se na taj nacin namece da dajemo nesto za nista. 

I deklaracije u kutijama za lekove - kad vidim one carshfe i procitam kontraindikacije, obicno odustanem od leka osim ako nije nesto sto sigurno ne ubija vise od 1 na 1000. Koliko je drveca poseceno za sav taj papir samo da bi se farmaceutska kuca obezbedila od tuzbe? Slucajno znam koliko je logistike potrebno da se sastavi takva deklaracija i trosak tog timskog rada svakako ulazi u cenu leka. Deklaracija - da, svakako, ali ne carshaf u kojem prosecan pacijent nista ne razume jer nije studirao ni medicinu ni farmaciju. Isto vazi i za fiskalne racune, od pocetka godine i oni su se pretvorili u romane u nastavcima, lepo me zaboli gastritis kad gledam koliko se papira trosi na tako bezobrazan nacin.

Na policama Maxija drze svenulo voce i povrce ispod svakog standarda, po tom pitanju je ovdasnji Lidl najbolji, zaposleni zuje kao osice i sklanjaju sve sto nije sveze i radije odlazim tamo mada imam puno primedbi o asortimanu njihove robe ali za povrce i voce su najbolji izbor, bar u nasem gradu. 

Ono sto mi nedostaje u svim lancima maloprodaje to je pomoc oko sklanjanja robe sa kase, to je prepusteno kupcu i onda se dogodi da neko trapav pocne da petlja sa proizvodima i nikako da ode sa kase. Sve cesce sam taj neko - ja, imam neku svoju uvrnutu logiku kojim redom se proizvodi stavljaju u kolica za kupovinu a ruke su mi sve slabije i sve sam sporija. Pomoc nekog mladjeg i spretnijeg bi mi dobro dosla da ne moram, sve cese, da se izvinjavam sto sam se spetljala i da crvenim do usiju u ovim godinama. Ako treba, takav pomocnik bi mogao da radi i za baksis koji bi ostavljao kupac, ne mora da bude na plati kod prodavca. 

Link to comment
Share on other sites

Posted (edited)
7 hours ago, Amigo said:

Ako mislis da je tako samo u Srbiji, grdno se varas. Cak mislim da su ovde sampioni prevare i to sistemski.

Npr porez na prodaju (ono sto je u Srbiji PDV) nije nigde uracunat u cijenu, nego ti na kasi dodaju jos 13% (trenutno), tako da sve izgleda kao jeftinije.

Kako se obracunava cijena benzina na pumpama, to niko ne zna, non-stop se mijenja, cak i tokom dana, iste pumpe npr Shell u isto vrijeme, u istom gradu, mogu da imaju razlicite cijene.

Uglavnom je navece jeftinije nego ujutru. Jedne prilike sam se vracao kuci iz grada i malo prije ponoci svratim na pumpu i taman kada sam natocio i platio, vidim mijenja se cijena tacno u ponoc i to obavezno se cijena povecava, nikada ne smanjuje.

Tu su i sitna slova na ugovorima, gdje su najvaznije stvari. Itd, itd, itd... sve je to ovde izmisljenje, na zapadu.

Naravno da ne mislim, bitno je samo šta se radi, a mnogi štosevi imaju i lokalnu varijantu. Ono sa smanjenjem težine je poteklo od čokolada u inostranstvu, kako sam negde pročitao, cena u formatu X99 takođe nije ovdašnji specijalitet, a ima toga na tone. Video sam i kod nas da se u internet prodaji na nekim mestima ne navodi cena sa PDV-om, ali je to navedeno pored cene. U tom slučaju bar može lako da se izračuna, mada opet, ako kupujem kao privatno lice ne zanima me šta je u ceni marža, šta je PDV, šta je carina, već samo konačna cena.

 

4 hours ago, Pletilja said:

Da li je iko video kovanicu od 1, 10, 20, 50 para? Ako tih apoena nema u opticaju, zasto su prisutni u iskazanim cenama? Koliko kupac gubi na slavnom zaokruzivanju na gore ili na dole, uglavnom - na gore, jos nisam dozivela da se zaokruzi na dole? Na dnevnom nivou to nije mnogo ali na godisnjem, decenijskom, sigurno jeste. I da nije, bezobrazno je sto nam se na taj nacin namece da dajemo nesto za nista. 

Cene u decimalama, tj. u parama, mogu da nekad budu potrebne, npr. kada se nešto kupuje u rinfuzi, i tada se zaista zaokružuje tako da je povoljnije za potrošača ukoliko je suma do 50 para. Npr. ako kupiš kačkavalj i vaga izbaci cenu od 334,43 pare, plaćaš samo 334 dinara. Ovo je retko, ali ipak postoji, S druge strane, u praksi se često koristi za famozne cene od 299,99 dinara, kada plaćaš 300. Sve ovo važi samo za plaćanje u gotovini. Ako plaćaš karticom, cena od 299,99 dinara će zaista biti i naplaćena, ali u retkim slučajevima kada je račun 334,43, onda će i 43 pare biti skinute sa računa.

 

Edited by DJ_Vasa
  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

6 hours ago, Div said:

Jeste, većina tih markentiških trikova dolazi sa zapada ali, mislim, to nije bitno, bitno je prepoznati ih i izbeći udicu. 

Od svega što je Vasa naveo mislim da je vezana prodaja nezakonita mada se, u konkretnom primeru, provajderi, vade da ne prodaju intrnet već paket, dakle nemaju u ponudi tri proizvoda pa noraš da kupiš sva tri ili dva već imaju paket, paketić i paketinu. Toga sam svestan ali i dalje plaćam tve fiksne linije a nisam već više godina nikoga pozvao sa fiksne linije čak ni korisničke službe tih provajdera da prijavim kvar, zovem sa mobilnog trećeg provajdera. Time ću se pozabaviti u nekom narednom periodu, da pokušam da nađem rešenje, ako moram da budem magarac neka mi barem budu manje uši.
Uglavnom sam pažljiv prilikom kupovina, pre odlaska u radnju proverim po internetu ponude, često i obavim kupovinu preko interneta i kućnih namirnica, i sve u svemu dobro sam prolazio dosad, sreća ili pažnja, ne znam. 

Neki dan sam se prijatno iznenadio, nađem u sandučetu obaveštenje da je, dok nisam bio kući, poštar donosio pošiljku i da mogu da je podignem u roko od... vrsta pošiljke, uputnica. Šta može da bude, nemam strica u Americi, odem u poštu, ono osiguranje mi vraća deo novca za obaveuzno osiguranje auta jer im je NBS osporila povećanje premije osiguranja, nisu čekali da ja tražim povraćaj, da podnosim zahtev, dokaz o uplati, idem na dva šaltera pa kroz tri dana na blagajnu, jednostavno vratili. 

Šta reći o stavci na računu za struju, trošak garantovanog snabdevanja, šta znači, šta je garantovano i da li mogu da kupim negarantovano snabdevanje, 100% monopol, sami određuju cene, maltene i zakone donose, a opet ubacuju neke nebuloze kao da imam izbor pa treba da mi zamažu oči.

Ili, sad već čuveni, troš je magicna reckovi obrade kredita, kao da ti trgovac kaže kilo jabuka 100 dinara plus troškovi merenja, stavljanja u kesu i kucanja u kasu,brojanje novca, ukupno 120 dinara. 

Kod provajdera je magicna rec "raskid ugovora"

Posle toga - resavaju probleme u najkracem roku.

:default_coffee:

Link to comment
Share on other sites

Kao što znate, sad u većini samoposluga kupci sami mere voće i povrće, pa dobiju cedulju sa bar-kodom i cenom. Dešava se da cena recimo paradajza na jednoj tezgi bude 200 dinara a na tezgi pored stoji "paradajz domaći" na popustu sa cenom od 100 dinara. Svako naravno uzme jeftiniji a na vagi na prvom ekranu stoji paradajz sa krupnom slikom paradajza i cenom 200 din fontom 6, dok je onaj na popustu na nekom 5-6 ekranu, do koga 90% kupaca ne ume ni da dođe, pa svi nabodu sliku na prvom ekranu i plate skuplje. Protivzakonito nije (ko im kriv što ne gledaju šta piše na ekranu) ali jajarenje jeste. 

Link to comment
Share on other sites

On 10/8/2022 at 9:37 PM, DJ_Vasa said:

- Smanjivanje težine proizvoda u ambalaži, kao što je odavno poznato kod čokolada i sličnih proizvoda, gde se težina sa nekadašnjih 100 g smanjuje na 80. Postoje i variajcije sa vema čudnim količinama, pa se prodaju raznorazna pakovanja svega i svačega od 75, 125, 240 grama sa veoma smešnim težinama, koje se za nekoliko grama razlikuju od uobičajenih pakovanja koja se mere metričkim jedinicama

 

Ovde treba dodati i ambalazu koja je znacajno veca od samog proizvoda, npr. keks kojem je smanjena gramaza, a ceo dizajn i velicina pakovanja ostali isti, samo se cifra za gramazu promenila. To kod cokolada barem nije slucaj, ali kod nekih drugih prozivoda jeste. Ili kad kesice sa grickalicama (cips, kokice) napune vazduhom da deluju punije na polici. 

 

 

14 hours ago, Pletilja said:

Da li je iko video kovanicu od 1, 10, 20, 50 para? Ako tih apoena nema u opticaju, zasto su prisutni u iskazanim cenama? Koliko kupac gubi na slavnom zaokruzivanju na gore ili na dole, uglavnom - na gore, jos nisam dozivela da se zaokruzi na dole? Na dnevnom nivou to nije mnogo ali na godisnjem, decenijskom, sigurno jeste. I da nije, bezobrazno je sto nam se na taj nacin namece da dajemo nesto za nista. 

Ovde postoje 2 aspekta ovog problema. Prvi je cisto psiholoski, kad vidis cenu od 299,90 umesto 300,00 da pomislis kako je znacajno jeftinije. Mnogi padaju na to. Drugi je to zaokruzivanje, ali taj efekat je minoran pogotovo od kad su poceli da stavljaju x,99 umesto x,90. Prosecna kupovina u malom marketu je mozda oko 1000din. Kupis 10ak proizvoda i ukinuli su te za 10 para. Na 1000 dinara to je bas mizerno (0.1%) da bi prodavcima to znacilo. A jos manje kupcima. 

 

Link to comment
Share on other sites

On 10/8/2022 at 9:37 PM, DJ_Vasa said:

 

- Smanjivanje težine proizvoda u ambalaži, kao što je odavno poznato kod čokolada i sličnih proizvoda, gde se težina sa nekadašnjih 100 g smanjuje na 80. Postoje i variajcije sa vema čudnim količinama, pa se prodaju raznorazna pakovanja svega i svačega od 75, 125, 240 grama sa veoma smešnim težinama, koje se za nekoliko grama razlikuju od uobičajenih pakovanja koja se mere metričkim jedinicama

- Navođenje količine u neobičnim jedinicama, kao npr 1 kg jogurta, umesto nekadašnjeg litra, a poenta je u tome da jedan litar i jedan kilogram ove tečnosti nisu u odnosu 1:1 zbog gustine. U životu nisam video da se prodaje 1 kg soka, piva, mleka, mineralne vode i slično, ali kod jogurta to ne važi.

 

- Objavljivanje popusta koji su od 70% (bitna je reč od, obično štampana sitnim fontom), s tim da žvaka ili bombonica na koju se to odnosi više ne postoji po toj ceni, ali su ostali popusti minimalni. Veoma slično je i reklamiranje popusta u smislu da je nešto što košta 1000 dinara pojeftinili za jedan dinar ili čuvenih 99 para.

 

 

Nama su jos pre najmanje deset godina neprimetno uvalili tezinu umesto zapremine jogurta, po istoj ceni. Pa su onda hvatali neke proizvodjace koji sipaju vodu u kiselo mleko. Pa se onda smanjila gramaza cokolade, cipsa i jos nekih stvari a da mnogi konzumenti nisu to ni primetili jer je cena ostajala ista, malo ko zagleda gramazu, narocito ako redovno kupuje neki prozivod pa rutinski ubacuje u korpu. To proizvodjaci vrlo dobro znaju i iskoriscavaju da bi izbegli talasanje. U tome lezi moralna dimenzija podvale. Javnost se razbudila i uzjogunila tek kada je otrkila da se standardno pakovanje kafe od 500 gr. (vazda bilo) smanjilo na 450 a kod nekih vrsta i na 425 gr. i kad je cena kafe sibnula vise od 40%. Ove tradicionalne svedske kafopije piju filterusu u velikim soljama vise puta dnevno, fika je ugradjena u socijalne temelje drustva. Penzosi se okupljaju oko prepodnevne 11-kafe, petkom je u mnogim firmama zajednicko kafenisanje obavezno povrh svakodnevnih kafe-pauza tokom radne nedelje. Zato ja imam obicaj da kazem da je kafe-soba u firmama najjaca socijalna institucija u Svedskoj. Pa meni neki majstor kad celodnevno dodje ja tacno znam kada ce da nestane na kratko. Bez te fike u vise rundi kod predsednika parlamenta ne moze ni dogovor o formiranju Vlade da se postigne.

 

Elem, nije cudno to sto je shrinkflacija (sw. krympflation) bila rec godine i u Britaniji i u Svedskoj. Sada iz novina saznajemo o pakovanjima sa manje pelena, ili manje kesica caja ili manjim sladoledima i sl. Ali to nije najgore. Novinari u poslednje vreme krenuli da sateruju proizvodjace uza zid trazeci objasnjenje. E ta njihova vadjenja su takva uvreda za inteligenciju da ja nemam reci. Sve kao iz neke toboze brige za svoje kupce, satro smanjuju pakovanje da ne bi povecali cenu (!) da bi njihovi kupci, zenica njihovog oka, mogli da nastave da uzivaju u svojim omiljenim proizvodima tako da love story nikada ne prestane. Ne mogu da verujem da uz onolike materijalne resurse ne mogu da pronadju nekoga ko ce barem da ih nauci da lazu bolje od princa Andrewa. Iz te perspektive popusti do 70% deluju kao mala maca koju smo odavno provalili. 

Edited by Cyber
Link to comment
Share on other sites

On 10/8/2022 at 11:41 PM, DJ_Vasa said:

 

Nije problem ni siromaštvo ni to što piše da je nešto 80 umesto 100 grama. Fora je da je ambalaža praktično iste veličine i da za iste pare dobiješ manje. Pa majku mu, nek naplate tih 20 grama, nije problem, eto mu profita. NIti će kupac da crkne za tu razliku u ceni, niti će proizvođač da crkne ako naplati koliko smatra da treba. Ovo mi je klasično kokošarenje u kravati. Očekuješ isto što si kupovao juče, najčešće je ista cena, a ono - pišak, ispilićare te za 20-30 grama. Ista fora kao ono sa sitnim slovima u ugovoru. Formalno nije prekršaj, a u praksi je obično pilićarenje.

 

E jbg Vaso, to ti mislis. Licno se bavim izmedju ostalog i studijama cenovne elasticnosti u FMCG industirji, za dobar deo Evrope, i proizvodjaci i te kako racunaju koliko ce izgubiti prodaje, ako povecaju cenu za x procenata, ili koliko ce dobiti ako smanje cenu. Doduse licno nisam ucestvovao u nekim shrinkflation projektima, ali verujem da je motiv apsolutno isti. Ako je na etiketi iskazana istinita gramaza, mozes samo da gledas i da se nerviras, pokriveni su zakonom lepo. Njihov je izbor koliku ce gramazu i cenu da formiraju, nema komesara koji ce to da uredjuju. 

 

 

Link to comment
Share on other sites

7 minutes ago, AgroLaki said:

 

E jbg Vaso, to ti mislis. Licno se bavim izmedju ostalog i studijama cenovne elasticnosti u FMCG industirji, za dobar deo Evrope, i proizvodjaci i te kako racunaju koliko ce izgubiti prodaje, ako povecaju cenu za x procenata, ili koliko ce dobiti ako smanje cenu. Doduse licno nisam ucestvovao u nekim shrinkflation projektima, ali verujem da je motiv apsolutno isti. Ako je na etiketi iskazana istinita gramaza, mozes samo da gledas i da se nerviras, pokriveni su zakonom lepo. Njihov je izbor koliku ce gramazu i cenu da formiraju, nema komesara koji ce to da uredjuju. 

 

 

Nigde nisam rekao da je to što rade nezakonito, samo da je u pitanju klasično kokošarenje u odelu i kravati. I oni na pijaci hoće da zeznu, pa kada tražiš npr. kilo jabuka ili krompira, dobiješ 950 grama jer je vaga naštelovana. OK, naštelovana vaga nije zakonita, ali je cilj isti. Šta bi ti rekao da te neko zezne na pijaci? Da li bi rekao da povećava profit ili da se bavi kokošarenjem?

Link to comment
Share on other sites

Ja sam prestao da idem u neke samoposluge kad sam primetio da često menjaju raspored robe, cilj je da kupac što duže tumara, traži šta mu je potrebno, usput će kupiti i nešto što nije planirao, prihvatio sam da najtraženija roba stoji najdalje od kase ali barem neka bude uvek na istom mestu. 

Ne znam koliko i koliko kvalitetno rade istraživanja šta dobiju tim trikovima a šta izgube, ja nikada nisam kupio proizvod koji kasirka nudi svakom kupcu kao neku dnevnu akciju, možda bih i kupio da stoji normalno na gondoli kao roba na akciji, na akcije uglavnom reagujem, neke stvari, kućnu hemiju, deterdžente skoro da samo na akcijama i kupujem, ne mislim da sam tako kupio nešto ispod realne cene nega da nisam platio 20-40% skuplje.

Godinana sam izbegavao da kupujem proizvode tzv robne marke, robu pod brendom trgovinskog lanca, onda sam u nekom momentu počeo da čitam deklaracije, da vidim ko je stvarni proizvođač uporedio, onako laički, miris, ukus sa istom robom pod brendom proizvođača i počeo neke trgovačke robne marke da kupujem, budu malo jeftinije a kvalitet isti. 

I protiv ovih sitnih, zakonitih, prevara potrošači treba da se bore organizovano, može se reći i ono, neću da se cimam za neku stotinu dinara, ili hiljadu, mesečno, neću da propadnem, meni je veći motiv da ne budem prevaren, zakonito ili ne, odem ponekad u dalju prodavnicu, potrošim nešto benzina i vremena da bih kupio kod korektnijeg prodavca. Dakle neka udruženja kupaca, neki javno dostupni sajtovi koji bi bili slični ovoj temi, objašnjavali trikove, isticali dobre i loše primere na lako razumljiv način.

Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Div said:

Dakle neka udruženja kupaca, neki javno dostupni sajtovi koji bi bili slični ovoj temi, objašnjavali trikove, isticali dobre i loše primere na lako razumljiv način.

Ima ponešto, evo na brzinu u spojleru:

 

 

 

Umeju da se nađu korisne stvari, a na jednom od linkova ima i računica za više komada kućne hemije koji zajedno koštaju dosta, a ako se izabere odgovarajući lanac, ušteda je preko 4000 dinara.

Link to comment
Share on other sites

14 hours ago, DJ_Vasa said:

Nigde nisam rekao da je to što rade nezakonito, samo da je u pitanju klasično kokošarenje u odelu i kravati. I oni na pijaci hoće da zeznu, pa kada tražiš npr. kilo jabuka ili krompira, dobiješ 950 grama jer je vaga naštelovana. OK, naštelovana vaga nije zakonita, ali je cilj isti. Šta bi ti rekao da te neko zezne na pijaci? Da li bi rekao da povećava profit ili da se bavi kokošarenjem?

Pa pazi, ako na foliji pise 80 grama, i unutra je stvarno 80 grama, to nije zeznavanje, samo verovatno nije moralno eticki, jer je istu cenu do juce nosila cokolada od 100g, pa za proizvode koji se kupuju impulsivno, to kupci ne mogu da primete odmah. Dok u zakonu ne uvedu da u sledecem vremenskom intervalu (mesec, kvartal, pola godine), isti proizvodi manje gramaze ne mogu imati istu cenu kao isti proizvodi vece gramaze, oni su tu skroz cisti. Iskreno ne verujem da ce iko doneti takvu uredbu.

Stelovanje vage je skroz druga stvar od ovoga, to je otvorena kradja i prekrsaj.

 

 

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, AgroLaki said:

...samo verovatno nije moralno eticki, jer je istu cenu do juce nosila cokolada od 100g, pa za proizvode koji se kupuju impulsivno, to kupci ne mogu da primete odmah...

Upravo to i tvrdim u prethodnim postovima, a svodi se na to što kažeš, tj. da kupci ne primete odmah. Ne verujem da će iko doneti takav zakon jer proizvođač i trgovac imaju pravo da stave cenu koju žele, a na kupcu je da kupi ili da ne kupi.

Link to comment
Share on other sites

Proizvod na "akciji" umanjen za 30%....cena 130 din....minus 30%....kad dodjete na kasu, 'ladno vam otkucaju 130 din. Kad im skrenete pažnju, uglavnom se desi "Živkaaaaa...idi skini ovo (to i to) nije više na akciji. Znate, gospodine, to je bilo na kacioji, više nije."....i naravno, za sve je opravdanje kompjuter...on se "glavi"....ne prepoznaje artikl na akciji...

 

Sve je otišlo u PM ...kad je kilo 'leba počeo dabude 800 grama....znao sam još tada.

Link to comment
Share on other sites

40 minutes ago, Constantin said:

Proizvod na "akciji" umanjen za 30%....cena 130 din....minus 30%....kad dodjete na kasu, 'ladno vam otkucaju 130 din. Kad im skrenete pažnju, uglavnom se desi "Živkaaaaa...idi skini ovo (to i to) nije više na akciji. Znate, gospodine, to je bilo na kacioji, više nije."....i naravno, za sve je opravdanje kompjuter...on se "glavi"....ne prepoznaje artikl na akciji...

 

Sve je otišlo u PM ...kad je kilo 'leba počeo dabude 800 grama....znao sam još tada.

U tom slučaju insistiraš da ti naplate cenu koja je navedena, a zgodno je i da je slikaš kad uzmeš robu sa rafa. U zakonu koji to reguliše jasno piše da se roba prodaje po ceni koja je navedena, pa ako počnu da ti pričaju bajke o zaglavljenom kompjuteru, ti samo kažeš da zakon tako propisuje i da te ne zanima da li je kompjuter crknut ili je neki Pera zaboravio da promeni cenu. Mene su tako hteli da zajebu dva puta u dve različite prodavnice, ali na pomen magične reči 'inspekcija' sam dobio šta treba po napisanoj ceni.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Problem u Srbiji ( i u okolini) je sto se vecina ne pridrzava zakona i pravila. Ona cijena sto stoji pored robe se placa na kasi. Nemoze onaj na kasi da ti kaze ova cijena vise ne vazi, a i ne znam kako onaj sto radi na kasi moze da zna cijenu oko 1000 artikala. Kasirka robu skenira i to je to. Ja obavezno prekontrolisem racun ako sam kupio robu sto je na akciji.Bilo je par puta graska ali na moju intervenciju bi odmah ispravljali gresku. Neko gore rece kako neki lanci prodavnica stalno premjestaju robu. To ovde nije slucaj. Ovdje svaki lanac prodavnica ima slican raspored robe i veoma rijetko mijenjaju raspored robe. Svaki lanac ima u svojim prodavnicama isti raspored u cijeloj zemlji. I jos nesto, mediji imaju veliki uticaj na mnoge stvari pa i na trgovine. Prije par godina je neka ljekarka (ili tako neka osoba) izjavila da ona ne daje piletinu svojoj djeci jer je puna antibiotika. U roku 8-12 mjeseci se prodavala piletina bez antibiotika (doduse malo skuplja). A tek pumpanje vode u meso. To je tek pljacka. Ali polako i sigurno sve ove novotarije sa zapada dolaze i na Balkan. Problem je sto u Srbiji je problem sa kontrolom i postovanjem pravila.

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, koca popovic said:

Problem u Srbiji ( i u okolini) je sto se vecina ne pridrzava zakona i pravila. Ona cijena sto stoji pored robe se placa na kasi. Nemoze onaj na kasi da ti kaze ova cijena vise ne vazi, a i ne znam kako onaj sto radi na kasi moze da zna cijenu oko 1000 artikala. Kasirka robu skenira i to je to. Ja obavezno prekontrolisem racun ako sam kupio robu sto je na akciji.Bilo je par puta graska ali na moju intervenciju bi odmah ispravljali gresku. Neko gore rece kako neki lanci prodavnica stalno premjestaju robu. To ovde nije slucaj. Ovdje svaki lanac prodavnica ima slican raspored robe i veoma rijetko mijenjaju raspored robe. Svaki lanac ima u svojim prodavnicama isti raspored u cijeloj zemlji. I jos nesto, mediji imaju veliki uticaj na mnoge stvari pa i na trgovine. Prije par godina je neka ljekarka (ili tako neka osoba) izjavila da ona ne daje piletinu svojoj djeci jer je puna antibiotika. U roku 8-12 mjeseci se prodavala piletina bez antibiotika (doduse malo skuplja). A tek pumpanje vode u meso. To je tek pljacka. Ali polako i sigurno sve ove novotarije sa zapada dolaze i na Balkan. Problem je sto u Srbiji je problem sa kontrolom i postovanjem pravila.

Ne znam na koji je lanac ili prodavnicu  mislio Div, ali znam da Maxi i IDEA sve drže na istim mestima i lako mi je da pronađem ono što želim.

 

Što se tiče tih foliranja sa cenama, obično se prave ludi dok im ne spomeneš zakon i inspekciju, a tada se smire k'o bubice. Imaju, doduše, i štos da stave jednu robu pod drugu etiketu i da se tako vade. Na primer, Milka Oreo košta 100 dinara, a obična mlečna 120. Običnu stave tamo gde piše MIlka Oreo, ali kada Oreo rasprodaju, a od ove druge ostane samo nekoliko komada. Na etiketi zaista piše cena i koja konkretno čokolada je u pitanju, tako da mogu da se izvade. S druge strane, ako 'zaborave' da promene cenu ili ako kompjuter 'ne registruje promenu', onda nema prostora za izvlačenje. Ima još jedna način kako varaju - stave na policu tri slična proizvoda različitih proizvođača, ali samo jednu cenu, npr. kiseli krastavci A koštaju 350 dinara, dok B i C koštaju skuplje, ali cenu ne stave. I ovde tačno navedu proizvođača i gramažu, ali ljudi se zeznu. Primetio sam da se takvim štosevima najviše služi IDEA, a definitivno imaju najgore i najneljubaznije osoblje, uglavnom lenčuge, ali i najmanje otvorenih kasa. Čak i imaju loše automatske kase, gde treba paziti da kupac pre tebe nije kupio nikakav alkohol jer tada moraš da čekaš da dođe neka kasirka i dozvoli kupovinu alkohola. Ovo sa odobrenjem kupovine sam video samo kod njih, a ako je kasa automatska i prima kartice, valjda ima podatke o kupcu koji govore da nije maloletan.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Obratim pažnju na manje više sve bitno, pa mi se ne dešava da me prevare odnosno navuku. Video sam i ja bezbroj puta jednu cenu ispod nekoliko sl proizvoda, akcijske cene koje više ne važe itd. Slažem se da je Idea tu najgora, tj da se to daleko ređe dešava kad su Maxi, Univer, Aroma u pitanju. U dm-u i Lidlu to nikad nisam primetio. A kad sam već kod Lidla, njih bi pohvalio za brze kase, ljudi kucaju dosta brže od drugih (Naravno da oni važe za jeftin lanac, ali je to pogrešno gledanje na stvari, jer je odnos cena/kvalitet tu mnogo važniji kriterijum, ja ne znam da li sam nešto tamo uzeo a da sam zažalio, i zbog toga i inače). Aromu bi kritikovao za to što su skuplji bez pokrića takoreći, čak i najsitnija glupost od artikla mora da im bude par dinara skuplja nego drugde. Kada se radi o tipu/formatu supermarketa koji bi voleo da ima kod nas, najbliži primer bi mi bio Spar (Da ne nabrajam sad dalje neke još EU,UK i USA lance). 

 

E da. Za Ideu: Moj komšija je jedno vreme, davno još, imao foru kako da kraducka od njih: Izmeri nešto, zalepi cenu, a onda u tu istu kesu diskretno doda još :lol_2: Toliko da kasirka nikada ne posumnja naravno. Bar im je pokazao 😂

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Marko said:

E da. Za Ideu: Moj komšija je jedno vreme, davno još, imao foru kako da kraducka od njih: Izmeri nešto, zalepi cenu, a onda u tu istu kesu diskretno doda još :lol_2: Toliko da kasirka nikada ne posumnja naravno. Bar im je pokazao 😂

Kao na pijaci kad te prodavac casti sa jos jednom vockom koju ubaci nakon merenja. Samo sto ovde ionako sam meri, pa eto i da se sam pocasti. To je pijacni red... 🙂 

Link to comment
Share on other sites

11 hours ago, DJ_Vasa said:

Ne znam na koji je lanac ili prodavnicu  mislio Div, ali znam da Maxi i IDEA sve drže na istim mestima i lako mi je da pronađem ono što želim.

 

Prvo sam to zapazio u Maxi-u, pre možda desetak godina, zatim u Rodi, dugo već ne idem ni u jednu od tih samoposluga ili vrlo retko, uglavnom kupujem u Lidlu, kod njih nema problema sa načinom izlaganja, najbolji su, a u Maxi-u i Idei kupujem online,uglavnom robu na akciji, plus dobijem mesečno 500 dinara kupon, uz besplatnu dostavu kad je preke 3500, a uglavnom jeste. isplati se. Najveća je vrednost to što ne čekam na kasi, ostalo je dodatni bonus.

 

 

Link to comment
Share on other sites

Možda zavisi i od same prodavnice. Meni je IDEA najbliža, ali izbegavam ih u širokom luku, osim za sitnije kupovine. U blizini ima i nekoliko Maxija, koji sve izlažu kako treba i nikada nisam imao problema. Imam relativno blizu i Lidl, na koji nemam primedbi, mada im nisam redovna mušterija. Čak sam probao i jetinije lance kao što su Aman i Sunce, ali nisam primetio da nešto varaju, osim što imaju krš robu i prodavnice im izgledaju kao svinjci. U Rodi sam bio samo nekoliko puta i nemam neko iskustvo sa njima. Slično važi i za DIS. Jedino što mi je relativna nepoznanica je Gomex, koga nešto i nema u Beogradu, a ušao sam samo jednom ili dva puta kad mi je negde usput trebala voda ili nešto tako sitno pa ne znam kako funkcionišu.

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

 Share

×
×
  • Create New...