All over the world

[Beonegro]

 

 

Zar nismo nekada imali ovdje temu o Kanadi koja se zvala We The North ili nešto tome slično? Ne uspijevam da je pronađem, pa zato evo ovdje da im bacim jednu rispekčinu, zahvaljujući maloumnim potezima dnevne doze, liberalna stranka je u roku od 6 sedmica potpuno okrenula zaostatak od 26 procentnih poena u predizbornim ispitivanjima javnog mnjenja:

 

Canada's ruling Liberals mount a comeback with Trump threats, polls show

 

 

OTTAWA, Feb 26 (Reuters) - Canada's ruling Liberals, who a few weeks ago looked certain to lose an election this year, are mounting a major comeback amid the threat of U.S. tariffs and are tied with their rival Conservatives, according to three new polls.

An Ipsos survey released late on Tuesday showed the left-leaning Liberals have 38% public support and the official opposition right-of-center Conservatives have 36%. The Liberals have overturned a 26-point deficit in six weeks, and run advertisements comparing the Conservative leader to Trump.

[ters]

2 hours ago, Beonegro said:

 

 

Zar nismo nekada imali ovdje temu o Kanadi koja se zvala We The North ili nešto tome slično? Ne uspijevam da je pronađem, pa zato evo ovdje da im bacim jednu rispekčinu, zahvaljujući maloumnim potezima dnevne doze, liberalna stranka je u roku od 6 sedmica potpuno okrenula zaostatak od 26 procentnih poena u predizbornim ispitivanjima javnog mnjenja:

 

Canada's ruling Liberals mount a comeback with Trump threats, polls show

 

 

OTTAWA, Feb 26 (Reuters) - Canada's ruling Liberals, who a few weeks ago looked certain to lose an election this year, are mounting a major comeback amid the threat of U.S. tariffs and are tied with their rival Conservatives, according to three new polls.

An Ipsos survey released late on Tuesday showed the left-leaning Liberals have 38% public support and the official opposition right-of-center Conservatives have 36%. The Liberals have overturned a 26-point deficit in six weeks, and run advertisements comparing the Conservative leader to Trump.

 

 

[Dragan]

Unistavanje Tibeta

Ako želite da razumete šta znači izbrisati kulturu naroda, potrebno je samo da pogledate Tibet. 

Na kraju, to je savršeni primer za ono što bi Rusija mogla da uradi sa Ukrajinom.

 

Spoiler

Čineći Tibet zaboravljenim. Kelsang Gjalcen ne može da se seti da je kineska politika ikada bila drugačija: da svet zaboravi da Tibet uopšte postoji, da i sami Tibetanci zaborave da su Tibetanci

Da podseti svet na Tibet. Kelsang Gjaltsen ne može da se seti da je ikada imao drugu misiju u svom životu. Progonio ih je kao izaslanik Dalaj Lame , kao pregovarač sa kineskim komunistima, kao lobista u Ženevi u Ujedinjenim nacijama i u Briselu u EU. To ga vozi, takođe ovde u kafiću na obali Cirihskog jezera, 7106 kilometara zračne linije od Lase, glavnog grada zemlje koju naziva domom, i u koju mu nije dozvoljeno da uđe 65 godina.

"Cilj kineske politike", kaže Gjalcen, "uvek je bio da potkopa, potkopa i oslabi nezavisni tibetanski identitet." To je bio slučaj od okupacije zemlje od strane trupa Narodnooslobodilačke vojske 1950. godine, kaže on, a bilo je još više nakon tibetanskog ustanka 10. marta 1959. godine. A možda kineski pritisak nikada nije bio tako velik kao danas.

Kelsang Gjaltsen stavlja ranac pored prozora. Mnoge mlađe osobe će biti ljubomorne na njegovu sivu, jaku kosu. Ima 74 godine, odavno je trebalo da se povuče, ali u stvarnosti njegova briga za Tibet nije ništa manje hitna nego u martu 1959. godine, kada je tada devetogodišnjak pobegao iz domovine sa roditeljima. "Za Tibetance danas", kaže on, "to je kao da velika oluja hara zemljom."

Ovo su divlja vremena, opasna vremena. U samom Tibetu, sada totalitarni kontrolni pritisak Pekinga guši vazduh koji ljudi mogu da udišu. A u svetu? Odjednom, čak i nekada najlojalniji saveznici izgleda da zabijaju nož u leđa Tibetancima: SAD Donalda Trampa takođe žele da zamrznu sva sredstva koja tibetanske grupe u egzilu dobijaju od USAID-a , za kulturni rad, zdravstvo, obrazovanje, ali i za radio stanice kao što su Radio Slobodna Azija i Glas Amerike, koje emituju na tibetanskom jeziku.

Da li divlji Donald Tramp ovde radi kineske poslove? Da li Sjedinjene Države, od svih zemalja, sada rade svoj deo kako bi osigurale da pokušaji Kine da sve tibetansko učini neviđenim i nečuvenim budu uspešni?

 

Tibet je gusta, izolovana, tvrđava, jedva da išta prodire napolju

Pre nego što se zapitamo koliko Zapad igra igru Komunističke partije u Pekingu, jedna stvar se možda prvo mora primetiti: Činjenica da Kina vodi višedecenijsku borbu da izbriše Tibet sa mape sveta je takođe posledica činjenice da je šačica Tibetanaca stavila ovaj Tibet na mapu sveta na prvom mestu nakon njihovog leta. Nije mali podvig.

To je bilo samo 80.000 izbeglica kojima je 1959. godine ponuđen novi dom u Dharamsali u Indiji, a neke, poput Kelsanga Gjulsena, kasnije su prihvatile Švajcarska i druge zemlje. Jedva da je iko ikada napustio svoju dolinu ili selo ranije, skoro niko nije govorio engleski. "Ali imali smo ličnost Dalaj Lame. I imali smo moć naše duhovnosti i civilizacije", kaže Kelsang Gjalcen. Što se tiče uspeha meke moći, tibetanski budizam i uzrok Tibeta su među uspešnim pričama prošlog veka. "Ne samo da smo preživeli, već smo i usidrili kulturu i uzrok Tibeta u svetskoj javnosti."

Nije ni čudo što su kineski komunisti krenuli u kampanju protiv upravo toga.

Sam Tibet je gust, izolovan. Invazija Narodnooslobodilačke vojske 1950. godine pretvorila je region u tvrđavu, a od nemira 2008. godine, strani novinari su efektivno isključeni. Isto važi i za diplomate i nezavisne istraživače. Prijave za ulazak? Su odbijeni. Izveštaje? Samo ako služe stranci. Povremeno postoje novinarska putovanja, strogo inscenirana, propagandna, pedantno koreografirana. Rezultat: gotovo hermetički informacioni vakuum. Jedva da nešto izlazi.

 

Staništa Tibetanaca protežu se daleko izvan autonomne regije

Međutim, postoje tibetanska područja izvan "Tibetske autonomne regije", koja se u Kini od 2023. godine naziva samo "Autonomna regija Kizang". Istorijska staništa Tibetanaca protežu se daleko izvan današnje autonomne regije do provincija Gansu, Junan, Kinghai i Sečuan. Četvrtina cele Kine.

Autobuska stanica u Čengduu, Sečuan. Svako ko pokuša da prodre u zatvorena područja kao novinar može da okuša sreću u ovim drugim provincijama, koristeći nekoliko rupa u zakonu. Na primer, avionom za Sečuan u jugozapadnoj Kini i tamo autobusom, nadajući se da neće odmah biti povučen kao stranac. To je pokušaj da se probije do manastira Kirti, imena koje postavlja zvona za uzbunu u Pekingu. Možda će uspeti, možda vas bezbednosne vlasti neće uhvatiti ovaj put. U autobusu: uglavnom nadničari, jednostavni radnici, angažovani na nekoliko nedelja. Između, mlade Kineskinje sa teškim rančevima.

Odredište je okrug Ngava, istočni Tibet. Kinezi region zovu Aba. Ngava se smatra važnim centrom tibetanskog otpora. Uprkos svoj izolaciji, ovakve vesti i dalje curi odatle: mladi monasi se polijevaju benzinom, piju ubrzivače i pale se. Kada su Tibetanci počeli da se samožrtvuju 2009. godine zbog frustracije rastućom represijom, tamo je počelo. Ponekad je bilo slika koje su se našle napolje putem društvenih medija.

To su slike koje se ne uklapaju u ovaj pejzaž iz snova kroz koji vijuga put do Ngava. Planine Kionglai, strme padine, uske serpentine. Onda iznenada: prostranstvo. Plato, bujne zelene livade, plavo nebo, ispaša jakova. 3000 metara nadmorske visine, vazduh postaje primetno tanji. Prodavnice pored puta turistima prodaju čips, slana jaja i boce sa kiseonikom.

 

Turizam je u procvatu u Tibetu

Za mnoge Kineze, to je san: jednom na Tibetu, ne, čekaj, u "Kizang". Tibet privlači sve više i više turista, gotovo isključivo Kineza. U 2023. godini bilo ih je 55 miliona, skoro deset puta više nego što ima Tibetanaca. Prema Pekingu, turizam treba da postane "centralni stub" razvoja ovog regiona. Mladi Kinezi romantizuju krov sveta, kakav poznajemo sa Zapada, koji je dugo sanjao o legendarnom "Shangri-La".

Danas, naglašeni Šangajci i Pekinžani poziraju ispred hramova, u iznajmljenim čuba, tradicionalnim tibetanskim kaputima od ovčje kože, sa vešto ispletenom kosom. Snimaju se kako se okreću molitvene točkove, uče tibetanske plesove, razmenjuju savete o tome gde da se besplatno parkiraju ispred manastira. Tibetanska kultura kao pozadina za potrošnju.

Kina je imala hiljade manastira i hramova uništenih nakon okupacije, a mnogi su sravnjeni sa zemljom tokom Kulturne revolucije. Sada se obnavljaju, insceniraju, kao turističke atrakcije, a ne kao centri nezavisnog verskog života. Nova infrastruktura takođe raste oko Ngava: veštačka nomadska sela, farme sa izložbama konja, proizvodi od jaka za putnike koji traže "pravo" tibetansko iskustvo.

U prostranstvu, u praznini – praznini koja je na nekim mestima postala još impresivnija jer su mnogi nomadski Tibetanci bili proterani, jer su bili prisilno preseljeni u državne stambene kasarne. Kaže se da je pogođeno oko dva miliona ljudi. Video snimci kineskih turista? Oni nose hešteg Ziyou – "sloboda".

 

Reč Tibet se ne sme izgovoriti, teško onome ko je izgovara

Još jedna stvar se izdvaja u Ngavi: Jedva da ima dece da se vidi. Škole i monaške škole su zatvorene u mnogim tibetanskim oblastima. Roditelji imaju malo izbora, sada moraju da pošalju svoju decu u internate. To su škole koje su daleko, u drugim gradovima, gde se lekcije predaju gotovo isključivo na kineskom, a ne na tibetanskom, maternjem jeziku. Deca su odvojena od svoje porodice, od svog jezika, od svoje kulture. To je prevaspitavanje velikih razmera. U avgustu 2020. godine, šef države Si Đinping postavio je pravac: U školama "seme ljubavi prema Kini treba posaditi duboko u srca svih tinejdžera".

Stotine mladih monaha iz manastira Kirti, koji još nisu imali osamnaest godina, kažu da su u septembru poslani u internate od strane vlade. Izveštaji govore o "zatvorskim uslovima". Devet od deset tibetanske dece sada odrasta u kineskim internatima.

U međuvremenu, desetine hiljada kineskih snaga bezbednosti su navodno stacionirane u Ngavi – u gradu sa 15.000 stanovnika. Pola sata pre grada, počinju kontrole. Policija zaustavlja vozila, maskirani muškarci ispituju strance, fotografiraju lične karte. U stvari, putovanje bi se ovde završilo – onda inspektor otvori pogrešnu stranicu pasoša, previdi novinarsku vizu. To se nastavlja, za sada.

U gradu, ista slika. Policijski automobili i vojno osoblje svuda, stražarsko mesto na skoro svakom uglu, jedinice u antiterorističkoj opremi ispred njih. Tibetanci uglavnom gledaju u zemlju. Kontrola? "Kao i uvek", kaže Tibetanac koji je odrastao u Ngavi. On gleda policajce: "Vi odlučite, mi ne možemo ništa da uradimo." Onda ne kaže ništa više.

 

U Kini je Tibet već izbrisan

Reči su opasne jer su dom čitave civilizacije, svedočanstvo istorije, klica otpora. Sama reč Tibet je jedna od njih. Ovde u Kini, Tibet je već izbrisan. Ovde postoji samo "Xizang". U 2023. godini u Pekingu je doneta odluka da se Tibet potpuno izbriše sa mape u propagandnim medijima, ne mesto, već reč. Xizang je kineski naziv za Tibet od 18. veka, prevedeno kao "zapadna riznica" – to je ime koje odjekuje kolonijalnim ambicijama. Radi se o zemljištu, mineralnim resursima, snazi.

Opsesija imenom je stara. Knjiga "Tintin" "Tintin na Tibetu", objavljena u Evropi 1959. godine, objavljena je u Kini 1990-ih kao "Tintin u kineskom Tibetu". Danas se zove "Tim u Kizangu". "Radi se o korišćenju imena za brisanje nezavisnog identiteta, kulture, istorije", kaže Kelsang Gjalcen.

Izumiranje jednog naroda, negacija njegove istorije i postojanja, prevaspitavanje njegove dece, njegovo planirano uključivanje u veliki susedni narod: Ponekad se čini kao da kineska politika prema Tibetu takođe pruža scenario za ruske planove sa Ukrajinom.

KPK u Pekingu bi volela da joj svet pomogne da ponovo napiše istoriju. Da li će svet to učiniti, međutim, još uvek zavisi od njih. Godine 2020., kada je kineska vlada zatražila da direktor muzeja u Nantu ne spominje ime Džingis-kana na svojoj izložbi o Džingis-kanovom Mongolskom carstvu i da mora da precrta istorijske mape, on je odbio, objašnjavajući da je to "kao da radim izložbu o Napoleonu i Francuskom carstvu i neko mi je rekao: Ali ne smeju da pominju Napoleona po imenu, niti Francusko carstvo."

Apsurdno, zar ne?

Pariz i Peking su 2024. godine proslavili šezdeset godina diplomatskih odnosa. Musée du quai Branly i Musée Guimet u Parizu bili su domaćini velikih izložbi, a Musée Guimet je proslavio "Kinu dinastije Tang" – uz pozajmice iz Kine i finansijsku podršku kineske hotelske grupe. Istovremeno, posetioci i naučnici su primetili da je ime "Tibet" nestalo sa istaknutog položaja u oba muzeja. U Musée du quai Branli, sada je postojala "Autonomna regija Kizang", gde je trebalo da bude Tibet, a u Musée Guimet, galerija, koja se prošle godine zvala "Tibet, Nepal", iznenada je nazvana "Svet Himalaja".

U gostujućem članku objavljenom u francuskom dnevnom listu Le Monde, trideset naučnika optužilo je dva muzeja da se pokoravaju zahtevima Kine da "prepišu istoriju i izbrišu narode". Penpa Cering, izabrani šef tibetanske vlade u egzilu, govorio je za Radio Frans o "duhu kineskog kolonijalizma" i da je izumiranje Tibeta kao imena deo "kulturnog genocida" koji je počinila Kina.

 

Ko se i danas usuđuje da primi Dalaj Lamu? Sve je manje i manje

Britanski muzej u Londonu takođe je dodao oznaku "Autonomna regija Kizang" tibetanskim predmetima na svojoj izložbi na Putu svile, koja traje do kraja februara ove godine. Tek nakon protesta akademika i prognanih Tibetanaca, Britanski muzej i Musée du quai Branli oduzeli su oznake "Xizang".

Tibetancima je tokom godina postalo sve teže i teže, kaže bivši izaslanik Dalaj Lame, Kelsang Gjalsen. Posao je postao važniji, Kina uticajnija. Iskusio je kako su se sve manje važni političari i dalje usuđivali da prime Dalaj Lamu, kako su vlade Evrope gurale ljudska prava u institucionalizovane "dijaloge o ljudskim pravima" sa Pekingom iza zatvorenih vrata, koji su bili "ništa drugo do smokvin list", kako su se dugo upuštali u fantaziju da će Kina "jednog dana postati poput nas". "Umesto da Zapad može da utiče na Kinu", kaže Kelsang Gjalcen, "u stvarnosti izgleda da je Kina više uticala na Zapad."

Ono što mnogi sagovornici kažu je da ovde na Zapadu često postoji nedostatak znanja o Tibetu, o Kini, o istoriji. Kineski propagandni narativi često imaju lako u tom pogledu. Prikladno je da Univerzitet u Bernu sada želi da ukine svoju katedru za tibetanske studije. To je poslednja Tibetska stolica u Švajcarskoj, zemlji sa jednom od najvećih tibetanskih zajednica u egzilu na svetu.

 

Sada odjednom tu je Tramp

Zapravo, čini se da je medeni mesec Evropljana sa Kinom za sada završen izbijanjem rata u Ukrajini i neskrivenom podrškom Pekinga Moskvi. Mnogi su se nadali da će doći do sve veće spoznaje da Kina, Rusija, Severna Koreja i Iran formiraju blok diktatura koje ne žele samo dobro za demokratije.

Ali sada postoji Tramp koji stavlja svoje SAD u sredinu ovog bloka autokrata u glasovima UN-a. Tramp koji očigledno takođe želi da smanji pomoć Tibetancima. Tramp koji povlači svoju zemlju iz Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, tj. gde je uzrok Tibetanaca, Ujgura i Hong Konžana uvek imao svoj najvažniji forum.

"Ako je istina da Vašington ukida sva radna mesta u američkoj misiji u Savetu za ljudska prava, to bi bila katastrofa", kaže Kai Miler iz Međunarodne kampanje za Tibet u Berlinu. "Nadam se da će Evropljani popuniti ovu prazninu, ali sumnjam u to." To bi zahtevalo mnogo više posvećenosti, mnogo više samopouzdanja, kaže on: "Ono što se trenutno dešava je, mislim, prilično odlično za Kinu."

Nazad u Ngava, sada provincija Sečuan, nekada deo tibetanskog regiona Amdo. Ako pobegnete od policijskih patrola na glavnom putu, koji se kotrljaju kroz Ngava u hodajućem tempu, možete stići do manastira Kirti na periferiji grada. Mladi monasi jure napred-nazad pod očima kamera koje prate dvorište. Znakovi glase: Volim zabavu! Prepoznajte veličinu svoje zemlje! Kineska nacija! Suprotno: policijska stanica. Direktno u vidokrugu su molitveni točkovi zlatne boje. U manastirskom dvorištu tiho skandiranje, tamjan visi u vazduhu. Onda iznenada glasni krici vojnika koji treniraju u susedstvu.

 

Policija tačno zna ko je ovde, gde i kada. I svako ko pita biće izbačen

Iznova i iznova, bezbednosne vlasti su grad stavile pod vojnu blokadu. Posebno manastir Kirti. Uništen je u Kulturnoj revoluciji, ali je obnovljen 1991. godine. Danas tamo živi oko dve hiljade monaha. Tokom tibetanskih nemira, koji su počeli u martu 2008. godine, snage bezbednosti u gradu ubile su najmanje deset civila, uključujući i monaha. Godinu dana kasnije, monah se zapalio na pijaci u Ngavi, što je prvo samospaljivanje u novijoj istoriji Tibeta. Od tada, 160 ljudi se zapalilo u znak protesta u tibetanskim oblastima, neki pretpostavljaju čak i veći broj.

Monasi kojima se prilazi traže da ne fotografišu. Od dolaska u grad, mobilni telefon neprestano zvoni. Policija tačno zna ko je ovde, gde i kada. U hotelu, dva zvaničnika čekaju u predvorju i dolaze direktno u sobu. Sledi istraživanje. Bez dozvole, poseta Ngava je zabranjena. Zasto? "Za sopstvenu bezbednost."

Kada sledećeg jutra napustite Ngavu po naređenju, bezbednosne vlasti kontaktiraju vozača autobusa: On bi trebalo da se pobrine da stranac zaista napusti grad, mora da je odvede u grad Čengdu. Daleko od područja onih koji sebe nazivaju Tibetancima, i koji u mašti Pekinga ne bi trebalo da budu ništa više od Kineza. "Neodvojivi deo Kine od pamtiveka", kako se propaganda ne umara naglašavati.

U Cirihu, Kelsang Gjulsen uzima ranac, mora da ide, pomaže u pripremama za tibetansku Novu godinu, desetodnevne proslave traju do ovog vikenda. Godina 2152 je najavljena, Tibetanci računaju iz vladavine dinastije Jarlung u 127 pne.

Međutim, pre nego što se oprosti, on smatra da je strastveni govor odbrane često omalovažavana reč: "simbolička politika". Za ljude koji pate od ugnjetavanja, kaže Gjalcen, svaki znak, svaki gest je neprocenjiv. "To pokazuje: Čak i ako ne možemo ništa da uradimo, znamo za vas, nismo vas zaboravili." Najgora stvar je tišina, kaže on. I: "Svaka reč govori o stavu."

 

Kada je razorni zemljotres, u Tibetu u blizini Mont Everesta u januaru ove godine poginulo najmanje 126 ljudi, nemački kancelar Olaf Šolc, na primer, izrazio je svoje "veliko zaprepaštenje" zbog "jakog zemljotresa u jugozapadnoj Kini". Reč "Tibet" se nije pojavila u pismu saveznog kancelara – za razliku od saučešća drugih demokratskih država kao što su Francuska, Japan, Indija ili SAD pod Bajdenom.