Klimatske promjene, zagađenje i uništavanje životne sredine

[Div]

17 hours ago, nemanjaol said:

Evo ovde malo više detalja o tome zašto obnovljivi izvori postaju tako jeftini

 

 https://klima101.rs/cena-obnovljivi-izvori-energije/

 

Voleo bih da je ekološki zaokret stvarno moguć u tako kratkom roku i još da bude finansijsi povoljniji. 

Nije dovoljno uporediti količinu emitovanog CO2 iz jedne TE i jednog solarnog parka koji proizvedi istu količinu stuje, treba videti i sve druge efekte.  Koliku površinu eolarni park zauzima, kakv je uticaj na živi svet u okolini, koji materijali se koriste za izradu solarnih panela, kakvi su uticaju te proizvodnje na ekosistem, koliko paneli traju, kako se recikliraju, kako se proizvedena energija akumulira,proizvodnja, trajanje i reciklaža baterija. 

Juče je na sajtu Danasa bio tekst, prenet sa istog sajta koji navodiš, a odnosi se na količinu štetnih gasova koji emituju prljave reke:
 

https://www.danas.rs/zivot/kako-reke-mogu-da-zagade-atmosferu/

Quote

 

Otpadne vode ne zagađuju samo reke i okolne ekosisteme, već i – atmosferu. O ovom fenomenu za Klima101.rs piše dr Gordana Pucar Milidrag sa PMF-a u Novom Sadu

Nedavno je praćenje Svetske meteorološke organizacije pokazalo da su koncentracije metana i ugljen-dioksida u atmosferi porasle za 62, odnosno 49 odsto u odnosu na sredinu 18. veka. Emisije ovih gasova staklene bašte dobro su dokumentovane, makar kada su u pitanju gasovi koji potiču od ljudske aktivnosti, najpre industrije.

 

 

Ne pišem ovo jer se protivim ulaganjima u obnovljive izvore energije već radi opreza, da svaki potez procenimo, mislim da ga procene dovoljno stručni i objektivni znalci, da ne bismo samo pomerili zagađenje iz centra grada na planinu, da ne pravimo efekat kao kad čistimo stanoje, izbacujemo otpad, ispuštamo vodu iz kupatila, veš mašina i sudomašina, stanovi nam blistaju od čistoće a par kolometara dalje decenijama stoji deponija koja se povremeno upali, vodu sa ronama hemikalija izbacujemo direktno u reku, primer je za Beograd, nije u celom svetu, u svim gradovima tako, opet, i tamo gde se vrši prečišćavanje i recikliranje, to se radi u nekim industrijski postrojenjima koja troše energiju, zagrevaju vazduh, emituju neke gasove, izdvajaju neke materije koje se ne vraćaju u proizvodnju, šta se sa njima dešava, ne mogu da nestanu, negde se deponuju.

Vidim neku ideju iz EU da postane obaveza da se krovovi svih zgrada koje grade prekriju solarnim panelima, da li je to bolje od ozelenjavanja krovova.
Ako smanjim emisiju CO2 ili zaustavimo rast, a nastavimo da uništavamo šume dosadašnjim tempom boji se da će ipak ukupan bilans na kraju beka biti negativan po ekologiju.

NA starom forumu jedan forumaš je uporno tvrdio da je najisplativiji energetski resurs štednja, manja i efikasnija potrošnja struje i drugih energenata. Zamisli samo koliko klima uređaja radi tokom leta, koliko struje troše, da ne ulazimo u njihovu proizvodnju i kasniju reciklažu, samo da uzmemo u obzir da, dok nam hlade stanove i kancelarije, istovremeno greju spoljašnjost, možda je to mala količina energije, toplote, ali se množi milionima.
 

 

[nemanjaol]

Izvini za malo kasniji odgovor, nikako da uhvatim vremena, a hteo sam lepo da ti odgovorim.

 

On 8/13/2022 at 5:50 AM, Div said:

 

Voleo bih da je ekološki zaokret stvarno moguć u tako kratkom roku i još da bude finansijsi povoljniji. 

Nije dovoljno uporediti količinu emitovanog CO2 iz jedne TE i jednog solarnog parka koji proizvedi istu količinu stuje, treba videti i sve druge efekte.  Koliku površinu eolarni park zauzima, kakv je uticaj na živi svet u okolini, koji materijali se koriste za izradu solarnih panela, kakvi su uticaju te proizvodnje na ekosistem, koliko paneli traju, kako se recikliraju, kako se proizvedena energija akumulira,proizvodnja, trajanje i reciklaža baterija. 

 

Mislim da je bitno da ljudi znaju da je tranzicija na čiste izvore energije izvodljiva i da je ekonomski isplativa, i to čak i kad ne bismo uzeli u obzir razmere štete koje uzrokuju sagorevanje i eksploatacija fosilnih goriva. Samo kada bismo uzeli u obzir pozitivne efekte na zdravlje mislim da bi tranzicija vredela.

 

U pravu si da treba pogledati druge efekte i ljudi to sve već rade.

 

Što se tiče površine, uzmimo primer Britanije: Prema net zero planu njihovog nezavisnog tela koje prati postupke vlade UK-u će 2050 biti potrebno između 75 i 90 GW solarnih elektrana. To bi ugrubo zauzimalo 1500 - 1800km2 što mu dođe manje od 1% ukupne teritorije UK-a (242.495km2)

 

Primera radi u ovom trenutku golf tereni u Britaniji zauzimaju oko 1300km2
 

 

Solarne elektrane takođe imaju uticaj na ekosisteme gde se nalaze, ali je fora u tome što se elektrane uglavnom grade na zemljištu koje je najniže klase, odnosno nije pogodno za poljoprivredu. Međutim u poslednje vreme posebno u Evropi je sve više popularan agrisolar. Odnosno kombinovanje solarnih elektrana sa poljoprivredom. Pošto pojedinim poljoprivrednim kulturama čak i odgovara da rastu u hladu ispod solarnih panela, a čak i ako se ne gaji ništa ispod njih, zemljište ispod panela može da posluži za ispašu stoke. (pod uslovom da su paneli izdignuti oko 2 metra od zemlje naravno)

 

Cela ta priča oko teritorije neophodne za obnovljive izvore je jednostavno prenaduvana, zemljišta ima dovoljno, može se kombinovati za različite upotrebe, a pogotovo kad uporedimo za šta se sve već koriste ogromne površine zemljišta, potpuno je jasno da vredi opredeliti mali procenat kako bismo imali čistu energiju i kako bismo sprečili globalno zagrevanje.

 

Što se tiče uticaja proizvodenje samih solarnih panela ili vetrenjača tačno je da sam proces zagađuje i da ima negativan uticaj na životnu sredinu. Ali tu pre svega treba da poredimo taj uticaj sa uticajem koji već ima proizvodnja energije iz fosilnih goriva. I tu su količina materijala i štete neuporedivi.

 

Što se tiče solarnih panela jedna nemačka studija pokazuje da je vreme otplate energetskog duga (odnosno vremena koje je potrebno solarnom panelu da da proizvede onoliku količinu energije koja je potrošena pri njegovom pravljenju) u Africi kraća od jedne godine, dok je vreme otplate duga najveće za panele postavljene u Kanadi, nešto manje od jedne i po godine. https://www.pv-magazine.com/2021/08/03/india-offers-fastest-energy-payback-for-rooftop-pv-0-44-of-one-year

 

Što se tiče materijala koji se upotrebljavaju, tu samo treba da uzmeš u obzir da se u konvencionalnim elektranama gorivo konstantno sagoreva, a da pre toga treba da se iskopa (preradi) i doveze. 

 

Dok solarni paneli i vetrenjače jednom kad se postave više im ne treba gorivo, a čak i kada im se životni vek završi postoji mogućnost reciklaže materijala. Trenutno nemamo puno podataka o reciklaži prosto zato što je praktično cela flota obnovljivih izvora još uvek nova i još nije došla do kraja svog životnog veka. U teoroji ne postoji razlog da se vremenom ne dođe do veoma visokih procenata ponovo iskorišćenog materijala. A takođe već sada se u slučaju vetrenjača prave kraci koje je moguće u mnogo većoj meri reciklirati nego što je to bio slučaj sa onima koji su pravljeni pre 10ak ili 15 godina. https://klima101.rs/vetrenjace-100-reciklaza/

 

I još samo da dodam pošto se to često navodi. Garancija panela je oko 20 godina, ali to ne znači da oni postanu neispravni nakon toga. To samo znači da im opadne efikasnost. S obzirom na to da su oni posle 20 godina odavno otplatili finansijsku investiciju i tada daju skoro pa besplatnu energiju ti možeš da ih ostaviš da rade sve dok to ima više ekonomskog smisla nego da praviš novu elektranu.

 

Naravno da sunce ne sija stalno i vetar ne duva konstantno, ali to je činjenica koja je poznata i malom detetu i naravno da su je svesni i stručnjaci. Ono što je tu fora je što je raspoloživost intermitentnih obnovljivih izvora relativno jednostavno modelovati. Odnosno ti već pri planiranju znaš koliko negde u proseku ima sunčanih sati ili koliko ima vetra i znaš koju količinu proizvedene struje možeš da očekuješ. Sa druge strane elektrane koje koriste fosilna goriva su više sklone velikim havarijama koje se dešavaju vrlo retko, ali su nepredvidive i jednom kad se dese mnogo je teže rešiti problem. Dobar primer je ono što se dešava u Srbiji trenutno.

 

U svakom slučaju novi energetski sistemi će morati da se planiraju na drugačiji način i biće potrebno dosta investicija u to da se oni učine sigurnima. Postoji mnogo radova koji pokazuju da su sistemi koji koriste pretežno (ili čak u potpunosti) obnovljive izvore mogući, ali svakako tu postoji dosta izazova koji će se rešavati u narednom periodu.

 

Deo je povezan sa baterijama, deo sa boljim interkonekcijama, neki očekuju da nuklearna energija odigra važnu ulogu u osiguravanju budućih sistema, drugi veruju da će to biti nova generacije geotermalnih elektrana koje se sada razvijaju. Videćemo, biće potrebno još neko vreme da dođemo do tih većih penetracija obnovljivih izvora u elektroenergetske sisteme (mada će se i to desiti mnogo brže nego što su mnogi svesni) pa ćemo onda i u praksi videti kako će se ti izazovi rešavati.

 

On 8/13/2022 at 5:50 AM, Div said:

NA starom forumu jedan forumaš je uporno tvrdio da je najisplativiji energetski resurs štednja, manja i efikasnija potrošnja struje i drugih energenata. Zamisli samo koliko klima uređaja radi tokom leta, koliko struje troše, da ne ulazimo u njihovu proizvodnju i kasniju reciklažu, samo da uzmemo u obzir da, dok nam hlade stanove i kancelarije, istovremeno greju spoljašnjost, možda je to mala količina energije, toplote, ali se množi milionima.
 

 

 

Povećanje energetske efikasnosti nije ni na koji način u koliziji sa ciljevima smanjenja emisije CO2 i generalno većim korišćenjem obnovljivih izvora energije. Poenta i jeste da će elektrifikacija doprineti efikasnijem korićenju energije generalno.

 

Na primer efikasnost čak i najekonomičnijih motora sa unutrašnjim sagorevanjem je oko 40% (tj oslobađa se ogromna količina toplote koja se uopšte ne upotrebljava) dok je efikasnost elektromotora preko 85%. Zato, čak i kada se struja pretežno proizvodi na prljav način električni automobili tokom svog životnog veka imaju manje emisije CO2. A da ne pričamo koliko će se stvari promeniti u njihovu korist kako udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje raste. https://www.carbonbrief.org/factcheck-how-electric-vehicles-help-to-tackle-climate-change/

 

On 8/13/2022 at 5:50 AM, Div said:

Juče je na sajtu Danasa bio tekst, prenet sa istog sajta koji navodiš, a odnosi se na količinu štetnih gasova koji emituju prljave reke:
 

https://www.danas.rs/zivot/kako-reke-mogu-da-zagade-atmosferu/

 

Ne pišem ovo jer se protivim ulaganjima u obnovljive izvore energije već radi opreza, da svaki potez procenimo, mislim da ga procene dovoljno stručni i objektivni znalci, da ne bismo samo pomerili zagađenje iz centra grada na planinu, da ne pravimo efekat kao kad čistimo stanoje, izbacujemo otpad, ispuštamo vodu iz kupatila, veš mašina i sudomašina, stanovi nam blistaju od čistoće a par kolometara dalje decenijama stoji deponija koja se povremeno upali, vodu sa ronama hemikalija izbacujemo direktno u reku, primer je za Beograd, nije u celom svetu, u svim gradovima tako, opet, i tamo gde se vrši prečišćavanje i recikliranje, to se radi u nekim industrijski postrojenjima koja troše energiju, zagrevaju vazduh, emituju neke gasove, izdvajaju neke materije koje se ne vraćaju u proizvodnju, šta se sa njima dešava, ne mogu da nestanu, negde se deponuju.

Vidim neku ideju iz EU da postane obaveza da se krovovi svih zgrada koje grade prekriju solarnim panelima, da li je to bolje od ozelenjavanja krovova.
Ako smanjim emisiju CO2 ili zaustavimo rast, a nastavimo da uništavamo šume dosadašnjim tempom boji se da će ipak ukupan bilans na kraju beka biti negativan po ekologiju.

 

 

Naravno da treba potez dobro proceniti i videti šta su posledice izbora koje pravimo, nema sumnje da će tu biti i nekih negativnih posledica koje nismo očekivali, ali to sve treba praititi i korigovati u hodu. Neće se tranzicija dogoditi preko noći.

 

Ali baš je simptomatično u kojoj meri se uvećavaju negativne posledice korišćenja čiste energije, a alternativa koju trenutno imamo bukvalno truje ljude, uništava zemljište i ekosisteme u neviđenim razmerama i pri tome dovodi do zagrevanja atmosfere.

 

Poenta je da mi nemamo previše izbora, ako bismo nastavili samo da sagorevamo fosilna goriva bez ikakvih napora ka smanjenju atmosfera bi se do kraja veka verovatno u proseku zagrejala za više od 4 stepena u odnosu na kraj 19. veka i to bi bio svet koji izgleda dramatično drugačije od onoga što imamo sada. I to za to postoji apsolutni naučni konsenzus i ogroman broj radova koji ispituje moguće posledice.

 

Najgore od svega je što većinu pitanja koja si ti ovde otvorio masovno koristi i podstiče naftna industrija koja na sve načine pokušava da uspori tranziciju.

 

Ne kažem da ti to radiš sa tom namerom, i ogromna većina ljudi to radi u potpunosti u dobroj veri i to i jesu pitanja o kojima treba da razmišljamo i da ih imamo u vidu. Ali moramo da shvatimo i da više baš nemamo vremena da sve radimo natenane i polako i da svaki potez merimo 15 puta pre nego što se odlučimo šta ćemo uraditi.

 

To bi tako moglo da su države ozbiljno pristupile pitanju klimatskih promena pre 30 godina, kada je osnovan IPCC, pa da smo krenuli u jednu vrlo laganu i postupnu energetsku tranziciju koju ne bismo nešto posebno ni osetili. Sad je situacija ipak malo drugačija i nemamo previše vremena za gubljenje tako da će sve morati da se izvede brže nego što bi bismo možda voleli.

 

Ali fora je u tome što je sada brža energetska tranzicija ekonomičnija od spore zbog toga što veći deployment + veće investicije u razvoj tehnologija OIE dovode do nižih troškova. Evo rada koji o tome govori: https://www.inet.ox.ac.uk/files/energy_transition_paper-INET-working-paper.pdf

 

Ovo je sve dosta opširno i malo zbrda zdola. Nemam nažalost vremena da se malo više posvetim tekstu, ali neki bottom line bi bio sledeći:

 

1. Obnovljivi izvori su mnogo jefitinija i dokazanija tehnologija nego što mnogi misle

2. Negativni efekti njihovog korišćenja su takođe ispitivani i značajno su niži u poređenju sa fosilnim gorivima

3. Fosilna goriva izazivaju ogromnu štetu kroz negativne efekte na zdravlje ljudi, zagađenje prirodnih ekosistema i globalno zagrevanje

4. Što brže reagujemo to će nam na kraju dana biti jeftinije

 

5. Nismo se ni dotakli pitanja geopolitike i toga koliko je cena fosilnih goriva nestabilna i na koji način sve proizvodi ekonomske šokove evo već pola veka unazad

 

[Div]

14 hours ago, nemanjaol said:

1. Obnovljivi izvori su mnogo jefitinija i dokazanija tehnologija nego što mnogi misle

2. Negativni efekti njihovog korišćenja su takođe ispitivani i značajno su niži u poređenju sa fosilnim gorivima

3. Fosilna goriva izazivaju ogromnu štetu kroz negativne efekte na zdravlje ljudi, zagađenje prirodnih ekosistema i globalno zagrevanje

4. Što brže reagujemo to će nam na kraju dana biti jeftinije

 

5. Nismo se ni dotakli pitanja geopolitike i toga koliko je cena fosilnih goriva nestabilna i na koji način sve proizvodi ekonomske šokove evo već pola veka unazad

 

Nadam se da si me razumeo, nisam ni u kom slučaju protiv razvoja novih tehnologija, ubrzanog ispitivanja njihovog ticaja na životnu sredinu i uvođenja u pogon, proizvodnju. Bilo je na tu temu priče, na znam da li na ovom ili starom , forumu, pa su se potezali argumenti da je zagrevanje planete prirodni ciklus, da nikad SUS motori neće biti potisnuti, ko će se odreći onog brrrmmm kad stisne gas do daske, sećam se da se pozivalo na Trampa koji ne priznaje globalno zagrevanje, ako tramp ne priznaje znači da ga nema, evo ne sećam se detalja ali mi se čini da je tada USA napustila ilije najavljivana mogućnost napuštanja nekog svetskog programa za borbu protiv negativnih osledica klimatskih promena, tada sam pisao da iako su mi mnogi aspekti nepoznanica, ono što jeste nesporno je da nas fosilna goriva truju, ugrožavaju ne samo emisijom CO2 već i emitovanjem brojnih kancerogenih čestica koje unosimo u sebe disanjem i konzumiranjem kontaminiranih proizvoda poljoprivrede i trovanjem vode u bilizini rudnika, izvora nafte, naftovoda, rafinerija, havarijska trovanja tla i vode. To je dovoljan razlog da se korišćenje fosilnih goriva obustavi, zasad oroči na neki razuman period.

Pitanje je koliko će program i mere američke vlade doprineti zaustavljanju zagrevanja planete, barem usporavanju zagrevanja, koliko su "napadnuti" svi uzroci zagađenja, koliki se efekat može očekivati ako se ne uključe sve države, posebno veliki proizvođači ii potrošači nafte i uglja i drugih proizvoda na bazi njih. Dejstvo emisije CO2 se najbolje poništava održavanja šuma i okeana, a bojim se da se tu situacija pogoršava, površine pod šumama su sve manje, okeani ubrzano postaju sredina nepogodna za živi svet. Ne vidim da se vlade bave na najbolji način svim ekološkim problemima, subvencije kupcima električnih automobila, ja mislim, nisu dovoljna mera. Nekadfa sam čitao da nije dovoljno poznata mogućnost, cena i ekološka isplativost reciklaže solarnih panela, možda se u međuvremenu nešto promenilo, još sedamdesetih godina se pisalo o električnim automobilima ali bi tada, karikiram, baterija bila teža od automobila a i sada vidim da je vreme punjenja baterije problematično, moje laičko pitanje je zašto se ne prave izmenjive baterije, staneš na "pumpu", ostaviš ispražnjenu bateriju, uzmeš punu, platiš i, vozi Miško. 

Ne bih da i ovde otvaram temu proizvodnje baterija, još uvek se uzima da je litijum glavna sirovina a tehnologija čiste eksploatacije litijuma je upitna, opet reciklaža, nisam naišao na relevantne podatke o reciklaži baterija. 

I šta sa drugim delatnostima, poljoprivreda, građevinarstvo, saobraćaj, hemijska industrija, tekstilna. Ako prepolovimo emisiju CO2 i prepolovimo sposobnost biljnih organizama da apsorbuju emitovani gas, rezultat je =0. I takav rezultat je teško dostižan ali nije zadovoljavajući.

 

Kako geopolitika utiče na nestabilnost cena fosilnih goriva, ili nestabilnost cena na geopolitiku, slično će moći da utiče i na druge izvore energije, to je tema za sebe.

 

 

[nemanjaol]

@Div

 

Sve jasno, kompleksna je ovo tema naravno i treba mnogo vremena da se uđe detalje. Napisaću kratke odgovore na samo par stvari koje si ovde potegao

 

1. Za novi američki zakon se otprilike zna koliko će doprineti borbi protiv klimatskih promena. Procene laboratorije sa Prinstona koja se bavi energetskom tranzicijom su da će do 2030. ovaj zakon doneti smanjivanje emisije CO2 od jedne milijarde tona na godišnjem nivou. I to su direktni uticaji, kao što sam pokušao da objasnim biće i jako puno pozitivnih prelivanja i na druga tržišta.

 

2. Vezano za recikliranje panela i baterija. Jednostavno nema puno podataka pošto je najveći broj panela i baterija električnih automobila još uvek u upotrebi. Evo primer: Pre desetak godina je ukupan broj prodatih automobila toko cele godine bio negde oko 150 do 160 hiljada. Danas se taj broj proda za otprilike nedelju dana, i to je tek početak. Vrlo slična situacija je sa panelima.

 

Iako tehnologije postoje tu već neko vreme, tek nedavno su počele da se masovno koriste i mi još nemamo puno isluženih panela i baterija koje bismo reciklirali. Zato i nema ponu podataka o reciklaži. U teoriji bi trebalo da može velika većina materijala da se ponovo iskoriti i da vremenom cena za to padne. U praksi, moraćemo još da sačekamo kako bismo videli.

 

3. Vezano za geopolitiku. Tačno je i da materijali potrebni za energetsku tranziciju nisu ravnomerno raspoređeni po svetu i da je moguće da ubuduće i to bude predmet nekih geopolitičkih previranja. Kina trenutno prednjači po pitanju osiguravanja lanca snabdevanja (zato i ovaj američki zakon ima odredbe da vremenom svi materijali moraju da dolaze i budu obrađivani u prijateljskim zemljama) ali se i Zapad budi i radi na osiguravanju lanaca snabdevanja. A verujem da sve više počinju da shvataju i da će morati te materijale da vade i sa sopstvene teritorije, da ne mogu da nastave staru kolonijalističku mantru.

 

Ali ovo je bila mala digresija. Poenta sa geopolitikom i energijom u budućnosti je da jednom kada si napravio panel ili vetrenjaču tebi materijal više ne treba (bar za neki duži vremenski period, a imaćeš posle i mogućnost reciklaže). Tako da kretanja na commodities berzi ne utiču na tvoju cenu proizvodnje struje. Rezultat toga je dosta bolje predviđanje operativnih troškova kompanija koje će moći da imaju dugoročne cene otkupa električne energije na koje ne može da utiče fluktuacija cene goriva kao što je sada slučaj. Tj da se poslužim finansijskim rečnikom, proizvođači će hedžovati taj rizik i veruj mi to im je mnogo bolje nego trenutna situacija gde u Srbiji one kompanije sa proizvodnjom koje nisu stavile panele na krov sada imaju ozbiljan problem sa novim cenama struje koje su ogromne.

 

Što se tiče ovh ostalih stvari koje si pominjao, ima tu dosta osnovnih pitanja u vezi sa klimatskim promenama, zaista nemam ni vremena, a nije ni ovo prostor da se ulazi u te detalje. Ali ako želiš da saznaš malo više o tome preporučujem ove 4 epizode podkasta (na srpskom)

 

 

 

 

 

Edited August 17, 2022 by nemanjaol

[Koca Popovic]

Energija iz NE je buducnost.

[Amigo]

 

[erwin]

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[RatzenStadt]

On 12/25/2022 at 2:28 PM, erwin said:

 

 

 

 

Ova slika Putina boli vise nego neuspeh vojne operacije iz 2022.

Blagosloveno bilo globalno zagrevanje. Godine zagadjivanja vazduha se napokonom isplacauju.
Sve ide po planu.
Zapadna Evropa je iza kulisa sve ove godine igrala cetvorodimenzionalni sah, a Putin igrao trodimenzionalni i mislio da je stratezni ekspert : )

[Newcastle]

4 hours ago, RatzenStadt said:

 

Ova slika Putina boli vise nego neuspeh vojne operacije iz 2022.

Blagosloveno bilo globalno zagrevanje. Godine zagadjivanja vazduha se napokonom isplacauju.
Sve ide po planu.
Zapadna Evropa je iza kulisa sve ove godine igrala cetvorodimenzionalni sah, a Putin igrao trodimenzionalni i mislio da je stratezni ekspert : )

Nije mi bas jasno zašto ovo ne odgovara Rusiji - ovo ce samo da odledi inače ladne krajeve, pa će i poljopoprivreda da bude uspešnija, a i lakše će im biti  da rade još mnogo drugih stvari.  Možda ja ovo ne razumem na pravi način, ali odavde izgleda da veći problem ima Francuska i deo Nemačke, kao i Slovačka. (Naravno, samo ako ovo potraje.  Leto u Francuskoj sa anomalijom od 20 stepeni u odnosu na visegodisnju medijanu temperature na ist dan- ne bi se reklo da bi bilo prijatno na 45 - 50 stepeni, makar trajalo i par dana samo). 

Edited December 26, 2022 by Newcastle

[RatzenStadt]

Naravno da gledajuci siru sliku, tako izrazene klimatske promene u kratkom periodu nisu dobra stvar : )

Brt, samo podrugljiv osvrt na Putinove najave da ce se Evropljani smrznuti bez ruskih energenata ove zime.

 

[erwin]

 

[erwin]

[erwin]

 

 

 

 

[bohumilo]

https://www.nuclearnowfilm.com/

 

Oliver Stoun ovim filmom prilično snažno pere svoju neslavnu istoriju podržavanja ljudske patanje, zla i zlikovaca širom sveta, od Čaveza do Putina.

 

Nuklearna - sad!

[erwin]

Proizvodnja energije iz nuklearki povećana je za 21 godinu (2000-2021) svega za 8,5%, proizvodnja energije iz vetra 60 puta, a solarne energije više od 500 puta.

 

Novododati nuklearni kapaciteti su mizerni tako da proizvodnja iz nuklearki stagnira već 15-ak godina, a cena energije iz nuklearki raste, dok se cena proizvodnje iz vetroelektrana i solarnih elektrana strmoglavila u istom periodu.

 

 

 

 

https://www.worldnuclearreport.org/IMG/pdf/wnisr2022-v3-hr.pdf

 

Edited April 24, 2023 by erwin

[boxcube]

2 hours ago, bohumilo said:

https://www.nuclearnowfilm.com/

 

Oliver Stoun ovim filmom prilično snažno pere svoju neslavnu istoriju podržavanja ljudske patanje, zla i zlikovaca širom sveta, od Čaveza do Putina.

 

Nuklearna - sad!

 

10 ovakvih filmova da napravi ne bi umanjili stetu koju je napravio samom filmom Wall Street u kome je prodavao mega glupo fore od kojih bi se postideli i skojvski pamfletari.

[bohumilo]

23 hours ago, erwin said:

Proizvodnja energije iz nuklearki povećana je za 21 godinu (2000-2021) svega za 8,5%, proizvodnja energije iz vetra 60 puta, a solarne energije više od 500 puta.

 

Novododati nuklearni kapaciteti su mizerni tako da proizvodnja iz nuklearki stagnira već 15-ak godina,

Ovo nije čudno obzirom na regulatornu situaciju sa nuklearnom energijom (npr, činjenicu da u SAD od 1979 do 2012 nije bila odobrena ni jedna elektrana, itd), koja rezultira činjenicom da je prosečno vreme potrebno za njenu izgradnju 6-8 godina i još 10ak godina da ona postane profitabilna (da otplati dugove), na situaciju gde država kao Nemačka i Japan u potpunosti gaste svoje elektrane itd, a sa druge strane razne subvencije i dotacije za proizvodnju i korišćenje obnovljicih izvora.

 

23 hours ago, erwin said:

a cena energije iz nuklearki raste, dok se cena proizvodnje iz vetroelektrana i solarnih elektrana strmoglavila u istom periodu.

Sve ovo naravno utiče i na prikazanu cenu, kao i činjenica da su u cenu nuklearne energije uračinati puni instalisani troškovi a u cenu npr solarne energije ulazi samo cena gotovog solarnog panela na tržištu, da 1W struje iz nuklearne elektrane obezbeđuje 3-4 puta više energije nego 1W iz obnoviljivih izvora, itd, isl...

Međutim, ključni problem sa ovom merom (LCOE, koja procenjuje prosečnu cenu) je u tome što su cena energije i kvalitet izvora dominirani EKSTREMNIM a ne prosečnim vrednostima. Kako Nasim Taleb piše u jednoj knjizi - ako želite da, recimo kao neplivač, pregacate reku na jednom mestu, vas ne zanima koliko je tu reka duboka U PROSEKU nego koja joj je najveća dubina na tom mestu. Šta se dešava sa obnoviljivim izvorim energije u ekstremni (vremenskim, tržišnim, koordinatornim, logističkim...) uslovim, koja im je cena? Beskonačna, nema je, ili ekstremno visoka. Zato, recimo, Francuz plaća struju jeftinije nego Nemac, Francuska izvozi a Nemačka uvozi struju, Francuska ima znatno niži procenat emisije ugljendioksida u procesu proizvodnje struje itd.

Ako hoćete da dođete od Njujorka do Pariza (ovu parabolu takođe nisam smislio već sam je negde pročitao, ali gde i u kom tačno kontekstu, da me ubiješ...), najjeftiniji (po pređenom metru) način da to uradite je da plivate do tamo, umesto da gradite brod i luku ili avion i aerodrom itd. U kojem god trenutku da napravite presek, cena po pređenom metru će biti na strani plivača...ahem, pardon, u kojem god trenutku, DOK SE PLIVAČ NIJE UTOPIO, da napravite presek, cena po pređenom metru će biti niža za plivača nego za ovoga što brodi brodom ili leti avionom...

 

 

 

22 hours ago, boxcube said:

 

10 ovakvih filmova da napravi ne bi umanjili stetu koju je napravio samom filmom Wall Street u kome je prodavao mega glupo fore od kojih bi se postideli i skojvski pamfletari.

Dobro, to je sada teško uporediti, ali svaki korak u pozitivnom smislu treba pozdraviti (i generalno, svaki korak treba racionalno i pravično proceniti). Ja sam pisao umereno pohvalno i o filmu Planeta ljudi Majkla Mura (takođe socijalističkog morona) kojim je razbucao kult zelene energije i njegove kultiste - Murove dojučerašnje prijatelje na rajinskoj levici, koji su promptno reagovali i izdejstvovali da se - gle čuda - film zabrani na Jutjubu . Sa antihumanističkim zaključkom filma, u kojem se kao rešenje ekoloških problema implicira povratak u pećinu (dok zelenbaći nude "tek" povratak u srednji vek i život feudalnog kmeta), se duboko ne slažem, ali devetanje zelenbaća zaslužuje barem udarničku značku.

 

 

https://news.harvard.edu/gazette/story/2023/04/oliver-stone-wants-you-to-reconsider-nuclear-power/

[erwin]

20 minutes ago, bohumilo said:

Ovo nije čudno obzirom na regulatornu situaciju sa nuklearnom energijom

 

Jasno, u celom svetu je užasna situacija s regulatorima koji masovno blokiraju otvaranje novih nuklearki, gomile investitora koji žarko žele da ulože u taj ubedljivo najisplativiji način proizvodnje električne energije nema baš nigde da otvara elektrane.

[bohumilo]

10 hours ago, erwin said:

 

Jasno, u celom svetu je užasna situacija s regulatorima koji masovno blokiraju otvaranje novih nuklearki, gomile investitora koji žarko žele da ulože u taj ubedljivo najisplativiji način proizvodnje električne energije nema baš nigde da otvara elektrane.

To jeste generalno tačno, jer je nakon incidenta u Fukušimi postalo politički (i medijski) oportuno biti protiv nuklearne energije - iako je, kao direktna posledica incidenta, poginuo 1 (i slovima: JEDAN) čovek (i to 2018. godine, od raka). Uporedite to samo sa 2 miliona ljudi godišnje koji umru kao posledica loženja drva u kući. Skoro 9 miliona ljudi umre od loženja fosilnih goriva. Pogledajte zdravstvenu situaciju u Srbiji, evo evropske statistike o raku pluća:

 

Očigledno je da su uzoroci kompleksni, ali dominantno loženje uglja je, naročito u kombinaciji sa pušenjem, svakako jedan od faktora. Ne žalim se ja ovde na druge izvore energije, niti mislim da ljude treba prisiljavati da optimizuju čist vazduh na štetu gladi ili smrzavanja svoje dece, već ukazujem na dramatičnu razliku između nivoa političkog stresa zbog nuklearnog incidenta u kojem je poginuo jedan čovek, i milionima žrtava drugih izvora energije koje nisu toliko sexy kao tema za političko razglabanje. U prvom slučaju se, opasno i stražno, radi o nekim "atomima", kao što se u slučaju GMO-a radi o "kukuruzu sa genima", što se ne sme dozvoliti.

 

(to što je Srbija u svakoj negativnoj statistici kolovođa a u pozitivnoj fenjeraš je posebna priča)

Međutim, naravno da nije tačno da se nigde ne ulaže i ne gradi, rast od, kako reče, 8.5% u situaciji kada pola sveta zatvara svoje nuklearke i ne gradi nove mora doći od nekle. Pogledajte Kinu:

 

 

https://world-nuclear.org/information-library/country-profiles/countries-a-f/china-nuclear-power.aspx

 

ili Indiju:

 

 

Evo trenutnog (avgust 2022) preseka gde se šta gradi, videćih 10 zemalja:

[FrediB]

12 hours ago, bohumilo said:

To jeste generalno tačno, jer je nakon incidenta u Fukušimi postalo politički (i medijski) oportuno biti protiv nuklearne energije - iako je, kao direktna posledica incidenta, poginuo 1 (i slovima: JEDAN) čovek (i to 2018. godine, od raka). Uporedite to samo sa 2 miliona ljudi godišnje koji umru kao posledica loženja drva u kući. Skoro 9 miliona ljudi umre od loženja fosilnih goriva. Pogledajte zdravstvenu situaciju u Srbiji, evo evropske statistike o raku pluća:

 

Očigledno je da su uzoroci kompleksni, ali dominantno loženje uglja je, naročito u kombinaciji sa pušenjem, svakako jedan od faktora. 

To je sve od osiromasenog uranijuma, rekla tako dr GRUjicic. 

[Amigo]

Zagadjenje planete izduvnim gasovima ne zavisi mnogo od najrazvijenih zemalja svijeta sto je oko milijardu ljudi ili jedna osmina populacije planete.

Sama Afrika, koja je najbrza rastuca populacije je vec na skoro 1.5 milijardi. Ko ce njih da ubijedi da prelaze na elektricne automobile, a i cime da to plate, kao sto npr utopiski prelazi Norveska sa svojih 5 milion, prakticno dzaba krece. 

Sve u svemu bez novca je nemoguce uraditi bilo sta po tom pitanju. Osnovna covjekova potreba je hrana, ko je gladan jebe ga se za sve ostalo, pa i za zagadjivanje covjekove sredine. Milijarda ljudi sirom svijeta zivi dnevno sa manje od jednog dolara.

Kako onda napraviti neki globalni plan o zastiti sredine, da bi svi mogli da ucestvuju, pa da onda to ima nekog smisla. Ja ne mislim da je to sada moguce, u ovakvom svijetu kakav je sada.

Ako se ostvare predvidjanja o globalnom porastu temperature, drzave na sjeveru, kao sto su Kanada, Rusija i Skandinavija ce postati cilj migranata sa juga, koji su em siromasni, em najvise pogodjeni porastom temperatura.

Nuklearke su jedno od rjesenja, jer sve ove vjetro i solarne elektrane su ogranicenog dometa i znacaja.

Sto se nas tice, kada sam svom kumu rekao, koji radi u termoelektrani, da bi bilo dobro da se izgradi i nuklearka, on je samo kratko prokomentarisao, ne daj Boze, misleci na gotovo tradicionalnu neodgovornost i javasluk.

[Stiletto]

8 hours ago, Amigo said:

Zagadjenje planete izduvnim gasovima ne zavisi mnogo od najrazvijenih zemalja svijeta sto je oko milijardu ljudi ili jedna osmina populacije planete.

Sama Afrika, koja je najbrza rastuca populacije je vec na skoro 1.5 milijardi. Ko ce njih da ubijedi da prelaze na elektricne automobile, a i cime da to plate, kao sto npr utopiski prelazi Norveska sa svojih 5 milion, prakticno dzaba krece. 

Sve u svemu bez novca je nemoguce uraditi bilo sta po tom pitanju. Osnovna covjekova potreba je hrana, ko je gladan jebe ga se za sve ostalo, pa i za zagadjivanje covjekove sredine. Milijarda ljudi sirom svijeta zivi dnevno sa manje od jednog dolara.

Kako onda napraviti neki globalni plan o zastiti sredine, da bi svi mogli da ucestvuju, pa da onda to ima nekog smisla. Ja ne mislim da je to sada moguce, u ovakvom svijetu kakav je sada.

Ako se ostvare predvidjanja o globalnom porastu temperature, drzave na sjeveru, kao sto su Kanada, Rusija i Skandinavija ce postati cilj migranata sa juga, koji su em siromasni, em najvise pogodjeni porastom temperatura.

Nuklearke su jedno od rjesenja, jer sve ove vjetro i solarne elektrane su ogranicenog dometa i znacaja.

Sto se nas tice, kada sam svom kumu rekao, koji radi u termoelektrani, da bi bilo dobro da se izgradi i nuklearka, on je samo kratko prokomentarisao, ne daj Boze, misleci na gotovo tradicionalnu neodgovornost i javasluk.

 

1958. samo nekoliko meseci posle postavljanja nuklearnog reaktora u Vinči došlo je do velike nesreće, curenja radioaktivnog materijala i ozračenja šestoro istraživača. Tadašnji direktor Vinče, čuveni naučnik Pavle Savić, je uspeo da ugovori da se oni već sledeći dan prebace u Pariz na lečenje, na u ono doba eksperimentalnoj intervenciji transplantacije koštane srži. Petrorica su preživela, jedan je preminuo. Savić je tokom istrage kao krivca naveo nemar, zbog kojeg je i došlo do incidenta, što se na kraju istrage pokazalo kao tačno. Nisu bili ni instalirani ni obezbeđeni svi sigurnosni elementi i sistemi, ali je reaktor, po naređenju državnog vrha, bio uključen bez toga.

 

 

Broz i radnici Instituta Vinča na dan startovanja reaktora. Reaktor je onaj gvozdeni valjak iza njih, koliko je "zaštićen" vidi se golim okom.

 

Opširnije o tome na https://nationalgeographic.rs/nauka/istorija/a16551/vinca-akcident.html

 

O događaju je snimljena i TV drama "Ozračeni" 1976. (ima je na Youtube), a koliko čujem Dragan Bjelogrlić upravo snima film "Lančana reakcija" o tom događaju.

 

 

Edited April 27, 2023 by Stiletto

[erwin]

On 4/26/2023 at 11:23 AM, bohumilo said:

Evo trenutnog (avgust 2022) preseka gde se šta gradi, videćih 10 zemalja:

 

 

Da neko ne pomisli da Kinezi ulažu samo u nuklearke, ulažu oni gomilu novca i u vetroelektrane i solarne elektrane, štaviše za samo jedan kvartal (Q1 2023) su za više od 11% povećali svoje solarne kapacitete, sa 293 na 327 GW.

 

 

Quote

In 2022, China's expansions in solar and wind power have put it on track to hit 3,000 terawatt-hours of clean energy electricity generation - far more than any other country - and lifted the share of clean energy in China's electricity mix to a national record of 31.9%, Ember data shows.

That compares to a 26.3% share in 2015, and puts China top among global leaders in terms of large-scale clean energy deployment.

https://www.reuters.com/business/energy/china-track-hit-new-clean-dirty-power-records-2022-maguire-2022-11-23/

 

Quote

The NEA [National Energy Administration of China] has released statistics showing that the country added 33.66 GW of new PV power in the first quarter of 2023. This quarterly increase represents a 154.81% rise compared to the same period in 2022.

It reports that 11.7 GW, 8.67 GW, and 13.29 GW of solar PV capacity were installed in January, February, and March, respectively. As of March 2023, the country's cumulative PV capacity had reached 327.4 GW.

https://www.pv-magazine.com/2023/04/26/china-added-33-3-gw-of-new-pv-in-q1/

 

Ovo je struja generisana iz novopriključenih kapaciteta po godinama u Kini:

 

 

https://cleantechnica.com/2021/09/05/a-decade-of-wind-solar-nuclear-in-china-shows-clear-scalability-winners/

Edited April 29, 2023 by erwin

[erwin]

Ove godine dosad u požarima u Kvebeku izgorelo 900x više šuma od godišnjeg proseka.

 

Quote

A total of 220,000 hectares have already gone up in smoke in Quebec; at the same time, over the last decade, SOPFEU reported an average of fewer than 250 hectares burned.

https://www.lemonde.fr/en/environment/article/2023/06/07/quebec-is-the-latest-victim-of-the-extraordinary-fires-ravaging-canada_6030389_114.html

[erwin]